Da li pišete poeziju i prozu?

[zjovan29]

Jednom je došao i taj dan,dan u kome upoznah najdivnije stvorenje koje Božijom voljom putevima života hoda noseći sudbinu svoju u budućnost za koju se nadam da je naša.
Ne bude li naša neka joj bude lepa i srećom ispunjena.
Gospod u milosti i ljubavi prema svojoj deci darova im osećaje da sebi ulepšaju ovozemaljsku svakodnevicu
Želim joj tu svakodnevicu punu radosti i osmeha, punu ljubavi.

MI SMO !!!

Željeli smo ljubav, tu iskrenu emotivnu vrednost,
Božijom voljom, zvali tu našu čekanu stvarnost,
Imali smo veru u naše sutra,stvarno veliku radost,
Uživali u srći i znali de je ona ta budućnost.

Pojavila se radost i telo bi da prigli svašta
A srce, ono bi da o sreći uvek radosno mašta,
Dok duša svu prošlost u trenu zaboravlja i prašta
Život se pita mora li ljubav uvek toliko da košta.

Trajala je kratko i zvali smo je naša sreća
Bila je željena,stvarna i nama do neba najveća
Mirislala je ko buket najlepšeg poljskog cveća
Zašto smo joj dopustili da izgori ko sveća?

Počelo je divno i ničega se nismo bojali
Nismo bili oholi a imala je ste što smo trebali
Ispunjavala je sve o čemu smo uvek maštali
Zašto je takvu,za nas divnu nismo sačuvali?

Mislili smo da je naša ljubav u krvotok usađena
Nadali se da je životna radost u nama probuđena
Govorili smo da ovakva ljubav još nije viđena
Zašto smo dozvolili da na kraj bude osuđna?

Gospod nam duše i životne puteve ukrsti
Ljubav nam usmeri u nadahnću soje milositi
Dade nam snagu vere za viđenje ove stvarnositi
Zašto se nismo našli u veličini Njegove mudrosti?

Imam li te i dalje pravo zvati ljubavi mojom?
Smatraš li me još uvek sudbinom tvojom?
Zoveš li me samo imenom il srećom svojom?
Ima li istine koju možemo zvati istinitijom?

[FONT=&quot]
[/FONT]

 

[mind_skillz]

“Prekasno”

Odlazi,okreni se,
bezi….
Pusti taj konopac prokletstva
Nemoj da izvlacis tu zardjalu kofu iz bunara pustih obecanja

Ja ne lazem,ja sam laz,ona zivi u meni
Hrani se mojim padovima
Zelis nesto?
Ja sam nista….

Ti si periferija mog centra positive
Izjedas me iznutra kao crv
Kao da lucis otrov I ubrizgavas ga u moj alhoholni sistem
Pusti me da tonem
Ja sam svoj kamen spoticanja
I ovaj rez preko mojih grudi…
Nije to krv sto curi iz rana,
Vidis,crno je…

To moji dani obojeni u sivo plove kroz secanja
I kad napuste moje telo
Mozda tad budem ziv
Budem neko
Mozda budem covek
ali ti neces biti tu da to vidis…

I nemoj…
Idi dok je vreme,
nemoj samo da stojis tu
tvoje oci kopaju moje kao kandze misara!


I evo
sta sad…
Sama sebi zarila si suze u zenice
Pece zar ne?
Ludo moja…
Sad si kao parce gline u moru
Raspadas se,slivas,nestajes
Sad smo isti!!!


AUTOR: my self & I

 

[riba2]

Dva pajdaša

Popevku je čuti v dubokoj noći
Dva se pajdaša pred kleticom ziblju
Šteli bi prejti,al nejde im baš
Skoro da z mesta nikam ne giblju

Mesec im puta fejst je rasvetlil
Veseli kak s pucom da dečko ofira
I dva su pajdaša baš parićek pravi
Dok v kmici se jeden na drugog potpira

Ni levo,ni desno neš ih potegnul
Bi rekel tu gazda mejaš je postavil
Još kakova runda i nej se začudil
Će neko tu nekom bi ljubav izjavil

Bi trebalo razmet tu njihovu muku
Jer oći ćim sklope ti mišeke vidu
Bez vina čemerni kak ranu da soliš
Prsrećni ćim znović pri kleti se zidu

 

[dona011]

ZAUVEK U MOM SRCU

Kroz prozor svoga zivota
pogledom trazim detinjstvo svoje,
da jos jednom,makar u snovima
vidim zavicaj i najdraze moje.

Pruzam ruke,da zaustavim vreme,
jer slike polako blede i nestaju,
sad vise nema njih,ni kuce stare,
sve je pusto u mom kraju.

Jutarnja rosa u raju nebeskom,
prekrila polja zreloga zita,
i nase livade,zute od maslacka,
po kojima hoda nebeska svita.

Jos jedan pogled i treptaj samo,
srce zaigra i suza krene,
dok hodam kroz vreme uspomena,
da secanje na njih ne uvene.

Radjali se i umirali tamo,
cekajuci bolja jutra,da osvanu,
sad postase nemi spomenici,
na Kosovu i Gazimestanu.

 

[riba2]

Pahulje bijele

Tko nam te tolike pahulje pušta
Što se po zemlji i krovima blišću
Ko sputane da su vezama čvrstim
I zajedno sretne baš tvrdo se tišću

Dok vjetar ih zrakom hladnim zavitla
Kovitlac ko uragan izgleda strašno
Te prašine bijele su prepune oći
Ko mlinara kada se rasuje brašno

Kakva to tuga nad nebom zavlada
Pa duša se njegva silinom rastvori
Ta pahulja svaka što ulovit se dade
Na toplom se dlanu u suzu pretvori

 

[Slovenska]

Kako se klovnovi smeju

Osluskujem
zvuk cudnih, lelujevih
koraka
po plocniku izgubljene
svetlosti.
Pokusavam da cujem
necujno,
hocu da vidim trag nevidog
i osmeh tuznog klovna
koji gazi zurno.
U tamu ili spasenje
kao da je vazno.
Na dno
ili iz pepela u neke cudne
visine
kojima vrhove
pogledom ne ume da
obgrli.
Magla decembarske veceri
kisa
il' trun otkopanih
prokletstava
ne reci mi,
ionako je sve lazno.
Kaldrma je mokra -
rasplakali se
bivsi
paperjasti oblaci jedne ljubavi.

Krecem i ja.
Koraci jaukom govore
ja ih ne cujem.
Ko je mom koraku
obukao
crvenu haljinu tuge
kao da na maskembal ruganja
stupa.
Postoji li iko
ko ce ovaj jad da iz srca cupa
ili da stanem i poklonim
sebe decembru
tebe zaboravu.
Da legnem na promrzlu travu,
na neko zaledjeno deblo
polozim glavu
i odsanjam san
beskucnika.

Kada se klovnovi smeju
cije li srce greju
u cijem placu koracaju
kao po macu
nesrece.
Vratite mi mog tuznog klovna
hocu da ga zagrlim
poljubim nezno,
sudite mi -
prihvatam neizbezno.

Kada klovnovi placu
kaldrma suzama dise,
na pocetku
korak je slican zvuku jadanja
kasnije
sve je tiho, jos tise -
tise od umiranja.

Slovenska

 

[zjovan29]

[FONT=&quot]
[/FONT]

MUDROST !!!

Životna mudrost je kad te ljubav pozove,
Nerazmišljaj puno, podji za njom,
Neobraćaj previše pažnju na njene rampe.
A kad te sreća njena u zagrljaj uzme,
prepustite joj se, uživaj u njoj.

Veruj joj, ne laže te. iskrena je
iako ti glas njen svako veče remeti snove,
kao što bura more uzburka i velike talase diže.
Jednako kao što ti život ulepšava i obogaćuje,
ljubav će te u ispitu pema njoj i na patnju staviti.

Isto kao što te podstiče da u njoj rasteš
tako će te u sumnji nevericom hraniti.
Kao što te ko u bajci u visine zanosa diže
puneći ti srce i dušu najfinijom nježnošću,
tako će se okomiti na neiskrenost i sumnju
nastojeći poljuljati čvrste temelje njene.


Poput buketa ruža, zagrlila bi te u naručje svoje.
Stisnula bi te da mirise tvoje nežne upije,
odvojila bi te od drugog cveća
da sačuva svet mirisa tvoga.
Iscedila bi sve mirise tvoje
da uz njima u zahvalnoti Gospodu uživa
srećna što te takvu uz sebe ima.

Sve bi to ljubav za sebe učiniti,
kako bi shvatlila tajne dubine srca tvoga.
Nastojsala bi da tu svoju sebičnu želju ispuni,
i da postane jedino željeni sastavni deo
tvog srca, tvoje duše i života tvoga.

Koliko je mudro u strahu svom od ljubavi
tražiti za sebe samo mir i zadovoljstvo.
Koliko je mudro stalno pokrivati
golotinju duše svoje i skretati sa puta ljubavi,
u mrak koji ne poznaje obasjane ljubavne boje.

Gde ćeš se smijati punoćom smeha svog
ako ne u zagrljaju velike ljubavi
gde ćeš od sreće plakati i roniti suze svoje
ako ne u svojoj duši ljubavlju ispunjenoj.

Ljubav ništa ne prodaje ona se daje
neuzima ništa osim ponuđene ljubavi
Ljubav se ne ponaša ko vlasnik
niti dopusta da se njome zavlada
voli ono što daje da to i dobije

Kad voliš uvek si u srcu Božijem
nemoj ni pomisliti da možeš usmeriti
puteve ljubavi po svojoj želji
jer ljubav, ako joj pokažeš svoje vrednosti,
usmjeriće tvoje puteve prema sebi.

[FONT=&quot]

[/FONT]

 

[zjovan29]

[FONT=&quot]

[/FONT] MISLI O ANI !!!


Vecina nas smo sliku o Ani prikazali "losom"
zavodnicom koja je svojom ljepotom
pokusala sakriti istinu svoju i koja je smjerno
pozvala nas njene navijace da joj se pridruže.
Ta postavka je omogućila da od tada posmatramo Anu
kao "propast" tenisa Srpskog,
što je dovelo do raznih vidova
izvitoperenog gledanja na stvarnosti –
Kako nešto toliko loše moze biti tako dobro?
Kako to da ljubav prema našoj vili Ani
zamjeni naš strah od samih sebe?
Čega se mi to u sebi bojimo ?
Što nas to sputava u prvobitnoj ljubavi prema Ani ?
Zašto nam ogledalo ispred nas laže o veličini našoj?
Iza kojeg se to zida mi skrivamo
kad u strahu od sebe samih negiramo ljubav u nama ?
Je li dovoljno omalovažavanje tako divne djevojke
da bi opravdali taj beg od samog sebe ?
Napisah ,pišuci o Jeci ovo:
Mnogo je lakše promeniti ono što sami radimo u što verujemo,
nego ono što drugi misle,čine,veruju,kako nas vide.
Olakšajmo Ani da bezbolnije prodje ovo stanje momentalno.
Volimo našu vilu i ponosimo se njome.
Setimo se ponekad dočeka njoj priredjenog
pred skupštinom i pesme koje smo pevali njoj u čast.
Volimo našu vilu Anu,volimo sebe.

[FONT=&quot]
[/FONT]

 

[seljober]

Uglavnom sam sve što sam napisao bacio ili negdje zaštekao tako da se mogu samo predstaviti nekim svojim mladalačkim stihovima (fragmentima) koje nisam zaboravio a nastajali su u Banjaluci i još nekim mjestima gdje se pokušavalo nešto i komponovati za lokalne bendove koji nisu daleko dospjeli. Za ovaj put dajem ovaj početak nikad do kraja sklopljene r'n'r kompozicije :

Na moje ''volim te'', rekla si ''dobar fol'',
zadovoljna u bus ušla, u gostima postigla si gol...

 

[lacky97]

al moze li mi nko napisati ili dati predlog na temu ,,pismo strancu,, ili ,,deca u ratu,, ili moja stranica dnevnika,, ?? treba mi za sutra . MOLIM VAS POMOZITEMI.....