Da li pišete poeziju i prozu?

[zjovan29]

MOŽE LI ŽIVOT ???

Može li život na svom putu uvek donositi?
Može li život ponekad i sam sebe pokositi?
Može li život u nemoći, nadu nam odnositi?
Može li život kao takav sam sebe podnositi?

Sretan sam što baš njega za sebe imam!
Sretan sam i sve savete od njega primam!
Sretan sam odkad sebe prema njemu štimam
Sretan sam, obećavam mu da se iskreno menjam!

Što mi ovaj život još radi sebe mora dati?
Što mi ovaj život može i da li treba vratiti?
Što mi ovaj život radi svoje sreće treba uraditi?
Što mi ovaj život znači i da li mi išta znači?

Zahvalan sam za sve što mi velikodušno daje!
Zahvalan sam mu što to već toliko dugo traje!
Zahvalan sam životu što mi poklanja sve vrline svije!
Zahvalan sam što me voli iako vidi sve mane moje!


Ponosim li se što te imam i što sam dužnik tvoj?
Ponosim li se uvek, iskreno prema sudbini ovoj?
Ponosim li se i kolko sam u tebi,samo svoj?
Ponosim li se il te uništavam kao da nisi moj?

Znam da nisam uvek prema tebi zahvalan!
Znam da nisam nikad prema tebi bio realan!
Znam da nisam u željama uvek bio stalan!
Znam da nisam jak i da si zbog mene bio bolan!

 

[zjovan29]

ŠAPAT

Šaputala mi je stihove Antića
Stapajući se s zvezdama noći
dok se u novu zoru pretvarala.
Uživanje mi upotpuni prizor
zvezdanog neba koje gubi sjaj,
pred rađanjem jutarnjeg sunce
ono je bivalo sve jasnije i svetlije.

Stalno imam osećaj da je ljubav,
ta čudesna, životna energija tu
i da puni sve ove praznine u meni.
Osećam da se sada svake noći budi
jedna nova zvezda koja za nju sja
i obasjava svu njenu radost u nama.

Dok su uz noć, dani sve redosniji
zbog svoje iskenosti u postojanju.
Dotle pred našim očima punim ljubavi
ona i život u nama postaju sve jasniji.
Mesec u odlasku ustupa svoje mesto
suncu u čarobnoj igri svetlosti.

Ljubav u nama bi da u zvezde uđe
I da se pretvori u taj sjani beskraj.
Nosi me misao da se nalazimo na
velikoj raskrsnici istorije i budućnosti.
Dok nas život sa zvezdama poredi.
Pred nas je prostrt drum večnosti

Odlučujemo se da nam život krene
u neku novu lepšu, izvesniju budućnost.
Taj scenario naših duša uistinu potseća
na priču o postojanju našeg sveta
u kojimu se ogledaju naše ukrštene sudbine
željne da nastave zagrljene zajedno do cilja.


Znači li to da smo istovremeno i tu i tamo,
Da smo jedna duša i telo, talas i more,
Da smo sastavni deo večnosti i beskraja.
Znači li to da i mi u ovom trenu sedimo
Ko orao na planini gledajući izlazak sunca,
Uživajući u svanuću naše večne ljubavi.

Upijamo tu zvezdanu prašinom
u skrivenoj uvali na nekoj plaži
gde nas miluju talasi mirnog mora.
Naša budućnost koja je tu uz nas
skupljena u ovom divnom trenutku
puna nade i vere u naše sutra
iščekuje što će doneti ovaj dan.

 

[macula]

Nek ti ove
Godine Nove
pahulje bele
osmehe dele
i belic sneska
da ti se smeska
a sanke nove
po snegu plove
zelim ti radost
nevine snove!

Ljubav sto blista
u oku iskra
ostvari snove
godine ove!

Nek ti i ove
godine nove
smehom govore
kako te vole
Boga i ljude
za tebe mole
Zelim ti ljubav
radosti nove!

Ljubav sto blista
u oku iskra
ostvari snove
godine ove!!!

 

[zjovan29]

OSMEH

Budan uživam u toplini osmeha vetra života
i u šumu dolazeće oluje u mirisu ljubavi.
Penušavo more i miris umirućeg leta
najavljuju žutu lepotu dolazeće jeseni.

Lepota sunca u sutonu je kao žar vatre
koja u meni pali latice večnih snova.
Nedozvoljava im da zauvek izgore
okovani tugom nekih prošlih boli.

Uživam u osmehu života koji oslobađa srce
iz okova prolaznosti i održava ga u sreći.
Sjaj večnog sunce tvoje duše pali
tu iskonsku iskru na ognjištu ljubavi.

Ne dozvoljava sveći života da izgori do kraja
dok se životu smeši, božjom lepotom u tvojoj kosi.
Dok blista raskošan sjaj u osmehu tvoje duše,
na žalu dalekih misli života bude se usnule želje.

Nežnim dodirima milujem rođanje sreće
I grlim lahor ljubavi sa tvojih usana.
Upijajući osmehe ta zrnca naše sreće
koračam ka životu u koje me ljubav zove.

Penušava radost iznedrena iz vulkana ljubavi
je toplina na kojoj je boginja ljubavi rađala vreme.
Reka vremena protiče kroz labirint uspomena,
dok sa neba sijaju zvezde, te davno zapaljene vatre.

Ispruženi dlanovi ka svetlosti divne ljubavi
Dodiruju te divne niti zaboravljenog sna.
Uzleće ta plava ptica nebeske radosti
I smešeći se život mi vraća u taj divan san.

 

[zjovan29]

ŽIVOTNA ISTINA

Celog života istina me prati i čovekom pravi,
S njom su me roditelji u ovaj život poslali.
Istina? Što je istina, koja istina je prava istina?
postoji li uopšte samo jedna prava istina?

Tražio sam taj izvor iz kojeg ona ističe,
tražio sam ga u svim pročitanim knjigama,
u pozadini odsanjanih i nedosanjanih snova,
u lepoti i vredosti svih sretnih trenutka.

Ta vrednost našeg postojanja osvetljava sve,
ali nam još uvek nije razsvetlila tajnu svoga bića.
U njenim ogledalima naslućujemo našu dušu,
osećamo njeno milovanje, čujem njen glas.

Pitanja se množe u mom znatiželjnom umu
I pozivaju na lutanje po tajanstvenom drumu svesti.
Pitanja me zovu da uronim u ocean tvoje duše,
da osetim lahor koji iz nje uvek nežno puše.

Pitam se često postoji li neka još nepročitana knjiga,
stih ispisan zvezdanim slovima zaljubljene duše.
Postoje li iskrene reči u kojoj su utkani iskreni osećaji
i zabeležene sve istine o nastanku prave ljubavi.

Možda se u toj knjizi koja šapatom misli priča
odaje tajanstvenost zakona naših života i ljubavi.
Ljubavi u kojoj nam na cvetovima pevaju pitce
i miluju mirisi večno sanjane velike ljubavi.

U toj knjizi poreklo naše velike ljubavi se krije
i nežno mi dušu dodiruju vatreni jezici sudbine.
Iz nje se širi zvezdani prah koji naše duše puni
i postaje svetlost te čudesne reke bez povratka.

Jesmo li slepi za istinu koja sniva svoj san?
Jesmo li gluhi za pesmu istine koja je u nama?
Jesmo li neosjetljivi na svetlost naše ljubavi?
Jesmo li nedodirljivi milovanju našem oceanu snova?

Zašto u strahu životnim putem lutamo bez cilja,
i postajemo nesigurni putnici u traženju sreće?
Zašto ne širimo krila svoje duše u zagrljaj ljubavi
Kad se u njoj ipak krije ona istina koju srce treba?

 

[Millenaug]

Još uvijek sam novajlija u ovome, jer više pišem prozu. Ovo je moja prva, rekla bih ,,ozbiljna'' pjesma, te znam da ima mnogo nedostataka, ali se nadam da će oni vremenom izblijediti, a da će se pravi ''pjesnički štimung'' probuditi. Izvinjavam se što je pjesma objavljena u formi koja je karakteristična za prozna djela.


ČEŽNJA

Živim sa čežnjom i vjerom u sutra, u to da će se ljudi promijeniti, i da samo ljubav njihova srca će ispuniti.

Jedino ona slatka i mila, jedino ona čini našu dugu, kojoj kraja nema, koja će pružiti istrajnost, vjeru do beskraja.

Da l' da odem, il' ostanem, ili sve naglo zaboravim, ne, to neću biti ja, to je nešto strano u meni.

Nastavljam život sa strepnjom i nadom, vjerujem u svoje snove,
a upravo oni su moj podstrek da biće bolje.

I nemoj mi reći da tako neće biti jer sva ova ljubav će se u suze preroniti. nestaće duša sa lica sveta, duša koja samo ljubav čeka.

Zar je to teško pružiti, zar je bolno srećnim učiniti, Ili, i za malo ljubavi treba more suza proliti.

Ja znam da pokušaću, pokušaću sve izmijeniti, a tek onda lakše će mi biti, jer život će se promijeniti.

 

[macula]

Uzdah
Kad iz grudi ti se otme uzdah, negde ode, nekom zbori, nesto govori.
Ko govori?Da ,LJUBAV to govori!Uvek ljubav, samo ljubav, na pocetku na kraju ljubav.
Uzdah je nacin na koji ljubav govori, uzdasi su reci kojim ljubav pise- dise.
Uzdah je glas iz tvoje duse, tako ljubav govori
uz pomoc tvoje duse i tvog tela!
Kad te nema - uzdahne- sto te nema
Kad te nadje- uzdahne- nasla sam te
Kad te ceka - uzdahne- kad ces vise
Kad krenes - uzdahne- evo ga ide
Kad voli - uzdahne -sretna sam sto te volim, sto me volis
Kad je volis - uzdahne- sretna sam sto postojis
Kad je zadovoljna- uzdahne- ne treba mi nista vise
Kad odlazis - uzdahne- nemoj da ides
Kad je zaboli - uzdahne- nemoj vise!
I tako sve u krug, ljubav, pa ljubav i opet ljubav!
LJUBAV KAD GOVORI- UZDASIMA ZBORI!




Kako se po zemlji hodi
Kako li se morem brodi
Kako li se nebom leti
Postoji li kretanja zakon sveti?
Korak siguran-lak a jak
Glava ponosna I uzdignuta
Oci bistre sto sve vide
Osmeh iskren-prirodan
Otvorenog uma-srca
Dusa leti ko slobodna ptica
Skini samo grimasu sa lica
Predrasude-zablude
Nikuda te ne vode
Ruzne reci-pogrde
Istim ce da nagrade
Oslobodi um svoj zlobe
Prvi korak do slobode
Nagradice um tad telo
Sve ce biti belo I veselo
A dusa rasterecena cista
Ucinice da sve na tebi blista.
Kako se po zemlji hodi
Oslobodi sebe kreni ka slobodi
Uzivaj I raduj se svemu
Pred zivotom nesmes imat tremu
Lepota je sad u ovom trenu
Ne ni juce, ne ni sutra
Ovde sada ovog jutra
Za srecu ne treba vise
Samo voli svakog dana vise
Sve vise – a tise!!!

 

[zjovan29]

LEPTIROVA LEPOTA

Ljubavi tu si u bojama leptira
u lepoti slike na zidu mom.
Dodiruješ mi misli, budiš osećaje
I na vratima srca zaustavljaš mi snove.

Ljubavi tu si u bojama leptira
hraneći mi dušu jačaš ljubav u njoj.
Ko nektarom opijaš mi svest kapima
iz tog izvora probuđne ljubavi.

Ljubavi tu si u bojama leptira
u lepoti slike na zidu mom.
Na vratima života na putu za večnost
rođenu iz naše ljubavi kao putnika u njoj.

Ljubavi tu si u bojama leptira
i pratiš me kroz nih u stopu.
Griješ me vatrom osmeha svog
dok živiš u zagrljajima srca mog.

Ljubavi tu si u bojama leptira
u lepoti slike na zidu mom.
Tu je za nas početak puta
prve i zadnje tajne u našoj ljubavi.

Ljubavi tu si u bojama leptira
i osećaj tvog postojanja u meni.
Ljubav rođena si iz divnog sna
i potvrđena lepotom leptira na mom zidu.

SEBI SAVET DAJEM !!!

Ne tuguj čoveče,
ma, sedi i napiši stih.
Uživaj u lepoti trenutka
i stvori mir u stihu svom.

Ne tuguj čoveče,
vrati ljubav u život svoj.
Oslobodi dušu svoju
jer ono juče je nepovratno.

Ne tuguj čoveče,
dopusti suzi da kane.
U ljubavi, poraza i pobede nema,
oslobodi se stida u srcu.

Ne tuguj čoveče
uživaj u trenutku sreće,
raduj se jer snovi su još tu,
ukrasi sreću što iz duše niče.

Ne tuguj čoveče,
oslobodi ono što nosiš u srcu.
Stani, nisu nestale tvoje težnje,
idi i nastavi izrastanje u sebi.

Ne tuguj čoveče,
ne sadi tugu u stihu svom.
Zaboravi jer u zaboravu je oprost,
sačuvaj svoju bezvremenu dušu

NE TUGUJ !!!

Ne tuguj ljubavi,
ne sadi tugu na obali sreće
kojom zagrljeni u ljubavi hodamo.
Ne tuguj ljubavi,
ne veruj hladnim slutnjama
jer smo već odavno u sigurnosti.
Ne tuguj ljubavi,
kada se zaustaviš nad provalijom
naizgled nepremostivog kanjona.
Ne tuguj ljubavi,
samo se seti naših tragova u pesku
ostavljenih na obali verovanja.
Ne tuguj ljubavi,
seti se pruge kojom se vreme uvek kotrlja
ka planiranij budućnosti.


Ne tuguj ljubavi,
u životu ne postoji usamljenost
jer se nosimo u svojim srcima.
Ne tuguj ljubavi,
trenutci stvarnog života
su biseri koje nosimo u duši.
Ne tuguj ljubavi
mi uvek uranjamo u nijanse novog trenutka
u latice ruže hranjene našim suzama.
Ne tuguj ljubavi
bez nas zvezde ne bi sjale
i prosipale svoj zlaćani prah na put večnosti.
Ne tugu ljubavij,
tuga magli lepotu budućnosti
večne radosti i sreće.

ŠTA JE LJUBAV ???

Ljubav je život koje sebe stvara,
i trajući u svom večnom nastajanju
spaja nas sa zvezdom pod kojom smo rođeni.
Osluhnemo li šapat naše duše
čut ćemo misli o postojanju ljubavi
i osetiti treptaj koji nam srce draži.

Ljubav postaje moje vreme u prostoru
i početak svih razmišljanja u buđenju.
Ja i moj emotivni um smo ujedinjeni
I zaustavljeni u trenutku svesne ljubavi.
Postajemo veza nas, vere, poezije
i žive priču o početku ljubavi u nama.

Ljubav zamišljam ko lepoticu večnog sna
ogrnutog plaštom istine u meni.
U njenim očima vidim tvoje biće
I pepotu koje je drugim očima nevidljiva.
Lepršavu dušu od lepote stvorenu
I čudesno srce srećom ispunjeno.

Ljubav je večna straža naših misli
koje tugu bojama budućnosti boji.
Ona sretne osećaje kao leptiriće broji
dok uživajući na vratima srca stoji.
Šapuće nam o velikoj sreći
koju nismo smeli ili nismo hteli imati.

 

[zjovan29]

ŽELJA JE !!!

Želja je imati vrlinu,
želja je biti strast,
želja je imati snagu ovog trenutka,
želja je biti relativnost znanja,
želja je imati trenutak pun žudnji,
želja je biti tišina uzburkanog srca,
želja je imati dubinu duše u zagrljaju večnosti,
želja je biti melodija i snaga ljubavi,
želja je imati dubina bića u osećajima,
želja je biti umeće trajanja,
želja je imati strast koju ljubav isijava,
želja je biti mudar na izvora života,
želja je imati mirise koji nas opijaju,
želja je biti ples po tonovima ljubavi,
želja je imati lepotu postojanja,
želja je biti oko i znati gledati,
želja je imati sluh i mirisati srcem,
želja je biti srcem srcu poklanjena sloboda,
želja je imati srce i do srca biti sretno vođen,
želja je biti uronjanjen u duhovnu dubina,
želja je imati i voleti sve tvoje vrline,
želja je biti ljubav tvoja
želja je imati život i u njemu sebe.

MUDROST JE …

Pitam se što je to u dubini duše?
Postoji li neka neostvarena čežnja
Il' neka tajna koja se uvek nova rađa?
Zove li taj vulkan snove u zaborav
da ih nekad razara a nekad guši
dok mi ljubavne dvore u duši ruši.

Duša bi da čuje što joj mudrost savetuje
u svojoj večno istinitoj priči.
O željama tajnim, o istini snova.
O lažima u lažnim mudrostima.
O priviđenju u dubini srca.
O snoviđenjima koji dušu draže.

Da joj šapuće o prohujalim godinama.
Da joj o lepotom postajanja priča.
Da joj treptajim svojim srce snaži.
Da joj dušu stalno osluškuje.
Da joj u toj priči sretna sudeluje.
Da joj dopustim to bi mudost htela.

Mudrost moje srce snaži
da ne vodim nepotrebnu borbu
sa onima što gluhi poruke mi šalju.
Sa onima što svojim praznim srcem
nikad nisu dotaknuli ljubavne draži
već samo prazna obećanja daju.

Mudrost je čudesna kraljica života.
Ona je carica svih ljubavnih trenutaka
Tvrdi temelj večnog zagrljaja
u kojem nam se duše u zagljaju sreću.
Šapuće mojoj duši, meni živom biću,
sledi svoju željenu želju na mom izvoru.

KROZ ŽIVOT

Odraz lepote i dobrote srca je u tvojim očima,
u pogledu koji govori puno više nego reči
i puno više od bilo kojeg stiha napisanog.
Te su oči ko blistavi prozori duše
kao ogledalo snova, izdajice srca
i blistavi svedoci tvog novog života.

Kroz život u kom punog srca živim
naučih lepotu duše u očima da čitam
i u toj pročitanoj lepoti stalno da uživam.
Duša nam nije u strahu i u njoj ne vlada nemir
iz kojeg izviru osude tek tako nabacane,
i osude bez susreta pogleda, bez osjećaja.

Osude bez dodira ostavljaju trag u srcu
i za mene su nebitne i neznačajne
jer večno su prazna slova na papiru.
Uzaludno pokušavaju da nam srca zalede
jer ne znaju da su u nama osećaji
ta energija koji uvek pamtimo.

Iskrenost je bogatsvo našeg života
i ostaju jedino nedirta tačka
kao snaga večnosti u nama.
Iskrenost prema samome sebi
ubija nemir i strah u nama
na putu od izvora našeg postojanja.

To je trenutak u kom izviru novi osećaji.
To je rasksnica koji briše stare.
To je istina koja puteve ka srcu otvara.
To je trepetaj u duši i srcu mome.
To je lepota o iskrenosti života
To je ljubav u mojim očima.

 

[zjovan29]

E' MOJA LJUDSKOSTI !!!

Godinama sam se nadao da ćeš prepoznati da sam tu uz tebe, da me vidiš. Ne razumem zašto nisi a mislio sam da me svaki dan zoveš, tražiš da se pojavim u nadi da ću ti pokucati na vrata. Svaki put kada to napravim ne vidiš me i ne želiš ih otvoriti.Stalno oklevaš da me pozoveš unutra i da vidiš jesam li dobar gost. S vremena na vreme, čak me i potpuno ignorišeš kao da ne postojim za tebe.

E' moja ljudskosti

Ne razmišljaš o tome da postoje i drugi kojima bi bilo drago da me vide na vratima svojim, oni koji bi me sa radošću dočekali i svojim me zvali. Oni koji bi sve riskirali samo da im dođem. Oni čak svakim danom tragaju za mnom, uporni su u traženju razloga u meni zašto im ne dolazim. Ali ti ne, zašto se toliko bojiš pustiti me unutra kad stalno tražim načina da ti priđem i u tvom društvu uživam?

Kao ljubavi i prijateljstvu tako i tebi samo jednom kucam na vrata. Ko me ne treba i ja njega ne trebam. Nadam se da ćeš me ovaj put pozvati da uđem i videti da sam jako iskren kada kažem da se ne mogu vraćati nekome tko me se tek tako ignoriče i ko me ne treba.
Rekoh ti obično na svaka vrata kucam samo jednom. Ali samo ovaj put, voljan sam ti dati drugu priliku da meni pokažeš svoju veličinu. Nadam se da ćeš ovaj put učiniti pravu stvar.

TO JE TO !!!

Želim istinu u ljubavnom zagrljaju
tvoje slobode i šapućem joj hvala
iz zahvalnosti čuvaru sudbine moje.
Uz ljubavni zagrljaj tog bića
vreme sretnoga trenutka je java
na izvoru novog buđenja duše.

U lepršavom zagrljaju ljubavi večne
pišem novu baladu mojoj duši
i tvom dobrom srcu prepunom ljubavi.
Oh, množi se sreća oko moje duše
dok leptirići u meni donose novo
uvek postojano večno ljubavno seme.

Taj mi vetar misli u snu meša
kad me grliš ljubavlju svojom
dok stojim na vratima duše tvoje.
Vetar nam šumi divnu baladu
i naše reči su ko poezija snena
u pesmi večnom ljubavi zagrljena.

Pesma je o ljubavi dva malena leptira.
Pesma je bez rime al, s nemirom u nama.
Pesma je kroz osećaje izrasla iz srca.
Pesma je satkana od niti večnih tkiva.
Pesma je o večno živoj ljubavi u nama.
Pesma je pravi melem srca i duše.
Pesma je bila tvoja ali i u nama.

KO TRAŽI I KO PITA ???

Uronio sam u tišinu srca
i istinu svog postojanja.
Shvatih da sam tek kap izdvojena
iz reke sa Božijeg puta postojanja.

Osetih treperenje tonova muzike života
dok uživam u njenom dodiru sa dušom.
Osetih da mi voda, zemlja, vazduh i vatra
milovanjem svojim dodiruju dušu.

Ujedinjuje me večni zagrljaj sa životom
koji je Božijom voljom rođen u tišini postojanja.
Moja duša puna izraza i sjaja spaja se
sa senkama u svom večnom traženju.

Pokušavam osećajima dodirnuti lepotu
uživjući u snovima gadeći ljubav u duši.
Ljubav u svom postojanju veže trenutke
o kojem uvek u svom stihu pišem.

Stihovi govore o nama punim ljubavi
i veseloj ispunjenosti našeg postojanja.
Govore o našoj velikoj ljubavi
koja je stub i vodilja naše sreće.

Ona je plavičasta bistrina
i naša životna sudbina.
Ona budi u nama večno pitanje
i na njega odgovore daje
“ šta je to u ljubavi vredno“.