dobro bi mi doshla kritika...FALA ...
“Vreme za spavanje je proslo”
“Dobro jutro”, dobra rec za pocetak. Sneg je zalutao u ovaj bez znacajni dan, sve je prokleto belo I nasmejano! Ne mogu to da podnesem… Ljudi su opet spremili toplu kupku lazi I natakli maske. Razum nas je opet zaboravio na sekund, a mi smo vec zaboravili da je on uopste I postojao… Covek je cudno bice, svi smo mi tu, ali se trudimo da postojimo. I svako misli da postoji bas onda kada ga postupci otkriju, kada pravo lice ispliva ispod maske, I taj svako koji misli da postoji, bas u tom trenu izgubi svako obelezje ljudskosti! Gadi mi se taj njihov pokusaj. Bespotreban je…svi su oni botovi, iskopirane stranice bez korica! Pocitaj neku stranicu I videces, ti cak I ne znas sta citas. Svi ti bezznacajni skupi, a jeftini, pokloni. Mamini sinovi I tatine princeze. Cajanke stida, naravno, njima zabavne. Odavno sam ja oguglao na tu svakodnevnu pojavu. Ovaj grad mi se cini tako …ne znam…kao fotokopir masina. Ponekad me realnost natera da skoknem u vremeplov, ali se brzo vratim na ulicu poplocanu mojim padovima. Kada sam padao, padao sam nisko! Danas se deca saplicu u grupama I propadnu nize od mene, ali padnu visoko?? Umisljeni let. Sjebace se I oni kad tad, meni se to bar desilo na vreme! Evo bas sinoc, otisao sam do neke birtije, nebitno koje…Sta mozes da ocekujes od jedne februarske hladne noci?! Nisam imao srca da odbijem poziv, a nije ni bilo razloga da ga odbijem, mada cesto postupam nelogicno.U stopu me je pratila ekipa od dva igraca. Maja I Joca su komsije, znamo se jos od pelena. Zajedno smo lomili porculance, tad, malim I slabasnim palcima. Odvuku me ponekad iz ovog pustog suturena, I nikad ne stignem da se zahvalim. Vetrovi su nas odneli sa zajednicke plaze, nekog srednja, nekog obaveze…I mene su studije, a do juce smo se verali po tudjim vocnjacima. Sta ces, vreme brzo leti!Iako je bilo suvise kasno za kafenisanje, ipak smo otpoceli putovanje zaledjenim ulicama. Klizao sam nekim osmehom po tom ledu, I ne znam otkud on tu uopste?!! Nisam se smejao lazno, a nisam ni imao pravi razlog da se nasmejem. Progutao sam tu nestvarnu jagodu, mada sam znao da cu se kasnije istinski smejati. Nije to bila neka neobicna setnja, pratio sam tok price, I zurio u bele ulice. Te bele ulice bile su jedan od boljih prizora koje sam skontao ovih dana. Bile su prazne, maske su plesale po preskupim klubovima I diskotekama, “bas super” rekoh u sebi. Na tren me je napustila ta realna slika. Imao sam osecaj da je ova noc mozda dugacija…Po asfaltu su hrkale parkirane celicne zveri stranih registarskih tablica. Sigurno su sanjale neke vlasnike koji su malo vise nalik ljudima.Sltigli smo do konacnog odredista, otvorih ta staklena vrata. Skazaljka je zakoracila malo posle dvanaest, I stepenike sam osvajao teskim koracima… Nije to bio umor, samo su se pitanja zaplela u ne zeljene odgovore. Iz starih kutija parala mi je uho ta prokleta balada, I umalo suze nisu prosaptale kroz ovaj beznacajni pogled, Polako ali sigurno osvajao sam I taj poslednji stepenik. Priguseno svetlo kreiralo je bas onakvu atmosferu kakvu sam zatekao. Separei od jeftine koze, zgodna radnica, I naravno dva “zaljubljena para”. Kad ugledas ljude koje poznajes vrlo dobro, a jos kad iz istog poznanstva zakljucis da oni I nisu ljudi uopste, onda brzo resis slagalicu! Kakva ljubav, kakvi poljubci, prevarili bi coveka koji ih ne poznaje, mozda su I one prevarile ove dve budale koje takodje poznajem. Ko se jos balavi sa deckom za separeom I gleda u klosara prekoputa kako ispija kafu sa veselim saputnicima. Mislim da se cak I radnici zgadilo, iako je ona na isti nacin zasluzila svoje radno mesto. Ispijene boce, polu uspavane oci…spremni za jos jednu igru. Nije da sam izbegavao taj prizor, jednostavno nije bilo zanimljivo, imao sam neko svoje okruzenje koje prija, svoju kafu I svoju pricu. Moj svet me je odrzavao u normali, njime sam zakljucao sve pogane reci u svojim mislima. Napunio sam baterije dozivljajima, pa sam prepricavao svoje neprestajno bezanje iz skole. Nisam bio siguran da je to zanimljivo, ali znam da je moj cinican osmeh upucen jednoj od doticnih ubio sjaj. Ko zna…mozda sam ucinio dobro delo? Mozda je shvatila da mi nije krivo, jer sa takvom osobom ne bih isao ni na dubinsko ciscenje polnog organa. Mozda je sad u bedaku jer joj mozak prima korisne informacije. Jebiga, nekad prekasno shvatis… Mislim da je doticna shvatila koliku spodobu je izabrala kada je pogledom uhvatila moju prosecnu lepotu.Novac nekad prevari oko…puka laz! Samo cekam da to izgovoris, otkricu ti tad jednu tajnu, reci cu ti ko si ustvari.Mrzim kurve, ne znaju da profesiju udostoje pravim godinama! Idi kuci dete, vreme za spavanje je proslo…
"pssstt..."
D .elimichno pokidan na delove
...i nisam ni sam siguran shta to znachi
kao da mi neko zarije kandze u grudi
i cheprka po pandorinoj kutiji
I .skreno...navikao sam.
hronichno ne ispavan, emotivni bolesnik!
mozhda i vidish koju suzu u ochima...
zakljuchao sam je u zenici, i ne dam joj da izadje napolje!
J .ezhim se od takvih stvari,
bolje je da u meni vide bezosetjajnu nakazu!
tako valjda netje videti moje slabosti,
tako i ti netjesh videti sebe?!
A .natihrist u ljubavi...upravo tako,samo...
ne dozvoli da te greshke pokose!
kao shto su mene moje iskasapile...
prvo na dvoje, a onda milion delova koji mi se gade!
N .e pricham o tome...
...velika greshka malog "ljubavnika"!
iznova me proganja...
bash kao i tvoj osmeh,i te ochi boje kestena...
A .ko ikad ovo prochitash...
psssttt...napravi se luda...
nemoj da osetish kako te grlim i ljubim pogledom
...nemoj da chujesh kako ti tisina govori da te josh uvek zhelim...
“efekat meduze”
tama je prigrlila coskove radoznalosti ispod olujnih oblaka
blatnjave fasade njenih patika filovane su grehom
samo sedi tu i ceka da se nesto dogodi
postaje dosadno u poslednje vreme, i ulica je suva
kao da se sprema velika zurka!?
nadam se da nisam pozvan...
senke se igraju starim svetiljkama na keju
dosaptavaju se sa istrulelim granama i zelenim klupama
ogluveo sam vec odavno na plasticne tonove
ali tama me doziva, vristi u meni, i zahteva ono sto joj pripada
pocinjem da strahujem za svoju svest...
rulet se zavrteo i sudbina je postavila uloge
znam da se kurva sa kretenkom u mracnoj odori, igre su stvorene da bi bile namestene
stavio sam prst na celo i pokidao misli u delice zbunjenosti
krv vri u kazanu pokvarenosti
vodi me...nocas sam samo tvoj...
otvorio sam oci i podelio uloge vostanim figurama
pijuni su pojeli pravila i ispovracali tenziju
retardirane celjusti su pregrizle trenutak
slika je donela efekat meduze
mreznjace se tope po obrazu od laznog mesinga
gledam u lica koja nestaju, ocima od stakla...
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
P.S. ...ovo je 100 % amaterski ...poshto sam ceo zhivot imao jedva 2 iz srpskog i ne chitam knjige...i sorry za mrak,al jbg...tako pishem
