Da li pišete poeziju i prozu?

[Andjela 7]

U školskim danima imala sam ispiracije, dobijala mnogobrojne nagradade i posle je sve to izčezlo ne znam ni kad ni gde.

 

[dona011]

Isti slucaj,doduse nisam osim petica osvajala druge nagrade,ali i to je bilo dovoljno
da se vidi taj dar ,ali naravno i inspiracija je bila jaca.Sada ponekad,
da zabavim porodicu i okolinu napisem neku saljivu pesmu,ali sve ostaje
samo na tome,steta jer mislim da mogu vise,ozbiljnije i bolje.

 

[Sabilla89]

Ako mislis da mozes vise - ucini vise, nemoj sama sebi biti prepreka. Pre neki dan izasla je knjiga ljubavne poezije mog najboljeg druga, covek je skupio sve svoje pesme, posavetovao se sa pesnicima, potencijalnim izdavacima i prijateljima i izasla je knjiga puna divnih pesama pre svega o ljubavi, o zivotu, dragim ljudima...eto, mozes i ti uz malo vere i ljubavi
Pozdrav!

 

[Sabilla89]

Поета и Реч

Поето,
још ове ноћи немој снити,
треба свету хране
што само кроз твоје срце
може на лист да стане.

На златну се нит сузама натопљене речи нижу,
до Творца самог ноћас оне стижу.
Као молитва горе светле и тихују,
демони од силе у њима страхују.

Више се не зна ко кога води,
ко овде кога ропства ослободи.
Изгледа једно другом једнако помажете
и на крилима се вере до Неба уздижете!

Поето, Реч нека ти да
да те грије Његова близина!

 

[rade radic]

Pajac

Dame i gospodo, molim za tišinu!
Neka u sobi zavlada tajac.
Da ispuni vašu i svoju taštinu,
večeras će da vas zabavlja pajac.

Kada se svjetla na pozornici upale
poteći će vicevi i šale,
ali malo ko će raspoznati krinku
i vidjeti suzu kad razmrlja šminku.

Fasada od lažnog veselja,
izazvaće smijeh kod prijatelja.
Al' velika nesreća u njemu čuči
jer i plač klovna kao smijeh zvuči.

Bol osmjehom skriva,srećan nikad nije,
i ne vidi nadu, tuga je u svemu,
pa kada već nema ko s' njim da se smije,
gospodo i dame, nasmijmo se njemu.

 

[riba2]

Zemlja

Ve zmučema,pusta ,sama stoji
I zima polefko se šuljati stala
Marsikaj tega je prešlo čez leto
Al nigdo če neda, zemlja bu dala

Ak već si joj dal,već ona povrne
Će nekaj primanjka ti joj dodvori
Uvek na vreme sakom pokaže
Pomoć će treba, joj rado pomori

Već mraz je pofuril drač i koprive
Vreme je došlo, daj brazdu zaori
Dok teškim joj plugom rasporiš dušu
Na miru ju pusti naj si odmori

Objeti z vetrom odhajaju cajti
Ti zmučena glava opadne na zglavek
Moreš oditi ,al ti se povrni
Jer tvoja te zemlja čeka zanavek

 

[macula]

Kad jedno bice poprimi i pocne da se zove pojmom - govorim o pojavi, o pojmu LJUBAVI, onda je to sigurno ljubav. Ne tepaju ljudi uzalud osobi koju vole- LJUBAVI !!!

 

[zjovan29]

TO JE LJUBAV !!!

To je NAŠA ljubav.
Ta je ljubav tako silna.
Ta je ljubav iskrena i nežna.
Ta je ljubav lepa kao dan.
Ta je ljubav, tako stvarna.
Ta je ljubav tako divna.
Ta je sretna i sigurna u sebe.
Ona je toliko živa, sva ozarena.
To je NAŠA ljubav.
Toliko stvarna kao neka ruža,
toliko drhtava kao neko srce,
toliko topla i živa kao kapljica rose.
Živa ko želja, lepa ko sećanje
jaka ko uspomena,vesela ko dan.
i nežna kao dete.
To je NAŠA ljubav.
Gleda nas smešeći se
i pokazuje mnogo ne govoreći ništa.
Slušam je drhteći i vičem.
Vičem za tebe i za sebe vičem
Ostani tu gde si ljubavi
gde si uvek bila.
Ostani tu, ne idi
jer nemam drugo do tebe na zemlji.
Ne dopusti da postanemo samo svoji
i da se udaljavamo i odemo bilo gde
Daj nam znak da si živa,
vodi nas kroz šumu uspomena
i pruži nam ruku, spasi nas.

TVOJA VOLJA

Nema ovaj život rešenje
za tvoj plan van tvoje volje.
Nema tebe van tvog tela
ma koliko želeo da te dirnem.
Ostavljeni smo
da tražimo sami i želimo sami.
Želimo da se tu nadjemo,
da smo nadjeni.
Neće ti avgustsko sunce zapaliti srce
koje je u svom delu tela i sada čeka.
Nema nigde ničega ,čeka se tebe.
Bez tvog daha iuzdaha, bez želje
ničega u čekanju nema.
Ako dovoljno dugo gledaš crni mrak
dobićeš crninu očnu pitanja punu
I ako dovoljno dugo udišeš vatru želja
dobićeš vatreni pogled strasti pun
Sve sto radiš radi sebe
u sledećem vremenu
Imat ce smisao i biti ocenjeno
Za neke osmehe smo previše strani
A za neke zablude previše umorni
Jos nismo ni živeli
a već smo nešta preživeli
U šta gledas
ti mudra, božanstvena, divna ženo
Bez naočala,
bez cvetnog suncobrana
Koji te drži
dalje do neba,od same sebe.

[FONT=&quot]

[/FONT] DAR BOŽIJI

U danima kada Gospod
delima svojim,
Pokazati želi
koliko voli decu svoju.
Kada ih misli usrećiti
Napravi im velku radost
u spasenju I molitvi
Slanjem nečega
šta će im ulepšati svakodnvicu.
Jednog dana u velikom nadahnuću
Posla tebe svoju pčelicu
Među muve ovozemaljske.
Braneći svoju decu do njih
Prosvećenom dušom I dobrotom
Da im lepotom svojom budeš sunce
na putu njihovom.
Dobro došla pčelice,
lepo te je videti tu.

[FONT=&quot]
[/FONT]

DUŠA

Tražim te, čekam !!!
Zgažene duše, srca lomljenog hiljadu puta
u očima sa milijon isplakanih suza
u usnama sa toliko nedorečenih reči,
bez daha, bez osmeha toplog
i bez pogleda sretnog
Tražim te, čekam !!!
Ženo, koja ćeš promeniti mene u meni.
Tebe koji će me voleti toplo i nežno
i tako me dobiti iskrenog i celog.
Čekam te da dođeš na vrata srca mog
da zavladaš celom dušom mojom
i da me vežeš za biće svoje.
Čekam tebe ženo iz snova, iz mašte.
Nisi savršena jer savršenstvo ne postoji.
Nisi idealana jer ideala nema.
Jednostavno čekam da nađem te.
Čekam tebe s kojom ću se ugrijati
na živootnom putu u veččnost.
Sudbinom ti moraš doći i čuti moj glas
utešiti ranjeno srce i zagrliti ranjeno telo
i vrelim usnama poljubiš te usne ljubavi željne.
Tražim te, čekam !!!
Osmeh tvoj, oči tvoje, glas tvoj
čekam te da dodješ i poljupcem me probudiš,
ne iz sna nego iz iščekivanja

 

[death row]

U školskim danima imala sam ispiracije, dobijala mnogobrojne nagradade i posle je sve to izčezlo ne znam ni kad ni gde.

Slican slucaj, samo su nagrade bile u vidu zahvalnica od onih kojiam su namenjene ili cije mi misljenje znaci...
Vremenom to malo izbledi izgubi na spontanosti postane zamrsenije...
Ali i dalje uvek mogu da napisem poeziju za ritam, tj Rhythm And Poetry yes3

 

[serbiohazard]

jedan od onih koji je posle nagrada nastavio da pise evo malo moje poezije i proze pa prokomentarisite...zanima me misljenje...

L i t i c a​

[FONT=&quot]Sedeo sam na litici.[/FONT][FONT=&quot]Posmatrajući zastrašujuć prizor zalaska sunca iznad vode,pokušavao sam da sredim tok misli.Davila me prisutnost bezosećajnosti.Duva povetarac.Sedim na ivici stene i bezbrižno klatim tabane nad ambisom.Skok ne rešava.Dan koji umire pruža mi poruku,guram je nazad. Ne želim je na takav način.Ne treba mi.Jednostavnost želi da mi oduzme vid.Dete na steni pri zalasku sunca izgleda bezbrižno.Nije! Neki unutrašnji mehanizmi ne dozvoljavaju mi da upotpunim ove rečenice. Spreman sam ići do granice.Nikako preko.Bleštava narandzasta svetlost presijava mi se u očima.Tok misli usporava i prilagođava se prizoru ispred mene.Vidi li Bog ovaj užas? Čujem korake. Prilazi kokoravi dečak i seda pored mene,na stenu.I[/FONT][FONT=&quot]zgleda isto,ali bez neduomica i unutrašnjih problema.Ne progovara ni reč.Oči su mu plave boje.Sedeo bih ovde do kraja vremena. Dete se naglo okrete prema meni i upita : „ Ima li života posle smrti ? '' Nisam odgovarao,budala.Koga to uopšte zanima? Grabim ivicu ovog okvira. ,,A kako bi bilo da to odmah saznaš?’’ , rekoh mu i lagano ga desnim tabanom gurnuh sa litice.Očigledno mu je trebalo to.Zanima ga.Njega,ali mene ne,niti će ikad. Došao je drugi dečak.Bio je istog izgleda kao i prethodni. ,,Šta ti sad hoćeš?”,upitah.Nije mi odgovrio, bio je nezainteresovan.Nisam ga gurnuo,bio je potpuno isti kao ja.Pomislih,moći će da reši moj problem. ,,Koji je najveći razlog ybog kojeg treba živeti?’’,postavio sam pitanje.Učinilo mi se da neće odgovoriti. Zatvarao je oči i pustio da jarko crveni zraci sunce upiju njegovo lice.Nastavio sam unutrašnji monolog. Taj razlog je sigurno nesto vidljivo,uhvatljivo,kao kuca ili dete,mozda čast.Ne,ne bi mogla čast. Taman sam se vratio u kolosek sopstvenog mozga,kad se dete okrete i naglo sa silnom jačinom ali opet i iznenadjujuće smireno,krepko poče sledeći pasus. – Ono što je očigledno je piramida.Kada si deo materijalnog,ne možeš joj težiti,jer si već u njoj. Znači ostaju lestvice iznad i ispod.Lestvice ispod,za nas su mrtve grane.Na tom stupnju su stvari koje nemaju razum već samo fizički oblik,one žele da dostignu tvoj stepen razvoja.A lestvice iznad su duhovni nematerijalizam,on prelazi okvire naše spoznaje.Sve naše težnje su uperene tu, u kolonijalni separatizam duše.Naravno,po prirodi glavitacija pruža samo mogućnost pada u toj hijerarhiji.[/FONT]
[FONT=&quot]Pravim pauzu.Uši mi na trenutak trnu,čujem prigušenu priču,gubim se u tami vode.Mesec nad pučinom.Grabim okvir.Jedan pa još jedan.Klimam glavom,da priča ne bi potpuno utihnula. Još 44 stepenika.Budim se iz namerne kome,krv ide brže a reči sagovornika ponovo dolaze do uma. – Kažem ti,vreme je ograničeno.Ima refleksije kao i mesec na vodi.Ona nas sve brže talasa. Ali često se desi da taj žubor koji čujemo treba bistro pretočiti u reči. Svako imerijalno I sekvencijalno osobađanje treba obustaviti.[/FONT]
[FONT=&quot]Pomislih,u pravu je.Ali… Uradio sam isti potez nogom.Tišina mi je umirila um.Dok je uz bolesni krik padalo dete sa te stene,bio sam ubedjen da su njegove reči istina. Ostadoh da sedim sam.[/FONT]

[FONT=&quot][/FONT]

[FONT=&quot]NA PLAVOM JASTUKU[/FONT]​

[FONT=&quot] [/FONT]​

[FONT=&quot]Na plavom jastuku ruža,[/FONT]​

[FONT=&quot]U njoj rosa ,[/FONT]​

[FONT=&quot]Sa stihom smelim ,[/FONT]​

[FONT=&quot]Sa pupoljkom crnim ,[/FONT]​

[FONT=&quot]Vrh pokislih vrba ,[/FONT]​

[FONT=&quot]Sve na nesigurnom tlu ,[/FONT]​

[FONT=&quot]U masti bez nade ,[/FONT]​

[FONT=&quot]U modrome snu .[/FONT]​

[FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot]
[/FONT]