Budi srecan dok ti je knjiga jos uvek
pod nosom..
.
Elem, znamo isto kao sto ti znas da svaki put kada popijes vodu -ona nece biti otrovna, jer da znas da je otrovna, ne bi je pio.
Znamo, isto kao sto ti znas da ti nece pasti nakovanj na glavu kad budes otvorio vrata, kao u crtanim filmovima, jer da znas da ima nakovnja, ne bi vrata otvarao.
Znamo, isto kao sto ti znas da si ti -ti, a ne neko drugi.
Znamo isto kao sto ti znas da se Zemlja okrece oko Sunca iako to nisi video, samo si cuo i naucio iz knjiga.
Znamo, isto kao sto ti znas da je postojao istoricar Herodot iako ga nikada nisi upoznao, a o njemu postoje samo pisani dokumenti.
Znamo, jer ti znas da si poreklom iz porodice te i te iako si o tome samo cuo od svojih roditelja.
Znamo isto kao sto ti znas da si normalan a ne lud iako nemas nikakav dokaz (pismeni) da je to tako.
Znamo isto kao sto ti znas da si trenutno u budnom stanju i da ne spavas, iako za to nemas nikakav dokaz.
Ajd sad ti, crkohwacko2
Draga moja prijateljice, ti meni navodiš empirijske primere kojih bi mogla naređati još 10000. Ali nije u tome poenta. Na tvoju žalost
Jer ja uopšte ne dovodim u pitanje empiriju, već fikciju. koja je za tebe empirija, znam, znam, ali sačekaj malo, ne mož čovek doći od tebe do reči
Mene samo zanima jedno. Kad je već Bog za tebe empirija, kako se ne zapitaš u čemu je problem kad ta empirija ne slaže sa ostalim empirijama čiste vode, nakovnja na vratima ili prirodnih katastrofa. Jedino u tome je problem. Evo uzeću prvi primer koji si dala, da budem jasniji.
Da, iz vodovoda rekli da je voda dobra i ja ladno pijem vodu. Jedan dan, drugi, pet, deseti... Sve je u redu i ja pomislim: Svemogući Vodovod gleda odgore i brine o nama. Hvala mu. Ali jedanaestog popijem i zabole me stomak. Neću odmah pomisliti da je voda otrovna, ali ću razmisliti šta to nije u redu sa vodom. Jer pitka voda i pokvaren stomak nisu u logičnoj vezi, kao što su to pitka voda i zdrav stomak. Samo toliko. A ti bi po tvojoj logici nastavila da piješ vodu, jer tako piše u knjizi. A za stomak, pa nek se sam snađe
E sad Bog. tvoja empirija je da Bog postoji, da je dobar, da je sve stvorio na ovom svetu, da on sve gleda odgore i one koji ga slušaju nagrađuje, ostale otpadnike kao što sam ja kažnjava bez milosti. OK. Sve je ovo u redu za tebe. I sad, znaš nekog ko živi u skladu sa Božijim zapovestima i nekog ko ne živi. Onaj prvi super, sve mu ide ko po loju, a ovaj drugi propao načisto čovek. I ti u sebi kažeš. Eto, Bog sve vidi i presuđuje. I tako dan, mesec, godina. Ali onda dođe crni petak, ljuljne zemljotres, onaj bogobojažljivi zatrpan, zajedno sa još njih 220.000, Bog da im dušu prosti. A onaj odvratni ateista i još gomila takvih izroda ni dlaka sa glave im ne fali. I sad šta ti sebi kažeš? Dobar je Bog. Ili pomisliš, pa čekaj, ovde mi nešto ne štima? Onaj ceo život išao u crkvu i tras, nestade kao da ga nikada niej ni bilo. Pa je li imoguće da su tih 220.000 bili najgrešniji, a ostali manje, pa su pošteđeni? Kad sam se svojim očima uverila da nisu. I kakav je to Bog tako milosrdan, a pobi u tih 220.000 i hiljade dece. Ja nemam za to objašnjanje. Blago tebi ako ga imaš.
Ja plastičnije od ovoga ne umem da objasnim. I verujem da shvataš koje je moje pitanje.
Samo bih dodao da to što na njega nemaš odgovor (
slučajno, mislim, mada ne insinuiram) nije tvoj problem i ne treba zbog toga da se osećaš neprijatno i da izvrdavaš raznim "odgovorima". Jer, po meni, jednostavno ili se odlučuješ za veru ili za logiku. Ti si se odlučila za ovo prvo i super. Srećno ti bilo. Jedino kad počneš da to prvo maskiraš u ovo drugo, onda nastane problem. Ja da sam vernik, rekao bih otvoreno, da verujem i za logiku ne marim. A ostali kako hoće. I to bi po meni bilo pošteno. No svako sam za sebe odlučuje. I to je i najlepše i najteže u životu.