Nije bio spašen. Da je bio spašen, sveti Pavao bi mu odgovorio: Spašen si, idi.
Spasenje ima i vidljivu potvrdu. Ali spasenje ne zavisi od vidljivih već od nevidljivih stvari.
Međutim, sveti Pavao mu kaže: Vjeruj u Gospodina Isusa i spasit ćeš se - ti i dom tvoj."
To je sve vidljiv dokaz spasenja. Ali kao što znamo, neznabošci se spasavaju kao i mi unutrašnjom odlukom koju vidi samo Bog. Svaka vidljiva predstava je samo odraz toga.
Kao što je Bog nevidljiv, ali vidimo Njegova dela.
Isus nekoliko puta ukorava fariseje i narod svog vremena što insistiraju na tom vidljivom segmentu pobožnosti, sećeš se šta kaže za fariseje..da čine sve da ih ljudi vide. Ali to sve je pogrešno.
Mislim, to je princip kako Bog deluje. Tako da ako i to znamo, moramo shvatiti da svako vidljivo ispoljavanje pobožnosti nije ono što spasava već ono iznutra.
Dakle, redoslijed spasenja je jasan i ovakav - srcem povjerujemo
Samo srcem poveruejmo....tj. predamo srce.
To je ono što ide posle. To je već teološko oblikovanje "u koga". Ali rekoh oni koji ne znaju za Hrista nisu imali tu konkretnu odrednicu. No, unutrašnja odluka srca im je uračunata u to da su poverovali u Hrista-Spasitelja. Da li neko rečima to potvrdio ili ne..unutrašnja odluka je najvažnija.
Isto znamo da i onaj ko ispoljava vidljivo svoju veru ne znači da je spasen jer to može činiti nepromenjnog srca.
Velike su ovo stvari, i voleo bih da ti ovo možeš razumeti do kraja. Ali ja tu ne mogu mnogo svojim pisanjem.