Sad mi je lakše
. Bilo kako bilo ne može da se zastrani ?:dntknw:Budizam
- Začetnik teme xr-em
- Datum pokretanja
. Bilo kako bilo ne može da se zastrani ?:dntknw:
Član
- Učlanjen(a)
- 04.01.2010
- Poruka
- 579
Sad mi je lakše
Mislis da se zastani tokom sledjenja budistickog ucenja?
Ne, ne mislim na budističko učenje (da mi je praksa zen-budizma bliska, vreovatno ti ne bih postavljao ovakva pitanja i konstantacije), mislim na stvar izbora u smislu duhovnog traganja. Tragao ne tragao u svakom slučaju živiš svoj život. Mislim zastranjivanje je, ako pod izgovorom duhovnog traganja živiš recimo Hristov život ?
Član
- Učlanjen(a)
- 04.01.2010
- Poruka
- 579
Da. To sigurno. Mada verovatno postoje neki pojedinci koji misle da zive zivot nekog sveca ili slicno tome samo sto ja nisam strucan toliko iz psihijatrije pa ne mogu o tome mnogo da govorim.
Član
- Učlanjen(a)
- 04.01.2010
- Poruka
- 579
Unutrasnje shvatanje oblasti bez oznaka
ne moze se recima izraziti, jer nema izrazaja.
Krajna istina koja zaustavlja sva dokazivanja
nadilazi sve aspekte misli i razmisljanja.
Buda - Sandhinirmochana sutra
ne moze se recima izraziti, jer nema izrazaja.
Krajna istina koja zaustavlja sva dokazivanja
nadilazi sve aspekte misli i razmisljanja.
Buda - Sandhinirmochana sutra
Član
- Učlanjen(a)
- 12.09.2009
- Poruka
- 511
Kao što kaže Mindfulness, ili barem između redova, glavna stvar je život u ne-odnosu, odnosno život sa ne-umom. Kao što je prelepo objasno kako dete sazreva (pogotovo onaj deo kada se susreće sa novim stvarima i kako ih doživljava svojim nevinim srcem pa do onog trenutka kada mu roditelj objasni i stvori mentalnu sliku i koncept vezano za tu stvar), um počinje da biva odvojen od nas i počinje da stvara svoju priču i da manifestuje svoju bučnu aktivnost. Ta bučna aktivnost je ništa drugo do misao, mišljenje. Od te siline aktivnosti uma najčešće nismo svesni sebe i svog bića. Takvom kolotečinom polako postajemo rob jednog savršenog instrumenta življenja. Postajemo ništa drugo do jedan veliki odnos. Ako uspete na časak da "izađete" iz takvog toka videćete kako je odnos većina svih misli (ovo je dobro a ono nije, ti si u pravu ali onaj nije, slažem se sa tim a sa ovim ne i to ne mogu da prihvatim...). Taj odnos, pored želja, takođe stvara patnju, tj. postaje lična drama (kako to obično duhovnici i nazivaju). Najčešća reč koja opisuje taj um je nama poznati Ego. Ego je ništa drugo do glas u glavi koji nam govori "e ovo si dobro uradio i sada si ponosan na to" ili "ovo nije ispalo kako sam hteo i sada se glupo osećam"-sve na bazi predpostavki. Čak i kada se iznervirate kada vam neko kaže da pričate gluposti (što je često na forumima od strane članova) da ste svesni sebe i sadašnjeg trenutka, vi bi ste samo rekli >>>zaista<<< (u prilog ide ova zen priča):
Zen učitelja Hakuina njegovi susedi su veličali kao čoveka koji je
vodio čist, moralan život.
U istom susedstvu živela je prelepa mlada Japanka čiji roditelji su
držali bakalnicu. Jednog dana, sasvim nenadano, otkriše da im je
kćerka u drugom stanju.
Ovo je strašno razgnevilo njene roditelje. Devojka je, sa svoje
strane, uporno odbijala da prizna s kim je zanela, ali je nakon
velikog nagovaranja naposletku ipak prozborila - Hakuin.
Još više razljućeni, njeni roditelji se zaputiše učitelju.
"Zaista?" beše sve što je izustio.
Odmah po rodjenju, dete su doneli Hakuinu. Do tada je njegov ugleda
već bio srozan, ali ga to nije ni najmanje uznemiravalo. Štaviše,
posvetio je detu izuzetnu pažnju. Od svojih suseda nabavljao je mleko
i sve ostalo što je detencetu bilo potrebno.
Prošla je godina dana, i mlada majka više nije mogla da izdrži.
Rekla je svojim roditeljima istinu - da je detetov pravi otac zapravo
mladić koji je radio na ribljoj pijaci.
Mati i otac devojke odmah odoše Hakuinu da bi zatražili njegov
oprštaj, nadugačko se izvinuli, i uzeli dete natrag.
Hakuin im ga drage volje dao. Pružajući im dete, sve što je rakao
beše: "Zaista?"
Ovde se vidi zastupljenost sadašnjeg trenutka kod učitelja i to kako nijedna situacija ne može da ga poremeti pa čak ni pomisao na to da mu je ugled srozan. Da se opirao, značilo bi da je u odnosu, da se postavlja kako on nije a neko drugi jeste (ovde ne mislim konkretno na priču). Branio bi neke stavove, neke koncepte ispravnosti/neispravnosti. Da li ste vi sigurni šta je ispravno?
(ili je to možda glas u glavi bio brži od srca-za mene još uvek veliko pitanje)
Sadašnji trenutak vam je zen, nirvana, mir, extaza, raj...nazovitega imenom kako hoćete. Ali dok neiskusite to stanje duha, možete govoriti do mile volje da ste svesni a ustvari, vi spavate. Vi spaveta jer um neprestano radi za vas van vaše kontrole.
Zato nam pomažu meditacije. Da se um zaustavi. Kada se um zaustavi, tada nastaje prostor između misli. E taj prostor je u stvari Život, tada ne postoji strah, želja, krivica, patnja. Tada ste Ljubav. Tada ste Mir. Tek tada vidite svet totalno onako kakav zaista jeste. Niti lep niti ružan. On je prosto onakav kakav treba da bude. Bio je, sad je i biće takav i posle vas. Na vama je da ga prihvatite.
Svaki korak, svaki dah, svaki otkucaj srca može da vam bude meditacija (molitva, mantra... opet nađite sebi ono što najbolje razmete). Meditacija koju sam ja praktikovao, jeste posmatranje sebe. Ovaj metod je lepo objašnjen u knjizi "Moć sadašnjeg trenutka" i "Nova Zemlja" od pisca Ekart Tol-a. To nije nikakav egoičan obrazac, to je, za mene i meni ugodno, put ka miru. Postupak je krajnje jednostavan. Kada ste na poslu, u školi, u prirodi, u društvu ili sami posmatrajte sebe i budite svedok dešavanja u vašem telu. I opet Mindfulness lepo kaže, prihvati sve emocije ali nemoj suditi, nemoj komentarisati, samo posmatraj šta ta misao trenutno stvara u tebi (setio/la si se neke osobe koja ti ne prija i odmah počinješ da se nerveriš). Videćeš da ta osoba ništa nije ni uradila. Um je stvorio predpostavku, mentalnu sliku o toj osobi (recimo da je ona dobra i poštena) i kada je ona uradila nešto neočekivano (slagala vas) vi ste se osetili povređeno. Ali ona vas nije povredila, jer je ona posupila onako kako se inače ponaša. Ali niste ni vi krivi, jer da ste svesni vi biste je prihvatili provog puta baš onakvu kava jeste, i taj njen postupak ne bi vas iznenadio.
Kada ste u sadašnjem trenutku tada spoznajete svoje biće. Kada ste u prošlosti (tada ste u odnosu sa situacijom-ipak nisam to uradio) ili u budućnosti (i tada ste u odnosu sa situacijom-trebao bih to i to da uradim), prostor oko vašeg bića je sve manji, drama raste. Dokle god ste u mislima kako je nešto trebalo ili nešto tek treba da se desi, vi ste manje vi, manje ste sa sobom. Vi ste prosto odvojeni od riznice koju svako od vas nosi u sebi.
I opet x 3 je Mindfulness rekao da će prazan um (ne-um) teško opstati. Od 15 minuta koliko je dovoljno za vežbu, možda će minut biti ispunjen mirom. Ali kako je sve igra i vežba (stari lav se itekako igra sa plenom) taj prostor će opstajati sve duže. Tek će te videti šta sve može da se stvori umom (sada koristim reč um jer kada ste svesni, onda je um izuzetni instrument kreativnosti). Čak su i Ajnštajn i Tesla i ostali naučnici rekli da su do otkrića došli ne razmišljanjem, već tišinom.
Praktikovanjem ove vežbe, ja sam primetio koliko sam u odnosu sa ljudima, situacijama, sa položajem u društvu. Moja misao je bila da zadovoljim potrebe drugih da bih imao zasluge-ne da bih se hvalio nego da bih ispunio to nešto što se naziva "misija na zemlji" (iliti koja je moja svrha). Kakvo je to gubljenje energije.
Najčešće sam praktikovao pred spavanje (a i niko me nije remetio).Počinjao bih sa par dubokih disanja, čisto da osetim vezu izmedju vazduha i pluća-tu radost. U početku bih ostajao samo na mirnom disanju i onda bih krenuo da osećam krvotok iliti strujanje od prstiju na nogama do glave. I obično se dešavalo da se ego tako prefinjeno provuče kroz mentalne slike i počnem da tonem u san sa filom-iluzijom, bezsmislenom situacijom koja je bila ili koja je čak i izmišljena. Prvo nisam uspevao, ali kada jesam, tada sam postavljao sebi pitanje: da li sam ja sada prisutan. Tada bi, u tom momentu, ceo film stao-nestao. Bio bih u trenutku u sebi. Ponovo bih se vratio. Opet bio svestan sebe. Upravo je taj trenutak najjači. Tek onada vidite koliko ste povodljivi umom.
Ovo je tako jednostavan princip a opet dobar. Stim što se meditacijom otkrivaju doblje stvari (čemu težite, koste u stvari vi- baš Vi, šta je to što vas pokreće...). Zen meditacija je upravo ovaj proces što je napisan u gore navedenim knjigama, stim što na put krećete sa nekim od pitanja koja mogu biti krajnje i ne logicna (jer se logika bazira na umu, na zaključcima koje ste vi svesno ili nesvesno usvojili a da li je to istina, hmm?). Evo da vidi te u ovoj priči:
Starešina hrama u Keninu bio je Mokurai, Tiha grmljavina. Mokurai
imađeše jednog malog, dvanaestogodišnjeg štićenika po imenu Tojo. Tojo
je imao priliku da vidi kako stariji učenici svakog jutra i večeri
pohode učitelja u njegovim odajama, da bi primili pouku u vidu san-
zena ili ličnog vođstva, pri čemu su dobijali koane kako bi
predupredili lutanje uma.
I Tojo je imao želju da primi sanzen.
"Pričekaj malo", poručio mu je Morukai. "Previše si mlad!"
Ali deček beše uporan, tako da učitelj na posletku pristade.
Te večeri se mali Tojo u određeno vreme našao na pragu Mokuraijeve
odaje za sanzen. Udario je u gong da bi obznanio svoje prisustvo, u
znak poštovanja tri puta je učinio naklon pred vratima, a potom ušao i
seo ispred učitelja u tišini ispunjenoj poštovanjem.
"Zvuk dve ruke možeš da čuješ kada pljesneš rukama", reče Mokurai.
"Sada mi pokaži zvuk jedne ruke."
Tojo se naklonio i otišao u svoju sobu da razmisli o pitanju. Kroz
prozor do njega je dopiraše muzika gejši. "Aha! Imam ga!", obradova
se.
Sledeće večeri, kada učitelj od njega zatraži da mu dočara zvuk
jedne ruke, Tojo stade da izvodi muziku gejša.
"Ne, ne", reče Mokurai. "To nije zvuk jedne ruke. U opšte ga nisi
shvatio."
Pomišljaću da ga muzika možda ometa, Tojo se prebaci na neko
mirnije mesto. Opet i izniva je dumao. "Zvuk jede ruke- šta li će to
biti?". Iznenada začu kako kaplje voda. "Zacelo je to", pomisli Tojo.
Kada se ponovo pojavio pred učiteljem, Tojo stade da oponaša
kapljanje vode.
"Šta ti je to?" Pitao ga Mokurai. "To je zvuk vode koja kaplje, ali
ne i zvuk jedne ruke. Pokušaj ponovo."
Zalud je Tojo meditirao kako bi otkrio zvuk jedne ruke. Čujaše huk
vetra. No i taj zvuk beše odbijen kao pogrešan.
Čujaše zvuk sove. Ni taj nije valjao.
Ni skakavci ne stvarahu zvuk jedne ruke.
Više od deset puta dolazio je Tojo kod Mokurija sa svakojakim
zvucima. Svi su bili pogrešni. Gotovo godinu dana razbijao je glavu
pitanjem šta bi to moglo da predstavlja zvuk jedne ruke.
Naposle je mali Tojo uronio u istinsku meditaciju i prevazišao sve
zvuke. "Više nisam mogao da ih skupljam", objasnio je kasnije, "i tako
sam došao do nečujnog zvuka."
Tojo je shvatio zvuk jedne ruke.
Pošto sam drugi put član nekog od foruma, ne znam baš kako se pišu postovi. Ovo ispada kao isečak iz dnevnika (u najmanju ruku pola, hahahaha), ali osetio sam da mogu da napišem. Jeste da je od kulina bana (ili kako se već kaže) ali nisam još uvek u stanju da sročim u par rečenica. Za to je potrebno da sadašnji trenutak uvek bude u nama. I da, kada se negde smorite na polovini, recite samo >>>Zaista!!!<<<.
Pozdrav drugari =/: )><
Zen učitelja Hakuina njegovi susedi su veličali kao čoveka koji je
vodio čist, moralan život.
U istom susedstvu živela je prelepa mlada Japanka čiji roditelji su
držali bakalnicu. Jednog dana, sasvim nenadano, otkriše da im je
kćerka u drugom stanju.
Ovo je strašno razgnevilo njene roditelje. Devojka je, sa svoje
strane, uporno odbijala da prizna s kim je zanela, ali je nakon
velikog nagovaranja naposletku ipak prozborila - Hakuin.
Još više razljućeni, njeni roditelji se zaputiše učitelju.
"Zaista?" beše sve što je izustio.
Odmah po rodjenju, dete su doneli Hakuinu. Do tada je njegov ugleda
već bio srozan, ali ga to nije ni najmanje uznemiravalo. Štaviše,
posvetio je detu izuzetnu pažnju. Od svojih suseda nabavljao je mleko
i sve ostalo što je detencetu bilo potrebno.
Prošla je godina dana, i mlada majka više nije mogla da izdrži.
Rekla je svojim roditeljima istinu - da je detetov pravi otac zapravo
mladić koji je radio na ribljoj pijaci.
Mati i otac devojke odmah odoše Hakuinu da bi zatražili njegov
oprštaj, nadugačko se izvinuli, i uzeli dete natrag.
Hakuin im ga drage volje dao. Pružajući im dete, sve što je rakao
beše: "Zaista?"
Ovde se vidi zastupljenost sadašnjeg trenutka kod učitelja i to kako nijedna situacija ne može da ga poremeti pa čak ni pomisao na to da mu je ugled srozan. Da se opirao, značilo bi da je u odnosu, da se postavlja kako on nije a neko drugi jeste (ovde ne mislim konkretno na priču). Branio bi neke stavove, neke koncepte ispravnosti/neispravnosti. Da li ste vi sigurni šta je ispravno?
(ili je to možda glas u glavi bio brži od srca-za mene još uvek veliko pitanje)
Sadašnji trenutak vam je zen, nirvana, mir, extaza, raj...nazovitega imenom kako hoćete. Ali dok neiskusite to stanje duha, možete govoriti do mile volje da ste svesni a ustvari, vi spavate. Vi spaveta jer um neprestano radi za vas van vaše kontrole.
Zato nam pomažu meditacije. Da se um zaustavi. Kada se um zaustavi, tada nastaje prostor između misli. E taj prostor je u stvari Život, tada ne postoji strah, želja, krivica, patnja. Tada ste Ljubav. Tada ste Mir. Tek tada vidite svet totalno onako kakav zaista jeste. Niti lep niti ružan. On je prosto onakav kakav treba da bude. Bio je, sad je i biće takav i posle vas. Na vama je da ga prihvatite.
Svaki korak, svaki dah, svaki otkucaj srca može da vam bude meditacija (molitva, mantra... opet nađite sebi ono što najbolje razmete). Meditacija koju sam ja praktikovao, jeste posmatranje sebe. Ovaj metod je lepo objašnjen u knjizi "Moć sadašnjeg trenutka" i "Nova Zemlja" od pisca Ekart Tol-a. To nije nikakav egoičan obrazac, to je, za mene i meni ugodno, put ka miru. Postupak je krajnje jednostavan. Kada ste na poslu, u školi, u prirodi, u društvu ili sami posmatrajte sebe i budite svedok dešavanja u vašem telu. I opet Mindfulness lepo kaže, prihvati sve emocije ali nemoj suditi, nemoj komentarisati, samo posmatraj šta ta misao trenutno stvara u tebi (setio/la si se neke osobe koja ti ne prija i odmah počinješ da se nerveriš). Videćeš da ta osoba ništa nije ni uradila. Um je stvorio predpostavku, mentalnu sliku o toj osobi (recimo da je ona dobra i poštena) i kada je ona uradila nešto neočekivano (slagala vas) vi ste se osetili povređeno. Ali ona vas nije povredila, jer je ona posupila onako kako se inače ponaša. Ali niste ni vi krivi, jer da ste svesni vi biste je prihvatili provog puta baš onakvu kava jeste, i taj njen postupak ne bi vas iznenadio.
Kada ste u sadašnjem trenutku tada spoznajete svoje biće. Kada ste u prošlosti (tada ste u odnosu sa situacijom-ipak nisam to uradio) ili u budućnosti (i tada ste u odnosu sa situacijom-trebao bih to i to da uradim), prostor oko vašeg bića je sve manji, drama raste. Dokle god ste u mislima kako je nešto trebalo ili nešto tek treba da se desi, vi ste manje vi, manje ste sa sobom. Vi ste prosto odvojeni od riznice koju svako od vas nosi u sebi.
I opet x 3 je Mindfulness rekao da će prazan um (ne-um) teško opstati. Od 15 minuta koliko je dovoljno za vežbu, možda će minut biti ispunjen mirom. Ali kako je sve igra i vežba (stari lav se itekako igra sa plenom) taj prostor će opstajati sve duže. Tek će te videti šta sve može da se stvori umom (sada koristim reč um jer kada ste svesni, onda je um izuzetni instrument kreativnosti). Čak su i Ajnštajn i Tesla i ostali naučnici rekli da su do otkrića došli ne razmišljanjem, već tišinom.
Praktikovanjem ove vežbe, ja sam primetio koliko sam u odnosu sa ljudima, situacijama, sa položajem u društvu. Moja misao je bila da zadovoljim potrebe drugih da bih imao zasluge-ne da bih se hvalio nego da bih ispunio to nešto što se naziva "misija na zemlji" (iliti koja je moja svrha). Kakvo je to gubljenje energije.
Najčešće sam praktikovao pred spavanje (a i niko me nije remetio).Počinjao bih sa par dubokih disanja, čisto da osetim vezu izmedju vazduha i pluća-tu radost. U početku bih ostajao samo na mirnom disanju i onda bih krenuo da osećam krvotok iliti strujanje od prstiju na nogama do glave. I obično se dešavalo da se ego tako prefinjeno provuče kroz mentalne slike i počnem da tonem u san sa filom-iluzijom, bezsmislenom situacijom koja je bila ili koja je čak i izmišljena. Prvo nisam uspevao, ali kada jesam, tada sam postavljao sebi pitanje: da li sam ja sada prisutan. Tada bi, u tom momentu, ceo film stao-nestao. Bio bih u trenutku u sebi. Ponovo bih se vratio. Opet bio svestan sebe. Upravo je taj trenutak najjači. Tek onada vidite koliko ste povodljivi umom.
Ovo je tako jednostavan princip a opet dobar. Stim što se meditacijom otkrivaju doblje stvari (čemu težite, koste u stvari vi- baš Vi, šta je to što vas pokreće...). Zen meditacija je upravo ovaj proces što je napisan u gore navedenim knjigama, stim što na put krećete sa nekim od pitanja koja mogu biti krajnje i ne logicna (jer se logika bazira na umu, na zaključcima koje ste vi svesno ili nesvesno usvojili a da li je to istina, hmm?). Evo da vidi te u ovoj priči:
Starešina hrama u Keninu bio je Mokurai, Tiha grmljavina. Mokurai
imađeše jednog malog, dvanaestogodišnjeg štićenika po imenu Tojo. Tojo
je imao priliku da vidi kako stariji učenici svakog jutra i večeri
pohode učitelja u njegovim odajama, da bi primili pouku u vidu san-
zena ili ličnog vođstva, pri čemu su dobijali koane kako bi
predupredili lutanje uma.
I Tojo je imao želju da primi sanzen.
"Pričekaj malo", poručio mu je Morukai. "Previše si mlad!"
Ali deček beše uporan, tako da učitelj na posletku pristade.
Te večeri se mali Tojo u određeno vreme našao na pragu Mokuraijeve
odaje za sanzen. Udario je u gong da bi obznanio svoje prisustvo, u
znak poštovanja tri puta je učinio naklon pred vratima, a potom ušao i
seo ispred učitelja u tišini ispunjenoj poštovanjem.
"Zvuk dve ruke možeš da čuješ kada pljesneš rukama", reče Mokurai.
"Sada mi pokaži zvuk jedne ruke."
Tojo se naklonio i otišao u svoju sobu da razmisli o pitanju. Kroz
prozor do njega je dopiraše muzika gejši. "Aha! Imam ga!", obradova
se.
Sledeće večeri, kada učitelj od njega zatraži da mu dočara zvuk
jedne ruke, Tojo stade da izvodi muziku gejša.
"Ne, ne", reče Mokurai. "To nije zvuk jedne ruke. U opšte ga nisi
shvatio."
Pomišljaću da ga muzika možda ometa, Tojo se prebaci na neko
mirnije mesto. Opet i izniva je dumao. "Zvuk jede ruke- šta li će to
biti?". Iznenada začu kako kaplje voda. "Zacelo je to", pomisli Tojo.
Kada se ponovo pojavio pred učiteljem, Tojo stade da oponaša
kapljanje vode.
"Šta ti je to?" Pitao ga Mokurai. "To je zvuk vode koja kaplje, ali
ne i zvuk jedne ruke. Pokušaj ponovo."
Zalud je Tojo meditirao kako bi otkrio zvuk jedne ruke. Čujaše huk
vetra. No i taj zvuk beše odbijen kao pogrešan.
Čujaše zvuk sove. Ni taj nije valjao.
Ni skakavci ne stvarahu zvuk jedne ruke.
Više od deset puta dolazio je Tojo kod Mokurija sa svakojakim
zvucima. Svi su bili pogrešni. Gotovo godinu dana razbijao je glavu
pitanjem šta bi to moglo da predstavlja zvuk jedne ruke.
Naposle je mali Tojo uronio u istinsku meditaciju i prevazišao sve
zvuke. "Više nisam mogao da ih skupljam", objasnio je kasnije, "i tako
sam došao do nečujnog zvuka."
Tojo je shvatio zvuk jedne ruke.
Pošto sam drugi put član nekog od foruma, ne znam baš kako se pišu postovi. Ovo ispada kao isečak iz dnevnika (u najmanju ruku pola, hahahaha), ali osetio sam da mogu da napišem. Jeste da je od kulina bana (ili kako se već kaže) ali nisam još uvek u stanju da sročim u par rečenica. Za to je potrebno da sadašnji trenutak uvek bude u nama. I da, kada se negde smorite na polovini, recite samo >>>Zaista!!!<<<.
Pozdrav drugari =/: )><
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 19.01.2010
- Poruka
- 684
Jeste bio malo duži ali ima i dužih postova.... ništa strašno... najbitnije da je tvoj ili delimično tvoj... nije copy paste, to je bitno, a i kad ti znači da naglasiš tuđe mišljenje/stavi link, kog povuče tema pročitaće....
dobro interesantno viđenje...
ja praihvatam priču da je um generator misli i to neograničen i da kad ga mi drugim delom uma ne bi zaustavljali on bi radio non stop novo novo novo....
kako je čovek nesavršen, njega je nešto moralo da zaštiti da ne "poludi"...
mislim da je naš mozak sa dve sfere, jednom misaonom/generatorskom i drugom obuzdavajućom/potvrdjujućom.... da toga nema mislili bi u beskonačnost i nikad ne bi zaključivali, ne bi odsecali u pojedinim trenucima...neverovatno je da ceo život provedemo fatalistički...
e ako to prihvatimo da postoje dve sfere uma, stvorili smo dualizam po automatizmu, jedan deo izbacuje "ideje" a drugi deo stalno govori "ide" "ne ide", opet se ograničavamo bez obzira na religiju, moral, etiku....
stalno stižemo u priču da je sve beskonačno ali i konačno...
blesavo zvuči ali i ne..
ako uzmemo primer preračunavanja površine lopte, praktično površina lopte nema ni početak ni kraj, ako nema početka i kraja ta površina je beskonačna,a sa druge stane možemo precizno iskazati konačnu vrednost površine lopte... primenom proste matematike dokazujemo nemoguće...
da li je baš tako...
dobro interesantno viđenje...
ja praihvatam priču da je um generator misli i to neograničen i da kad ga mi drugim delom uma ne bi zaustavljali on bi radio non stop novo novo novo....
kako je čovek nesavršen, njega je nešto moralo da zaštiti da ne "poludi"...
mislim da je naš mozak sa dve sfere, jednom misaonom/generatorskom i drugom obuzdavajućom/potvrdjujućom.... da toga nema mislili bi u beskonačnost i nikad ne bi zaključivali, ne bi odsecali u pojedinim trenucima...neverovatno je da ceo život provedemo fatalistički...
e ako to prihvatimo da postoje dve sfere uma, stvorili smo dualizam po automatizmu, jedan deo izbacuje "ideje" a drugi deo stalno govori "ide" "ne ide", opet se ograničavamo bez obzira na religiju, moral, etiku....
stalno stižemo u priču da je sve beskonačno ali i konačno...
blesavo zvuči ali i ne..
ako uzmemo primer preračunavanja površine lopte, praktično površina lopte nema ni početak ni kraj, ako nema početka i kraja ta površina je beskonačna,a sa druge stane možemo precizno iskazati konačnu vrednost površine lopte... primenom proste matematike dokazujemo nemoguće...
da li je baš tako...
Član
- Učlanjen(a)
- 12.09.2009
- Poruka
- 511
Hahaha ovaj primer sa loptom me je krajnje raspametio. Pošto je ipak 3 ujutro, kada se budem probudio, promatraću bolje, baš me je oduševio (kao način). Kako bih rekao, zenovski. Hvala na odgovoru.
(btw. trudiću se da budem aktivniji po pitanju postova, ne bih li skapirao da ubacim citat ili komentar, baš sam nov što se tiče foruma itt.)
pozz
=/: )><
(btw. trudiću se da budem aktivniji po pitanju postova, ne bih li skapirao da ubacim citat ili komentar, baš sam nov što se tiče foruma itt.)
pozz
=/: )><
Član
- Učlanjen(a)
- 19.01.2010
- Poruka
- 684
e da razmisli i ja ću, dok sam pisao video sam to jako jednostavno ali na kraju mi baš i nije izgledalo tako jednostavno... zato sam i napisao da li je to baš tako...
Zaista ?:dntknw: