Budizam

[Mindfulness]

Evo malo materijala za tvoj ego Svaka cast na razumevanju.

 

[Jokshir]

Evo malo materijala za tvoj ego Svaka cast na razumevanju.

Lepo sam rekao da ćeš dobro odgovoriti. Zen
hahahaha

 

[Kalimerčica]

E dobro si rekao za spavanje. Svojim aktivnostima sam poremetio delovanje po danu i period spavanja. Ovo što si napisao podseća me na "Solarnu jogu", mada više volim da kažem 'solarna meditacija' (meni je to razumljivo).

YouTube - Sungazing- Solarna Joga 1. deo Hira Ratana Manek (HRM) u Srbiji u julu 2009. god

Prošle godine u avgustu sam bio na selu mesec dana (moja okupacija tokom prošle godine bio je diplomski, i pošto sam na dizajnu, možete zamisliti presiju (doduše svaki diplomski je presija)). U trenutku sam upao u tu "stvaralačku blokadu" jer non-stop sam nešto dodavao, oduzimao, menjao. Um mi je bio rezerviran samo za to. I dan i noć ja sam bio u kalkulacijama (odnos : ) dok na kraju više nisam mogao da izdržim. Osetio sam potrebu da promenim mesto i odem u prirodu.

Namerno sam se pasivno izležavao u bezuspešnim pokušajima da ostavim diplomski kod kuće. Ali džaba, bio je samnom i tada. Bio je sve do trenutka kada sam se setio serije o solarnoj jogi (nadam se da će se prezentovati link). I počeo primenjivati. Prvih 5 dana, naravno (kao izgubljen čovek, od drveta nevidim šumu) gledao sam u sunce oko 10-15 minuta pred zalazak, onda kada su nijanse sunca žuto-zlatne i idu ka crvenkastoj. I naravno gledao sam kako da memorišem i iskoristim tu boju za rad. Nakon 6-7 dana, počeo sam da primećujem igru svetlosti u samom suncu. Nekao su, unutar sunca, boje pocele da menjaju mesta (mozda je to bio i neki oftamološki proces u samom oku, neka to ostane kao tajna). Ali je to bilo sasvim dovoljno da za trenutak 'zaboravim'-otpustim svoju teženju i samo posmatram sunce. Naravno, prvih dana nisam gledao duže od 3 sekunde. Objašnjeno je u snimku, da neponavljam. Ali i kada sam sklanjao pogled, nekako sam perifernim vidom ipak zadržavao boju, kolko sam mogao. Posle desetak dana, desilo se nešto veoma lepo. Odjedanput sam primetio prostor oko sunca. Prostor je bio na mah bez svetlosti, na mah ispunjen svetlošću. I to me je oduševilo. Nikada pre nisam to video. I što je još super, polako je nestajala nervoza i mogao sam sa mirom da legnem u 10 sati uveče i da se probudim oko 7.30 ujutru (predhodno je bilo legnem oko pola četiri četiri, ustanem u 12). To je bilo poslednje nedelje, i baš kada sam počeo da se interesujem za taj prostor oko sunca, desio se unutrašnji poziv da je vreme da krenem nazad.

Ovo je moje iskustvo i video sam šta može da se desi za tako malo vremena. Kao što je rekao i sam Raten Manek "ovde nije potreban vodič niti je potrebno znanje. Gledanje u sunce je nešto prirodno još od preistorije. Možete kad god hoćete." Kada gledate u sunce (naravno kada je ono bezbedno za oko, u zoru ili suton) nemojte ništa očekivati da će te videti. Prepustite se. Dozvolite da se ono samo pokaže.

(ovo nema veze sa budizmom, ili ima jedan milimetar, ali možda je i takođe jedan od puta da se on lakše upozna : )
pozz

=/: )><

P.S. što se tiče lopte i površine, to je baš dobra vodilja za meditaciju. Dok sam tonuo u san i slušao kišu, javila mi se sfera koja se napumpava i ispumpava (manifestacija udisaja i izdisaja). Na taj način je u potpunosti menjala dimenziju beskonačnosti. Sviđa mi se taj deo, jako lepo si rekao!

Hvala na objašnjenju. Nisam razumela poentu priče. Mada, bez želje da ti kontriram ili te negiram, moram da kažem da mi je to malo bez veze, blago rečeno.

Jagoda jeste zrela i ukusna ali nije prioritet u datoj situaciji. Istinito je sve što okružuje dotičnog čoveka u dotičnoj situaciji ali meni bi bio prioritet spašavanje glave ako je ikako moguće.

Mozda sam ja neki srećnik, ali urođeno mi je da živim i razmišljam u sadašnjosti. Ako i razmišljam o prošlosti, ne kažem trebalo je uraditi to i to, nego konstatujem grešku i nastojim da mi se ne ponavljaju.

Sa ostalim baš ne bih mogla da se složim jer bližnji i te kako sami po sebi umeju da budu kako dobri tako i zli. Sa zlim namerama. I ako ti neko kaže bilo šta da bi te povredio, ponizio, uvredio itd to je karakterna osobina i ima svoje ime od vajkada i zove se zloba ili pakost... to ne da niti je dobro niti je loše, već je jako loše ali za njega, ne za mene.

Nemojte da mi zamerite, verovatno vas ne razumem i strano mi je vaše učenje, mada sam dosta knjiga i o tome pročitala, ali meni deluje kao da čovek treba da postane santa leda i da se "robotizuje". Bez reakcije, bez razmišljanja, bez emocija (negativnih a ni pozitivnih), nego nešto između. Sada je tako dan je lep; pada kiša; boli me nešto; dete mi je bolesno a ja ću da pojedem jagodu, nema veze...jer jagoda je tako ukusna.

 

[Jokshir]

Naravno da ćeš rešavati prioritete i da ćeš se sklanjati od opasnosti ali tigar je preneseno značanje za strah, uplašenost i nespokojstvo koje ti je tvoj bučni um dodelio. Naravno da nećeš jesti jagodu a dete je bolesno, samo ne treba da uveličavaš i praviš od mrava slona. Prihvatiš da je situacija kritična. Jer to prihvatanje ti nudi mir (‚‚spremnost za borbu"-rešavanje neke opasne situacije) iz koga proizilaze sve mogučnosti koje su do tebe, koje u svom maximumu možeš ponuditi i rešiti situaciju. Zamisli samo, deteta je uhvatio napad kašlja a ti odmah aganžuješ kola, muž odmah dolazi sa posla, gužva u saobraćaju a ti sada počinješ da besniš još više, prelaziš u zaustavu traku, juriš do lekara a on ti kaže dajte mu sirup za iskašljavanje i neka leži. To je panika, ali je ta panika upravo konstrukt uma koji je postao autonoman i u neprestanom je odnosu sa svim situacijama, i u svim situacijama vidi nekakvu opasnost. Da si bila svesna situacije, zvala bi svoju prijateljicu koja je medicinski radnik, pozvala hitnu... Iz te smirenosti (neka bude reč prisebnost) javila bi se rešenja na osnovu ranijih iskustava.

Tesla, Njutn, Anštajn i ostali veliki naučnici su rekli da su putem tišine u glavi došli do rešenja mnogih problema, definicija a ne razmišljanjem. Prostor između misli koji se javlja u mirnom umu, predstavljaju upravo um bez predrasuda, projekcija i zamišljanja nekih događaja ili izmišljanja nekih drugih. Predstavlja um bez iluzija.

Ispada da se ti predaješ i prihvataš sve bezuslovno. O tome nema ni reči u predhodnom postu. Šta god ti bližnji rekli (da si lepa i pametna ili da si ružna i tupava) to govori isključivo o njihovim ličnim interesima. Tebe ne može da povredi bližnji jer ti prihvataš da je to uradio. Ali da je to uradio on, u stvarnosti, a ne tvoja mentalna slika o bližnjem koji je sav dobar, kulturan, fin, lepo vaspitan (to se, činimi se, naziva sujeta). Da si bila svesna i sebe i situacije videla bi da je on to uradio nesvesno (u suprotnom to ne bi nikada ni rekao niti uradio, jel da?). Tvoj će život ličiti na večitu patnju zbog delanja drugih i na večito trošenje životne energije ‚‚da svariš taj emocionalni otrov". A gde si tu ti. Tu su samo prisutni Pera koji je rekao da sam lepa (a i on je lep), Milica koja je rekla da nemam ukusa za oblačanje (kakva guska) itt. (hahaha malo se šalim ali je to ona poučna šala)

Rekla si da ti je strano naše učenje. Ja sam pravoslavni hrišćanin, ali na osnovu ličnih isukastava prihvatio sam zen kao pomoć na putu ali pravoslavlje nisam odbacio nitiću jer je to nešto najlepše što mi se dogodilo od kada sam počeo da odbacujem strah. U zenu ne postoje termini kao što su grehovi, bogovi, rituali, žrtvovanja i šta ti ja znam. U zenu si ti, Istinsko Ti. U hrišćanstvu, a pogotovu u novom zavetu, protkane su pouke koje se mogu imenovati kao zen, ali hrišćani burno reaguju na tu konstataciju okarakterišući je kao sektašku tvorevinu. Razlog je samo STRAH. Strah od Smrti, strah od božjieg suda, strah da se ne ode u pakao.

Samo da znaš, najveći strah potiče od konstatacije koja glasi nemoj imati druge idole osim mene i ko izda sveto trojstvo i odrekne se Boga i Isusa taj će večno goreti u paklu (i ako si ti svoje telo ostavila zemlji u obliku prašine). I na kraju, situacije, događaji, ljudi prolaze pored tebe a ti nesmeš da ih prihvatiš jer duboko u tebi postoje zabrane. Primera radi, ja poznajem ljude koji su hrišćani a kada im se na vratima pojave jehovini svedoci ja vidim takvu mržnju u tim ljudima da su spremni da se pobiju sa njima ne bi li im objasnili neke stvari. Kako sada to (?), hrišćanin koji se poziva na žitija svetih koji su od strane rimljana i jeretika žigosani, paljeni i mučeni a nisu pružili nikakv otpor već prihvatili situaciju a u njihovim srcima je bila Ljubav prema njima-mučiteljima a ovamo dođi da ti malo objanim nešto po nosu. Da znaš da je strah kao zrno (počinje samo kao strah od jedne situacije) a na kraju se razvije u veliko drvo (tako da guta sve što iole ima veze sa onom početnom situacijom).

Napisala si da ti deluje kao da čovek postaje santa leda i da se ‚‚robotizuje". Zen učitelji su u nekim trenucima vrebali svoje učenike i napadali ih štapovima bambusa. Cilj je bio samo jedan. Da budu svesni situacije oko njih. Da reaguju u skladu sa ‚‚veličinom situacije". Ne da reaguju sa preterivanjem ili da pružaju manje otpora nego što je potrebno za odbranu. Nego da pruže onoliko optra koliko zahteva ta situacija; ni manje ni više. Pa šta bi se deslio da je pola naroda svesno i ‚‚da nereaguju i da su robotizovani" a pola njih nesvesnih koji su zli, destruktivne tabadžije koji su isfrustirani nekim glupim situacijama itd?

Meni je jako drago što si se javila jel to u stvari predstavlja jedno prihvatanje slobode da pročitaš nešto drugo, novo, ne istraženo i što da ne, tajnovito. To je vrelina i to je hrabost. Meni je u istinu drago što imam prilike da porazgovaram sa tobom. Možda izgleda iz predhodnih pasusa ovog posta kao da te prekorevam ili ispada kao da poznajem stvari pa sam našao za shodno da ti držim predavanje, u stvari delim sa tobom moje mišljinje. Prihvatanjem mišljenja iako nećeš verovati u to i strano ti je, podarila si najveći poklon. To je bilo slušanje i pokušaj da shvatiš. Primetio sam da nisi ni u jednom trenutku rekla ‚‚mislim da grešiš i da nisam u pravu". To je znak da si duhom zdrava i da ti um nije zagađen sa prevelikim predrasudama, odbacivanjem i negiranjem...Tako da svaka čast tebi

 

[Kalimerčica]

HVALA, HVALA, HVALA. Hvala na ovim rečima, lepo je ih je čuti...
Ha, ha šta radi sujeta!...:boast:

Po pitanju uverenja nema svrhe reći nekome nisi u pravu ili grešiš, jer iz njegovog ugla grešim ja. Zato i tebi ne mogu reći da grešiš ili da nisi u pravu jer nisam sigurna da te razumem dovoljno. Kad uđem u suštinu "stvari" onda mogu da uđem i u diskusiju. Zato sam i pitala šta je cilj zena, budizma...učinilo mi se da preporučuju da budeš flegma, što čovek po prirodi, hteo ne hteo, ne može da bude.

Mišljenja sam da um treba hraniti samo pozitivnim mislima, koliko god je to moguće. Apsolutno se slažem da rešenja dođu "sama po sebi" kad je um neopterećen "glupostima" ovoga sveta.
Takođe ljudima i svemu ostalom uostalom treba pristupati bez predrasuda i predubeđenja. Ali ako se kasnije uveriš da je neko "drugačiji" (zao, pakostan, rečju negativan) i unosi ti nemir, onespokojava te, treba ga se kloniti. Mira svoga radi.

Što se straha tiče... U veri postoji 2 stupnja, mislim.
1. Vera iz STRAHA. Straha od kazne, suda, osude...Poslušanje iz straha. Ali i to je vera. Od nečega se mora početi.
2. Vera iz ljubavi. Ne zbog straha od kazne, osude, suda, već iz ljubavi prema bližnjem, Bogu, svetu. Bez očekivanja nagrade, pohvale i slave, već samo i isključivo ljubavi radi. To je onda prava, plamena vera.

 

[Jokshir]

Što se straha tiče... U veri postoji 2 stupnja, mislim.
1. Vera iz STRAHA. Straha od kazne, suda, osude...Poslušanje iz straha. Ali i to je vera. Od nečega se mora početi.
2. Vera iz ljubavi. Ne zbog straha od kazne, osude, suda, već iz ljubavi prema bližnjem, Bogu, svetu. Bez očekivanja nagrade, pohvale i slave, već samo i isključivo ljubavi radi. To je onda prava, plamena vera.

Eeee jako lepa konstatacija, ovde postoji ‚‚simbioza", iliti ‚‚dve strane novčića". Vera iz straha predstavlja polje nesvesnog (autonoman um, Ego, iluziju...). Predstavlja sve ono što razumeš putem mentalnih slika o nekome ili nečemu-u suštini to nije Istina.

Vera iz Ljubavi prestavlja polje svesnog (ne-um iliti um bez mentalnih slika o nekome/nečemu-ali to ne znači bez emocija). Čovek je upravo sazdan od obe strane novčića iliti poseduje i podsvest i svest. Pravac zena je da budeš totalna u svesti, da budeš totalna JA, izvor, biće (ovde više ne igraju ni reči jer su reči limit koje ne mogu baš da dočaraju osećaj prisustva u biću, tzv postojanje u sadašnjem trenutku).

Pošto je Ljubav totalna, ona ne može biti polovična- nekog da voliš a nekog malo manje a nekoga da ne voliš u opšte. U zenu i u hrišćanstvu Ljubav se poredi sa suncem. Sunce na Nebu sija za Sve podjenako. Ali da bi volela i prijatelja i neprijatelja Ljubav koja je u tebi mora biti nesputana i totalna za sve (i za oronulo drvo i bolesnu staricu na umoru i prepun smrdljivi kontejner i rođenje deteta i viđenje sa bratom ili sestrom posle 100 godina). Za takav način voljenja potrebna ti je svest, bez straha, bez uma (koji kod mene predstavlja kalkulacije i obračune onog tipa: ‚‚nekog ću da volim a nekog malo manje...").

U zenu ne možeš da zastraniš, da izdaš Hrista ili Sveto trojstvo, jer se oni ni nespominjiu a sam tim i ne negiraju. Oni se prihvataju. Ovde možeš da provališ i otkriješ svoje pravo ja. Božije zapovesti se nalaze i u budizmu samo što je u hrišćanstvu više usemreno ka nemoj i nesmeš (energitski tok tih reči je limit i zabrana, a kasnije u životu počinje da se pravi jaz između nekih situacija i javlja se strah).

Da, naravno, sklonićeš se s puta na kome se nalizi neko ko negira tvoju Ljubav, tvoju Istinu i tvoj Život i uporan je u tome ali ti ni u sekundi nećeš promeniti svoje raspoloženje niti tvoj stav jer je tvoje ‚‚oružje" tvoje Biće tj. prisustvo u sadašnjem trenutku. Jer kada si prisutna-svesna, vidiš situaciju onakva kakva jeste, vidiš njenu funkciju i njen smer i to je to. Ne polažeš nikakav napaor (ukoliko nije do tebe-ukoliko situacija nisi ti). Prihvataš i propuštaš, tu si, prisutna. To nikako ne znači flegma. Flegma je upravo odsustvo sadašnjosti. Flegma je NEaktivnost što znači negiranje. To nije zen. Jer ti ne negiraš. Kako Ljubav može biti flegmatična. Ona je tako ekstatična da to jedino Biće može da izdrži-oseti (ja sam još uvek daleko od prave ljubavi ali sada prihvatam mrvice kao najveće blago- zrno po zrno...). Vidi samo koliko je Ljubav ekstatična kada je Isus rekao: ‚‚Oprosti im Oče jer ne znaju šta čine". Mene u trenutku razbije i prodrma ova rečenica. Vidi koliko tu nema odnaosa prijatelj-neprijatelj, već totalna Ljubav prema svima podjednako. To može samo svesno Biće.

Postoji priča koja kaže da je u sumrak došao jedan lopov u monahovu kućicu i počeo da pretura ne bili našao neke vredne stvari. U tom dolazi monah i zatiče situaciju. Lopov samo u nekim ostarelim pocepanim bermudama i nožem u ruci pretura po njegovm stočiću. Monah je rekao: ‚‚Imaš novac u prvoj ladici, uzmi ga". Lopvov uzme sav novac. ‚‚Evo ti i moja odeća, vidim da ti je hladno", doda monah. Lopov se začudi ali je uzme i pobegne. Monah ostade sam, nag, ispred svoje kućice i pogleda u Mesec i reče: ‚‚Šteta, poklonio bih i tebe da mogu".
Da li je ovo hrišćanski ili zenovski, krajnje ne bitno.

 

[Kizve]

Da li moze neko da me uputi na dobre tehnike koncentracije, gde da ih nadjem?

 

[Mindfulness]

Da li moze neko da me uputi na dobre tehnike koncentracije, gde da ih nadjem?

Veoma slozeno pitanje a opet, veoma jednostavno Zbog cega zelis da vezbas koncentraciju?

 

[Kalimerčica]

Da li moze neko da me uputi na dobre tehnike koncentracije, gde da ih nadjem?

Tehnika je za svakoga drugačija i moraš je naći sam. U sebi. Sve samo od tebe zavisi, niko ti nikakvim savetima ne može pomoći ako nisi u stanju da kontrolišeš misli i držiš im dizgine.

Eto, probaj.

 

[Jokshir]

Da li moze neko da me uputi na dobre tehnike koncentracije, gde da ih nadjem?

O ovome je lepo napisano u knjzi ‚‚Kaluđer koji je prodao crveni ferari". Pogotovu u odeljku ‚‚srce ruže". Ako imaš problema sa koncentracijom (imam je i ja, sasvim prirodno usled ‚‚nekorišćenja uma" na pravi način) to samo znači da ti je um postao autonoman tj. ‚‚bučan" ili ti prepun kojekavih misli na koje polažeš energiju da bi svario svaku.

Ako si pažljivo čitao ranije postove ove teme, zapazio si da se spominje tehnika disanja. Ova tehnika (iako uvodi u meditaciju) ujedno predstavlja dobar instrument u savlađivanju problema koncentracije. Poenta je da dok dubokim udisajima i izdisajima (ne preteranim da ti se nemanta po glavi ) budeš svestan veze vazduh-pluća, da osetiš expanziju pluća prilikom udisaja. Maltene kao radost što možeš da dišeš. Ja sam praktikovao pred spavanje a sada je nivo da primenjiujem na faxu, u prodavnici u parku...(sledi i objašnjenje).

Kada počneš da osećaš tu sponu između vazduha i pluća, tvoj um se zaustavlja, mašina je sada u fokusu radnje disanja. Taj momenat zaustavljenosti je ujedno svesnost o ‚‚Sada" o sadašnjem trenutku. Upravo miran um, um bez buke tj. bez (preteranih)misli jeste polje na koje treba da se bazira koncentracija.
Koncetrisati=skupiti/grupisati. Kako misliš da pažljivo slušaš nekoga ili da posmatraš neku radnju ako ti je um razuzdan i prepun misli a nigde sopstvo u tim mislima?

U počtku vežbe neće proći ni minut a ti već misliš šta ćeš sutra obući za izlazak na žurku. Gde je disanje? Ta slabost da ti je misao na disanju je prekinuta jer je disanje jedna od najsavršenijih i jedna od (naj)automatizovanih radnja koju čovek poseduje. Pošto svi znamo da dišemo lako je misliti o nečemu drugom, stoga koncentracija na samo disanje je već otežana. Samim tim što um ne brine da ćemo se ugušiti on počinje da projektuje blizu 300 misli dnevno. I gde je tu disanje??

Tehnika disanja
Nađi trenutak kada možeš biti sam (nije bitno da li si emotivino uzbuđen) i počni disati malo dublje. Može u ležećem ili u sedećem položaju (da ti je kičma prava). Možeš posmatraj donji deo stomaka kako se širi i kako se skuplja. Nemoj tražiti ili želiti da osetiš vezu između vazduha i pluća. Prosto je pusti da se desi. U počteku neće proči ni minut a ti si već u mislima. Odlično. Kada budeš svestan da si počeo da misliš, vrati se na misao disanja. Upravo taj momenat svesnosti drugih misli je poenta vežbe. Vraćanje. Kako budeš vežbao, misli će početi da se čiste iz tvog uma i ostavljati čist um koji sada može da sluša o projektovanju elektromodulatorskog pogona iz raketne inženjerije ili da sluša o utakmici između intera i mančestera ili...
Samo bez nerviranja što si počeo da misliš o nečemu drugom, i nemoj prepisivati epitete da je to lepa misao ili ružna, opasna ili srećna. Samo je prihvati (budi je svestan) i propusti je (vrati misao na disanje). Jer ako počneš da je obrazlažeš, gde je tu disanje??? 5 do 10 minuta dnevno je sasvim ok. Čak pokušaj da dok čekaš u redu za markice ili hleb i novine u maxiju (nije reklama, hahaha) počni da ‚‚dišeš u sebi". To se naziva još i ‚‚nastaniti sebe" ili ti biti svestan sebe.

Stoga prva i osnovna vežba bi bila disanje, SVESNO disanje.

‚‚Srce ruže"
Tehnika je ista kao tehnika disanja samo je iskorak na sledeći nivo.
Posmatraj neki pejzaž ili cvet. Najbolja je ruža. Posmatraj centar, srce ruže. Šta vidiš u njoj. Ta ruža JESTE tu gde jeste. Ta ruža nije ni srećna ni vesela. Ona je crvena zato što JESTE crvena. Ona je visoka zato što JESTE visoka. Ona je tu radi sebe. Ona nigde nežuri niti kasni sa rastom. Ona prosto raste.

Kao što si video naglašavao sam >>>JESTE<<< (sada) zato što je poenta dok imaš svest o sebi (svesnost sebe koja se može postići tehnikom disanja) ti sada razvijaš PRIHVATANJE ili ti delanje u sadašnjem trenutku, u sadašnjosti. Prihvatanje čistog uma (uma bez misli). Kada počneš da prihvataš stvari kakve jesu a ne da ih tumačiš ili negiraš ili im prepisuješ nekakve epitete, tada si ti u sadašnjem trenutku fokusiran ka objektu, čoveku ili situaciji. Tada si skroz skocentrisan na to što se dešava oko tebe (ili u tebi).
Hmm, gde pobeže misao o disanju????

Ja sam pre non-stop zapitkivao šta je ko rekao, kakav je to kontekst, šta je time hteo da kaže... Sve samo zato što nisam bio ‚‚prisutan" u sadašnjem trenutku, nisam bio nastanjen u sebi nego sam lelujao negde na moru ili ko zna gde već.
Tehnika disanja je jako korisna i lepa. Ovo je prosto moje mišljenje, stoga ne mora da važi i za tebe. Ovde sam izneo šta ja radim. Samo ništa nemoj forsirati i nemoj težiti da se to prekustra desi. Nekom se desi sutra, nekom za mesec dana a nekom za 10 godina. Mnoge upute sam prihvatao od Ekarta Tola, Antonio De Mela, Don Miguel Ruis, Ošoa...