Budizam

[ALEKSIJE D.]

Bolje bi bilo da se postavi pitanje. Dok je čovek preokupiran rešavanjem zen pitanja, meditira a da toga nije ni svestan. Recimo, nek odogovre zainteresovani (Jocshir se ne uključuje jer zna odgovor, može da bude konsultant):
Kakav je glas levog dlana?
Ili: vo prolazi kroz ponor: prošle su nozdrve, prošli rogovi, prednje noge, telo i zadnje noge, zašto rep ne može?

 

[Jokshir]

Baš je lepa priča o zvuku jedne ruke... Ili kako se čuje pad drveta ako niko nije u njegovoj blizini.

 

[ALEKSIJE D.]

Ima i ono: zen i umetnost gađanja lukom i strelom.
Najsavršeniji strelac je onaj ko postigne da mu nisu potrebni ni luk, ni strela ni meta.

 

[Jokshir]

A ona o jajetu koje je stavljeno u veliku bocu. Kada se ptić izlegao nije mogao da izađe kroz grlo boce ali mu je komotno u unutra. Ali kako je rastao tako mu je boca bila sve tesnija. I onda je učitelj pitao učenike šta da rade sa pticom jer joj je neophodno bilo da bude van boce a boca ne sme da se razbije?
Ustvari sve zen priče, ako se samo minmalno potrudiš, mogu za čas da te umire.

 

[Mindfulness]

Zavisi od temperamenta osobe jer pojedinci mogu da budu veoma isfrustrirani time sto ne uspevaju da rese "pitalicu" Evo jednog teksta poznatog budistickog ucitelja:

Cilj budisticke meditacije je napustiti razne uslovljenosti uma. To ne znaci poricati ih, otarasiti ih se ili ih kritikovati. To znaci ne verovati u njih ili ne slediti ih. Umesto toga, osluskujemo ih kao Dhammu, kao stanja uma koja nastaju i nestaju. Uz pomoc stava budne, pazljive svesnosti, ucimo da imamo poverenje u to da budemo samo slusalac, posmatrac, a ne neko ko pokusava da meditira da bi dosao do nekakvog rezultata.

Kada naglasavamo svoju licnost, tada stvaramo probleme, jer licni kvaliteti su razliciti kod svakog od nas. Svi mi imamo nase zajednicke, ljudske probleme: starost, bolest i smrt; svi muskarci imaju neke stvari zajednicke; sve zene imaju neke stvari zajednicke. Ali povrh toga postoje odredjeni stavovi, kulturom definisana ocekivanja i pretpostavke, koji su usadjeni u um, uslovljavani u nama od trenutka kad smo se rodili. Kroz sabranost paznje, u stanju smo da odemo iza tih uslovljenosti uma, do ciste svesnosti, koja nije uslovljena, vec je vise nalik pozadini, praznini, cistom listu papira na kojem se onda ispusuju razlicite reci. Nasi pojedinacni opazaji nastaju i nestaju na tom listu papira, u toj praznini.

Zato, razmislite o svemu tome. Kada pocinjemo da sve vise slusamo i posmatramo, umesto da se upinjemo da dostignemo nekakav samadhi ili stanja koncentrisanosti o kojima smo citali u knjigama, kada se opustamo i onda posmatramo i slusamo, time otvaramo sve vecu mogucnost da dozivimo tu prazninu. Ponekad koristimo reci kao sto su odustajanje ili napustanje, koje mogu zvucati prilicno turobno za uobicajen um, ali tu se ne radi o nekakvom unistavanju ili razaranju bilo cega. Umesto toga, rec je o spremnosti da dopustimo stvarimo da idu svojim prirodnim tokom, da im dopustimo da budu ono sto jesu i da na kraju nestanu -- ne zadrzavamo, niti se identifikujemo sa bilo cim, vec imamo poverenje u to cisto stanje budne paznje usmerene na sadasnji trenutak.

Adjan Sumedho: Who We Really Are

 

[ALEKSIJE D.]

Zen pitanja ili koani imaju za cilj da se postigne efekat kao kod meditacije. Naprosto, rešavajući koan, mozak dolazi u problem, jer problemu pristupa logički. Učitelj daje pitanje učeniku na koje ovaj mora da odgovori, stalno misleći o njemu. To može potrajati godinama. Cilj je da se postigne kao u meditaciji "resetovanje mozga". Ako kod tehnika meditacije se bavite disanjem, vi se samo koncentrišete na disanje kako ne bi mislili, zen pitanje ima suprotan put: ono vas tera da mislite, mozak prilazi problemu sa svih logičkih aspekata i dok mislite o tom pitanju, sveseno ili nesvesno, samo o tome mislimo, dok nam se logika ne polomi. Uz to ne moramo da dubimo na glavi i meditiramo u tišini močvare sa lotos pozom i desnom nogom iza levog uveta, nego da plevimo baštu...

 

[Kalimerčica]

Zavisi od temperamenta osobe jer pojedinci mogu da budu veoma isfrustrirani time sto ne uspevaju da rese "pitalicu" Evo jednog teksta poznatog budistickog ucitelja:

Cilj budisticke meditacije je napustiti razne uslovljenosti uma. To ne znaci poricati ih, otarasiti ih se ili ih kritikovati. To znaci ne verovati u njih ili ne slediti ih. Umesto toga, osluskujemo ih kao Dhammu, kao stanja uma koja nastaju i nestaju. Uz pomoc stava budne, pazljive svesnosti, ucimo da imamo poverenje u to da budemo samo slusalac, posmatrac, a ne neko ko pokusava da meditira da bi dosao do nekakvog rezultata.

Kada naglasavamo svoju licnost, tada stvaramo probleme, jer licni kvaliteti su razliciti kod svakog od nas. Svi mi imamo nase zajednicke, ljudske probleme: starost, bolest i smrt; svi muskarci imaju neke stvari zajednicke; sve zene imaju neke stvari zajednicke. Ali povrh toga postoje odredjeni stavovi, kulturom definisana ocekivanja i pretpostavke, koji su usadjeni u um, uslovljavani u nama od trenutka kad smo se rodili. Kroz sabranost paznje, u stanju smo da odemo iza tih uslovljenosti uma, do ciste svesnosti, koja nije uslovljena, vec je vise nalik pozadini, praznini, cistom listu papira na kojem se onda ispusuju razlicite reci. Nasi pojedinacni opazaji nastaju i nestaju na tom listu papira, u toj praznini.

Zato, razmislite o svemu tome. Kada pocinjemo da sve vise slusamo i posmatramo, umesto da se upinjemo da dostignemo nekakav samadhi ili stanja koncentrisanosti o kojima smo citali u knjigama, kada se opustamo i onda posmatramo i slusamo, time otvaramo sve vecu mogucnost da dozivimo tu prazninu. Ponekad koristimo reci kao sto su odustajanje ili napustanje, koje mogu zvucati prilicno turobno za uobicajen um, ali tu se ne radi o nekakvom unistavanju ili razaranju bilo cega. Umesto toga, rec je o spremnosti da dopustimo stvarimo da idu svojim prirodnim tokom, da im dopustimo da budu ono sto jesu i da na kraju nestanu -- ne zadrzavamo, niti se identifikujemo sa bilo cim, vec imamo poverenje u to cisto stanje budne paznje usmerene na sadasnji trenutak.

Adjan Sumedho: Who We Really Are

Ili u prevodu, prepustiti se volji Božijoj.

 

[Mindfulness]

Zen pitanja ili koani imaju za cilj da se postigne efekat kao kod meditacije. Naprosto, rešavajući koan, mozak dolazi u problem, jer problemu pristupa logički. Učitelj daje pitanje učeniku na koje ovaj mora da odgovori, stalno misleći o njemu. To može potrajati godinama. Cilj je da se postigne kao u meditaciji "resetovanje mozga". Ako kod tehnika meditacije se bavite disanjem, vi se samo koncentrišete na disanje kako ne bi mislili, zen pitanje ima suprotan put: ono vas tera da mislite, mozak prilazi problemu sa svih logičkih aspekata i dok mislite o tom pitanju, sveseno ili nesvesno, samo o tome mislimo, dok nam se logika ne polomi. Uz to ne moramo da dubimo na glavi i meditiramo u tišini močvare sa lotos pozom i desnom nogom iza levog uveta, nego da plevimo baštu...

Kada se koncentrises na disanje, ustvari smirujes um ali ne da ne bi mislio vec da bi bio sposoban da posmatra misli kako bi uvideo gde ona nastaje, zbog cega nastaju, kako se vezujemo za njih, kako kreiramo prirodu putem njih itd. Takodje, ne meditira se samo dubeci na glavi i u tisini neke mocvare vec se meditira tokom celog dana radeci sve svakodnevne poslove koje inace radis ali ovaj put drzeci koncentraciju samo na te stvari koje radis; nesto slicno kao i sa dahom samo sto umesto daha posmatramo ono sto radimo. Tacnije, posmatramo onog koji posmatra ono sto radi.

Jedan od najbitnih zen koana tokom meditacije je koan: "Ko sam ja"? On se ne resava razmisljanjem vec pri udisaju postavljamo pitanje a pri izdisaju se opustamo i ne razmisljamo cak ni o pitanju. Kada za to dodje vreme, odgovor se javi sam. Odgovor ne dolazi iz svesti vec iz podsvesti, iz nase prave prirode. Zen koan se nikada ne moze resiti logicnim razmisljanjem jer priroda stvari prevazilazi ljudski um. Kada napustimo um, razmisljanje, misli, dobijamo odgovor. Ono sto je pocetak svega ovoga, to je koncentracija.

Ili u prevodu, prepustiti se volji Božijoj.

Da smile3 Pretpostavljam da bi sve ovo sto je rekao Ajahn Sumedo, hriscanskim jezikom zvucalo bas tako.

 

[ALEKSIJE D.]

Mindfullnes biće kako si ti malo preozbiljno sve shvatio. Evo, ja sam lično skloniji rinzaj sekti zena, da prosvetljenje mora biti naglo, imajući u vidu Mahakašjapino primanje učenje od bude. Ova škola koristi koene, onako kako je to razvio Šen Huj, učenik patrijaha (da l beše šesti) Huj Nenga.
Pošto ti preferiraš indijsku varijantu, evo tebi poznatog prvog koana, koji je Buda izgovorio:
"Dharmina fundamentalna dharma nema dharme.
Dharma ne-dharme je dharma takođe.
Sada kad je dharma ne-dharme preneta,
Beše li ikada ikakve dharme?"
I pošto će jogi letači spasiti svet, ja Mindfulness navijam za tebe, mada mislim da se Sidarta samo vrhunski zezao.

 

[Mindfulness]

Ne preferiram....jer nema ko i nema sta da preferira Stvari su takve kakve jesu

Salu na stranu Uglavnom sam upoznat sa sumskim theravada ucenjem ili ti Thai tradicijom i sa koreanskim zenom jer sam u tim manastirima provodio vreme i ucio od tih ucitelja. Ali ne preferiram nista odredjeno vec samo prenosim tehnike onako kako ih je Buda ostavio za sobom u spisima koje je sastavljao njegov prvi ucenik Ananda tj. tehnike iz Tipittake. Sta ja licno mislim, to ne prenosim jer se ne bavim razmenom misljenja vec stvarima kakve jesu