Vidim da ovdje neki meditiraju, a nisu upoznati sa pravom slikom meditacije!
Ukratko, to je vrsta samohipnoze kada coveka opsedaju demoni, takodje meditacijom se ostecuje mozak...dakle u pitanju je OKULTIZAM.
A evo i da okacim tekst jedne osobe koja se bila duboko uvukla u sve to:
''Nego, moram da kazerm nesto sto mi je na dusi. Video sam demone mnogo puta u zivotu. Sve je pocelo kad sam poceo pre desetak godina da ucim meditaciju. Mogao bih da ispricam neka svoja iskustva. Tada sam upraznjavajuci meditaciju svakoga dana mogao da cujem u sebi mnoge glasove, citave recenice koje sam zapisivao, posle toga citao i cudio se,jer nisu bile besmislene kao sto sam isprva mislio, vec su bile prave misaone poruke. U mojim meditacijama dolazili su likovi koji su imali da mi "poruce razne mudre poruke". Kad bih uzeo solju da nekome tumacim, pogadjao bih doslovno sve o toj osobi. U skoli sam dobijao najbolje ocene bez pomuke. Mogao sam da vidim zatvorenih ociju jasno sve stvari u svojoj sobi. To nije bilo zamisljanje vec, pravi vid, potpuno isti kao da su mi oci otvorene. Mogao sam cak da vidim najsitnije pukone na zidu koji je bio udaljen nekoliko metara, zatvorenih ociju. Tako sam privlacio polako demone. Vrhunac je bio kad sam kupio jedan talisman koji sam video u svojoj literaturi i koje samucio meditaciju i nosio ga oko vrata stalno. Taj talisman je bio, prema literaturi, beskrajna molitva za prizivanje, ne znam ni sam cega. Predstavljao je tzv "jantru", fizicku "mantru". Bolje da ne kazem sta je to, ne bih nikome pozeleo da zna. Ali ni ja nisam tada to znao. Vec nisam shvatao koliko je sve to opasno. A to je po mojim sadasnjim shvatanjima, kao da neprekidno prizivamo sotonu da se useli u nas. Kao sto postoji ona Isusova molitva, tako bi ovo bilo satanina molitva. Bio je to vrhunac i demoni su poceli da mi fizicki dolaze.
Prvi put sam video demona koji se transfomisao u decaka, kojem se lik menjao pred mojim ocima ispustavajuci cudne zvuke koji su se na uzasan nacin stvarali u njegovom trbuhu.
Video sam jednog demona koji je stajao pored moje glave. Naglo sam otvorio oci, i demon je jos uvek stajao. Kad je primetio da ga mogu videti zavristao je i za tren pobegao u zid koji je bio udaljen deset metara od mene. I tu je stajao, u zidu. Mogao sam vidim kako stoji u stubu kod spoljneg zida moje zgrade. Ti demoni znaju da ne mozemo da ih vidimo, pa svrljaju oko nas bez straha. Ali ovaj kad je video da sam ga svestan udaljio se brzinom svetlosti...
Video sam jednog demona koji pokusavao da poprimi lik moje majke. Dosao je u sred noci kao da me poljubi za laku noc. Ja sam odmah pomislio da se radi o demonu, ali nisam bio siguran. Medjutim taj demon nije hteo da se odvoji od mene. Ja sam se tad na smrt uplasio. Ne znam kako sam te noci zaspao.
Onda jedanput sam video citavu grupu demona koji su dosi u moju sobu i uhvatili me za ruke i noge. Bili su neizrecivo ruzni. To se ne moze opisati. Bili su goli, tj nisu nosili nikakvu odecu, ali ni ta tela ne bih mogao da opisem. Kao da su bila od neceg ljigavog. Onda u svom mom strahu- ja sam bio toliko prestrasen da sam osecao da mi krv ledi, pojavio se lik Hrista koji me je zagrlio. Ovi demoni su poceli da urlicu i besne. Nikad nisam osetio toliku agresiju, ti krici i ta snaga, mislio sam da ce mi ruke iscupati. Kad su videli da Hrist nece da me pusti, bili su veoma ljuti i otisli su na kraju, a Hrist je bdio nad mojim ramenom sve dok mi se srce nije umirilo.
Za mene je to postala normalna pojava, bila sve dok nisam poceo da idem u crkvu, pre par godina. Tada se pocelo smanjivati. Mada i dan danas ponekad skacem iz sna. Jer cujem neobican zvuk ovih demona, otvorim oci i vidim da demon pokusava da se sakrije u odeci koju sam skinuo sa sebe ili bilo koji predmet. Bukvalno vidim kako se uvlaci. Skocim upalim svetlo, i uzmem taj komad odece, razgrnem ga, i u njemu vidim kao mali vrtlog neke neobicne mutne boje kao taman oblak koji nestaje u trenutku, toliko brzo da ga ne mogu sagledati do kraja. Ovi demoni mogu da udju bukvalno u bilo koji predmet. I jako su brzi, zato nije ni cudo sto ih ljudi nikad ne opaze..
Sve to se uglavnom desavalo u periodu kada nisam ni znao da demoni postoje niti sam bio pobozan.. Mada sam oduvek verovao u Boga, ljubio sve sto je dobro, i inace bio veoma dobar prema svima- toliko da su za mene govorili da sam andjeosko dete. Radio sam mnoge okultne stvari ali iz neznanja. Secam se kako mi je sestricina kad sam bio 5. razred osnovne kupila knjigu o meditacijama... pa sam tako malo po malo zakoracio u indijsu Hare krisna religiju citajuci knjige. Srecom da tada nisam postao jos i clan sekte jer bih se tada mozda vrlo rado prikljucio Harekrisna sekti. I ja sam malo po malo upraznjavajuci sve vise i vise privukao toliko demona da je pravo cudo da sam ostao ziv...
A onda je usledila velika promena, odbacio sam sve to, i srecom evo me ovde, sa crstom zeljom i voljom da potpuno pripadnem nasem Bogu i odbacim svaku prethodu odecu, okultiste, sataniste, i bezboznistva, a obucem Hristovu.
Nadam se da mi se necete smejati i reci da izmisljam. Ono sto sam primetio, sto mozda ljudi ne shvataju dovoljno- to je da ovi demoni beze cim vide da je covek ozbiljan da bude moralan, a narocito od usrdne svakodnevne molitve. Koja se praktikuje makar koliko i fizicka hrana. Mozda oni ne beze od molitve, ja nisam prestao da ih vidjam s vremena na vreme, ali uz molitvu kao da dobijamo neverovatnu Boziju zastitu od njih. Tako se ja osecam. Demoni su svuda oko nas, tako lako covek moze da ih privuce. Mene jeza prodje kad danas sagledam sta mi se desavalo, ali za mene su ta iskustva sad samo malo strasna, vise se uplasim kad vidim da mi pauk seta po kozi. Buduci da znam da je Hristos tu koji me stiti od ovih krvnika.
