Biblijski kanon SPC

Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
То је нека саркастична опаска? Управо говори о онима који нису побожни, већ изопачени у сопственом фанатизму. Сигуран сам да видиш одговор у наставку:

22. правило: ..... Такав човек је самоубица и непријатељ творевине Божије.

23. правило: ..... такав нека буде свгрнут као самоубица.

24. правило: ..... нека се одлучи на три године јер је намислио зло према своме животу.
 
Učlanjen(a)
05.01.2011
Poruka
214
Da li je ovo neko čitao:

bog_se_nikad_ne_smeje_vv.jpg
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Tema je: Biblijski kanon SPC! ...I ne postavljajte uzastopne postove, to nije dozvoljeno, sem ako se ne radi o većem vremenskom intervalu između dva posta.
 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Обратио сам се уреднику.

Таксативно имаш из Апостолског Канона, то сам ти одмах одговорио. Свака друго издање које садржи или не садржи књиге које нису део канонизоване Библије, зависи од уредника, тј. од одговорних у СПЦ. Тако да мораш њих да питаш зашто нека небиблијска књига јесте или није додата у одређеном издању.

Углавном, Библија је увек иста, са потпуно истим скупом књига. Додаци немају везе са канонизованом Библијом.

Уосталом, све то нема никакве везе са твојим провоцирањем. Отвори тему о твом узору (Ламбросу), па тамо пропагирај његово виђење религије, нас верника итд., а пошто се правиш да си изнад свих овде, онда не коментариши ни ти - буди доследан слици коју покушаваш о себи да даш.

Бесмислено је питати инжењера за суве податке, без икаквог (инжењерског) мишљења. Питати доктора за налазе, без (докторске) анализе и мишљења...али добро. Свако ради како мисли да треба.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Opet nastavljate sa Off Topic postovima! Podsjećam, tema je: Biblijski kanon SPC. Ako ovako nastavite, tema će biti zaključana!
 
Učlanjen(a)
05.01.2011
Poruka
214
Ja bih kao doprinos temi dodao i sledeći citat, to je izjava Atanasija Jevtića povodom prvog izdanja Sinodove kompletne Biblije:

У издању Светог Архијерејског Синода наше Цркве изашло је недавно (крајем 2010, на 1458 страна) потпуно српско Свето Писмо Старог и Новог Завета – пуна Библија, која садржи све канонске и девтероканонске књиге Старог Завета, тј. свих 38 канонских и 11 девтероканонских књига (из ширег канона), и такође свих 27 канонских књига Новог Завета.

Ових 11 старозаветних девтероканонских, али такође богонадахнутих књига, сада се, заједно са првоканонских 38, појављују први пут у савременом српском преводу, као што су до сада биле заједно са осталим старозаветним књигама у грчкој и словенској Библији. (Као додатак унета је сада и 4. Књига Макавејска, пошто се она налази придодата најстаријим грчким рукописима Св. Писма Старог Завета из 4-5. века).

За превод 38 књига Старог Завета узет је, засад, већ познати превод Ђуре Даничића, а осталих 11 књига, из ширег библијског канона, преводи су Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија (7 књига + превод са грчког додатака у Књизи Пророка Данила) и долепотписанога (3+1 Макавејске).Напомињемо да се израз „шири канон“ овде користи за све оне богонадахнуте књиге Старог Завета, које су несумњиво биле у јеврејском канону старозаветне Синагоге, одакле су их хришћани и примили, тј. Апостоли = прва Црква, док је каснија рабинско-талмудска традиција ограничила јеврејски канон на само 22 књиге (бројане сажето, сходно 22 слова јеврејске азбуке; иначе бројане понаособ, има их 38 књига), које су касније протестанти примили као свој „канон“ књига Старог Завета, док су римокатолици прихватили шири канон (са мањом разликом у бројању). Напомињемо да другоканонске књиге нису никакви „апокрифи“, како понекад неки из незнања, или злонамерно, говоре и пишу.

Иначе, Синодска комисија за превод Светог Писма, после завршеног рада на преводу Новог Завета (који се, у међувремену, још „дорађује“), треба ускоро да настави свој рад, а поједини њени чланове раде већ и самостално (у нашем преводу са јеврејског /МТ/ и грчког /LXX/ изашла је двостубачно Књига Постања, а ускоро следи и Књига Изласка; изашли су такође и Псалми са грчког /LXX/, а ради се превод са јеврејског /МТ/, користећи већ изашли превод Псалама са јеврејског г. Предрага Самарџића, професора нашег Теолошког факултета у Либертивилу, САД).

За превод Новог Завета је у ово издање Библије узет већ познати превод Комисије Светог Синода, плод њеног дугогодишњег рада, како је то у поговору овог издања напоменуо већ Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј, који даје кратак преглед садржаја и значаја свих богонадахнутих књига у овој по превасходству КЊИЗИ оба Божија Завета, Јахвеовог-Господњег Савеза са народом Својим и свецелим Родом људским кроз свештену историју човечанства, од Адама и Авраама до Христа Спаситеља и Светих Апостола, тј. кроз богочовечанску епопеју – Пасху = Прелазак Цркве као Сабора Народа Божијег, сабираног око Месије-Христа, од стварања света и човека до есхатолошког краја-бескраја у свечаном Сабору прворођених око Јединороднога у Царству Небеском.

За Православно, Апостолско-светоотачко схватање и благодатно-животно искуство: Свето Писмо као Давар Јахве = Реч Господња, неодвојиво је, за живљење и спасоносно познање, од Христа, Ипостасног Логоса = Речи Бога Живога и Истинитога, Оваплоћенога у Цркви и као Црква. Зато је толико значајно и ово Синодско издање потпуног Светог Писма на народном језику. Наравно, издање је, по своме обиму, столно, док је Нови Завет издан више пута у џепном формату.

Ono 85. pravilo nije baš najpreciznije. Tu jesu nabrojane neke knjige, ali su pomešane protokanonske i deuterokanonske. Isto tako ništa ne znamo o tome šta je uključeno u samu knjigu Danila ili šta je sa 151. psalmom npr. Radomir Rakić i 5. Makavejsku spominje kao deuterokanonsku. Nisam ja džabe postavio ovu temu. Ostale denominacije imaju vrlo jasno i precizno definisane kanone. Kao što rekoh, ovo je kao neki rebus, koji može tumačiti kako ko hoće.

Kada smo već kod Atanasija da citiram i ostatak njegove izjave:

Да напоменемо овде, ради обавештења простом народу Православном: иако су Св. Синод и Сабор, преко надлежног Епископа, опоменули протођакона Љубомира Ранковића, из Шапца, да не издаје „своја издања“ и „своје преводе“ Светог Писма, чинећи то нестручно, и притом врло приземно трговачки рекламирајући та издања на само своме радију „Глас Цркве“, он је недавно објавио Нови Завет /2009, џепни формат/, са оваквим поднасловом: „Нови Завет по преводу Вука Караџића, и Св. Архијерејског Синода, по исправкама и преводима /!/ Св. Владике Николаја, илустрован иконама и фрескама из српских манастира“. Ко и мало зна и схвата шта то значи, лако ће закључити да је по среди провидан „маркетиншки“, рекламни текст /за бољу продају/, јер такав „превод“ – трослојни! – могао је само неодговоран и нестручан издавач да подметне наивним читаоцима /читај: купцима ове Свете Књиге/, просто напросто зато што је тако нешто неоствариво, и шарлатански неозбиљно. (Синодска комисија за превод је користила и Вука и Николаја, а мој слаби студен ђакон Љуба овако је, као „супер комисија“, постао „коректор“ сва три превода, мада Св. Николај није никад урадио свој превод, него са јеромонахом Василијем Костићем само донекле исправљао Вука). Зато овај „превод“ треба пре сматрати за „превод ђакона Љубе“, како га и зову људи који слушају ђаконове дозлабога нападне саморекламе на поменутом радију. Господин ђакон је имао храбрости да и нама у Херцеговину лично пошаље неколико примерака тог „свог превода“, зато се и осврћемо овде на овакав начин. За посебну је причу то што је, на унијатски начин, потписивао иконе и фреске из наших Светих Манастира, сасвим неприхватљиво, неправославно, несрпски: именујући Бога и Спаса нашег – „Име изнад сваког имена“ – негде Христос, а негде унијатски осакаћено као Христ! – Ђакон Љуба прави недопустиву грешку, и обману, и у свом луксузно-маркетиншком издању Охридског Пролога Светог Владике Николаја /2009/ дајући датуме у Прологу „новостилским“ календаром, нпр. Божић: „7. јануар (25.XII)”; или Св. Василије и Нова Година: „14. јануар (1.I)“; Благовести: „7. април (25.IV)“, тј. тако да за Српску Цркву и њен верни Православни народ испада да је Божић првенствено „7. јануара“! – Нова Година и Св. Василије „14. јануара“! – Благовести „7. априла“! итд. Исто тако је дилетантски поступио и у Азбучнику на крају Пролога. То је увреда и Цркви, и Српском народу, и пре свега Светом Владици Николају, на коме је ђакон Љуба, нажалост не пастирски већ маркетиншки, итекако стекао глас, не Цркве, већ сопствени! И остало што уз то иде.

Dakle, tu ima cirkusa kojiko ti bog oće.
 
Učlanjen(a)
05.01.2011
Poruka
214
Nakon:

220devtertokanonske.jpg


prešao sam na:

istorija_tumacenja_starog_zavjeta.jpg

i:

slikaUVOD-U-SVETO-PISMO-STAROG-ZAVETA-55844789v800h600.jpg


Mrka kapa.

Rekao bih da zvanični kanon ne postoji i da se u tu temu ne sme ni zalaziti jer bi se SPC potencijalno razbila bar na dve sekte: protokanonci i deuterokanonci. A verovatno i na statuskvoance.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Šta je smisao ove teme ako ne postoji želja da se kroz biblijsko otkrivenje upozna onaj o kome to otkrivenje i govori?
 
Član
Učlanjen(a)
28.03.2013
Poruka
13.249
Pa njega samo zabavlja taj cirkus oko kanona?
Jedni prihvataju jedno, drugi drugo itd..
A Biblija mu je interesantna kao roman..
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
I to može biti nešto pozitivno, jer u bibliji stoji:

"I propovediće se ovo jevandjelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak" ( Matej 24. 14 )

To znači da neće svi u startu prihvatiti istinu koja im se bude iznosila, ali će u poslednje vreme kada odpočnu završni događaji - biti pozvani da tu istinu prihvate gledajući otvorenim očima Božja čuda koja će činiti.

Tako da ne treba odbaciti nikoga, čak ni one koji se bar formalno zanimaju za bibliju.
 
Natrag
Top