Postoje nacije, i niko se svoje nacionalnosti ne odrice kada pristupi crkvi, ali u crkvi smo svi jedno i braca.
То и говорим. Али се увек знало: ако си Србин - онда си православац, јер је више него очигледно да свако ко прихвати другу веру постане анти-Србин и анти-православац. И како православна црква може прихватити оне који су се одрекли Христа у прошлости? Не може. Иако толерантна, по питању вере нема места за "друге науке" и "друге објаве". Тачно како су и апостоли рекли.
То не значи да неко ко није Србин не може бити крштен у праволавној цркви, ја то не говорим. Када кажем да је национална, онда кажем да дефинише народ који је стасао уз њу. Тако је у Грчкој, Руској итд. И не значи да ја лично нисам могао бити крштен у Грчкој или Руској цркви.
Многи замерају цркви што не прихвата Србе који прихватише ислам и друге вере, али како признати оне који говоре да Исус није Син Божији? Црква није политичка институција да прави компромисе, она сагледава кроз Христа и за Христа.
Ефесцима, глава 5
14. Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?
15. Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
16. Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
17.
Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
18. И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.
---------
Друга саборна посланица св. апостола Јована
7. Јер многе варалице изиђоше на свет који
не признају Исуса Христа да је дошао у телу;
ово је варалица и антихрист.
8. Чувајте се да не изгубимо шта смо зарадили, него да примимо плату потпуно.
9. Који год преступа и не стоји у науци Христовој онај нема Бога; а који стоји у науци Христовој онај има и Оца и Сина.
10. Ако ко долази к вама и ове науке не доноси,
не примајте га у кућу, и не поздрављајте се с њим;
11. Јер ко се поздрави с њим, прима део у његовим злим делима.
Зато се и разликују они који примише венац мучеништва за веру од оних који поклекнуше у искушењу, те се одрекоше вере и науке и прихватише друге науке.
8. Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо,
проклет да буде!
anathema
ἀνάθεμα
accursed
проклет
У употреби православне цркве, анатема значи да се онај, који је примио анатему, издваја из заједнице верника и предаје на милост или суд Божији (види црквена казна); од тог тренутка
црква више није одговорна за ту особу, већ анатемисана персона има сама да одговара пред Богом. Анатема је у православној цркви равна искључењу (екскомуникацији) у римокатоличкој цркви. Семитски корен од ког је постало старозаветни хēрем, анатема, значи „ставити на страну“, „забранити употребу нечега у непосвећене сврхе“.
Анатема је од времена Новог завета традиционална реакција Цркве на јерес (Гал. 1, 8) али и на тешке моралне и етичке преступе (грех) без воље дотичног на поправљење (1 Кор. 5, 12).
У званичном говору Цркве анатема је „издвајање из црквене заједнице“ (види Гал. 1, 8; у српском преводу од Вука Караџића преводи се као проклетство), које се испуњава или прети над јеретицима али и над онима који одбијају црквену послушност. Она по убеђењу следи не само од Цркве, него и од Бога, и може исто свечано да се изговори.
Црква познаје две врсте црквене казне:
малу и велику, у православној Цркви нпр. епитимија и анатема.
У малој црквеној казни (епитимија) верник је издвојен од светих тајни и црквених служба. Мала црквена казна је обично временски ограничена.
У великој црквеној казни (анатема, екскомуникација) дотични је потпуно и без временског ограничења издвојен из заједнице верника.
Скидање велике црквене казне могуће је ако дотични докаже своје поправљење. У средњовековним
хришћанским државама велика црквена казна доносила је са собом обично и
губљење сваког државног права.
