Božje postojanje je i te kako dokazivo; najpre zakonom uzroka i posledice (Neko je morao sve da stvori, jer ništa ne nastaje samo), potom i činjenicom da je živa i inteligentna bića mogao da stvori samo Živ i Inteligentan Tvorac, što se vidi i po postojanju reda, koji, kao što znamo, nastaje isključivo kao izraz inteligentnog delovanja.
To su činjenice koje Božje postojanje čine aksiomom {očiglednom pojavom, koja, samim tim, ne zahteva dokazivanje (Na primer, kada posmatramo neki automobil, obično nismo u prilici da vidimo i njegovog konstruktora ali imamo više nego dovoljno razloga da verujemo da on postoji i da je, prirodno, reč o živom i inteligentnom konstruktoru a ako se potrudimo, izvesno je da možemo i doći do njega...)}.
Što se tiče pojave greha i njegovih posledica, to je, za stvorene umove, apsolutna tajna dok ono što je izvesno jeste da Stvoritelj ne može biti odgovoran za nju, jer, kao što znamo, nije moguće da iz istog izvora teče i gorko i slatko već ili jedno, ili drugo; ili je dobro, ili zlo (činjenica je da je dobro samo ono što je potpuno dobro dok je sve drugo - zlo).