- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Evo na primjer najkonkretnije. Ti si još prije iznio primjer kako Muslimani vjeruju o Mariji slično katolicima, a onda si iz toga išao zaključiti kako su katolici još prije Muhameda napisali kuran, i onda u jednom trenutku tajno osnovali Islam. Pitam, dakle, hoćemo li ostati na ovakvom nivou argumentiranja i zaključivanja? Tada bi to značilo slijedeće - ako slučajno naiđemo da muslimani vjeruju kako je prvi čovjek stvoren od zemlje, tada moramo zaključiti kako su Židovi još prije Muhameda napisali kuran, i onda u jednom trenutko tajno osnovali Islam? Ja predlažem da ne koristimo ovaj "idiotski sustav zaključivanja".
Dobar predlog, ali nažalost nema od toga ništa.
Stoga, treba paziti na riječi, ali ako se koja teška riječ " zalomi", onda bi trebalo oproštenje. To bi bilo kršćanski.
Slažem se, no praštati bi trebali ljudima, ali ne i onome št ih je navelo na takvo ponašanje.
Shodno tome, ako li nas neko povredi svojim rečima, osobi trebamo oprostiti, ali ne i onome što ju je navelo da nas povredi.
Dakle, ako li i praštam nekome od njih (subotarima) ne praštam kultu, duhu, koji ih je naveo i navodi ih. Herezu, tačnije apostazu nismo pozvani da praštamo.
No da se vratimo na temu.
Alberto Rivera, jedan je od mnogih koje je u svom antikatolicizmu, za svoje izvore uzeo američki soj Sola Scriptura, pre svega su to Baptisti (koje na drugim forumima zdušno brani ovdašnji kradljivac identiteta),od kojih se kasnije to proširilo po ostalim mirijadama američkog, ali ne i samo američkog soja.
Na pitanje zašto to čine, odgovor je jednostavan da jednostavniji ne može biti. Antikatolicizam je osnova delovanja tih kultova, i stoga oni bez imalo kritičkog mišljenja, potpuno predani svom predubeđenju prihvataju sve što ima iole antikatolički prizvuk, i to obilato koriste u svojim "propovedima" i prozelitizmu.
Treba li tim ljudima praštati? Ljudima da, ali ne i onome što ih je vodilo i vodi ih. I upravo zato i Slap i ja upućujemo ovakve komentare, ne da bi smo "jadne" subotare i ostale kultiste američkog soja ponizili (jer zaista nam to namera nije) nego da bi smo dekonstruisali svu blasfemičnost, svu laž, sav idiotizam kultova, dakle duhova (ecce nome legion est) koji ih vode.
Ujedno, američki (ali i drugi sojevi Sola Scriptura, pa i ostalih Sola ispiljenih iz Lutherovog ego tripa) su u svom posezanju za "alternativnim" saznanjima više nego nedosledni, biraju samo no što im, tačnije što duhovima koji ih vode odgovara.
Pa tako imamo kod njih sveopštu posednutost, maniju čak u potrazi za arheološko dokumentarnim dokazivanjem Pisama (posebno Starog Zaveta, u slučaju Novog su i te kako otvoreni za reinterpretacije), gde su spremni da dokazuju nedokazivo, troše ogromne svote novca, idući čak toliko daleko da izvrću činjenice ili kada im se činjenice ne sviđaju (nisu u skladu sa Pismima) iste ili odbacuju ili im sam pomen istih izaziva histeriju i sablazan.
Navešću samo neke od primera:
1. Nepostojanje arheloških dokaza za Egzodus, što ove doslovno posednute, tera na to da izvrću hronologije, samo da bi Mojsije bio doslovno, dokumentaristički tumačen. Primer za to je David Rohl, koji se, potpomognut od strane Evangelika - američki luterani, "ubija" od dokazivanja da su Shishak i Ramzes II jedna te ista ličnost.
2. Sablažnjivanje nad činjenicom da YHWH onako kako je opisan u Starom Zavetu ne podseća na sumersko akadske dingire (što bi njima kao posednutima Međurećjem više odgovaralo), nego mnogo više na Staro Egipatske Amona (pravilnije Yaamen) i Atona (pravilnije Yaadi, ili YaahAdon)
3. Sablazan nad, ili negiranje činjenice da je ime njima najdražeg proroka - Mojsija, Egipatsko, i da ne znači "iz vode izvađen", nego Rođen od.
4. Negiranje činjenice da je većina vođa sinova Israelovih, u knjizi Egzodusa imala Egipatska imena (Aaron, tačnije Aharon - Prvoglasni)
5. Histerija oko paralela, očiglednih paralela između Velike Himne Atonu i Psalma 104.
6. Izbegavanje činjenice o biološkoj srodnosti sinova Mesraima i sinova Israela.
7. Zatvaranje očiju pred činjenicom da DNK analize ljudskih ostataka pokazuju da su sinovi Israela Kananci, tačnije da nikuda nisu odlazili ili se odnekud doseljavali.
8. Zatvaranje očiju pred paralelama između "Odrične ispovesti" iz Knjige Mrtvih i Dekaloga, pri čemu američki soj (ali i drugi sojevi Sola Scriptura) insisitiraju na Hamurabijevom zakonu kao sličnijem.
9. Besomučni pokušaji da se očigledni anahronizmi iz pripovesti o Josipu (novac, deve) zamaskiraju.
10. Negiranje solarnih aspekata YHWH
11. Negiranje činjenice da se Hebrejski kao i svi jezici razvijao tokom vekova
12. Negiranje činjenice da je knjiga o Joshui po svemu sudeći kompilacija starijeg epa o naseljavanju u Kanan i dela kralja Hosee (istog onog koji o gle čuda, ali to oni ne vide, na svojim pečatima YHWH prikazao, signirao kao sunce) i njegovog "čišćenja" paganskih kultova, stolećima nakon navodnog Egzodusa.
13. Negiranje činjenice da se prelazak preko mora nije dogodio na Crvenom, nego na Moru Trske...
Ima toga još, no da skratim, njihov forenzički prilaz knjigama čija namena nije da dokumentuju, nego da pouče i duhovno pripreme, dovodi do toga da se onima koji takve stvari (protestantski pristup Svetom Pismu) čitaju i primaju, ili isto ogadi, ili da ga nekritički prihvate, postajući samim tim otovorenim za kontra-znanje, u vidu Riverizama, Hislopizama, EGWizama i sličnih idiotizama.