VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Ja sam licno protiv svakog nasilnog fizickog izbacivanja, jer ako je jedna crkva posvecena, onda nema potrebe da neko nekoga nasilno izbacuje, taj koji je dosao sa zlom namerom ce sam odatle izaci, jer ce mu u toj atmosferi posvecenih ljudi biti neprijatno, i osecace se nelagodno.
Posvecena atmosfera ce takvog coveka ili odvuci sa tog mesta, ili ga privuci Hristu.
Navescu cu svoje licno iskustvo u vezi ovoga.
Kada sam ja prvi put krocio u Adventisticku crkvu, a to je bilo negde u prolece 1993 godine, dakle sa 19 godina, prvi utisak je bio neverovatan.
Ja ne mogu da opisem to iskustvo tada na tom mestu, tu svezinu Bozje prisutnosti koja se osecala u atmosferi, moje srce je u tim trenutcima bilo ispunjeno nekom svetom radoscu, ljubavlju i mirom, i osvedocenjem da se nalazim u pravoj Bozjoj crkvi.
To iskustvo se nastavljalo sa svakim mojim sledecim dolaskom na to mesto.
Ja sam cak neka od tih iskustava opisao na ovom forumu u temi koju sam pokrenuo pod naslovom `Iskustva sa Bogom, pa mozes pogledati ako zelis.
Naravno, u svakoj crkvi postoje i posveceni i neposveceni ljudi, kao sto biblija kaze i zito i kukolj, tako da crkva nije potpuno savrsena u tom pogledu, pa cela nasa protekla prica se zasniva na ovoj konstataciji, i moze pretstavljati odgovor na sve probleme i dogadjaje koji se desavaju unutar crkve, a koji nisu proizvod Bozjeg delovanja, a tu mislim i na samoinicijativna izbacivanja, tuce, itd...
Sto se tice drugih crkava, a obisao sam vecinu u Beogradu, mogu da kazem iz licnog iskustva, da u njima ne postoji Blagodat Svetoga Duha koja bi trebala da se oseca, a koja coveka koji dolazi u crkvu treba da privuce Hristu, vec stavise odbojna atmosfera praznine.
Zajednica Jehovinih svedoka je u tom pogledu na prvom mestu.
Prilikom ranijih poseta njihovnim dvoranama Kraljevstva kako ih nazivaju, osecao sam se vrlo lose, kao da je u tim trenutcima nesto izjedalo moje srce, i um, da sam u par navrata osecao i fizicki bol, i morao da izadjem iz dvorane.
Neznam koliko si upoznat, sama Sotonina prisutnost i blizina, ima svoj odredjeni miris koji on kao bice isijava.
Jednom prilikom sam bio na kongresu Jehovinih Svedoka u sportskom centru Banjica, i tom prilikom u celoj unutrasnjostio ovog objekta, i dvorane u kojoj se odrzavao kongres, se osecala takva koncentracija Sotonske sile, i njegov zagusljivi smrad.
Morao sam da napustim to mesto, ali mi je bilo iskreno zao tih zavedenih ljudi, sto je u jednom trenutku ganulo suze na moje oci.
Neka Gospod pomogne svakom iskrenom coveku, da pronadje pravi put spasenja, i vecnog zivota.
Posvecena atmosfera ce takvog coveka ili odvuci sa tog mesta, ili ga privuci Hristu.
Navescu cu svoje licno iskustvo u vezi ovoga.
Kada sam ja prvi put krocio u Adventisticku crkvu, a to je bilo negde u prolece 1993 godine, dakle sa 19 godina, prvi utisak je bio neverovatan.
Ja ne mogu da opisem to iskustvo tada na tom mestu, tu svezinu Bozje prisutnosti koja se osecala u atmosferi, moje srce je u tim trenutcima bilo ispunjeno nekom svetom radoscu, ljubavlju i mirom, i osvedocenjem da se nalazim u pravoj Bozjoj crkvi.
To iskustvo se nastavljalo sa svakim mojim sledecim dolaskom na to mesto.
Ja sam cak neka od tih iskustava opisao na ovom forumu u temi koju sam pokrenuo pod naslovom `Iskustva sa Bogom, pa mozes pogledati ako zelis.
Naravno, u svakoj crkvi postoje i posveceni i neposveceni ljudi, kao sto biblija kaze i zito i kukolj, tako da crkva nije potpuno savrsena u tom pogledu, pa cela nasa protekla prica se zasniva na ovoj konstataciji, i moze pretstavljati odgovor na sve probleme i dogadjaje koji se desavaju unutar crkve, a koji nisu proizvod Bozjeg delovanja, a tu mislim i na samoinicijativna izbacivanja, tuce, itd...
Sto se tice drugih crkava, a obisao sam vecinu u Beogradu, mogu da kazem iz licnog iskustva, da u njima ne postoji Blagodat Svetoga Duha koja bi trebala da se oseca, a koja coveka koji dolazi u crkvu treba da privuce Hristu, vec stavise odbojna atmosfera praznine.
Zajednica Jehovinih svedoka je u tom pogledu na prvom mestu.
Prilikom ranijih poseta njihovnim dvoranama Kraljevstva kako ih nazivaju, osecao sam se vrlo lose, kao da je u tim trenutcima nesto izjedalo moje srce, i um, da sam u par navrata osecao i fizicki bol, i morao da izadjem iz dvorane.
Neznam koliko si upoznat, sama Sotonina prisutnost i blizina, ima svoj odredjeni miris koji on kao bice isijava.
Jednom prilikom sam bio na kongresu Jehovinih Svedoka u sportskom centru Banjica, i tom prilikom u celoj unutrasnjostio ovog objekta, i dvorane u kojoj se odrzavao kongres, se osecala takva koncentracija Sotonske sile, i njegov zagusljivi smrad.
Morao sam da napustim to mesto, ali mi je bilo iskreno zao tih zavedenih ljudi, sto je u jednom trenutku ganulo suze na moje oci.
Neka Gospod pomogne svakom iskrenom coveku, da pronadje pravi put spasenja, i vecnog zivota.