To je ocigledan propust ucenja jehovinih svedoka, i njihovo nepoznavanje pisma, i starozavetne tipologije buducih dogadjaja.
SEN - Grcki: TIPOS - simbol ( nesto sto postoji a sto u svojoj simbolici ukazuje na nesto drugo ).
SEN - TIPOS o kome govori apostol pavle u 2 poglavlju Kolosanima poslanice, u kontekstu biblije pretstavlja starozavetni obredni zakon koji je bio tipoloskog karaktera, a koji je podrazumevao prinosenje zrtava paljenica u vidu jaganjaca, kao i primosenje jestivih i naljevnih zrtava, ulja, brasna, vina, kolaca, itd...
Sve ovo je u svojoj tipologiji pretstavljalo SEN ili simbol Hrista i njegove zrtve koju je prineo za ljudske grehe.
Subota nije tipoloskog karaktera, vec jedna od deset Bozjih zapovesti data svim ljudima u svim vremenima do kraja istorije sveta.
Takodje, obrezanje nema nikakve veze sa subotom, ono je dato izrailjskom narodu kao vidljivi znak zaveta, Isusovim dolaskom ovaj propis je ukinut, jer je Isus svojim dolaskom sklopio nov savez sa celim svetom.
Na jednom mestu Apostol Pavle napominje sledece: `OBREZANJE JE NISTA, I NEOBREZANJE JE NISTA, VEC DRZANJE BOZJIH ZAPOVESTI..
Sta mislis, o kojim zapovestima Apostol Pavle ovde govori.. O onim istim zapovestima koje je Isus citirao bogatom mladicu kada ga je ovaj upitao `UCITELJU BLAGI, STA MI VALJA CINITI DA DOBIJEM ZIVOT VECNI.. na sta mu je Isus odgovorio `AKO ZELIS UCI U ZIVOT DRZI ZAPOVESTI... a na mladicevo pitanje `A KOJE... Isus mu citira deset zapovesti, kao uslov dobijanja vecnog zivota.
Deo ovih deset zapovesti je i Subota, cetvrta zapovest..
Starozavetna tipologija Isusa Hrista:
Tako i prvi zavet imaše pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.
9:2 Jer skinija beše načinjena prva, u kojoj beše svećnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, što se zove svetinja.
9:3 A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,
9:4 Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg zaveta okovan svuda zlatom, u kome beše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se beše omladila, i ploče zaveta.
9:5 A više njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o čemu se ne može sad govoriti redom.
9:6 A kad ovo beše tako uređeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju.
9:7 A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
9:8 Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;
9:9 Koja ostade prilika za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi.
9:10 Osim u jelima i pićima, i različnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.
9:11 Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
9:12 Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
9:13 Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu;
9:14 A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?
9:15 I zato je novom zavetu posrednik, da kroz smrt, koja bi za otkup od prestupaka u prvom zavetu, obećanje večnog nasledstva prime zvani.
9:16 Jer gde je zavet valja da bude i smrt onog koji čini zavet.
9:17 Jer je zavet po smrti potvrđen: budući da nema nikakve sile dok je živ onaj koji ga je načinio.
9:18 Jer ni prvi nije utvrđen bez krvi.
9:19 Jer kad Mojsije izgovori sve zapovesti po zakonu svom narodu, onda uze krvi jarčije i teleće, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod.
9:20 Govoreći: Ovo je krv zaveta koji Bog načini s vama.
9:21 A tako i skiniju i sve sudove službene pokropi krvlju.
9:22 I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje.
9:23 Tako je trebalo da se obličja nebeskih ovima čiste, a sama nebeska boljim žrtvama od ovih.
9:24 Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas;
9:25 Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenički ulazi u svetinju svake godine s krvlju tuđom:
9:26 Inače bi On morao mnogo puta stradati od postanja sveta; a sad jednom na svršetku veka javi se da svojom žrtvom satre greh.
9:27 I kao što je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud:
9:28 Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga čekaju.
