Zelim da navedem jos neke pojedinosti vezane za moj komentar na tekst Jevrejima poslanice 4 poglavlja.
Iz konteksta ovog pomenutog poglavlja, moze se jasno videti da Apostol Pavle ovde govori o vremenu Mojsija i Isusa navina, odnosno, o vremenu izrailjskog lutanja po pustinji od 40 godina, kada oni koji su tada sagresili nisu mogli da udju u obecani mir, odnosno u novu zemlju kao Bozje obecano nasletstvo.
Iz teksta se dalje moze zakljuciti da je jedan od razloga nemogucnosti da udju u obecani mir, odnosno novu zemlju, bio nepostovanje Bozjih zapovesti, kao i subote kao njihov deo, koja se u ovom tekstu i direktno spominje.
Naveo bih nekoliko paralelnih tekstova da bih potvrdio ovu cinjenicu, da je cetrdesetogodisnje lutanje Izrailjskog naroda po pustinji, i njegov otpad od Boga, i neposlusnost Bozjim zapovestima i subote, bio jedan od osnovnih razloga nemogucnosti da Izrailjski narod udje u Bozji mir, odnosno u obecanu zemlju.
`Hodite, zapevajmo Gospodu, pokliknimo Bogu, gradu spasenja svog!
Izađimo pred lice Njegovo s hvalom, u pesmama pokliknimo Mu!
Jer je Gospod velik Bog i velik Car nad svim bogovima.
U Njegovoj su ruci dubine zemaljske, i visine gorske Njegove su.
Njegovo je more i On ga je stvorio, i suhotu ruke su Njegove načinile.
Hodite, poklonimo se, pripadnimo, kleknimo pred Gospodom, Tvorcem svojim.
Jer je On Bog naš, i mi narod paše Njegove i ovce ruke Njegove. Sad kad biste poslušali glas Njegov:
"Nemojte da vam odrveni srce vaše kao u Merivi, kao u dan kušanja u pustinji,
Gde me kušaše oci vaši, ispitaše i videše delo moje.
Četrdeset godina srdih se na rod onaj, i rekoh: Ovi ljudi tumaraju srcem, i ne znaju puteva mojih;
I zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u mir moj." ( Psalam 95. 8 - 11 ).
Zato, braćo sveta, zajedničari zvanja nebeskog, poznajte poslanika i vladiku, kog mi priznajemo, Isusa Hrista,
Koji je veran Onome koji ga stvori, kao i Mojsije u svemu domu njegovom.
Jer Ovaj posta toliko dostojan veće časti od Mojsija, koliko veću od doma čast ima onaj koji ga je načinio.
Jer svaki dom treba neko da načini; a ko je sve stvorio ono je Bog.
I Mojsije dakle beše veran u svemu domu njegovom, kao sluga, za svedočanstvo onog što je trebalo da se govori.
Ali je Hristos kao sin u domu svom: kog smo dom mi, ako slobodu i slavu nada do kraja tvrdo održimo.
Zato, kao što govori Duh Sveti: Danas ako glas Njegov čujete,
Ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste u dane napasti u pustinji,
Gde me iskušaše očevi vaši, iskušaše me, i gledaše dela moja cetrdeset godina.
Toga radi rasrdih se na taj rod, i rekoh: Jednako se metu u srcima, ali oni ne poznaše puteva mojih;
Zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u pokoj moj.
Gledajte, braćo, da ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga Živoga;
Nego se utešavajte svaki dan, dokle se danas govori, da koji od vas ne odrveni od prevare grehovne;
Jer postadosmo zajedničari Hristu, samo ako kako smo počeli u Njemu biti do kraja tvrdo održimo;
Dokle se govori: Danas, ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste.
Jer neki čuvši progneviše se, ali ne svi koji iziđoše iz Misira s Mojsijem.
A na koje mrzi četrdeset godina? Nije li na one koji sagrešiše, koji ostaviše kosti u pustinji?
A kojima se zakle da neće ući u pokoj Njegov, nego onima koji ne hteše da veruju?
I vidimo da ne mogoše ući za neverstvo. ( Jevrejima poslanica 3 poglavlje ).
U to vreme videh u Judeji gde gaze u kacama u subotu i nose snopove natovarivši na magarce, i vino, grožđe i smokve i svakojake tovare, i nose u Jerusalim u subotu, i prekorih ih onaj dan kad prodavahu žitak.
I Tirci koji življahu u Jerusalimu donošahu ribu i svakojaki trg i prodavahu u subotu sinovima Judinim u Jerusalimu.
Zato prekorih glavare judejske i rekoh im: Kakvo je to zlo što činite te skvrnite subotu?
Nisu li tako činili oci vaši, te Bog naš pusti na nas i na ovaj grad sve ovo zlo? I vi još umnožavate gnev na Izrailja skvrneći subotu.
I kad dođe sen na vrata jerusalimska uoči subote, zapovedih te zatvoriše vrata, i zapovedih da ih ne otvaraju do posle subote; i postavih nekoliko svojih momaka na vratima da se ne unosi nikakav tovar u subotu.
I prenoćiše trgovci i koji prodavahu svakojaki trg iza Jerusalima jednom i drugom.
I opomenuh ih i rekoh im: Zašto noćujete oko zida? Ako još jednom to učinite, uložiću na vas. Od tada ne dolaziše u subotu.
A Levitima zapovedih da se očiste i da dođu i čuvaju vrata da bude svet dan subotni. I za ovo pomeni me, Bože moj, i oprosti mi po velikoj milosti svojoj. ( Knjiga nemijina 13. 15 - 22 ).
Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći šta je tebi drago, ni govoreći reči,
Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova oca svog; jer usta Gospodnja rekoše. ( knjiga proroka Isaije 58. 13 - 14 ).
Iz ovoga navedenog se moze videti, da je drzanje Bozjih zapovesti i subote bio uslov za Bozje blagoslove nad Izrailjskim narodom, i ulazak u novu zemlju, i da sve sto se desavalo u starozavetnom periodu u vezi sa ovim narodom, sve nevolje koje su ih snalazile, kao i njihovo robovanje drugim narodima, bilo je posledica otpada od Boga, i krsenje njegovih svetih zapovesti i subote kao njihov deo.
Ujedno, kao sto sam vec napomenuo u prethodnom komentaru, kao sto je u starozavetnom periodu uslov za zadobijanje Bozjih blagoslova, i ulazak u novu zemlju bilo drzanje Bozjih zapovesti i subote, tako je taj uslov jasno postavljen i nama danas, jer kriterijumi spasenja nikada nisu promenjeni, vec vaze za sva vremena, od pocetka do kraja istorije sveta..
