Nelsone, hvala na lepom komentaru.
Ti kazes da zu Vaseljenski sabori nepogresivi.
Is primara sta se sve na njima desavalo, ja ne mogu u to da poverujem.
Mi ni Svete Oce ne smatramo nepogresivim, a vi pak Ellen White nazivate nepogresivom, pa?
Hristos je glava crkve, a crkva se izjasnjava samo na vaseljenskim saborima, jer je tad na okupu un potpunosti, i ako je ona telo Hristovo to znaci da je kao takva nepogresiva jer telo cini ono sto glava govori, vaseljenski sabori su direktno vodjeni Svetim Duhom isto onoliko koliko i pisci Svetog Pisma.
Rim je svoje sabore nazvao vaseljenskim, a sta je sve na njima doneto?
Zamisli inkviziciju, spaljivanje zivih ljudi samo zato sto nisu priznali onaj autoritet koji je sam sebe proglasio nepogresivim. Pa krstaski ratrovi, unistenje Hugenota, Valdenzana i Albigenzi. Zar sve to nije ostvareno zakljuccima tih sabora, a cak i oni danas priznaju da je to bilo pogresno.
Ti sabori se danas smatraju pogresivim jer se ne smatraju vaselejnskim od 1965. jer nisu sadrzali celu crkvu vec samo zapadnu tj. Rim i samim tim taj sabor ne da nije veseljenski vec je i nevazeci, vaseljenski sabori su samo oni sabori na kojima je bila prisutna cela crkva kao telo Hristovo.
Evo ti jedan konkretan primer:
SINOD U LAODIKEJI 364. godine
doneo je sledeci zakljucak: “Hriscani ne smeju svetkovati subotu i odmarati se toga dana, vec moraju da rade; ali dan Gospodnji posebno treba da slave, i kao hriscani, ako je moguce toga dana ne treba da rade. Ako i dalje budu svetkovali subotu,neka budu prokleti.” A History of Concil of Church 1,2nd p. 1015
Ovo nije Vaselejnski sabor, ali je ova odluka svakako na vaseljenskom potvrdjena.
Sta mislis Nelsime, da li je taj Sinod bio u pravu?
Da li je Bog ikoga ovlastio da menja Njegov zakon?
Ako je taj Sinod pogresio, otkuda da ga nijedan Vaseljenski sabor niuje ispravioi?
Bog nikog nije ovlastio da menja zakon, on je sam ispunio(preobrazio) zakon.
Ovde se ne radi o necijem misljenju ili tumacenju, tu se otkriva neposredna suprotnost Bogu i Njegovom zakonu. Eto i to ti pokazuje da ni ti sabori nisu bili pouzdani, jer se i na njima desavalo mnogo kojecega sto se suproti Bogu i Njegovoj reci. Zato najbo;lje cemo iuciniti ako se oslonimo samo na Boga i Sveto pismo.
Nijedan sabor se ne suprostavlja SP, da ono nije u skladu sa predanjem ono ne bi ni bilo SP.
Apostol Petar kazze da je apostol PAvle komplikovan i da su njegovi spisi komplikovani i zbog toga neki izvrcu hriscansko ucenje.
Nigde u NZ ne pise otvoreno da se subota mora postovati zato sto ne mora, ap. Pavle je rekao da drze ucenje i sves to ih je poducavao jer ce se javiti vukovi koji ce hteti da razore crkvu, a Pavle kad je ovo rekao nije mislio na svoje poslanice vec na ono sto je crkvi usmeno predao, pa bih ja sve vas jeretie sad upitao gde je vama to predanje?
Nemate ga jer niste crkva, a crkva Hristova jos uvek cuva predanje.
Nije Sveto Pismo to koje potvrdjuje predanje vec je predanje to koje potvrdjuje Sveto Pismo, nisu predanje sastavili na osnovu Svetog Pisma, vec su na osnovu Svetog Predanja odlucili da li su knjige prve ili ne, da nema predanje ne bi bilo ni pisma.
U didahiju iz 1. veka i poslanicama svetog Ignatija sa pocetka 2. jasno stoji da se praznuje nedelja, a oni tako ne bi ucili da im apostoli to nisu zapovedili, i sam sabor u JErusalimu je odlucio da hriscani iz mnogobostva treba da postuju tri stvari, a medju te tri stvari nije subota ni zakon o cistim i necistim zivotinjama.U jednoj apologiji iz 2. veka gde pisac opisuje nacin hriscanskog zivota pise da hriscani psotuju sve obicaje naroda u kom zive i
jedu sve sto narod medju kojim zive jede.Hriscane nisu razlikovali izmedju ostalog naroda, da su se oni odmarali subotom ili nedeljom i postovali zakon o cistim i necistim zivotinjama onda bi ih istrebili vise nego sto jesu.
Na osnovu Svetog Predanja znamo da je Sveto Pismo tacno, a ne obrnuto, a Sveto Predanje nas uci da ne psotujemo zakon o cistim i necistim zivotinjama i da svetkujemo nedelju, tek kad su hriscani dobili slobodu onda su poceli da se odmaraju nedeljom, a subota je bila posebno svetkovana, ali zbog vaskrsenja Gospodnjeg ona se smatrala manjom od nedelje jer je u nedelju HRistos vaskrsao, a psoto jeverji nisu radili ni praznicima tako nisu ni hriscani, a nedelja je praznik hristovog vaskrsenja, pa sta sad raditi sa subotom?
Subota se posebno postuje kao dan mrtvih i ona je najveci dan posle nedelje i zato za vreme posta samo se subotom i nedelljom psoti na ulju, a ostalim danima na vodi, takodje se subotom i nedlejom ne sluze bogosluzenja pokajnog karaktera vec normalna bogosluzenja, kao da se psot prekida ova dva dana, ali posto je Bog ljudima dao 1 dan odmora mi nismo zeleli da prekrsimo ovu zapovest i praznujemo dva jer je to pogresno, a i apostoli nas nisu tako ucili pa smo odlucili da ne radimo vecim danom, a veci dan je svakako dan vaskrsenja Hristovog, to je dan kad smo se ponovo rodili, dan kad ce nastupiti Carstvo Nebesko i dan kad je Gospod pobedio greh smrt i djavola, pa koji je dan veci subota ili nedelja?
Nedelja naravno.
A shodno Bozijoj zapovesti da se jedan dan svetkuje hriscani i apostoli su izabrali nedelju, ali subota i dalje ima svoju znacajnu ulogu kao dan mrtvih, dan kada je Hristos izbavio duse iz tamnice(ada).
Da li je imperator Konstantin zaista nametnuo hrišćanima svetkovanje nedelje?
Adventisti stalno optužuju imperatora Konstantina da je uveo nedelju u hrišćanstvo kada je 321. godine doneo svoj carski ukaz u kome hrišćani i ne-hrišćani treba da se okupljaju "u časni dan Sunca" (nedelju). Adventisti tvrde da je većina hrišćana do tada svetkovala subotu, te da je Konstantin ovim ukazom naterao hrišćane da svetkuju nedelju ("dan Sunca") umesto subote.
Međutim, da li je to tačno? Ko je, kada i zašto uveo nedelju u hrišćanstvo? I da li je hrišćanska nedelja zamenila subotu? Pogledajmo šta kaže istorija ranog hrišćanstva i hrišćani koji su u to vreme živeli, ali i ne-hrišćanski istoričari koji su u to vreme živeli. Pogledajmo šta kažu istorijski dokumenti, pisma, povelje, šta kaže sam Konstantin u svom ediktu i najzad, šta kažu crkve iz tog perioda. Da li je Rimska Crkva uticala na Konstantina da promeni subotu na nedelju (kao što adventisti tvrde)? Da li je nedelja u stvari zamena za subotu ili potpuno novi praznik?
Prva greška:Konstantin je hrišćanima nametnuo paganski dan odmora, tj. paganski sveti dan kad su pagani bogoslužili
Istorijska činjenica: Pagani nisu imali dan za odmor, i nisu imali dan koji bi bio više svet od ostalih
Prva greška koju adventisti prave u ovoj "istorijskoj" priči, jeste sledeća: Oni tvrde da su paganski Rimljani imali sveti dan, i da je taj dan bila nedelja (dan Sunca). Već to je jedna dezinformacija (prva u nizu). Paganski Rim nije imao "dan odmora". Robovi su u Rimu radili stalno, svakog dana. Oni koji su bili slobodni, radili su koliko su morali i odmarali se kad su mogli, bez nekog posebnog pravila. Oni bogati, oni su pa uvek odmarali i nisu radili nikada. U starom Rimu nije postojao "dan odmora". Konstantin stoga nije mogao da nametne nepostojeći dan odmora hrišćanima.
Dalje, Rimljani nisu imali čak ni sveti dan. "Dan Sunca" je bio posvećen Suncu (tojest, bogu Sunca, Apolonu). Ali je isto tako svaki dan u Rimu bio posvećen nekom paganskom bogu i bio je podjednako svet kao i dan Sunca. Recimo, subota je u Rimu bila posvećenja bogu Saturnu i zvala se "dan Saturna". Rimljani nisu smatrali da je Apolon više svet od Saturna, ili da je Saturn više svet od Apolona. Njima su i Apolon i Saturn bili podjednako "veliki" i "sveti" bogovi koje su podjednako svetkovali. Zbog toga su svakog dana imali bogosluženje. Nije istina da su bogoslužili u nedelju. Ne. Oni su nedeljom bogoslužili Apolonu, subotom su bogoslužili bogu Saturnu, i svakog dana su držali bogosluženje drugom bogu. Dakle, Rimljanima je svaki dan bio podjednako svet, i svakog dana su držali bogosluženje. Opet, Konstantin nije mogao da nametne nepostojeći sveti dan bogosluženja hrišćanima.
Kada koriste ovaj argument (da je Konstantin nametnuo svetkovanje Nepobedivog Sunca hrišćanima), adventisti su neiskreni. Jer "Nepobedivo Sunce" u periodu između Aurelijana i Konstantina nije bilo vrhovni bog rimske religije, već bog-zaštitnik VOJSKE! Apolon (ili u nekim delovima carstva, takođe nazvan Mitra), ili "Nepobedivo Sunce" bio je zaštitnik rimskih legija. Naravno da će mu biti data titula "nepobedivi". Ali ni Apolon ni Mitra ni Sunce nikad nisu smatrani vrhovnim bogom rimske religije, naprotiv, to je uvek bio Jupiter, bog neba. Pa čak ni te rimske legije nisu odmarale nedeljom, u dan Sunca. Jer sedmični dan Sunca NIJE bio praznik. Imao je bog Sunca svoj veliki godišnji praznik, koji se padao na dan 25. decembra, ali se sedmični dan Sunca (nedelja) nije smatrao praznikom. Bio je to dan kao i svaki drugi. Rimljani neznabošci nikad nisu smatrali nedelju praznikom, naprotiv, HRIŠĆANI su nedelju smatrali praznikom, a ne mnogobošci.
Zaključak br. 1: Konstantin nije nametnuo paganski "dan odmora" hrišćanima, prosto zato što paganski Rimljani nisu imali nikakav određeni dan predviđen za odmor. Konstantin nije nametnuo paganski "dan bogosluženja" hrišćanima, jer bi onda morao da im nametne SVAKI dan. To je prva dezinformacija koju adventisti šire.
Druga greška:Hrišćani su većinom svetkovali subotu u prva 3 veka hrišćanstva dok im Konstantin nije nametnuo nedelju
Istorijska činjenica: Hrišćani tog perioda nisu većinom svetkovali subotu, već su već 200 godina pre Konstantina svetkovali nedelju i to u ogromnoj (95%) većini!
U prvih dva veka hrišćanstva hrišćani nisu "većim delom" svetkovali subotu. Nisu čak ni manjim delom svetkovali subotu. Možemo slobodno reći da nisu UOPŠTE svetkovali subotu, NIKADA. Izuzetaka jeste bilo od ovog pravila, ali u toliko malom broju, da je to zanemarljivo. Govorimo o 95% hrišćana u prvih sto godina posle Hrista. Govorimo o hrišćanima koji su lično od apostola čuli jevanđelje, koji su bili proganjani i umirali za svoju veru, zato što su odbijali da se poklone rimskim idolima. Ti hrišćani su svetkovali "dan Gospodnji" koji se padao u nedelju, u dan vaskrsenja Gospodnjeg.
Ima bezbroj dokumenata iz tog perioda koji potvrđuju ovu činjenicu: da su hrišćani još u apostolsko vreme GOTOVO SVI svetkovali nedelju a nikad subotu. S druge strane, ne postoji NIJEDAN pisani dokaz, pismo, letopis, izveštaj, ništa što bi makar indirektno ukazalo na to da su hrišćani svetkovali subotu. Konstantin prosto nije mogao da promeni "subotu u nedelju" prosto zato što su hrišćani već 250 godina svetkovali nedelju. Kako nametnuti hrišćanima nedelju ako je oni već 250 godina svetkuju?
Istorijski izvori govore sledeće: već do 100. godine posle Hrista gotovo svi hrišćani su svetkovali nedelju kao dan Vaskrsenja i okupljali se u taj dan da drže bogosluženje. U to vreme nije bilo organizovane crkve niti je hrišćanstvo bilo uopšte dozvoljeno. Kroz progone, pokolje i mučenja, prvi hrišćani su se krišom, uz pretnju smrti, okupljali i bogoslužili nedeljom, 250 godina pre Konstantina. Do 140. godine SVI hrišćani su već uveliko svetkovali nedelju, a šačica onih koji su hteli da drže subotu su proglašeni jereticima i odbačeni iz hrišćanskih zajednica kao "promoteri judaizma" i oni koji "odbacuju Hrista kao Mesiju i Spasitelja". Subota se pominje u to vreme samo kao dan posta i pripreme za nedeljno pričešće (večeru Gospodnju). Bogosluženja su bila oduvek držana u nedelju, po uzoru na apostole (Dela 20:7).
Primera radi, navešćemo samo neke istorijske izvore koji su potvrđeni kao verodostojni od strane hrišćanskih i ne-hrišćanskih istoričara:
1. Justin Mučenik je 140. godine napisao da se hrišćani okupljaju u prvi dan nedelje u spomen na Gospodnje vaskrsenje, i da se SVI hrišćani koje on poznaje okupljaju tog dana.
2. Dionizije iz Korinta je to isto napisao 170. godine.
3. Klement Aleksandrijski piše 190. godine kako su hrišćani svake nedelje proslavljali vaskrsenje Gospodnje i okupljali se i pričešćivali u taj dan u svim hrišćanskim zajednicama u Maloj Aziji
4. Ignacij Antiohijski (umro 107. godine) bio je učenik apostola Jovana (jevanđeliste i pisca Otkrivenja) u svojim spisima daje objašnjenje "Gospodnjeg dana" (Otkrivenje 1:10). On je bio učenik apostola Jovana, njegov savremenik koji je sa Jovanom proveo više od 20 godina u radu na širenju jevanđelja. Ignacij Antiohijski je potvrdio da je Jovan zaista napisao Otkrivenje, i zbog tog njegovog iskaza je Otkrivenje priznato kao verodostojna knjiga i kasnije ušlo u kanon Novog Zaveta (dakle, Ignacij Antiohijski je smatran verodostojnim svedokom). U tom istom tekstu u kome objavljuje da je Jovan zaista pisac Otkrivenja, Ignacij Antiohijski kaže da je "kyriake hemera" (dan Gospodnji) NEDELJA, tojest, da je Jovan mislio na nedelju, na dan vaskrsenja Gospodnjeg. On dalje kaže da je Jovan uvek nedelju nazivao danom Gospodnjim, te da su i ostali hrišćani preuzeli taj naziv za nedelju od apostola Jovana. I zaista je tako i bilo: čim je Ignacij Antiohijski potvrdio da je Jovan zaista napisao Otkrivenje, svi hrišćani u Maloj Aziji automatski su počeli da zovu nedelju "danom Gospodnjim".
5. Tu je takođe i Plinije, koji piše caru Trajanu u pismu 107. godine posle Hrista kako su hrišćani "čudna sekta koja se okuplja na dan Sunca, jer veruju da je u taj dan njihov prorok ustao iz groba". Zapazite da Plinije nije bio hrišćanin, već istoričar koji je caru Trajanu podneo izveštaj o hrišćanima i njihovoj potencijalnoj opasnosti po Rimsko Carstvo.
6. Varnava, jedan od 70-orice Hristovih učenika, koji je takođe napisao i par poslanica koje nisu ušle u kanon, i koji je bio savremenik apostola Luke i Jovana (umro 120. godine) takođe piše da su apostoli svetkovali nedelju u slavu vaskrsenja Gospodnjeg.
Svi ovi (i mnogi drugi) pisci, istoričari, hrišćani i ne-hrišćani iz tog perioda pišu o tome kako se hrišćani okupljaju i bogosluže nedeljom, već oko 100. godine posle Hrista. Ne postoji nijedan istorijski izvor koji bi potvrdio da je makar 10% privh hrišćana svetkovalo subotu.
Kako je onda Konstantin mogao da nametne nedelju hrišćanima kada je nedelja prihvaćena kao sveti dan za bogosluženje od strane hrišćana još dok je apostol Jovan bio živ (u prvom veku)? Kako je onda Bog mogao pogrešno da informiše Elen Vajt i da joj kaže kako je subota držana sve do četvrtog veka, kada je čak i u Bibliji zapisano da su apostoli držali nedelju, a ne subotu?
Zaključak br. 2: Hrišćani svetkuju nedelju još od apostolskih dana. Ne postoji nijedan istorijski dokument ni dokaz da su hrišćani u tom periodu svetkovali subotu. Svi istorijski izvori iz tog perioda potvrđuju da su hrišćani subotu smatrali danom posta i pripreme za bogosluženje i pričešće u nedelju, a da su nedeljom držali bogosluženje i uzimali pričešće (večeru Gospodnju) u čast Hristovog vaskrsenja i rođendana hrišćanske crkve (Pedesetnice). Nije Konstantin nametnuo hrišćanima nedelju, jer su oni već 250 godina pre Konstantina MASOVNO (u razmerama od preko 90%) svetkovali nedelju, što je istorijski dokazano. Zapazite takođe interesantan detalj: svi ovi istoričari, hrišćanski pisci i sve ličnosi navedene iznad, živele su na ISTOKU Rimskog Carstva (u Maloj Aziji, Grčkoj, Turskoj itd), i nijedan od njih nije bio iz RIMA! To samo dokazuje da je istočni deo Rimskog Carstva bio mnogo više napredniji u kulturnom smislu i da su hrišćani u tom delu sveta u prva dva veka imali daleko većeg uticaja nego na zapadu (u Italiji i Rimu).
Treća greška:Konstantin nameće hrišćanima nedelju pod uticajem Rimske Crkve (danas: Rimokatoličke Crkve, tj. Papstva)
Istorijska činjenica:U vreme Konstantina i sve do 7. veka posle Hrista, Rimska Crkva nije imala nikakav primat, i bila je samo "ispostava" Istočne Crkve
Iako istorija Rimokatoličke Crkve tvrdi da je prvi rimski papa bio sam apostol Petar lično, te da je rimska crkva (kasnije papstvo i Vatikan) naslednica apostolskih učenja, to ipak nije sasvim tačno. Rimska Crkva jeste nastala jako rano u istoriji hrišćanstva, ali nije bila prva. Ni po vremenu nastanka a ni po dominaciji. Ono što katolička crkva ne želi i neće da prizna, uprkos brojnim istorijskim dokazima, jeste činjenica da Rimska Crkva u prvim vekovima hrišćanstva uopšte nije bila samostalna. Naprotiv, bila je u potpunosti pod donimacijom i vlašcu istočne hrišćanske crkve u Grčkoj. I to punih 600 godina posle Hrista.
Adventisti tvrde da je Rimska Crkva uvela nedelju kao lažni dan odmora u hrišćanstvo, paralelno sa donošenjem Konstantinovog edikta. Tačnije, adventisti smatraju da je Konstantin bio pod uticajem upravo rimskih nadbiskupa i papa kada je naredio da se hrišćani okupljaju u nedelju. I Rimokatolička Crkva to smatra, ali se istorijske činjenice i dokumenta ne slažu sa tim tvrdnjama. Rimokatolička Crkva želi sebe da uzdigne iznad ostalih, pa lažira sopstvenu istoriju, ne želeći da prizna ono što je opšte-poznato: prvih sedam vekova hrišćanstva Rimska Crkva nije imala nikakav autoritet, osim u samom gradu Rimu i njegovoj okolini. Rimska Crkva prvih 600-650 godina nije imala nikakav uticaj na recimo, hrišćane i crkve u Antiohiji, Korintu, Solunu, Jerusalimu, Carigradu.
Zvanična istorija i svi istorijski dokumenti iz tog vremena tvrde upravo suprotno: upravo su istočne hrišćanske crkve (a naročito Grčka Crkva) imale presudan uticaj na crkvu u Rimu. Rimska crkva bila je samo produžena ruka Vaseljenskog Sabora. Istočna crkva je postavljala (rukopolagala) sveštenike u Rimu. I naravno, slutite, Istočna Crkva rukopolagala je samo
podobne sveštenike i vladike (biskupe) koji će da vode crkvu u Rimu onako kako crkva u Grčkoj kaže. I to je tako trajalo dobrih 600 godina, 300 godina pre i 300 godina posle Konstantina.
Dakle, crkva u Rimu nije mogla da uspostavi nedelju, jer nije imala neophodnu vlast za to. Ako je iko u to vreme mogao nešto da menja po pitanju praznika i doktrine, bila je to neka od istočnih, veoma uticajnih crkava. Nikako Rim. Ako je Konstantin (kao lukavi i pametni političar) želeo da se dogovara sa hrišćanskim vođama od najvećeg uticaja i značaja, ne bi posetio rimske sveštenike, već upravo njihove šefove (poslodavce) u Grčkoj.
Da stvar bude interesantnija, postoji zvanični dokument koji je potpisala Grčka Pravoslavna Crkva 140. godine posle Hrista (skoro 200 godina pre Konstantina) u kome sve "subotare" hrišćane proglašava jereticima i anatemiše ih. Nije Istočna Crkva time uvela nedelju, već je iznela svoju presudu o onima koji svetkuju subotu. Kao što ćemo videti, u svim istorijskim izvorima se tvrdi da je ogromna većina hrišćana u prvih 100 godina posle Hrista svetkovala nedelju kao dan Vaskrsenja Gospodnjeg. Međutim, postojala je manja grupa (najviše do 5% njih) koji su svetkovali subotu. Nakon dugih i žučnih teoloških rasprava oko toga ko je u pravu a ko ne (95% hrišćana koji svetkuju nedelju ili 5% onih koji svetkuju subotu), Crkva u Grčkoj je iznela svoj stav i "subotare" nazvala "pro-jevrejskim jereticima" kojima mesto nije u hrišćanskoj crkvi.
To je bila 140. godina. Dvesta godina pre Konstantinovog edikta. Postoje stariji istorijski dokumenti koji kažu da su hrišćani svetkovali nedelju po ugledu na apostole, a ovo je bio prvi zvanični dokument hrišćanske crkve u kome je subota proglašena za hrišćansku jeres. Dakle, niko nije uveo nedelju "spolja". Hrišćani su u to vreme svetkovali nedelju kao "dan Gospodnji" iz Otkrivenja 1:10, po uzoru na apostole. Crkvene vođe u Antiohiji, Solunu, Rimu, Korintu, Jerusalimu, samo su ozvaničili inače ustaljenu praksu među skoro svim hrišćanima. Tek 200 godina kasnije pojavio se Konstantin sa svojom poveljom.
I još jedan detalj: ti jeretici koji su svetkovali subotu i koje je crkva ekskomunicirala 140. godine, osnovali su svoje verske pravce. Neću reći "crkve", jer ti ljudi nisu osnivali hrišćanske crkve. Rani "subotari" koje je crkva ekskomuniciara 140. godine, podelili su se u dva glavna pravca (učenja), od kojih je jedan (ebionitska jeres) odveo vernike u jeres arijanizma, a drugi (nazarenska jeres) u jeres islama. I jedni i drugi su odbacili Hristovo Božanstvo i proglasili Hrista za čoveka, proroka, ali ne i za Mesiju i Spasitelja i Gospoda i Sina Božijega.
Zaključak br. 3: Crkva u Rimu nije mogla da uvede nedelju u 4. veku preko Konstantina jer: je 95% hrišćana već 140. godine svetkovalo nedelju; jer Rimska Crkva nije imala nikakvu vlast da to učini, jer je jedino Istočna Crkva u to vreme bila dovoljno moćna da to učini, ali nije morala da čini, jer su hrišćani već 250 godina pre Konstantina sami sebi uveli nedelju po uzoru na apostole (videti tekst ispod za više detalja). I najzad, primetimo da su prvi hrišćanski subotari ekskomunicirani 140. godine kao jeretici i da su vremenom odbacili i jevanđelje i Mesiju (znači, crkva ih je sasvim ispravno nazvala jereticima). Na kraju, pitanje: zašto je Bog pogrešno obavestio Elen Vajt, da je crkva u Rimu izmenila subotu u nedelju 321. godine, kada je prava istorijska istina da subotu niko nije izmenio u nedelju, već da je subota ukinuta odmah po vaskrsenju Hristovom (Hrist postaje Subota), a da je nedelja uvedena ne kao dan odmora, već kao "dan Gospodnji", dan vaskrsenja Hristovog i najveći praznik (ali ne dan odmora)? Zašto Bog nije rekao Elen Vajt da su još 140. godine hrišćani subotari nazvani jereticima i prognani iz zajednice? Zašto Bog nije rekao Elen Vajt da crkva u Rimu nije imala nikakav primat do sedmog veka?
Četvrta greška:Rimsko papstvo je ukinulo subotu i nametnulo nedelju (preko Konstantina)
Istorijska činjenica:Subotu je ukinuo Hrist, prvi hrišćani su svetkovali nedelju još od apostolskih dana, a papstvo u Rimu je moglo nešto da nameće tek 600 godina kasnije.
A sada ćemo se pozabaviti i glavnim pitanjem: od kada se zaista nedelja svetkuje u ranoj hrišćanskoj crkvi? Koji dan su svetkovali prvi hrišćani od apostola do Konstantina? Da li su prvi hrišćani bili zaista (većinom) subotari, kao što adventisti tvrde?
Kao što smo videli u argumentu br. 2, istorijski izveštaji iz tog perioda se svi slažu u jednom: velika većina hrišćana su u prvih 100 godina posle Hrista svetkovali nedelju. Čak neki istoričari kažu da su "svi" hrišćani svetkovali (okupljali se) u nedelju. Nema nijednog izvora koji kaže da su hrišćani svetkovali subotu. Argument broj 2 pokazuje da su čak i učenici apostola svetkovali nedelju i da su tvrdili da su tako od apostola naučeni. Neki od tih ljudi su te spise napisali još dok su apostoli bili živi. I nema nijednog dokumenta, nijednog pisma niti poslanice, nijednog jedinog slovceta kritike zbog svetkovanja nedelje ili nesvetkovanja subote.
Imamo mnoštvo dokaza (pogledati Argument 2) da su apostoli nedelju nazivali "dan Gospodnji" (Otkrivenje 1:10). Tvrditi da je subota taj "dan Gospodnji" je nebiblijski. Subota nikad u Bibliji nije tako nazvana. Subota je bila i ostala dan od odmora koji su hrišćani zamenili Hristom. Ono što adventisti nikako da shvate je prosta činjenica: hrišćani ne svetkuju nedelju kao dan odmora. Hrišćani nisu zamenili subotu nedeljom. To je totalno pogrešna perspektiva. Hrišćani su slušali apostola Pavla koji im je rekao u Kološanima 2:16.17 ili u Jevrejima 4:1-11 da je subota (počinak, šabat) za hrišćane u HRISTU (a ne u subotu ili nedelju). Isto je rekao i Isus u Mateju 11:28. Stoga hrišćani ne vrše zamenu dana odmora sa subote na nedelju. Ne, oni po uputstvu Hristovom i Pavlovom, i poučeni primerom apostola, ne svetkuju subotnji šabat, već šabat u Hristu (koji je svakog dana, stalan i neprekidan). Nedelja nije hrišćanski dan odmora. Hrist je hrišćanski odmor (subota, počinak). Nedelja je samo dan u kome je Hrist vaskrsao. Dakle, nedelja nema niti je ikada imala status dana odmora, te stoga nije bilo moguće izvršiti izmenu dana odmora sa sedmog na prvi. Jednostavno, jedan jevrejsi praznik (sedmični šabat) je ispunjen u Hristu i samim tim ukinut (kao i Pasha, Dan Pomirenja ili godišnja subota). Nedelja je hrišćanski praznik koji je odabran u čast Hristovog vaskrsenja i nema ničeg zajedničkog sa subotom u Starom Zavetu.
Dakle, nikakvo papstvo nije nametnulo nedelju hrišćanima, niti je to Konstantin učinio. Hrišćani su već 250 godina pre Konstantina u ogromnoj većini svetkovali nedelju a subotu smatrali danom koji je svoje ispunjenje ("telo") našao u Hristu (Kološanima 2:16.17). Hrišćani nedelju nisu dobili od nekog spolja, niti od neke crkve ili paganske religije. Hrišćani su nedelju preuzeli od apostola, koji su se i sami okupljali u nedelju i lomili hleb (tojest, imali bogosluženje čiji je centralni deo bilo lomljenje hleba i uzimanje Večere Gospodnje), kao što je zapisano u Delima 20:7. Takođe, hrišćani su usvojili nedelju kao hrišćanski sedmični praznik i zato što je na taj dan Sveti Duh sišao na apostole. Taj dan (Pedesetnica) smatra se rođendanom hrišćanske crkve. Dakle, hrišćani svake sedmice odaju počast Hristovom vaskrsenju i rođenju Njegove crkve, a ne bogu Sunca ili nekom drugom božanstvu, kao što adventisti tvrde.
I to rade od apostolskih dana. Radili su to u vreme cara Trajana, kao što se vidi u argumentu br. 2, tojest u vreme progona u prvim vekovima hrišćanstva. Onda kada crkva nije ni postojala kao organizovano telo koje bi moglo nešto da nametne na međunarodnom nivou. Nije mogla jedna lokalna crkva u to vreme da nametne SVIM hrišćanima nedelju, jer crkva u to vreme nije ni bila organizovana u toj meri da bi mogla tako nešto da nameće. Crkva je tad bila progonjena, ljudi su se tajno okupljali u domovima braće i sestara, čitali bi poslanice ili jevanđelja jer nije ni bilo rukopoloženih sveštenika i teologa koji bi ih podučavali, pa su ipak svi oni UNIVERZALNO, u svim zajednicama na sva tri kontinenta svetkovali NEDELJU (osim retkih izuzetaka). Kako je onda crkva u Rimu (ili bilo koja druga) mogla da nametne hrišćanima nedelju, kad hrišćani svetkuju nedelju još od dana kada crkva kao takva nije ni postojala?
Zaključak br. 4: Hrišćani od najranijih (apostolskih) dana svetkuju nedelju kao dan Vaskrsenja i rođenja Crkve (Pedesetnice), a ne kao dan odmora. To su preuzeli od samog Hrista koji je naredio ljudima da rade subotom, i izjavio da i On i Njegov Otac rade subotom (Jovan, 5. poglavlje), i koji je rekao da je On naša subota (Matej 11:28). To su preuzeli od apostola koji su se i sami okupljali u nedelju (na dan Pedesetnice, ili u Delima 20:7). To su preuzeli odmah na početki i svi skupa, bez ikakve potrebe da im to bude nametnuto od strane Konstantina ili neke crkve. Tek 600 godina kasnije crkva u Rimu preuzela je primat i izjavila da je ONA uvela nedelju, iako se to ne poklapa sa istorijskim dokumentima.
Peta greška:Konstantin je nametnuo paganski sveti dan hrišćanima
Istorijska činjenica:Konstanin je nametnuo hrišćanski sveti dan paganima!
Sam tekst carskog edikta iz 321. godine nam otkriva ko je kome ovde nametnuo nedelju. Razmislite logički. Konstantin je imao ogroman problem u carstvu. Njegovo carstvo bilo je u teškoj krizi, koja je nastala usled toga što je bilo više hrišćana od pagana. Čak su i pojedini generali, plemići, senatori, bili hrišćani. Konstantin je morao da ujedini carstvo. Kao političar i strateg, morao je da odabere jednu religiju i nametne je onim drugima. Na primer, da odabere hrišćanstvo i nametne ga ne-hrišćanima, ili da odabere paganstvo i nametne ga ne-paganima. Carstvo se zarad društvenog i političkog mira moralo ujediniti u jednoj veri.
Carski ukaz iz 321. godine je nametnu KOJU religiju KOME? Da li je paganska religija tim ukazom nametnuta hrišćanima, ili je hrišćanska religija nametnuta paganima? Koja religija je u tom ukazu proglašena za zvaničnu religiju Rimskog Carstva? Hrišćanska, naravno. Time je Konstantin zabranio progone hrišćana, ali isto tako, stavio pagansku religiju VAN ZAKONA. Pagani su sada morali da se pokrste i prime hrišćanstvo. Tako je glasio carski edikt. I tako se i desilo.
E sad nailazi ono glavno. Do tog trenutka, hrišćanska religija bila je van zakona, hrišćani su bili proganjani, bacani lavovima, spaljivani, razapinjani i optuživani lažno za svaki mogući problem. Hrišćani tog vremena su umirali za svoju veru, jer nisu hteli da prihvate rimsku pagansku religiju. Setite se cara Nerona koji je pobio preko milion hrišćana zato što nisu hteli da se poklone njegovom kipu kao bogu. Car Dioklecijan pobio je još više hrišćana zato što nisu hteli da prihvate rimske paganske bogove. Hrišćani tog vremena umirali su radije nego da prihvate neki paganski simbol i da mu se poklone.
I sad, zamislite da ste neki hrišćanin iz tog perioda. Vaši roditelji ili prijatelji, stradali su nedavno kao mučenici za svoju veru. I onda kaže car Konstantin: "E sad ćete vi, hrišćani, da svetkujete dan Sunca!" Šta biste vi učinili? Da li biste se pokorili Konstantinu i svetkovali paganski praznik, ili biste radije pošli u smrt kao vaši roditelji i prijatelji? I Neron i Dioklecijan su izdavali carske ukaze koji su naređivali hrišćanima da se poklone idolima, pa su hrišćani to odbijali i umesto toga birali mučeničku smrt. Ni hrišćani u vreme Konstantina ne bi doneli drugačiju odluku. Oni NIKAD ne bi prihvatili da svetkuju "časni dan Sunca", tj. paganski praznik.
Pa kako je onda Konstantin uopšte mogao tako nešto da nametne hrišćanima? Oni bi radije poginuli nego tako nešto da poslušaju. To je istorijski potvrđeno.
Hajde da pretpostavimo da su hrišćani svetkovali subotu u to vreme (a znamo da nisu, ali nebitno, pretpostavimo da jesu). I zamislite sada te hrišćane koji slušaju carski ukaz. Ne samo što treba da svetkuju pogrešan dan, već treba da svetkuju i paganskog boga! Nikada ne bi Konstantin mogao da nametne hrišćanima nedelju, da su hrišćani u to vreme svetkovali subotu. Oni bi tada svi izginuli i mi danas ne bismo imali hrišćane u Evropi.
Da je Konstantin hteo prevarom da nametne hrišćanima "pogrešan dan", on ne bi napisao "i sastajećete se u časni dan Sunca". Ne, on je bio pametan i lukav političar. On bi to drugačije sročio. Napisao bi recimo: "I sastajaćete se u časni dan vaskrsenja Gospodnjeg". To bi bio isti dan (nedelja), a hrišćani ne bi ništa posumnjali. Oni bi vrlo rado proslavljali dan vaskrsenja Gospodnjeg, ali nikad ne bi svetkovali "dan Sunca".
Ali, Konstanin NIJE napisao "u dan vaskrsenja Gospodnjeg". Napisao je baš ono što bi hrišćani ODBILI da učine. Napisao je: "u dan SUNCA." Očigledno je da je Konstanin imao sasvim druge namere na umu kada je doneo ovaj edikt. Da je hteo da nametne hrišćanima subotarima nedelju, napisao bi "okupljaćete se u časni dan Hristovog vaskrsenja." Većina hrišćana ne bi ništa ni slutili i poslušali bi ga vrlo rado. Ali pošto nije to napisao, već upravo ono što bi hrišćani odbili, jasno je da Konstantin ovaj edikt uopšte nije doneo za hrišćane. Naprotiv. Odabir reči ("časni dan Sunca") govori jasno da je Konstantin NEZNABOŠCIMA nametnuo HRIŠĆANSKI praznik.
Setimo se, pagani u Rimu nisu imali "sveti dan" ni "dan odmora". Dakle, nije se mogao "paganski sveti dan" nametnuti hrišćanima, prosto zato što nije postojao takav sveti dan u paganstvu. Njima dan Sunca nije bio ništa više svet od dana Saturna (subote). Da su hrišćani svetkovali subotu, Konstantin bi morao da nametne paganima "časni dan Saturna", a ne "Sunca". Ali, hrišćani su svetkovali dan Hristovog vasksrenja (nedelju) i Konstantin je morao da nametne taj sveti hrišćanski dan paganima. Pagani nisu imali sveti dan. Hrišćani jesu.
Kada je Konstantin naredio paganima ovim ediktom da moraju da prime hrišćanstvo, takođe im je nametnuo i hrišćanske praznike. Zamislite da je Konstantin napisao u ediktu: "I okupljaćete se u dan Hristovog vaskrsenja". Šta bi radio prosečan paganin? Da li bi on znao u koji dan je Hrist vaskrsao? Ne bi. Morao bi da se raspituje, pod uslovom da u okolini ima "iskusnih" hrišćana. E pa da ne bi bilo zabune, i da se pagani ne bi dvoumili oko toga u koji dan je Hrist vaskrsao, Konstantin im objašnjava: okupljaćete se u dan Sunca (jer je to nedelja, dan koji hrišćani nazivaju danom vaskrsenja Gospodnjeg).
Setite se, hrišćani su 300 godina pre Konstantina svetkovali NEDELJU. U ogromnoj većini. Onih 5% (i manje) hrišćana koji su držali subotu, nazivani su JERETICIMA (hrišćani su ih nazivali jereticima, a ne pagani). Sada je trebalo nametnuti hrišćanski sveti dan neznabošcima kojima je svaki dan isti. Da bi neznabošci znali na koji dan se misli, zato Konstantin kaže: "u časni dan Sunca". Jedino tako će jedan prosečni paganin u Rimskom carstvu znati na koji dan se tačno misli. Hrišćanin ne samo da ne bi znao koji je to dan, već (i kad bi znao) nikad ne bi pristao da svetkuje "dan Sunca". Pristao bi da svetkuje "dan vaskrsenja Gospodnjeg", ali NIKAD "dan Sunca." Tako i paganin, on nikad ne bi sa sigurnošću znao koji dan je "dan vaskrsenja Gospodnjeg", ali bi odmah znao koji dan je "dan Sunca" a koji dan je "dan Saturna" itd.
Zaključak br. 5: Konstantin nije nametnuo sveti paganski dan hrišćanima (jer pagani nisu imali sveti sedmični dan), već je hrišćanski praznik (koji pada u dan Sunca) nametnuo paganima. Zato je koristio izraz "časni dan Sunca" umesto "časni dan Hristovog vaskrsenja".
Na kraju, da sumiramo zaključke:
1. Konstanin nije mogao da nametne sveti paganski dan hrišćanima, jer
pagani u Rimu nisu imali nijedan sveti sedmični dan
2. Konstantin nije mogao da nametne paganski dan od odmora hrišćanima, jer
pagani nisu odredili nijedan dan da im bude dan od odmora
3.
Hrišćani su u ogromnoj većini (95%) svetkovali nedelju još od apostolskih dana. Prvi crkveni dokument koji to pokazuje je dekret Istočne Crkve iz 140. godine gde se kaže da su hrišćani "subotari" jeretici i da ih treba ekskomunicirati. I ostali istorijski i ne-crkveni izvori potvrđuju da su hrišćani do 140. godine već svetkovali nedelju a ne subotu.
I to 200 godina pre Konstantinovog edikta
4. Rimska Crkva nije nikako mogla da nameće "nedelju" hrišćanima, jer u prviš 600 - 700 godina
nije imala nikakvu moć, vlast ni primat. Zavisila je od volje Istočne (Grčke) Crkve, koja je
rukopolagala biskupe i nadbiskupe u Rimu. Neko je pogrešno obavestio Elen Vajt o ovom događaju.
5. Papstvo nije ukinulo subotu i uvelo nedelju, jer je papstvo nastalo i dobilo primat
tek u sedmom veku posle Hrista (300 godina POSLE Konstantina). Subotu su ukinuli prvi hrišćani koji su iz Dela apostolskih, 20:7 videli da su apostoli bogoslužili nedeljom. Subotu su ukinuli prvi hrišćani koji su od apostola naučili da je Isus vaskrsnuo u nedelju. Subotu su ukinuli prvi hrišćani pod uticajem apostola Jovana koji je u Otkrivenju nedelju nazvao "danom Gospodnjim". Subotu su ukinuli apostoli pod Hristovim vođstvom, kao starozavetni zakon koji se ne meša sa novozavetnim ("ne sipa se novo vino u stare mehove, jer će oba da propadnu").
6. Nije Konstantin nametnuo paganski dan hrišćanima jer: pagani nisu imali sveti sedmični dan niti dan od odmora,
već je nametnuo sveti hrišćanski dan paganima
7.
Nema nijednog istorijskog ni materijalnog ni pisanog dokaza da su prvi hrišćani u većini (ili bar većem broju) svetkovali subotu u prvom i drugom veku.
Ima bezbroj dokaza da su ti hrišćani svetkovali nedelju i subotare nazivali
jereticima najgore vrste
8. Rimska Crkva u to vreme nije mogla ništa da učini po svojoj volji, bez odobrenja Istočne Crkve koja je bila njen "poslodavac". Reći da je rimski papa uticao na Konstantina da promeni subotu na nedelju je obična laž onih koji ne poznaju ni osnovnu ranu istoriju crkve
9.
Hrišćani ne svetkuju nedelju kao dan odmora. Za hrišćane
NIKAD nije došlo do PROMENE dana odmora iz subote u nedelju. Adventisti su pogrešno obavešteni (od strane EGV) po tom pitanju. Hrišćani ne svetkuju nedelju kao dan odmora, nikad nisu niti će ikad svetkovati nedelju kao dan odmora.
Nedelja se svetkuje kao dan Isusovog vaskrsenja, a ne kao dan odmora. Sve zvanične hrišćanske denominacije zasnovane na Bibliji se slažu da je SVAKI DAN dan odmora za hrišćane, jer je Hrist naš odmor (Matej 11:28, Kološanima 2:16.17). Nijedan biblijski hrišćanin neće reći da je nedelja "novi" dan odmora za hrišćane. Ne. Odmor za hrišćane je HRIST, a nedelja nije dan odmora, već dan Hristovog vaskrsenja.
"Dan Gospodnji" (Kyriake Hemera) u
Otkrivenju 1:10
U Otkrivenju 1:10 imamo jedan izraz koji je većini hrišćana savršeno jasan, ali imamo i one hrišćane koji nas uče drugačije. Kaže apostol Jovan da je bio "u duhu u dan Gospodnji". Taj izraz "dan Gospodnji" u Otkrivenju na izvornom (grčkom) jeziku glasi "
kyriake hemera". Većina hrišćana se slaže da je ovo "nedelja", dan vaskrsenja Gospodnjeg. Jedan mali deo hrišćana kaže da je ovo dan drugog dolaska Gospodnjeg. Adventisti Sedmog Dana i ostali koji svetkuju subotu, kažu da je "dan Gospodnji" subota. Analizom biblijskog teksta, grčkog jezika, istorije i teologije, videćemo ko je ovde u pravu.
Prvo, izraz "kyriake hemera" (dan Gospodnji) javlja se
samo u Otkrivenju 1:10 i više nigde u celoj Bibliji (čak ni u Septuaginti - prevodu Starog Zaveta na grčki). Dakle, ne možemo da pogledamo na drugom mestu u Bibliji šta "kyriake hemera" znači. Međutim, postoje druge metode i smernice da dođemo do objašnjenja i istine.
"Hemera" na grčkom jeziku znači "dan". To je u grčkom jeziku imenica ženskog roda, pa stoga uzima ženski oblik prideva "kyriake" (Gospodnji). U muškom obliku, ovaj pridev "Gospodnji" na grčkom glasi "kyriakos". Sada kada smo utvrdili neke osnovne stvari po pitanju jezika, možemo da pređemo na glavnu analizu.
- Da li je "kyriake hemera" dan drugog dolaska Hristovog? Da li je apostol Jovan bio u viziji prebačen u dan drugog dolaska? Tojest, da li mu se u viziji ukazao taj dan, pa zato kaže "bejah u duhu (prebačen) u Dan Gospodnji?"
U Novom Zavetu, sedam puta se pominje "dan Gospodnji" u značenju "dan drugog dolaska Hristovog". To su sledeći stihovi: Dela 2:20, 1. Solunjanima 5:2, 1. Korinćanima 1:8, 1. Korinćanima 5:5, 2. Korinćanima 1:14, 2. Solunjanima 2:2, 2. Petrova 3:10.
Međutim, ovih sedam stihova ne sadrže izraz "kyriake hemera" (dan Gospodnji), već izraz "dan Gospoda". Na grčkom, upotrebljena su dva izraza: hemera Kyriou (bez člana ispred "Kyriou") ihemera tou Kyriou (sa članom ispred "Kyriou"). Iz konteksta je jasno da se govori o "danu drugog dolaska Hristovog". Zapazimo dve bitne činjenice: poredak reči u "hemera (tou) Kyriou" je drugačiji, tojest, obrnut. U "hemera (tou) Kyriou" imamo prvo imenicu (hemera) pa pridev (Kyriou), a u "kyriake hemera" imamo prvo pridev (Kyriake) pa imenicu (hemera). Druga razlika je pridev Kyriou, koji nije isti kao pridev Kyriake. Oba prideva su izvedena iz reči "Kyrios" (Gospod) i oba prideva znače "Gospodov, Gospodnji", ali ipak, na grčkom jeziku nisu isti, i postoji izvesna razlika između njih. Biće dalje reči o ovoj razlici u nastavku teksta.
Dakle, vidimo da "kyriake hemera" (Otkrivenje 1:10) nije "dan drugog dolaska Hristovog", jer se taj dan u Novom Zavetu ne zove "kyriake hemera", već "hemera (tou) Kyriou". Drugi poredak reči, i drugi pridev je upotrebljen. Zašto bi apostol Jovan unosio konfuziju? Već pre Otkrivenja su apostoli Petar, Pavle i Luka koristili izraz "hemera (tou) kyriou" za "dan drugog dolaska Hristovog" ili "dan Gospoda", zašto bi sad Jovan uvodio potpuno novi izraz koji se nigde više u celoj Bibliji ne ponavlja? Očigledno da je Jovan govorio o nečem DRUGOM, o nečem za šta nije postojao ustaljeni izraz u Bibliji. Tri apostola koriste isti izraz, koji se ponavlja i jasno nam je iz konteksta o kom danu se radi, a Jovan koristi drugačiji izraz, i nije nam iz konteksta jasno o kome danu se radi. Ne možemo povezati ta dva izraza ni na osnovu grčkog originala ni na osnovu konteksta. Na kraju krajeva, Jovan je lepo rekao "BEJAH u duhu", a nije rekao: "Bejah PRENET u duhu u Dan Gospodnji", niti je rekao "video sam u viziji dan Gospodnji". Jasno se vidi da je Jovan u dan Gospodnji bio u duhu, tojest, u molitvi.
- Da li je "kyriake hemera" subota? Adventisti i ostali subotari tvrde da je "kyriake hemera" subota. Međutim, NIGDE u Bibliji (ni u Septuaginti ni u Novom Zavetu) subota nije nazvana "kyriake hemera" niti "dan Gospodnji". Subota je već imala svoj naziv i na jevrejskom i na grčkom jeziku, zašto bi Jovan sad izmišljao i ubacivao novi naziv za dobro poznati dan? Zašto nije prosto rekao: "Bio sam u duhu u dan subotnji" ili "u subotu", kada je ta reč "subota" već postojala u grčkom jeziku i korišćena mnogo puta u Novom Zavetu i Septuaginti? Opet, čemu zabuna i konfuzija ako nema potrebe za tim? Pa Jovan je mnogo puta u jevanđelju subotu nazvao "subota" a nikad "dan Gospodnji". Zašto bi sad odstupao od sopstvenog pravila pa i od celokupne prakse svih biblijskih pisaca?
- Da li je "kyriake hemera" nedelja? Za ovu pretpostavku imamo mnoštvo argumenata, kako biblijskih, tako i istorijskih. Maločas smo pomenuli da je pridev "kyriake" (Gospodnji) veoma neobičan. Taj pridev nije isto što i "kyrou" (Gospodov). Pridev "kyriou" se pominje mnogo puta u Seputaginti i Novom Zavetu, teško da možete da prebrojite koliko puta se taj pridev javlja (anđeo Gospodnji, glas Gospodnji, u ime Gospodnje, hram Gospodnji itd). Zaista mnogo, mnogo puta se javlja ovaj pridev "kyriou", čak i u onom izrazu "dan drugog dolaska Gospodnjeg" (dan Gospoda). Pridev "kyriou" je izveden od reči "Kyrious" (Gospod).
A onda imamo apostola Jovana koji koristi potpuno drugačiji pridev, "kyriake". I taj pridev je izveden od reči "Kyrios" (Gospod) ali nije isti kao "Kyirou". Zašto Jovan koristi drugačiji pridev?
Odgovor na to pitanje možemo da nađemo kod apostola Pavla. Naime, pridev "kyriakos (muški rod), kyriake (ženski rod)" javlja se samo dva puta u celom Novom Zavetu. Imamo Otkrivenje 1:10 i izraz "kyrake hemera". Drugi stih je 1. Korinćanima 11:20. Izraz glasi ovako: "kyriakos deipnon" (Gospodnja večera). Razmislite: šta je Gospodnja večera? Da li je to nešto NOVO u Bibliji? Da li je Gospodnja večera postojala u Starom Zavetu i pre Hristove smrti i vaskrsenja? Nije. Gospodnja večera je "jedenje Hristovog tela i pijenje Hristove krvi", tojest, pričest, euharistija, jedan potpuno novi obred koji je uveden u hrišćanstvo u Novom Zavetu, POSLE Hristove smrti i vaskrsenja. Prva večera Gospodnja održala se dan pred Hristovu smrt. Vidimo da su hrišćani posle Hristovog vaskrsenja uzimali večeru Gospodnju, i vidimo da Pavle tu večeru Gospodnju naziva "kyriakos deipnon".
Nigde više u Bibliji se ne koristi pridev "kyriakos", samo u ta dva slučaja: "večera Gospodnja" (1. Kor. 11:20) i "dan Gospodnji" (Otkr. 1:10). Zašto Pavle nije napisao "Kyrios deipnon"? To bi isto značilo "večera Gospodnja" i bio bi potpuno ispravan izraz na grčkom? Zašto koristi potpuno drugačiji pridev? Zato što je to nešto NOVO, nešto što nije postojalo u Bibliji pre toga. Isto tako, "kyriake hemera" u Otkr. 1:10 je nešto sasvim NOVO, nešto što nije postojalo u Bibliji pre toga. Ni Pavle ni Jovan ne žele da unesu konfuziju i nove reči, osim ako ne žele da opišu nešto sasvim NOVO, nešto što nema paralelu u Bibliji. Pridev "Kyriou" (Gospodnji) koristi se stotinama puta, pridev "kyriake" (Gospodnji) samo dva puta, oba puta je NOV izraz u pitanju, nešto NOVO što pre vaskrsenja Hristovog nije postojalo u Bibliji. I još nešto, "Kyriou" (Gospodnji) može da označava nešto što pripada Ocu ("anđeo Gospodnji", na primer, jeste anđeo kog je poslao OTAC). Međutim, "Kyriake" je nešto što pripada HRISTU (Sinu), a ne Ocu. Večera Gospodnja je HRISTOVO telo i HRISTOVA krv, a ne Očevo telo i Očeva krv. Dan Gospodnji u Otkrivenju 1:10 nije dan koji pripada Ocu, već dan koji pripada HRISTU. Koji je to "Hristov dan"? Dan vaskrsenja Hristovog, dan u kome je Hrist pobedio smrt i sotonu i ustao iz mrtvih! To je NEDELJA, a ne subota. Ne može "Hristov dan" biti dan u kome je Hrist bio MRTAV, ne može to biti dan u kome se sotona radovao jer je Mesija MRTAV! To može biti samo dan u kome su se anđeli radovali, i cela zemlja i ceo svemir, dan u kome je sotona pobeđen, a ne dan u kome je sotona SLAVIO smrt Mesije!
Zapazite da se u Starom Zavetu najavljuje jedan "novi dan", jedan dan POBEDE. Psalam 118:22-26 "Kamen koji odbaciše zidari, posta kamen od ugla" - Hrist biva odbačen i ubijen u petak, ustaje iz mrtvih u nedelju i postaje Kamen od ugla! "To bi od Gospoda i divno je u našim očima. Evo dan, koji stvori Gospod! Radujmo se i veselimo se u nj!" - Dan radosti, NEDELJA, dan vaskrsenja (Luka 24:41; Matej 28:8 Jovan 20:20), dan koji je stvorio Gospod, dan pobede, dan kada je odbačeni postao Kamen od ugla, dan Gospodnji (jer je stvoren od Gospoda)! Nije ni čudo što su apostoli sa hrišćanima u PRVI DAN NEDELJE uzimali VEČERU GOSPODNJU (Dela 20:7). Kyriakos deipnon (Večera Gospodnja) u dan Gospodnji (nedelju) - DELA 20:7! Nema NIJEDNOG primera u Novom Zavetu gde se hrišćani okupljaju subotom da uzimaju večeru Gospodnju ili da drže bogosluženje, ali ima primer (Dela 20:7) gde se okupljaju u NEDELJU, u NOVI DAN, dan stvoren od Gospoda (Gospodnji dan), u dan kada je odbačeni kamen postao Kamen od Ugla (Psalam 118:22-26)!
Istorijski izvori o "kyriake hemera"
Ovde ćemo pokazati šta su prvi hrišćani (u prvom i drugom veku) govorili i pisali o "kyriake hemera".
- Didahi (Učenje Dvanaestorice) - ovaj spis je veoma star. Napisan je pre Otkrivenja Jovanovog, čak pre većine novozavetnih knjiga. Oficijeno, Didahi su napisane između 50. i 70. godine, mada ima onih koji tvrde da su napisane čak i pre 50. godine. U svakom slučaju, Didahi je spis koji je stariji od Otkrivenja Jovanovog. U istoriji, izraz "kyriake hemera" prvi put se javlja upravo u Didahi, pa tek onda u Oktrivenju. Možemo slobodno reći da je apostol Jovan ovaj izraz "kyriake hemera" preuzeo iz Didahi. Evo šta Didahi pišu: "A u Dan Gospodnji (kyriake hemera), sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite Liturgiju (bogosluženje)..." [Didahi 14:1]
- Ignjatije Bogonosac iz Antiohije, učenik apostola Jovana. Jovan ga je rukopoložio za episkopa crkve u Smirni. Ignjatije je 50 godina proveo šireći jevanđelje zajedno sa apostolom Jovanom, bio je njegov učenik i pouzdanik. 107. godine postradao je mučeničkom smrću za Hrista. U svojoj poslanici Magnežanima, Ignjatije piše sledeće: "ne više subotujući (svetkujući subotu) nego živeći po Danu Gospodnjem, u koji je i život nas zasijao kroz Njega i smrt Njegovu (vaskrsenjem)..." Dakle, imamo sasvim pouzdanu ličnost, on je poznavao Jovana i radio je s njim 50 godina, Jovan ga je cenio i smatrao dobrim učiteljem i hrišćaninom, čim ga je rukopoložio za episkopa. Ako je iko znao šta je Jovan hteo da kaže u Otkrivenju 1:10, to je onda njegov učenik Ignjatije. I vidimo da je Ignjatije rekao da hrišćani više ne treba da subotuju (svetkuju subotu) već da treba da žive po Danu Gospodnjem (kyriake hemera), u kome je Hrist vasrksao iz mrtvih.
- Ima još mnogo ranohrišćanskih pisaca i mučenika koji su govorili da je "kyriake hemera" (dan Gospodnji) nedelja. Na primer, Klement Aleksandrijski iz 190. godine, Kiprijan iz Kartagine, 250. godine, Justin Mučenik iz 150. godine i mnogi drugi. Na sva tri kontinenta, hrišćani u prva tri veka govore o okupljanjima i večeri Gospodnjoj u dan Gospodnji (nedelju), govore o tome da je "kyriake hemera" nedelja jer je u taj dan Gospod ustao iz mrtvih, i NIKO od njih nikad nije rekao da je "kyriake hemera" subota. To ne govori ni Biblija, niti prvi hrišćani. Samo adventisti to tvrde.
I najzad, da napomenemo još jednu zanimlivu činjenicu.
Kako se na grčkom jeziku zove "nedelja"? KYRIAKE! Do dana današnjeg, nedelja se na grčkom zove "Gospodnji dan" (Kyriake). Možda će nam adventisti reći da Grci ne znaju tako dobro grčki jezik, i da ga oni znaju bolje?
Da li je subota data Adamu u raju i svetkovana pre Sinaja?
Jedan od omiljenih subotarskih argumenata glasi ovako: Subota (četvrta zapovest Dekaloga) nije data samo Izrailjcima, već je data Adamu u Edenu posle stvaranja. Samim tim, subota važi za sve ljude, jer smo svi Adamovi potomci, i nije tačno da je subota data samo Izrailjcima tek posle izlaska iz egipatskog ropstva. Da bi dokazali da je subota zapoveđena Adamu još u Edenu, subotari koriste sledeći stih:
"I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini" (1. Mojsijeva 2:2.3)
U nastavku teksta ćemo se detalno pozabaviti ovim stihom iz Postanka, a sad ćemo napraviti malu digresiju. Da bi dokazali da se subota svetkovala pre Sinaja, adventisti citiraju još tri stiha, odnosno koriste još tri argumenta:
- Bog je na Sinaju rekao "Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ", što znači (po adventistima) da su Izrailjci zaboravili subotu tokom 400 godina ropstva u Egiptu, i da treba da se sete onoga što su zaboravili, a to je subota koja je (navodno) data još Adamu u Edenu. Ovaj argument je jako lako oboriti, jer Biblija nije pisana na engleskom jeziku (kojim je govorila adventistička "proročica" Elen Vajt), već na jevrejskom. U jevrejskom tekstu ovo "Sećaj se" se odnosi na BUDUĆNOST, a ne na prošlost. Bog kaže Izrailjcima: Sećaj se u budućnosti dana odmora da ga svetkuješ. "Sećaj se" znači "Nemoj da zaboraviš". To ne znači "zaboravio si i podseti se", to ne znači "zaboravio si i seti se OPET", već znači "nemoj da zaboraviš u budućnosti da se sećaš dana odmora da ga svetkuješ". "Sećaj se" nema veze sa prošlošću niti sa zaboravljanjem u prošlosti, već se odnosi isključivo na budućnost. Isto kao i u srpskom jeziku. "Seti se kako smo se nekada igrali u pesku" i "Sećaj se mene kad odeš u Njujork, nemoj me zaboraviti". A kad neko nešto zaboravi, mi mu ne kažemo "seti se" niti "sećaj se", već "podseti se". Jer glagol "setiti se, podsetiti se" odnosi se na prošlost, na nešto zaboravljeno u prošlosti, a glagol "sećati se" odnosi se na budućnost, na nešto što ne treba u budućnosti zaboraviti. Nema nijedne jedine reči u celoj Bibliji gde piše da su Izrailjci zaboravili subotu, niti da je iko pre Sinaja svetkovao subotu na kugli zemaljskoj.
- Drugi argument je klasično hvatanje na emocije i osećaj krivice, što je tipično za svaki pseudo-hrišćanski kult. "Subota je podsećanje na stvaranje, sedmi dan je rođendan planete Zemlje, ako se ne podsećamo svake subote na stvaranje tako što ćemo svetkovati subotu, mi ne poštujemo Tvorca". A u prilog ovoj tvrdnji citiraju 4. zapovest iz 5. Mojsijeve 5, gde piše: Šest dana radi a sedmi dan je dan odmora... jer je za sedam dana Bog stvorio svet itd... Dakle, taj tekst jasno kaže da je CELA SEDMICA bila potrebna da se stvori svet, i da je SEDMICA uspomena na stvaranje, a ne sedmi dan. Jer Bog u sedmi dan ionako nije više ništa stvarao, sve što je stvorio, stvorio je za prvih šest dana. Ako ijedan jedini dan treba da slavimo kao rođendan planete Zemlje, onda je to prvi stvaralački dan, onda kada je Bog stvorio Zemlju ("U početku stvori Bog nebo i zemlju"), a ne sedmi dan, kad Bog nije stvorio ništa. Ni mi ne slavimo svoje rođendane i jubileje i godišnjice sa šest dana zakašnjenja, pa što bismo slavili rođendan planete Zemlje sa šest dana zakašnjenja?
- Treći argument je klasično prećutkivanje (manipulacija). Kažu oni ovako: U četvrtoj zapovesti Dekaloga, Bog koristi ODREĐENI član kad koristi reč "subota". Ovako glasi četvrta zapovest: "A sedmi je dan (određeni član) subota Gospoda Boga tvojega" (2. Mojsijeva 20:10). A znamo da određeni član ukazuje na imenicu ("subota") koja je u tom trenutku POZNATA onima koji te reči slušaju. Dakle, Izrailjcima je reč "subota" bila poznata, čim Bog koristi određeni član ispred reči "subota", a ako je bila poznata, znači da je data još na stvaranju. Međutim, adventisti licemerno prećutkuju jednu činjenicu. Reč "subota" ne pominje se prvi put u Dekalogu (2. Mojsijeva 20:10), već nekoliko stranica PRE toga, u 2. Mojsijevoj 16:23. Taj stih je mesto gde se "subota" PRVI PUT pominje u celoj Bibliji. I vidite, ispred te "subote" koristi se NEODREĐENI član! A neodređeni član se koristi ispred imenica koje su NEPOZNATE, koje se pominju prvi put. Čak i kad vas neko podseća na nešto, NEĆE koristiti NEODREĐENI član, već ODREĐENI (seti se TOGA dana koga si u Egiptu zaboravio; niko neće reći: seti se NEKOG dana koga si u Egiptu zaboravio). Dakle, potpuno novi i nepoznati pojam, i lično Gospod Bog koristi NEODREĐENI član. Kako glasi taj stih? Čitajte 2. Mojsijeva 16:23: "A Mojsije im reče: Ovo kaza Gospod: Sutra je (neodređeni član) subota, odmor svet Gospodu. Dakle, ona "subota" u 2. Mojsijevoj 20:10 ima određeni član, zato što više nije nepoznata. Bila je nepoznata u Sinajskoj pustinji (2. Mojsijeva 16:23) ali na Sinaju tokom davanja zapovesti više nije bila nepoznata! Obično prikrivanje biblijskih činjenica! Zašto vam adventistički teolozi ne objasne: zašto se u 2. Mojsijevoj 16:23 koristi NEODREĐENI član ispred reči "subota"? Ako vam kažu: Zato što Izrailjci behu zaboravili subotu u Egiptu, pa ih je Bog podsetio na nju, zašto onda Bog koristi NEODREĐENI član kad nekog hoće da podseti na nešto? Od kad se kaže: "Seti se jednoga dana iz tvoje prošlosti?" I najzad, zašto Nemija kaže da je Bog Izrailjcima OBZNANIO subotu (objavio po prvi put)? Nemija 9:14 -- Zašto ne kaže Nemija: "I podsetio si ih na subotu koju su oni zaboravili?"
A sad da se posvetimo analizi stiha 1. Mojsijeva 2:2.3 i da vidimo šta se zaista desilo tog sedmog stvaralačkog dana. Za početak, kao mali uvod u analizu, naglašavamo da Jevreji, koji su fanatični subotari i koji ovaj tekst čitaju na svom maternjem jeziku, NIKAD NEĆE REĆI da je subota data Adamu, naprotiv, reći će vam: "Nema šanse da je subota data Adamu, Mojsije govori upravo suprotno!" Dakle, Jevreji ovaj tekst 1. Mojsijeva 2:2.3 razumeju sasvim suprotno od adventista. Oni ovaj tekst razumeju kao DOKAZ da Adamu NIJE data subota u Edenu! Analiza teksta i originalnog jezika na kome je napisan pokazaće zašto Jevreji imaju ovako isključivo mišljenje. U analiziranju ćemo takođe primeniti i logiku, kao i kontekst cele Biblije, i postavićemo neka pitanja na koja nijedan adventista, makar bio i najpriznatiji njihov teolog, ne može da odgovori.
- U 1. glavi 1. Mojsijeve čitamo kako je Bog stvarao. Bog je stvarao tako što je GOVORIO: "Neka bude to i to..." Dakle, Bog je stvarao kroz i pomoću Svoje Reči (znamo Ko je Reč Božija, Logos, Isus Hrist, Sin Božiji). Sve što je Bog stvorio, stvorio je kroz i pomoću Reči (čitati 1. poglavlje jevanđelja po Jovanu, i 1. poglavlje 1. Mojsijeve). Stvarao je šest dana, i DOVRŠIO je do kraja šestoga dana SVE, i zaključio je da je sve bilo "veoma dobro". Onda je ušao u počinak u sedmi dan (prekinuo stvaranje). Ako više ništa nije stvorio sedmoga dana, kako adventisti kažu da je Bog sedmoga dana stvorio subotu? I takođe, šta je Bog IZGOVORIO (rekao) sedmoga dana? Čitati ponovo stih 1. Mojsijeva 2:2.3 i odgovoriti na pitanje: "Šta je Bog izgovorio / rekao sedmoga dana?" I ako nije izgovorio ništa, kako je onda stvorio subotu? Ako je do kraja šestog dana stvorio sve i DOVRŠIO sav stvaralački posao, kako je onda stvorio subotu sedmoga dana? Gde piše da je subota stvorena sedmoga dana? Gde se uopšte pominje "subota" u tom tekstu (ili u celoj 1. knjizi Mojsijevoj)? Nigde. I ako Bog nije ništa izgovorio / rekao, kako je onda Adam to mogao da čuje? Gde je Adam u tom tekstu? Nigde.
Zaključak: Bog sedmog dana nije stvorio ništa, pa ni subotu. Bog sedmog dana nije rekao ništa, a čim ništa nije izgovorio, znači da ništa nije ni stvorio, jer znamo da Bog stvara pomoću i kroz svoju Reč (Sina). Ako ništa nije izgovorio, onda Adam ništa nije ni mogao da čuje. Adam se u tom tekstu ne pominje. Ni reč "subota" se u tom tekstu ne pominje, kao ni u ostatku 1. knjige Mojsijeve. Nigde se ne pominje da je neki od patrijarha (Enoj, Noje, Avram, Isak, Jakov, Josif) svetkovao subotu. Niti se to bilo gde kasnije u Bibliji pominje.
- Zašto Jevreji smatraju da Bog nije dao Adamu zapovest da svetkuje subotu? Zato što taj tekst čitaju na svom jeziku i odlično ga razumeju. Zato što adventisti (posebno teolozi i pastori koji su učili jevrejski) prećutkuju neke činjenice vezane za ovaj tekst 1. Mojsijeva 2:2.3. Čitajte ponovo te stihove, PAŽLJIVO ih čitajte, polako, sa razumevanjem: "I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih koja učini". Pročitajte ovaj stih nekoliko puta i odgovorite na pitanje: Zašto je Bog posvetio sedmi dan? Zato što je u taj dan počinuo od svojih dela. Pa koji je onda dan Bog posvetio i blagoslovio? Dan u koji je počinuo od svojih dela. TAJ dan je posvetio. TAJ JEDAN DAN, taj sedmi stvaralački dan, jer SAMO JE U TAJ DAN POČINUO. Nije počinuo u osmi, deveti ili četrnaesti dan stvaranja. Počinuo je u SEDMI dan i posvetio ga je i blagoslovio jer je u TAJ dan počinuo od svih dela svojih. I u dokaz ovoj tvrdnji, imamo ODREĐENI ČLAN u jevrejskom jeziku ispred svakog izraza "sedmi dan". Određeni član znači "taj". Sad čitajte taj stih ponovo, sa određenim članom: "I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u TAJ sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog TAJ sedmi dan, i posveti ga, jer u TAJ dan počinu od svih dela svojih koja učini."I ne samo to, ovo je samo početak. Da li je Bog počinuo sledeće "subote" (četrnaestog dana)? Ili dvadeset i prvog dana posle stvaranja? Da li Bog uopšte počiva subotom? Znamo da je počinuo u taj sedmi stvaralački dan, tako piše, ali šta je sa ostalim sedmim danima (subotama)? Da li Bog počiva svake sledeće subote? Možda će neki adventista reći: "Da, naravno, to nije zapisano, to se podrazumeva." Međutim, JESTE zapisano, i zapisano je SUPROTNO. Zapisano je da Bog NE POČIVA SUBOTOM! I to nije zapisao neki prorok ili psalmista, već je to rekao lično Isus Hrist! Čitajte peto poglavlje jevanđelja po Jovanu, gde Isusa optužuju što radi (isceljuje) subotom. Šta je Isus odgovorio na te optužbe? "Moj Otac radi sve do sada, pa radim i Ja!" Isus nije pokušao da se opravda rečima: "Pa ako lečite subotom, to nije rad." Ne, on je otvoreno i direktno priznao da je RADIO, i još je rekao da i Njegov Otac RADI SVE DO TADA. Isus je to rekao u sred subote!
Zaključak: Bog je posvetio sedmi stvaralački dan, a ne subotu. Subota se ne pominje u tom kontekstu. Isus Hrist je eksplicitno izjavio da Bog ne počiva subotom i da ni On (Hrist) takođe ne počiva subotom, već rade svakodnevno! Bog nije posvetio SVAKI sedmi dan, jer se u tekstu koristi određeni član TAJ sedmi dan, i zato što je jasno da Bog i Hrist rade NEPREKIDNO, bez pauze, odmora i počinka, čak i subotom.
- Kao dodatni argument za dokazivanje da Bog nije posvetio svaki sedmi dan od stvaranja (subotu), već samo taj jedan dan, sedmi dan stvaranja, pomenućemo i očiglednu činjenicu: Mojsije završava svaki stvaralački dan rečima: "I bi veče i bi jutro dan prvi/drugi/treći...šesti" Ali sedmi dan stvaranja nije završen rečima: "I bi veče i bi jutro dan sedmi". Zašto? Ako uzmemo u obzir da je Bog DOVRŠIO stvaranje i ušao u počinak od stvaranja, ako uzmemo u obzir da Bog posle sedmog dana nije stvarao ništa, onda nam je jasno zašto sedmi dan nema veče i jutro (ograničenje). Da li je Bog stvarao nešto na Zemlji osmog, devetog i bilo kog drugog dana posle šestog dana stvaranja? Nije. Pa ako nije NASTAVIO stvaranje osmog dana (ili bilo kog drugog), šta to znači? Da li je Njegov počinak posle stvaranja PREKINUT nastavkom stvaranja? Nije. Bog nikad nije započeo novu fazu stvaranja na Zemlji, nije nikad prekinuo Svoj počinak posle stvaranja. Što se Zemlje tiče, Bog je Zemlju stvorio za šest dana i sedmog dana ušao u počinak od POSLA NA STVARANJU. Iz tog počinka nije do dana-današnjeg izašao, jer nije više ništa na Zemlji stvarao. Zato sedmi dan nema "veče i jutro" (ograničenje), jer je STANJE BOŽIJE započeto sedmog dana VEČNO i neograničeno. Počinak Božiji od stvaranja počeo je sedmog stvaralačkog dana i više nije prekinut. Bog jeste započeo drugi posao (spasenje), Bog jeste nastavio da kontroliše univerzum, možda je stvarao nove svetove, ali na Zemlji više nije stvarao, na Zemlji je Božiji počinak od stvaranja još uvek u toku.
Zaključak: Sedmi stvaralački dan nema vremensko ograničenje (veče i jutro), nema završetak. Bog je ostao u počinku od stvaranja i osmog i devetog i svakog narednog dana do dana današnjeg. Mojsije narušava harmoniju sopstvenog izveštaja o stvaranju sveta time što izostavlja teskt "I bi veče i bi jutro, dan sedmi." To sigurno nije SLUČAJNO izostavio. Mi ne znamo koliko dugo traje sedmi stvaralački dan, jer on nije ograničen pomoću "veče i jutro". Ako adventisti mogu da kažu da je "dan" ponekad godina, a ponekad čak i hiljadu godina, onda sedmi stvaralački dan takođe može da traje neograničeno dugo, jer nije ograničen frazom "i bi veče i bi jutro, dan sedmi". Sem toga, dokaz da sedmi stvaralački dan i dalje traje jeste i to što Bog posle šestog dana na Zemlji više ništa nije stvarao, samim tim, Njegov počinak od stvaranja, otpočet sedmoga dana, još uvek traje.
- Još jedan dokaz da Bog Adamu nije dao četvrtu zapovest niti naredbu da svetkuje subotu, jeste taj što bi Adamu bilo nemuguće da tu naredbu ispuni. Adam je stvoren šestog dana, vreme na Zemlji počinje da se računa četvrtog dana stvaranja (kada su stvoreni mesec i sunce da pokazuju dane, mesece i godine), a vreme iz Božije stvaralačke perspektive računa se od prvog stvaralačkog dana. Dakle, imamo tri početne tačke za računanje vremena: (1) Božija perspektiva: od prvog stvaralačkog dana; (2) Zemaljska perspektiva: od četvrtog stvaralačkog dana, kada su stvorena nebeska tela da pomognu računanju vremena; (3) Adamova perspektiva: od šestog stvaralačkog dana, kada je Adam stvoren. Za Boga sedmica počinje prvog stvaralačkog dana, za Zemlju sedmica počinje četvrtog stvaralačkog dana, a za Adama sedmica počinje šestog stvaralačkog dana, koji je bio prvi dan Adamovog života.Zamislite sad Adama. On je stvoren šestog dana, sedmi stvaralački dan je drugi dan njegovog života. Zamislite da mu Bog naređuje: "Šest dana radi a sedmog dana odmaraj." Šta bi Adam učinio? On bi računao vreme od kada je stvoren. Dakle, radio bi prvih šest dana svog života i počinuo bi u sedmi dan svog života, a to bi bio petak, a ne subota! Znači, Adam bi prekršio prvu i svaku sledeću subotu, i to ne svojom krivicom, već BOŽIJOM, pošto ga je Bog stvorio suviše kasno! Drugu mogućnost koju bi Adam imao jeste da radi jedan dan svog života (šesti stvaralački dan) da bi počinuo u drugi dan svog života (sedmi stvaralački dan). I opet bi Adam prekršio Božiju zapovest "šest dana radi a sedmi odmaraj" i radio bi jedan dan i odmorio u drugi dan! Treću mogućnost nije imao. Kako god da je reagovao na ovu komandu, Adam bi je prekršio i ne bi je ispunio.
Zaključak: Adamu nikad nije data naredba da radi šest dana i odmara sedmog jer Adam ne bi mogao da je ispuni. Za njega vreme počinje u šesti stvaralački dan, a ne u prvi. Jedina naredba koju je Bog dao Adamu bila je "Rađajte se i množite i napunite zemlju" i jedina zabrana koja je Adamu data bila je: "Ne jedite ploda sa drveta poznanja dobra i zla." Nigde u celoj Bibliji ne možete naći makar ni običan nagoveštaj da je Adam svetkovao subotu ili da je bilo koji patrijarh pre Sinaja svetkovao subotu. To adventisti samo manipulišu tekstom, u nadi da niko od vas neće pročitati šta u originalnom tekstu na jevrejskom zaista piše, u nadi da nikad nećete uključiti mozak da se zapitate kako bi Adam ispunio četvrtu zapovest pod uslovom da mu je uopšte data.
DODATNA PITANJA ZA RAZMIŠLJANJE:
- Zašto je Bog naredio Adamu da radi SVAKOG DANA DO KRAJA ŽIVOTA kada ga je izbacivao iz Edena? „... zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka“ (1 Mojs. 3:17) -- Zašto Bog TADA nije rekao Adamu da odmara svakog sedmog dana, kada ga je već prokleo TEŠKIM RADOM? Zar četvrta sinajska zapovest nije povezana sa RADOM (šest dana radi a sedmi odmaraj)? I ako Bog proklinje Adama teškim radom DO KRAJA ŽIVOTA, zašto ga nije podsetio da treba da odmara svake subote?
- „Subota postade čovjeka radi, a ne čovjek subote radi. “ (Marko 2:27) -- Subotari često citiraju ovaj stih da dokažu da je subota data svim ljudima, a ne samo Jevrejima. Jer Isus kaže "subota je stvorena čoveka radi", a ne kaže "subota je stvorena Jevreja radi". Međutim, opet je u pitanju zamena teza, kao i obično. Zar ne vidite očigledno? Šta kaže Isus, kada je i za koga stvorena subota? Da li je subota stvorena sedmog dana stvaranja (kad nije stvoreno ništa), samo radi toga da bi Bog blagoslovio i posvetio taj dan? Da li je subota stvorena sama zbog sebe? Zbog Zemlje? Zbog stvaranja? Zbog čega ili zbog koga je stvorena subota? Zbog ČOVEKA! I sad se vratite ponovo na onaj stih 1. Mojsijeva 2:2.3 i pročitajte ga ponovo. Gde se tu pominje subota? A gde se pominje čovek ili Adam? NIGDE! Bog posvećuje taj sedmi dan stvaranja, ne stvara ništa, ne izgovara ništa, a još manje pominje "Odredio sam da ovo bude dan za čoveka!" Kada je Bog stvorio subotu? Sedmog dana stvaranja nije. Tada nije stvorio ništa, nije izgovorio ništa, nije naredio ništa, niti je u tom kontekstu uopšte pomenuo čoveka (Adama).
Izjave Elen Vajt koje su u suprotnosti sa jevanđeljem i Biblijom
Robert K. Senders i Sidni Klivlend su sastavili spisak od 50 izjava Elen Vajt koje direktno protivureče Svetom Pismu. Na
ovoj stranici naći ćete originalni tekst sa svih 50 izjava, a na našem sajtu dajemo prevod najupečatljivijih odlomaka iz ovog teksta. Od 50 izjava, odabraćemo19 izjava koje
najdirektnije protivureče jevanđelju, Bibliji i
umanjuju Hristove zasluge na Golgoti kao i važnost blagodati Božije u čovekovom spasenju.
1. Da li je plan spasenja napravljen posle čovekovog pada?
EGV: DA "Carstvo blagodati uspostavljeno je
odmah posle čovekovog pada, kada je plan osmišljen da bi se otkupio pali ljudski rod"
(Velika Borba, str. 347)
BIBLIJA: NE, plan spasenja je sačinjen pre stvaranja sveta, Jagnje Božije (Hristos) zaklano je pre stvaranja sveta. Čitati
1. Petrovu 1:18-20 " Znajući da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnog svog življenja, koje ste videli od otaca; nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlenog i prečistog jagnjeta; koji je određen još pre postanja sveta, a javio se u poslednja vremena vas radi." Tu je takođe i
Efescima 1:4 "Kao što nas izabra kroz Njega pre postanja sveta, da budemo sveti i pravedni pred Njim u ljubavi."
2. Da li su se pretpotopni ljudi "ukrštali" (parili) sa životinjama i rađali neke prelazne ili izmešane vrste iz kojih su se razvile neke nove ljudske rase?
EGV: DA "Ali ako ćemo da određujemo koji greh je više od svakog drugog greha zaslužio uništenje cele vrste pomoću potopa, onda je to zločin amalgamacije
(ukrštanja, mešanja, amalgamacija je proces koji se koristi u mešanju metala i nemetala radi dobijanja legura, prim. prev.) između čoveka i zveri, čime je slika Božija [po kojoj je čovek stvoren] bila ukaljana i zbog čega je zavladala opšta konfuzija" (
Duhovni darovi, tom 3, str. 64). "Svaka životinjska vrsta koju je Bog stvorio bila je sačuvana za Kovčeg. One izmešane vrste koje Bog nije stvorio, koje su bile posledice amalgamacije izmešu čoveka i životinje, kao što se to može videti u skoro beskrajnoj raznolikosti životinjskih vrsta, i u nekim rasama ljudi"
(Duhovni darovi, tom 3, str. 75)
BIBLIJA: NE Čitati celu
prvu glavu Postanka, posebno stihove
1:24-25, gde se pet puta ponavlja da su životinje stvorene
"po vrstama svojim". Konji ne mogu da se pare sa pticama, pa čak ni srodnije životinjske vrste, kao što su konji i kamile, ne mogu da dobiju potomstvo ako se upare. Čak i ako magarac i konj mogu da dobiju potomstvo, to potomstvo (mule i mazge) biće neplodno. Takođe imamo i stihove
1. Mojsijeva 6:3, gde Bog govori da su ljudi i dalje bili LJUDI a ne neke među-vrste. Čak su i divovi iz
4. stiha bili LJUDI, što se vidi u
5. stihu ("nevaljalstvo LJUDSKO"). A još jasnije se vidi u
6. i 7. stihu, gde se pominje da se Bog pokajao što je stvorio ČOVEKA na zemlji i da je hteo da istrebi sve LJUDE sa Zemlje, koje je STVORIO. Bog nije želeo da uništi neke veštačke, prelazne i nove vrste, već ljude i životinje koje je ON stvorio. I Biblija i nauka se slažu da je ukrštanje među vrstama nemoguće. Elen Vajt tvrdi suprotno.
3. Da li je kula vavilonska sagrađena da bi ljudi mogli da se spasu od narednog potopa?
EGV: DA "Stanovnici senarske ravnice nisu verovali u Božiji zavet kojim se Bog zavetovao da nikada više neće uništiti svet potopom. Mnogi od njih poricali su postojanje Božije i govorili da je potop rezultat prirodnih dejstava... Jedan od ciljeva zašto su želeli da podignu kulu, bio je da
obezbede sopstvenu sigurnost u slučaju da dođe do još jednog potapanja. Građenjem građevine koja će daleko nadvisiti sve nivoe koje je voda velikog potopa dostigla, oni su želeli
da dostignu mesto koje je potpuno izvan zone opasnosti. I pošto bi bili u stanju da se popnu čak i iznad nivoa oblaka, nadali su se da će moći da otkriju i uzrok opšteg potopa" (
Patrijarsi i Proroci, str. 119)
BIBLIJA: NE "Posle rekoše: Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji." (1. Mojsijeva 11:4)
4. Da li Isus Hrist ličio na ostalu decu?
EGV: NE "Niko ko bi pogledao to dečije obličje obasjano živošću, nije mogao da kaže da je Hrist bio nalik na drugu decu (
Pitanja o Doktrini, str. 649, izdanje iz 1957. godine)
BIBLIJA: DA - Isaija 53:2 "Jer izniče pred Njim kao šibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi obličja ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima, čega radi bismo Ga poželeli."
5. Da li je Isus Hrist u čovečijem telu zaista bio Bog?
EGV: NE "Čovek Isus Hrist nije bio svemogući Gospod Bog" (u originalu:
The man Christ was not the truly Lord God Almighty") -
Pismo 32, iz 1899. godine, citirano u knjizi
Biblijski Komentari Adventista Sedmog Dana, tom 5, str. 1129
BIBLIJA: DA -
Isaija 9:6 "
Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni." A tu je i stih iz
Otkrivenja 1:7.8 koji kaže ovako: "
Eno, ide s oblacima, i ugledaće Ga svako oko, i koji Ga probodoše; i zaplakaće za Njim sva kolena zemaljska. Da, zaista. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, govori Gospod, Koji jeste, i koji beše, i koji će doći, Svedržitelj."
6. Da li je Marija, Isusova majka, ostala ispod Krsta Hristovog ili su je odveli pre raspeća, da ne bi gledala kako njenom sinu Isusu lome kosti tokom prikivanja na krst?
EGV: DA "Majka Isusova beše u agoniji koju skoro nije bilo moguće podneti, i dok su Isusa razapinjali na krst, kad su se spremali da pričvrste Njegove šake okrutnim čavlima za drvenu gredu, Njegovi učenici odveli su Isusovu majku odatle, kako ne bi morala da čuje krckanje koje čavli proizvode dok prolaze kroz kosti i mišiće Isusovih nežnih šaka i stopala" (Duhovni darovi, tom 1, str. 58, napisano 1858. godine)
BIBLIJA: NE - Jovan 19:25 opisuje Isusovu majku Mariju i Isusovu tetku Mariju Kleopovu, i Mariju Magdalenu, kako stoje kraj Krsta. One stoje KRAJ KRSTA, znači da je Isus u tom trenutku VISIO na tom krstu. Nisu Mariju odveli apostoli pre nego što je Isus zakucan na krst, već je ona bila kraj podignutog krsta kada je Isus na njemu već visio! A osim toga,
Jovan 19:36 kaže da Isusu nijedna kost nije bila polomljen,a da bi se ispunilo staro proročanstvo i simbol Pashalnog jagnjeta (2. Mojsijeva 12:46, Psalam 34:20). Četrdeset godina kasnije, EGV je sastavila knjigu Čežnja Vekova, pa je ispravila ovaj svoj tekst, koji danas (u knjizi Čežnja Vekova) glasi ovako:
"...kako ne bi morala da čuje krckanje koje čavli proizvode dok prolaze kroz mišiće Isusovih nežnih šaka i stopala."
7. Da li je Isus umro da bi nam obezbedio novu šansu?
EGV: DA "Smrt je ušla u svet zbog grehova. Ali Hrist je dao svoj život da bi čovek mogao da dobije novo suđenje. On nije umro na krstu da bi ukinuo zakon Božiji, već da sačuva čoveka za drugo iskušeništvo" (
Svedočanstva za propovednike, str. 134)
BIBLIJA: NE - 2. Korinćanima 6:2 "Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja!" Tu je i stih iz Jevrejima 2:3 "Kako ćemo pobeći na marivši za toliko spasenje?" A potom, malo kasnije, isti pisac kaže sledeće:
"I kao što je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud: Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga čekaju." (
Jevrejima 9:27.28)
8. Da li je očišćenje od greha završeno na krstu Golgote?
EGV: NE "Umesto da Danilo 8:14 govori o očišćenju zemlje, postalo je jasno da taj stih govori o završnom poslu našeg Prvosveštenika na nebesima, o završnom delu posla na očišćenju od greha, o pripremanju ljudi da prisustvuju Njegovom drugom dolasku" (
Svedočanstva, tom 1, str. 58) Isto je rečeno i u drugom spisu: "Isus je ušao u nebesku svetinju nad svetinjama 1844. godine, na kraju perioda od 2300 dana opisanih u 8. glavi Danila, da bi odradio završni deo očiščenja za sve one koji imaju koristi od Njegovog posrednišva" (
Rani Spisi, str. 253)
BIBLIJA: DA - Jovan 19:30 "
A kad primi Isus ocat reče: Svrši se. I priklonivši glavu predade duh." Tu je i stih iz
Rimljanima 3:21-25, Rimljanima 5:9-11 i mnogi drugi stihovi i tekstovi koji pokazuju da je čovek opravdan i očišćen Isusovom prolivenom krvlju. Isus je prineo Sebe kao prečistu žrtvu koja nas je očistila od greha, i mi smo SADA pomireni sa Bogom, po rečima apostola Pavla u Rimljanima 5:11.
NAPOMENA: Ova doktrina koju EGV zastupa, da Isusovo otkupljenje od greha nije dovršeno na Golgoti, jestecentralno učenje Adventista Sedmog Dana, poznato pod nazivom "Istražni sud". Autor ovog učenja je Elen Vajt lično. Između ostalog, ovo učenje kaže da je očišćenje od greha otpočeto tek 1844. godine, da Hristovo otkupljenje nije dovršeno na Golgoti, da je Isus u svojoj krvi odneo na nebo naše grehe koje je preuzeo na Sebe, da je time ukaljana nebeska svetinja, da Isus trenutno održava suđenje "spašenima" (Istražni Sud), da će gresi SPAŠENIH grešnika biti preneti na sotonu (i tako će se nebeska svetinja očistiti od naših grehova koje je Isus preneo u Svojoj krvi na nebo), i još mnogo toga se u ovom učenju nalazi, što se ne može nigde u Bibliji naći, ali se može naći na mnogo mesta u spisima Elen Vajt. Ovo lažno jevanđelje o Isusovom nedovršenom spasenju je centralna doktrina Adventista Sedmog Dana, kamen temeljac adventističke doktrine i vere, podjednako kao i subota, po kojoj su inače čuveni.
9. Da li je krv Hristova očistila od greha?
EGV: NE "Krv Hristova trebalo je da oslobodi pokajanog grešnika od osude zakona, ali nije imala za cilj da ukine greh... greh će ostati u nebeskoj svetinji do dana konačnog očišćenja" (
Patrijarsi i Proroci, str. 357)
BIBLIJA: DA "U kome imamo izbavljenje krvlju Njegovom, i oproštenje greha, po bogatstvu blagodati Njegove"(
Efescima 1:7). Takođe:
"Ako li u videlu hodimo, kao što je On sam u videlu, imamo zajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista, Sina Njegovog, očišćava nas od svakog greha." (
1. Jovanova 1:7). Takođe:
"Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se gresi prikriše. Blago čoveku kome Gospod ne prima greha" (
Rimljanima 4:7.8)
NAPOMENA: Adventističko učenje o Istražnom Sudu kaže da Isus od 1844. godine pa do dana Drugog Dolaska sprovodi Istražni Sud, na kome sudi SPAŠENIMA. Ne samo da će pravednici koji veruju u Hrista biti SUĐENI na ovome sudu, već ni njihovi gresi neće biti oprošteni ni očišćeni sve do samog kraja ovog Istražnog Suda. Hristova prolivena krv na Golgoti nije bila dovoljna da se greh oprosti i očisti. Imajte u vidu da oproštenje greha znači isto što i "očišćenje" od greha, jer kada nekome oprostite neki dug, to znači da taj dug više ne postoji. Dokle god greh nije oprošten, on postoji, on nije ni očišćen. Ako je greh oprošten, on je nestao, iščezao, zaboravljen, poništen i očišćen. Apostoj Jovan kaže da nas krv Isusa Hrista očišćava od svakog greha. Apostol Pavle kaže da kroz Isusovu krv primamo oproštenje od greha, opraštanje bezakonja, da Bog ZABORAVLJA naše grehe zahvaljujući Hristovoj prolivenoj krvi. Ali EGV kaže drugačije: Isus je u Svojoj prečistoj krvi poneo naše grehe sa Sobom na nebo, tamo su ti naši gresi u Isusovoj krvi zaprljali Nebesku svetinju, te Hrist sada mora da sprovede suđenje i istragu tih greha (to su gresi ljudi koje će Hrist spasiti, to su gresi "svetaca", to nisu gresi "grešnika"). Tek na tom sudu Hrist će odlučiti kome od vernih ljudi će oprostiti i očistiti greh, a kome neće. Još jednom, lažno jevanđelje i umanjenje Hristove zasluge na Golgoti od strane jednog lažnog proroka.
10. Da li se ispovedani grehovi prenose u nebesku svetinju u krvi Isusa Hrista?
EGV: DA "Kao što su se grehovi ljudi ranije prenosili na figurativan način, u zemaljsku svetinju kroz krv žrtve koju su ljudi prinosili za grehove, tako se i naši gresi u stvari prenose u nebesku svetinju kroz krv Isusa Hrista" (
Velika Borba, str. 266, izdanje iz 1886. godine). Takođe je rekla i sledeće, u istoj knjizi: "Kao što su se gresi ljudi u davnim vremenima prenosili na žrtvu paljenicu i kroz njenu krv se prenosili na simboličan način u nebesku svetinju, tako se u Novome Zavetu gresi pokajanih grešnika putem vere prenose na Hrista i kroz Njega se prenose u nebesku svetinju" (
Velika Borba, str. 421, izdanje iz 1911. godine)
BIBLIJA: NE - "
U kome imamo izbavljenje krvlju Njegovom, i oproštenje greha, po bogatstvu blagodati Njegove"(
Efescima 1:7). Takođe:
"Ako li u videlu hodimo, kao što je On sam u videlu, imamo zajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista, Sina Njegovog, očišćava nas od svakog greha." (
1. Jovanova 1:7).
NAPOMENA: Nigde u Bibliji ne možete naći opravdanje za ovo učenje Elen Vajt, po kome se ispovedani gresi prenose u nebesku svetinju kroz "krv Isusa Hrista". Biblija jasno uči da su naši gresi potpuno očišćeni i pokriveni krlju Jagnjetovom. Čak će se mnogi hrišćani iskreno sablazniti kada im kažete da je Hrist u svojoj krvi preneo naše grehe na nebo kada se uzneo u slavi i seo s desne strane Oca. Dakle, Hrist je s našim grehovima u Svojoj krvi stao pred Oca, seo kraj Njega, i isprljao nebesku svetinju našim grehovima koje On nije mogao da očisti???
11. Ko će poneti naše grehe?
EGV: SOTONA "Kao što je žrtva paljenica ukazivala na Hrista kao na Žrtvu, i kao što je judejski prvosveštenik predstavljao Hrista kao Posrednika, tako mi je isto pokazano i da je onaj jarac predstavljao sotonu, tvorca greha, i na njega će gresi spašenih hrišćana biti preneti na kraju vremena... Hrist će sve ove grehe preneti na sotonu... pa će sotona... na kraju da plati punu cenu našeg greha" (Velika Borba, str. 422, 485, 486).
BIBLIJA: ISUS "Koji grehe naše sam iznese na telu svom na drvo, da za grehe umremo, i za pravdu živimo; kog se ranom isceliste." (1. Petrova 2:24)
12. Možemo li reći da smo sada spašeni Hristovom blagodaću?
EGV: NE "Oni koji prihvate Spasitelja, ma koliko iskreno bilo njihovo obraćenje, nikada ne smeju da se nauče da govore ili smatraju da su spašeni... Oni koji prihvate Hrista i u svom ubeđenju kažu "Spašen sam", nalaze se u opasnosti da se oslone na same sebe." (Praktična Hristova Nastava - Christ's Object Lessons - str. 155)
BIBLIJA: DA "Ovo pisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg, da znate da imate život večni i da verujete u ime Sina Božijeg." (1. Jovanova 5:13)
13. Da li možemo sa pravom da kažemo: "Prestao sam da grešim"?
EGV: DA "Hrist je umro da bi nam omogućio da prestanemo da grešimo, a greh je prekršaj zakona" (Adventistički Glasnik - Review and Herald - tom 71., broj 35, strana 1, za 28. avgust 1894). Takođe govori u istom časopisu: "Biti otkupljen znači prestati grešiti" (Review and Herald, tom 77, broj 39, str. 1, za 25. septembar 1900). Na drugom mestu ona kaže: "Oni koji kroz veru u Hrista poštuju sve Božije zapovesti, postići će stanje bezgrešnosti u kome se nalazio Adam pre svoga pada. Oni svedoče o svojoj ljubavi prema Hristu tako što se pokoravaju svim Njegovim naredbama" (Manuskript 122 iz 1901. godine, citiran u Biblijskim Komentarima, tom 6, str. 1118). Opet, u adventističkom Glasniku, EGV kaže sledeće: "Svakome ko se u potpunosti preda Bogu data je privilegija da živi bez greha, u pokornosti nebeskom zakonu... Bog zahteva od nas savršenu pokornost. Mi treba da očistimo sebe dok ne budemo čisti poput Njega. Držanjem Njegovih zapovesti treba da pokažemo svoju ljubav prema Vrhovnim Vladarom univerzuma" (Glasnik, Review and Herald, za 27. septembar 1906, str. 8)
BIBLIJA: NE "...krv Isusa Hrista, Sina Njegovog, očišćava nas od svakog greha. Ako kažemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama. Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde. Ako kažemo da ne sagrešismo, gradimo Ga lažom, i reč Njegova nije u nama" (1. Jovanova 1:7-10). Isto kaže i apostol Pavle: "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji, ne od dela, da se niko ne pohvali" (Efescima 2:8.9)
14. Da li će moje izvršavanje zapovesti da zaradi milost Božiju?
EGV: DA "Poštovati zapovesti Božije je jedini način da zaradimo Njegovu milost" (Svedočanstva, tom 4, str. 28).
BIBLIJA: NE - Naša pravednost je nečista haljina (Isaija 64:6), a apostol Pavle kaže u Galatima 3:11: "A da se zakonom niko ne opravdava pred Bogom, poznato je: jer pravednik od vere živeće."
15. Da li će naša poslušnost i vera da nas pomire sa Bogom?
EGV: DA "Čovek koji je ukaljao sliku Božiju u svojoj duši vodeći život pokvarenosti, ne može svojim ljudskim naporima da doprinesu radikalnoj promeni sopstvene ličnosti. On mora da prihvati odredbe iz jevanđelja; on mora da bude pomiren sa Bogom kroz pokornost Njegovom zakonu i veri u Isusa Hrista" (Svedočanstva, tom 4, str. 294).
BIBLIJA: NE - "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji, ne od dela, da se niko ne pohvali."(Efescima 2:8.9). Takođe i Kološanima 1:21.22 "I vas koji ste nekad bili odlučeni i neprijatelji kroz pomisli u zlim delima, a sad vas primiri u telu mesa Njegovog smrću Njegovom, da vas svete i bez mane i bez krivice izvede preda se."
16. Da li hrišćani stoje pred Bogom kao optuženi?
EGV: DA "U vreme kada nam je objavljena zdravstvena reforma, i od tog perioda, pitanja su se svakodnevno gomilala: 'Praktikujem li istinsku krotkost u svemu?' 'Da li je moj način ishrane takav da može da me dovede u položaj u kome mogu da učinim najviše dobroga?' Ako nismo u stanju da potvrdno odgovorimo na ova pitanja, stajaćemo optuženi pred Bogom" (Saveti o ishrani, str. 19, 20).
BIBLIJA: NE "Nikakva, dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu."(Rimljanima 8:1). Takođe i Jovan 3:17.18 "Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj. Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg." Tu su i reči iz Jovana 5:24: "Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život."
17. Da li je Isus ušao u nebesku Svetinju nad Svetinjama pre 22. oktobra 1844?
EGV: NE "Pokazano mi je kako se... otvaraju vrata u Svetinji nad Svetinjama u nebeskom Hramu, gde se nalazi kovčeg zaveta, u kome se nalaze Deset Zapovesti. Ova vrata nisu bila otvorena sve dok se posredništvo Isusovo u Svetinji nije završilo 1844. godine. Potom je Isus ustao i zatvorio vrata Svetinje, i otvorio vrata Svetinje nad Svetinjama, i ušao u deo iza zavese, gde sada stoji pokraj Kovčega" (Rani Spisi, str. 42).
BIBLIJA: DA "A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima; koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek."(Jevrejima 8:1.2). Apostol Pavle ide još eksplicitnije u naglašavanju da je Isus ušao u Svetinju nad Svetinjama (seo s desne strane Oca) još na vaznesenju. U Jevrejima 9:12.13 on kaže "Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja, ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju [nad svetinjama], i nađe večni otkup". Oba citirana stiha napisana su oko 60. godine posle Hrista, i još tad, u vreme apostola Pavla, govorili su da je Isus već u to vreme posredovao u Svetinji nad Svetinjaba u nebeskoj skiniji. Direktni sukob sa Svetim Pismom!
18. Da li su grehovi svetaca oprošteni ili čekaju da dobiju oproštenje u dan velike nagrade?
EGV: NISU "Krv Hristova imala je za cilj da oslobodi pokajanog grešnika od osude zakona, ali nije imala za svrhu da poništi greh; on će uvek ostati zapisan u nebeskoj svetinji sve do konačnog otkupljenja... U veliki dan kada se bude delila konačna nagrada, knjige se otvaraju, "i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim." (Otkrivenje 20:12). Potom su vrlinama pročišćujuće krvi Hristove, svi grehovi istinski istrajnih ljudi biće obrisani iz zapisa na nebesima" (Patrijarsi i Proroci, str. 357).
BIBLIJA: JESU "Jer ću biti milostiv nepravdama njihovim, i grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati" (Jevrejima 8:12). Takođe i: "Ja, ja sam brišem tvoje prestupe sebe radi, i grehe tvoje ne pominjem."(Isaija 43:25).
19. Šta je "pečat Božiji"?
EGV: SUBOTA "Neprijatelji zakona Božijeg, počev od sveštenika sa najnižih crkvenih nivoa, imaju novi koncept istine i dužnosti. Prekasno shvataju da subota iz četvrte zapovesti predstavlja Pečat Boga živoga" (Velika borba, str. 640)
BIBLIJA: DUH SVETI "Kroz kog i vi, čuvši reč istine, jevanđelje spasenja svog, u kome i verovavši zapečatiste se Svetim Duhom obećanja" (Efescima 1:13). Isti pisac u istoj poslanici kaže: "I ne ožalošćavajte Svetog Duha Božijeg, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja." (Efescima 4:30)
Završićemo još jednim citatom Elen Vajt, koji je sam po sebi osuđuje. "Biblija mora biti vaš savetnik. Proučavajte nju i svedočanstva koja je Bog [preko mene] dao; jer ta svedočanstva ne protivureče Reči Božijoj" (Odabrane poruke, tom 3, str. 32)
-------
U ovom BONUS delu citiraćemo nekoliko izjava Elen Vajt, koje se u Bibliji ne pominju i koje predstavljaju dodatke Svetom Pismu. Nećemo ih citirati zato što ih je Elen Vajt dodala Bibliji. Mnogo toga je ona dodala Bibliji. Citiraćemo ove njene reči zato što su oni zaista jeretičke, i svaki prosečan hrišćanin i prosečno upućeni protestant će se sablazniti od ovih izjava, a kamoli ne tradicionalni hrišćanin.
1. Sotona se pokajao posle zbacivanja s nebesa!
"Nakon što je sotona zbačen sa nebesa, sa onima koji su zajedno s njim pali, shvatio je da je zauvek izgubio svu čistotu i slavu nebesku. Potom se pokajao i poželeo da ponovo zadobije svoj položaj na nebu. Bio je spreman da zauzme mesto koje mu je pripadalo, jedino mesto koje je moglo biti njemu dodeljeno... On i njegovi sledbenici se pokajaše, zaplakaše i preklinjaše da bude vraćeni u Božiju milost. Ali ne, njihov greh, njihova mržnja, njihova zavist i ljubomora, bili su tako veliki da Bog to nije mogao da očisti. Sotona je morao nastaviti da postoji da bi primio svoju konačnu kaznu" (Duhovni darovi, tom 1, str. 18.19)
2. Irod Antipa vladao u vreme smrti apostola Jakova???
"Irodovo srce još više je otvrdnulo, i kada je čuo da je ISUS vaskrsao, nije se mnogo uznemirio. Oduzeo je život apostolu Jakovu, i kada je video da je to zadovoljilo Jevreje, zatvorio je apostola Petra, u nameri da mu oduzme život" (Duhovni darovi, tom 1, strana 71).
NAPOMENA: Ova greška nikada nije ispravljena u revidiranim izdanjima Ranih Spisa. Možda misle da je dovoljno to što su dodali fusnotu na strani 185 gde su napisali da je u pitanju bio "isti irodovski duh, samo u drugoj osobi". Zapazite kako Elen Vajt govori pod nadahnućem o pojedincu, Irodu, a ne o "irodovskom" duhu nekog pojedinca. Isus je svakako znao razliku između Iroda Antipe (koji je prisustvovao Isusovom suđenju) i Iroda Agripe koji je dao da se ubije apostol Jakov. Zašto onda Elen nije znala da su u pitanju dva različita Iroda, ako je informacije dobijala od sveznajućeg Gospoda?
Izvor je privatan.
