DZON VIKLIF(1334-1384)
Rodjen je u Joksiru u Engleskoj. Studirao je filozoviju i teologiju na Oksfordu gde je postao profesor ovih predmeta. Vikloif je 1374. imonovan i za propovednika jedne parohije.
Od pocetka. Vilklif se posvetio proucavanju Bibilije. Tvrdio je da je Sveto pismo iznad pape. Javno je propovedao o zabludama koje su se uvukle u crlkvu. Ustao je protiv prodaje oprosnajnica greha, krstaskih ratova,, transupstancijaceje, hodocasca i relikvija. Vilkif je nastoja da se Crkva ocisti od zabliuda koje si se uvukle u nju. Tvrdio je da pape nisu nepogresive. Cak je izjavipo: “Svetovni papa je jeretik i treba da bude skinut sa svoje funkcije.”
Viklif je preveo Bibliju na engleski jezik. Isticao je da je Sveto pismo temelj prave vere i da dabi svesteniciu i biskupi trebali dobroi da je poznaju. Tako je postao popularan u narodu u Engleskoj. Viklif je imao grupu citelja koje je slao da propovedaju u raznim zemljama. Tako da se njegovo ucenje prosirilo i u drugim zemljama.
Vilkif nije ustao samo protiv prodje oprostajnica, nego je osudio i papin zahtev da mu Enbgledska moran placati porez. Ovom porukom ostro su napadnuti papini interesi, a sto je privuklo narod i vladu Engleske da su otkazalki papi da mu placaju porez. Vilif je tvrdio da papa ne treba da se uzdize iznad svetovnih vladara.
Papa je i kaludjerima dao pravo da ispovedaju vernike i daju oprost. Viklif je poceo da pise i objavljuje rasprave sa kaludjetrim ukazujuci da je taj sistem u crkvi pogresan.
Viklif je tvredio: “Oni odvlace sredstva iz nase zemlje koja su namenjena siromasnima, godisnje odlaze hiljade maraka kraljevskog novca za sakramente i duhovne stvari, a to nije nista drugo nego prokleto krivoverje, simonija,, na koju oni navode celo hriscanstvo.”
Rim je shvatio da Viklifovo ucenje i propovedanje dovodi u pitanja papsku supremaciju u Engleskoj, i poceo je da napada Viklifa. Rim je u Englesku poslao tri papsk poslanice: univerzitetu, kralju i visem svestenstvu. Ove poslanice su zahtevala da se odmah zatvore usta uciutelju krivoverja.
Episkopi su pozvali Wiklifa da dodje na saslusanje. Dva najmocnij kneza u Engleskoj pratila su Viklifa na taj sud, narod je opkolio sudnicu, provalio i usao u nutra, tako da je sudjenje bilo prekinuto.
Najzad papa je poslao poslanisu u kojoj je zahtevao da Engleska zatvori usta jeretika.
Sinod biskupa ponovo je pozvao Viukifa na suda, ali obvaj se nije odazvao. Oni su na svoju stranu pridobili mladog engleskog kranja Ricarda II, koji je izdao kraljevski ukaz po kome se moraju zatvoriti sve pristalice Viklifovog ucenja.
Posel ovog ukaza, Viklif se obratio Parlamentu pred kojim je izneo ono sto je on smatrao kao zablude Rima. Parlament je bio odusevljen njegovim govorom i povukao kraljevski ukaz tako da je Viklif ponovo bi slobodan kao i njegove pristalice..
Najzad, RUM JE UPUTIO POZIBV I ZAHTEVAO DA Vuklif dodje na sud u Rim. Zano je Viuklif da bi ga lomaca docekal u Rimu, zato je odbio da se pojavi na tom sudu. Viklif je pisao: “Nije potrerbno da covek ide daleko da trazi krunu mucenika, propovedaj Hridstovo Jevadjelje oholim episkopima i mucenistvo te nece mimoici. Da zivim i da cutim? Niposto! Neka udarac padne! Ja ga cekam!”
Iscrplje i oboleo, Viklif je umro prirodnom smrcu 1384. godine. On je bio preteca Reformacije. I u ovom slucaju Rim je nastojao da primora Englskog kranja da saradjuje snjim u borbi protiv svojih protivnika..
A to je ono sot je Jovan u Otkrivenju nazvao “blud sa carevima zemaljskim”.
Rodjen je u Joksiru u Engleskoj. Studirao je filozoviju i teologiju na Oksfordu gde je postao profesor ovih predmeta. Vikloif je 1374. imonovan i za propovednika jedne parohije.
Od pocetka. Vilklif se posvetio proucavanju Bibilije. Tvrdio je da je Sveto pismo iznad pape. Javno je propovedao o zabludama koje su se uvukle u crlkvu. Ustao je protiv prodaje oprosnajnica greha, krstaskih ratova,, transupstancijaceje, hodocasca i relikvija. Vilkif je nastoja da se Crkva ocisti od zabliuda koje si se uvukle u nju. Tvrdio je da pape nisu nepogresive. Cak je izjavipo: “Svetovni papa je jeretik i treba da bude skinut sa svoje funkcije.”
Viklif je preveo Bibliju na engleski jezik. Isticao je da je Sveto pismo temelj prave vere i da dabi svesteniciu i biskupi trebali dobroi da je poznaju. Tako je postao popularan u narodu u Engleskoj. Viklif je imao grupu citelja koje je slao da propovedaju u raznim zemljama. Tako da se njegovo ucenje prosirilo i u drugim zemljama.
Vilkif nije ustao samo protiv prodje oprostajnica, nego je osudio i papin zahtev da mu Enbgledska moran placati porez. Ovom porukom ostro su napadnuti papini interesi, a sto je privuklo narod i vladu Engleske da su otkazalki papi da mu placaju porez. Vilif je tvrdio da papa ne treba da se uzdize iznad svetovnih vladara.
Papa je i kaludjerima dao pravo da ispovedaju vernike i daju oprost. Viklif je poceo da pise i objavljuje rasprave sa kaludjetrim ukazujuci da je taj sistem u crkvi pogresan.
Viklif je tvredio: “Oni odvlace sredstva iz nase zemlje koja su namenjena siromasnima, godisnje odlaze hiljade maraka kraljevskog novca za sakramente i duhovne stvari, a to nije nista drugo nego prokleto krivoverje, simonija,, na koju oni navode celo hriscanstvo.”
Rim je shvatio da Viklifovo ucenje i propovedanje dovodi u pitanja papsku supremaciju u Engleskoj, i poceo je da napada Viklifa. Rim je u Englesku poslao tri papsk poslanice: univerzitetu, kralju i visem svestenstvu. Ove poslanice su zahtevala da se odmah zatvore usta uciutelju krivoverja.
Episkopi su pozvali Wiklifa da dodje na saslusanje. Dva najmocnij kneza u Engleskoj pratila su Viklifa na taj sud, narod je opkolio sudnicu, provalio i usao u nutra, tako da je sudjenje bilo prekinuto.
Najzad papa je poslao poslanisu u kojoj je zahtevao da Engleska zatvori usta jeretika.
Sinod biskupa ponovo je pozvao Viukifa na suda, ali obvaj se nije odazvao. Oni su na svoju stranu pridobili mladog engleskog kranja Ricarda II, koji je izdao kraljevski ukaz po kome se moraju zatvoriti sve pristalice Viklifovog ucenja.
Posel ovog ukaza, Viklif se obratio Parlamentu pred kojim je izneo ono sto je on smatrao kao zablude Rima. Parlament je bio odusevljen njegovim govorom i povukao kraljevski ukaz tako da je Viklif ponovo bi slobodan kao i njegove pristalice..
Najzad, RUM JE UPUTIO POZIBV I ZAHTEVAO DA Vuklif dodje na sud u Rim. Zano je Viuklif da bi ga lomaca docekal u Rimu, zato je odbio da se pojavi na tom sudu. Viklif je pisao: “Nije potrerbno da covek ide daleko da trazi krunu mucenika, propovedaj Hridstovo Jevadjelje oholim episkopima i mucenistvo te nece mimoici. Da zivim i da cutim? Niposto! Neka udarac padne! Ja ga cekam!”
Iscrplje i oboleo, Viklif je umro prirodnom smrcu 1384. godine. On je bio preteca Reformacije. I u ovom slucaju Rim je nastojao da primora Englskog kranja da saradjuje snjim u borbi protiv svojih protivnika..
A to je ono sot je Jovan u Otkrivenju nazvao “blud sa carevima zemaljskim”.