Dobro jutro Slape,
Mora nesto da ti kazem u poverenju. Razmisljao sam o ovim istorijskim izvestajima koje postiram kao i o provokjativnim pitanjima koja sam ti do sada postavljao. Posto si u proslom komentaru izjavio da se ni ti ne slazes sa onima koji su mucili ljude i spaljivali ih na lomaci, pitam se kako ce to tvoji predpostavljeni prihvatiti i protumaciti?
Ja ne zelim nikome da ucinim nikakvo zlo, pa ni tebi. Ne bih zeleo da te mnogim pitanjima primoram da na brzinu kazes nesto sto bi ti moglo naskoditi i dati drugu sliku kod vasih lidera, zato sma resio da ti postavljam mannje pitanja, a pogotovo ona koja bi te mogla navesti da kazes nesto sto bi ti naudilo. Ne bih zeleo da i tebe Rim pozove kao sto je pozvao Wiklifa, Lutera i Savonarolu.
U gotrnjem komentaru spomenuo si protestante koji su cinili isto sto i inkvizicija. Ja se ni sa njima ne slazem, i oni su ravni inkviziciji. Sve one koji ljude nazivaju jereticima zato sto se ne slazu sa njihovim krivoverjima i nad njima izricu sud, umesto da sud prepuste Bogu, smatram jereticima i nasilnicima, koji nemaju nicega zajednickoga sa Hristom i Njegovim ucenjem. Hristos, niti apostoli, nikad nisu upotrebljavali silu da primoraju ljude da prihvate, cak ni istinu, koju su iznosili. Zato nasilnici nisu Hristove sluge, nego moraju biti sluge drugog gospodara.
JERONIM PRASKI
Godinu dana posle spaljivanja Jana Husa, ista sudbina stigla je i njegovog prijatelja Jeronima Praskog. I Jeronima je navukao na sebe mrznju svestenstva zbog toga sto je zastupao Wuklifovo ucenje, koje je smatrao boljim od Avgustinovog i sto je propovedao otvorerno protiv prodeje oprostajnica.
Iako su ga prijatelji odgovarali da ne ide u Kostancu, 4. aprila 1415 on je ipak stigao u Konstancu. Posle jedanaest dana bio je uhvacen i bacen u jedan mracni i smrdljivi zatvor u kome je ostao 340 dana.
Pod velikim pritiskpom, Jeronima se bio odrekao Wiklifovog i Husovog ucenja, medjutim, prilikom drugog saslusanja pozalio je sto je to ucinio stao uz prvobitnu izjavu.
Maja 30. 1416. bio je odveden u katedralu, gde mu je bila procitana presuda i na glavu stavljena pogrdna kapa. Vedroga lica i smelo je stupio na mesto gubilista. Krvnik mu je predlozio da zapali lomacu iza njegovih ledja, tako da ne vidi plamen, na sto je muceniik odgovorio:
“Ne, zapali je ispred mene! Da sam se bojao, ne bih bio ovde!”
Jeronim je spaljenh na istome mestu gde je sagoreo i njegov prijatelj i ucitelj Jan Hus.” (Istorija crkve, str.215)
Sta vi mislite, kakvi su to "hriscani" koji su mirne duse mogli da spale svoju bracu zive na lomaci?
Zar nas ne iznenadjuje da su oni koji su spaljeni, bili katolicki svestenici, a ne lajici. Bili su to uceni i prosvetljeni ljudi.
Mora nesto da ti kazem u poverenju. Razmisljao sam o ovim istorijskim izvestajima koje postiram kao i o provokjativnim pitanjima koja sam ti do sada postavljao. Posto si u proslom komentaru izjavio da se ni ti ne slazes sa onima koji su mucili ljude i spaljivali ih na lomaci, pitam se kako ce to tvoji predpostavljeni prihvatiti i protumaciti?
Ja ne zelim nikome da ucinim nikakvo zlo, pa ni tebi. Ne bih zeleo da te mnogim pitanjima primoram da na brzinu kazes nesto sto bi ti moglo naskoditi i dati drugu sliku kod vasih lidera, zato sma resio da ti postavljam mannje pitanja, a pogotovo ona koja bi te mogla navesti da kazes nesto sto bi ti naudilo. Ne bih zeleo da i tebe Rim pozove kao sto je pozvao Wiklifa, Lutera i Savonarolu.
U gotrnjem komentaru spomenuo si protestante koji su cinili isto sto i inkvizicija. Ja se ni sa njima ne slazem, i oni su ravni inkviziciji. Sve one koji ljude nazivaju jereticima zato sto se ne slazu sa njihovim krivoverjima i nad njima izricu sud, umesto da sud prepuste Bogu, smatram jereticima i nasilnicima, koji nemaju nicega zajednickoga sa Hristom i Njegovim ucenjem. Hristos, niti apostoli, nikad nisu upotrebljavali silu da primoraju ljude da prihvate, cak ni istinu, koju su iznosili. Zato nasilnici nisu Hristove sluge, nego moraju biti sluge drugog gospodara.
JERONIM PRASKI
Godinu dana posle spaljivanja Jana Husa, ista sudbina stigla je i njegovog prijatelja Jeronima Praskog. I Jeronima je navukao na sebe mrznju svestenstva zbog toga sto je zastupao Wuklifovo ucenje, koje je smatrao boljim od Avgustinovog i sto je propovedao otvorerno protiv prodeje oprostajnica.
Iako su ga prijatelji odgovarali da ne ide u Kostancu, 4. aprila 1415 on je ipak stigao u Konstancu. Posle jedanaest dana bio je uhvacen i bacen u jedan mracni i smrdljivi zatvor u kome je ostao 340 dana.
Pod velikim pritiskpom, Jeronima se bio odrekao Wiklifovog i Husovog ucenja, medjutim, prilikom drugog saslusanja pozalio je sto je to ucinio stao uz prvobitnu izjavu.
Maja 30. 1416. bio je odveden u katedralu, gde mu je bila procitana presuda i na glavu stavljena pogrdna kapa. Vedroga lica i smelo je stupio na mesto gubilista. Krvnik mu je predlozio da zapali lomacu iza njegovih ledja, tako da ne vidi plamen, na sto je muceniik odgovorio:
“Ne, zapali je ispred mene! Da sam se bojao, ne bih bio ovde!”
Jeronim je spaljenh na istome mestu gde je sagoreo i njegov prijatelj i ucitelj Jan Hus.” (Istorija crkve, str.215)
Sta vi mislite, kakvi su to "hriscani" koji su mirne duse mogli da spale svoju bracu zive na lomaci?
Zar nas ne iznenadjuje da su oni koji su spaljeni, bili katolicki svestenici, a ne lajici. Bili su to uceni i prosvetljeni ljudi.
Poslednja izmena: