Zvezde u mracnoj noci

Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
Pogledajmo onda slijedeću zapovijed iz Dekaloga.

Izl 20,12: Poštuj oca svoga i majku svoju da imadneš dug život na zemlji koju ti dâ Jahve, Bog tvoj.

Pitanje 1. Tko je majka Adamu i Evi!? Koga su trebali poštivati uz Boga Oca?

Pitanje 2. Nisu li Adam i Eva stvoreni besmrtni? :) Kako će besmrtnici produljiti život?

Odgovor na oba tvoja pitanja krije se u tome da adventisti i ne misle na te zapovesti Dekaloga, nego na onu o shabatu, jer se u samom postanju pominje da je sedmog dana Bog počinuo od stvaranja. Naravno, nigde se ne pominje da su Adam i Eva postmatrali shabat, niti da im je on bio zapoveđen. Shabata jednostavno nema sve do Sinaja. Tačnije, shabata kao zapoveđenog dana nema do Sinaja.

Jednostavno, adventisti Dekalog posmatraju u celini samo kada trebaju da druge optuže da ne slede Boga, dok sa druge strane kada se radi o njihovom poštovanju istoga, relativiziraju.
 
Učlanjen(a)
01.05.2019
Poruka
668
Adam zasigurno nije slavio Sabat osim ako nije bio obrezan - a nije.
Sabat za Jevreje nije samo neradan dan kroz koji poštuju Zakon već nešto više - jedna od temeljnih postavki sopstvenog identiteta i prepoznavanja u i kroz istoriju.
Nakon pada u Vavilonsko ropstvo Sabat i Brit-mila postaju njihovi najvažniji praznici, pečat Zaveta.
U periodu prvog Hrama to su pre bili Savuot i Sukot.

Proslava Sabata počinje zapravo u petak, sa zalaskom sunca, i traje do subote uveče takodje do zalaska sunca. Objavljivanje da je počeo sabat vršio je sveštenik duvajući šest puta u obredni rog – šofar. Sav rad bi se u tom trenutku prekidao.
Slavljenje sabata sastoji se iz četiri dela
1. Nerot Sabat
Nakon što bi sveštenik objavio početak sabata, dakle u petak uveče, žene bi palile obredne sveće koje se zovu nerot. To su morale činiti pokrivena lica govoreći pri tom odgovarajući obredni blagoslov.
Muškarci su smeli da pale ove sveće samo ako u domaćinstvu nema žena.
Ovo je kasniji oblik obrednog dela sabata, u vreme prvog Hrama početak proslave verovatno je podrazumevao paljenje ognjišta na kojem bi se pekli mali beli hlebovi – hala.
2. Kabalot Sabat
Ili obredne molitve, čitane su nakon paljenja ognjišta ili sveća. Mora se pročitati sedam psalama (29,92,95-99) svaki za po jedan dan u nedelji.
3. Salos seudot
Tokom same subote ne radi se ništa, veseli se, igra i peva.
Jedino se moraju obezbediti tri svečana obroka koja se zovu ”salos seudot”.
3. Mocae Sabat
Mocae sabat se naziva veče posle završetka sabata, i tada se čita posebna molitva – Avdala a pevaju se i obredne pesme koje zazivaju Elijau Anavi tj. proroka Iliju, da dodje sa Mesijom, sinom Davidovim.
To je ujedno i kraj prosleve Sabata jer po predanju Ilija i Mesija neće doći u subotu pa ih Jevreji podsećaju pesmom da je Sabat završen.

Ovo je ukratko i uopšteno, ima tu još puno detalja , specifičnih običaja i tradicije ali ovo bi otprilike bilo ono glavno što karakteriše sam praznik jer proslava Sabata je za Jevreje mnogo više no formalizovani obred.
 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
15.02.2015
Poruka
3.527
Odgovor na oba tvoja pitanja krije se u tome da adventisti i ne misle na te zapovesti Dekaloga, nego na onu o shabatu, jer se u samom postanju pominje da je sedmog dana Bog počinuo od stvaranja. Naravno, nigde se ne pominje da su Adam i Eva postmatrali shabat, niti da im je on bio zapoveđen. Shabata jednostavno nema sve do Sinaja. Tačnije, shabata kao zapoveđenog dana nema do Sinaja.
Pogresan zakljucak!

E moj Darth, ti ne bi moga da kazes ni jednu rec da ne napadnes Adventite. Jesmo li mi toliko vazni da nas ti stalno pratis?
Hvala ti sto toliko uvazavas nas i nase ucenje, ali mi nismo sami.

Otkuda ti znas sta Adventisti milse? Otkuda ti ta glupost da Adventiosti kad govore o zakonu ne misle na sve zapovesti?
Naprotiv,
Adventisti kad govore o Dekalogu ne izostavljaju nista od njega, nego prihvataju ceo Bozji zakon takav kakav jeste.

Otkuda ti znas da Adam i Eva nisu praznovali subotu? Ako nisu subotu, sta su praznovali?
Odmah posle stvaranja Adama i Eve, Bog uspostavlja subotu kao sedmi dan odmora. Kako se Bog odmarao u sedmi dan subotu, tako se i Adam odmarao po primeru koji mu je pokazan.


Isos je to lepo objasnio: "Subota je nacinjena za coveka!" Marko 2,27; a nije za Boga.
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
Ovo je ukratko i uopšteno, ima tu još puno detalja , specifičnih običaja i tradicije ali ovo bi otprilike bilo ono glavno što karakteriše sam praznik jer proslava Sabata je za Jevreje mnogo više no formalizovani obred.

Shabat je kako si sam i napisao, oličenje identiteta Hebreja, nacionalnog identiteta, nešto što ih razlikuje od drugih naroda.

Povest samog praznika, je reklo bi se neuhvatljiva jer, ako se paralele sa drugim narodima, u mnogim stvarima, običajima i verovanjima, mogu naći, paralele Shabatu nema, ili nije dovoljno istražena.

Problem koji se ovde na forumu ali i van njega postavlja je shvatanje pojedinih "zajednica" da je Shabat, isključujući obrezanje, a sam si napisao da jedno bez drugog ne ide (iako Abraham nije posmatrao Shabat) obavezno za "pravoverje". Iako se Shabat ne pominje kao obaveza za one koji u Crkvu ulaze iz gentiliskih naroda, iako sam Sv.Apostol Pavle, Shabat naziva senkom, iako se od najranijih dana Crkve, vernici okupljaju na dan nakon Shabata, iako se prakse Judaizma odsečno osuđuju u poslanicama, odlukama sabora, počevši od onog prvog u Jerusalemu.

Pitanje koje se postavlja je; Koga mi treba da slušamo? Crkvu i njeno učenje, potvrđeno kako Novim Zavetom, poslanicama, tako i odlukama sabora, ili one koji judaizaciju postavljaju kao implicitini uslov "pravoverja"

Ako bi smo poverovali zagovornicima Judaizacije, odbacili bi smo dva milenijuma Hrišćanstva. Da ne govorim o tome da se njihove tvrdnje kose i sa samim Starim Zavetom, u kome je doslovno rečeno da je Shabat samo za sinove Israela, kao i to da isti imaju verovanja koja ne samo da se ne slažu sa Crkvenim učenjem, Biblijom, nego i sa samim Judaizmom, o bilo kom pravcu istog da se radi.

Ne bih sada da pominjem New Age dodatke koji se nalaze u veri već pomenutih "zajednica" neo judaizatora sa zadrškom.
 
Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
Isos je to lepo objasnio: "Subota je nacinjena za coveka!" Marko 2,27; a nije za Boga.

Zašto krivotvoriš biblijski tekst? Evo što je Isus točno rekao.

Mk 2,27: I govoraše im: »Subota je stvorena radi čovjeka, a ne čovjek radi subote.

Pogledajte kako adventisti "masakriraju" Isusove riječi. Isus je potpuno jasan. Isus kaže da je čovjek važniji od subote - "Subota je radi čovjeka, a ne čovjek radi subote". A što rade adventisti? :) Citiraju samo prvu polovicu rečenice - Subota je stvorena radi čovjeka - i onda kažu: Vidite da je subota za sve ljude, a ne samo za Židove. :) I "đavli bi se čudili" adventističkim dosjetkama i argumentacijama.
 
Učlanjen(a)
15.02.2015
Poruka
3.527
Shabat je kako si sam i napisao, oličenje identiteta Hebreja, nacionalnog identiteta, nešto što ih razlikuje od drugih naroda.
Pogrtesno!

Subota je postavljna oko 2000 godina pre postanka jevreske nacije. Usopostavljena je priliko STVARANJA.

"I svrsi Bog do sedmoga dana dela svoja koja ucini, i pocinu u sedmi dan, od svih dela koja ucini; i balagoslovi Bog Sedmi dan, i posveti ga, je ru taja dan pocinu od svih dela svojih koja ucini." 1. Mojsijeva 2,2.3.
Isus nas izvestava da je Subota nacuinjena za coveka, a ne kaze za jevrejina. Marko 2, 27.

Povest samog praznika, je reklo bi se neuhvatljiva jer, ako se paralele sa drugim narodima, u mnogim stvarima, običajima i verovanjima, mogu naći, paralele Shabatu nema, ili nije dovoljno istražena.[/QUOTE]

Bog nije krojac da za svaku musteriju kroji odelo prema telu musterije. Njegov zakon je univerzalan. On je dao zakon za coveka i za celu nasu Zemlju; on je odredjen svakom ljudskom bicu na Zemlji.

Problem koji se ovde na forumu ali i van njega postavlja je shvatanje pojedinih "zajednica" da je Shabat, isključujući obrezanje, a sam si napisao da jedno bez drugog ne ide (iako Abraham nije posmatrao Shabat) [/QUOTE]
Pogresno!
Bog je posvedocio za Avrama: "Zato sto je Avram slusao glas Moj, i cuvao naredbu moju, zapovesti moje, i zakone Moje." 1. Mojsijeva 26,
Vidite, ovo je bilo pre Sinaja. Ako zapovesti nisu postojale pre Sinaja, kako je Bog mogao da izjavi da ih je pre toga Avram postovao i drzao?
 
Poslednja izmena:
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
[QUOTE="DarthShone, post: 2385479, member: 68"]
Naravno da je odličan. To je stav i Istoka i Zapada Crkve. Možda je formulacija drugačija, ali je osnova ista.

Mi, posebno mi koji nikada nismo ni bili Judeji po krvi, nismo obavezni da se držimo Mojsijevog zakona, pa čak ni oni koji krvlju pripadaju Judejstvu nisu na to obavezni jer je Gospod uspostavio Novi Zakon, Novi Savez, večni.
[/QUOTE]

Ocigledno da ovde pojedini mesaju pojmove, jer identifikuju pojam ZAKON sa pojmom ZAVET, propagirajuci otvoreno bezakonje.

Kao prvo, Mojsijev zakon je u kontekstu biblije obredni zakon sa obrednim pravilima i pravilima o prinosenju zrtava, koje su bile TIPOS ili predslika zrtve Isusa Hrista.

Ako Mojsijev zakon kako neki tvrde predstavlja deset zapovesti, i da Hriscani nisu obavezni da ga drze, to znaci da mogu slobodno da ga krse, da se klanjaju drugim Bogovima, da cine preljube, kradu, lazu, ubijaju, itd..

Kao drugo, stari zavet je bio ugovor koji je Bog nacinio sa Izrailjskim narodom da ih uvesti u obecanu zemlju pod uslovom da oni drze Bozje zapovesti.
Posto Izrailj nije bio poslusan Bozjim zapovestima, Bog je objavio da ce sklopiti nov savez, koji podrazumeva da ce on svoje zapovesti upisati u ljudsko srce i misli.

"Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem nov zavjet,
Ne kao onaj zavjet koji učinih s ocima njihovijem, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Misirske, jer onaj zavjet moj oni pokvariše, a ja im bijah muž, govori Gospod;
Nego ovo je zavjet što ću učiniti s domom Izrailjevijem poslije ovijeh dana, govori Gospod: metnuću zavjet svoj u njih, i na srcu njihovu napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod.
I neće više učiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: poznajte Gospoda; jer će me znati svi od maloga do velikoga, govori Gospod; jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i grijeha njihovijeh neću više pominjati"
( Jeremija 31. 31 - 34 )

"Jer kudeći ih govori: evo dani idu, govori Gospod, i načiniću s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem nov zavjet;
Ne po zavjetu koji načinih s ocevima njihovima u onaj dan kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Misirske; jer oni ne ostaše u zavjetu mome, i ja ne marih za njih, govori Gospod.
Jer je ovo zavjet koji ću načiniti s domom Izrailjevijem poslije onijeh dana, govori Gospod:
daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovima napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod.
I nijedan neće učiti svojega bližnjega, i nijedan brata svojega, govoreći: poznaj Gospoda; jer će me svi poznati od maloga do velikoga među njima.
Jer ću biti milostiv nepravdama njihovima, i grijeha njihovijeh i bezakonja njihovijeh neću više spominjati.
A kad veli: nov zavjet, prvi načini vethijem; a što je vetho i ostarjelo, blizu je kraja"
( Jevrejima 8. 8 - 13 )

Dakle, deset zapovesti su vecne i nepromenjive za sva vremena dok je i greha na zemlji, da odvajaju greh od pravde, i novi zavet podrazumeva da Bog upisuje te zapovesti u ljudsko srce i misli i zapecacava ih, cineci da se one potpuno ostvare u coveku.

DRŽANJE ZAPOVESTI USLOV SPASENJA:

"I zapita ga jedan knez govoreći: učitelju blagi! šta da učinim da naslijedim život vječni?
A Isus reče mu: što me zoveš blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga.
Zapovijesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svjedoči lažno; poštuj oca i mater svoju.
A on reče: sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.
A kad to ču Isus reče mu: još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i hajde za mnom.
A kad on ču to postade žalostan, jer bješe vrlo bogat.
A kad ga vidje Isus gdje postade žalostan, reče: kako je teško ući u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo!
Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božije.
A oni koji slušahu rekoše: ko se dakle može spasti?
A on reče: što je u ljudi nemoguće u Boga je moguće"
( Jevandjelje po Mateju 19. 16 - 26 )

DRŽANJE ZAPOVESTI DOKAZ LJUBAVI PREMA ISUSU:

"Po tom znamo da ljubimo djecu Božiju kad Boga ljubimo i njegove zapovijesti držimo.
Jer je ovo ljubav Božija da zapovijesti njegove držimo; i zapovijesti njegove nijesu teške"
(1 poslanica Jovanova 5. 2 - 3 )

DRŽANJE ZAPOVESTI DOKAZ POZNANSTVA SA ISUSOM:

"I po tom razumijemo da ga poznasmo, ako zapovijesti njegove držimo.
Koji govori: poznajem ga, a zapovijesti njegovijeh ne drži, laža je, i u njemu istine nema; (1 poslanica Jovanova 2. 3-5 ).


DRŽANJE ZAPOVESTI USLOV USLIŠENJA MOLITVE:

"Ljubazni! ako nam srce naše ne zazire, slobodu imamo pred Bogom;
I što god zaištemo, primićemo od njega, jer zapovijesti njegove držimo i činimo što je njemu ugodno.
I ovo je zapovijest njegova da vjerujemo u ime sina njegova Isusa Hrista, i da ljubimo jedan drugoga kao što nam je
dao zapovijest"
( 1 poslanica jovanova 3. 21 - 23 )

DRŽANJE ZAPOVESTI DOKAZ ISUSOVOG PRISUSTVA U SRCU POSREDSTVOM SVOGA DUHA:

"I koji drži zapovijesti njegove u njemu stoji, i on u njemu. I po tom poznajemo da stoji u nama, po Duhu koga nam je dao" ( Jovanova poslanica 3. 24 )

JEDINSTVO SVIH 10 ZAPOVESTI-NAZVAN ZAKON SLOBODE KOJIM ĆE SE SUDITI SVETU:

"Jer koji sav zakon održi a sagriješi u jednome, kriv je za sve,
Jer onaj koji je rekao: ne čini preljube, rekao je i: ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik
zakona.
Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni" ( Jakovljeva poslanica 2. 9-11 ).


DRŽANJE ZAPOVESTI OBELEZJE BOŽJE CRKVE POSLEDNJEG VREMENA:

"Ovdje je trpljenje svetijeh, koji drže zapovijesti Božije i vjeru Isusovu" ( Otkrivenje Jovanovo 14. 12 )

Na kraju, ono sto je bilo greh u starom zavetu, greh je i u novom, i Bog nikada nece napraviti kompromis sa sotonom i priznati da je on bio u pravu kada je u starom zavetu kusao ljude da krse Bozje zapovesti dekaloga, jer bi tada sotona bio pobednik u borbi dobra i zla.

Greh je greh i on se ne menja sa protokom vremena, pa da je recimo ono sto je bilo greh u starom zavetu postalo odjednom pravda u novom.

To su ocigledni propusti onih koji navodno uce nekakvu svoju istinu, a previdjaju jasna otkrivenja Bozje reci.

Tesko onima koji poslusaju njihove filozofije.
 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
01.05.2019
Poruka
668
Tora ili Zakon kako se obično prevodi mada je izgleda Nauk tačnije, za Jevreje je bila i ostala jedinstvena celina u kojoj je dato u pisanoj formi 613 Mitzvot tj. zapovesti.

Svih 613 zapovesti su podjednako svete, podjednako obavezujuće i podjednako reč Božija izuzimajući dve.

Deset Zapovesti ili Dekalog Jevreji ne shvataju onako kako ih mi obično shvatamo, kao neki Bogom dani univerzalni i za sve ljude isto važeći zakon, već smatraju da se zapravo radi o 10 kategorija, oblasti u koju odgovarajuća mitzvot odn. zapovest može biti svrstana.

Tu nespadaju samo prve dve objave date Mojsiju, koje se pridodaju na 611 nabrojanih u Tori što i daje broj od 613 zapovesti a koje imaju posebnu važnost jer su saopštene glasom Boga samoga i na Njega se odnose dok su ostale prstom Božijim ispisane na kamenim pločama koje se nazivaju Tablicama Saveza.

Zato se u Tori dekalog naziva "Aseret ha-Dibrot" ili u starijim rukopisima "Aseret ha-D'vareem" što se prevodi sa "Deset Objava" ili "Deset Izreka". Da su zapovesti u smislu posebnog dela, člana Zakona u Tori bi bile imenovane kao Aseret ha-Mitzvot.

Po Judaizmu Tora jedino i isključivo važi za sinove Izrailja koji prihvataju i poštuju svih 613 zapovesti u dogmatskom i obrednom smislu osim onih koje iz objektivnih razloga ne mogu ispoštovati, npr one koje se odnose na bogosluženje u Hramu ili one koje su suprostavljene sekularnim ili verskim zakonima države u kojoj se trenutno nalaze, mada su se tokom istorije, a i sada ih ima više, različite struje i rabinske tradicije sukobljavale oko primenljivosti zapovesti, njihovom doslovnom ili prenesenom tumačenju pa i izmeni u samim obredima.

Za ostale ljude važile su zapovesti koje je Gospod dao Noju nakon potopa

1. I Bog blagoslovi Noja i sinove njegove, i reče im; rađajte se i množite se i napunite zemlju;

2. I sve zveri zemaljske i sve ptice nebeske i sve što ide po zemlji i sve ribe morske neka vas se boje i straše; sve je predano u vaše ruke.

3. Šta se god miče i živi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu.

4. Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv.

5. Jer ću i vašu krv, duše vaše, iskati; od svake ću je zveri iskati; iz ruke samog čoveka, iz ruke svakog brata njegovog iskaću dušu čovečiju.

6. Ko prolije krv čovečiju, njegovu će krv proliti čovek; jer je Bog po svom obličju stvorio čoveka.

7. Rađajte se dakle i množite se; narodite se veoma na zemlji i namnožite se na njoj.

1. Mojsijeva, glava 9
 
Poslednja izmena:
Natrag
Top