Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

Ruske nošnje i koncert

Ruske nošnje i koncert

Studio B 11.11.2010 13:28



U Ruskom domu će koncert održati folklorni ansambl "Ladanka" iz Moskve, istovremeno kada će biti otvorena izložba ruskih narodnih nošnji iz 19. i početka 20. veka, najavila je ta institucija.

Ansambl "Ladanka” je osnovan 1991. godine u Moskvi i čine ga profesionalni umetnici, koji poseduju diplome srednjih visokih i viših moskovskih muzičkih obrazovnih institucija.
Stvaralački materijal crpi iz ekspedicija, koje se organizuju jednom do dva puta godišnje. Poseduju veliku video i audio arhivu, koja sadrži materijal o ruskom folklornom stvaralaštvu od neprocenjive vrednosti.
To su ruske narodne pesme, igre, instrumentalno i usmeno obredno stvaralaštvo iz svih oblasti Rusije.
Ansambl je prikupio i dragocenu kolekciju nošnji, a neki njeni delovi stariji su od 100 godina.

 

[Ilonka]

...Dziboni peva u Subotici...

...U organizaciji Hrvatskog kulturnog centra,,Bunjevacko kolo,,,
...Zlatan Stipisic,poznatiji kao Dziboni(Gibonni),hrvatski muzicar,kompozitor i pevacodrzace prvi koncert u Srbiji i to u sredu,1 decembra,u 20 casova u Hali sportova u Subotici...
...-Bice koncert u funkciji proslave stote ,,Duzijance,,.Duze vreme smo pregovarali i konacno smo uspeli da uskladimo termine.Iako smo dogovarali koncert manjegobima,zbog velikog interesovanja publike vec prilikom prvenajave ovog muzickog dogadjaja na internetu,u dogovoru sa menadzmentom Dzibonija,odlucili smo da koristimo pun kapacitet Hale sportova,tako da ce u prodaji biti puten 5.000 ulaznica.Manadzment Dzibonijaobecava da ce i produkcija bitimnogo obomnija i bogatija-rekao je na konferenciji za novinare Davor Dulic,predsednik odbora Duzijance.
...Karte ce se prodavati u ,,Bunjevackom kolu,,u Preradovicevoj 4,od dana 5 novembra,po jedinstvenoj ceni od 2.200 dinara.Telefon za informacije u ,,Kolu,,je 024/555-589,radnim danimaod 8-20 h.

...Izvor:,,Suboticke novine,,br.44-5.nov.2010.str.11

 

[crvendac_011]

Antologija Kapor

Antologija Kapor

Nacionalni Građanski 13.11.2010 08:27



Pisac “lakih nota” koga su književni kritičari zaobilazili, Momo Kapor, preminuo je proletos, ali njegovi prijatelji – novosadski izdavač ” Prometej” i dr Draško Ređep potrudili su se da načine izbor iz njegove proze i objave “Antologiju Kapor”.

U poznatoj edicije “Antologije”, pokrenute 1992. godine, jednom knjigom dosad su predstavljeni opusi velikana srpske književnosti poput Crnjanskog, Antića, Matića, Veljka, Tišme, dok je najnovije izdanje te edicije posvećeno i Kaporu.
- On je bolje nego svi učeni psiholozi, antropolozi ili sociolozi, pronikao u mentalitet svog naroda i kroz smeh izrekao mnogo više gorkih istina nego turobni, a ugledni, pisci – kaže sastavljač Kaporove Antologije Draško Ređep. Prema njegovim rečima, Kapor je najbolji primer da se kod Srba retko prašta lakorečivost koju je on negovao u sivilu u kome smo živeli, unoseći vedrinu i osećaj nade da je moguće sanjati i da se ti snovi ostvare. Ne zaobilazeći ni Kaporov patriotizam koji su mu mnogi prebacivali kao negativan, Ređep upozorava da Kapor nije bio “sa mrkim brcima i krvavim noževima” već nasmešen u trapericama.

 

[crvendac_011]

Песничке речи опомене

Песничке речи опомене

Дневник 13.11.2010 07:20



Оно што је Милица Стојадиновић Српкиња започела још у 19. веку, није се угасило. То су јуче биле поздравне речи директора Завода за културу Војводине Тибора Вајде, на отварању 34. књижевних сусрета “Милици у походе”, на којима ће се два дана разговарати о уметности речи, кроз сећања на “врдничку вилу”, једну од првих српских песникиња.

О њој је у беседи “Ангел мог живота”говорила књижевница Тања Крагујевић, прошлогодишња добитница награде “Милица Стојадиновић Српкиња”. Нико није као Милица волео и описао “плаветна брда Срема и Сербије”. Њен живот и стваралаштво били су “чисто сабеседништво са природом”, “одраз велике и тајанствене лире небеса”. Милица је била жена-пејзаж, закључила је беседница.
Потом је Ани Ристовић председник жирија Зоран Ђерић уручио награду “Милица Стојадиновић Српкиња” (њен рељеф у бронзи, рад Младена Маринкова и новчани износ). О њеном стваралаштву говорио је Фрања Петриновић и истакао да је поезија Ане Ристовић захтева читача-саучесника, а не само обичног читаоца.
Захваљујући се на признању, Ана Ристовић је потом изговорила реч опомене, наглашавајући да је у традицији српског скромног памћења- заборављање песника, којих се обично сетимо када умру. О томе сведочи тегобан живот Миличин, неразумевање савременика за образовану, лепу, неудату жену, која није била створена за преслицу, а кувала је “ручкове од стихова”. Ристовићева је нагласила да се до данас ништа није променило, да су песничке књиге протеране из излога и књижара, и да светом културе и писане речи такође владају мушкарци.
У уметничком програму наступио је пијаниста Михајло Зурковић. Током вечери у ЗКВ су промовисане књиге прошлогодишње и овогодишње лауреаткиње: “Ружа, одиста” Тање Крагујевић и “ПС” Ане Ристовић. Књижевни сусрети се завршавају данас, разговором на тему “Женско писмо као социолошко-културолошка појава”.

 

[Ilonka]

...Suboticke novine,br.44-5 nov.2010.

...U slavu 13.novembra...

...U organizaciji Udruzenja ratnih dobrovoljaca 1912-1918.godine,njihovih potomaka i postovalaca,Srpskog kulturnog centra,,Sveti Sava,,Bunjevackog kulturnog centra i Grada Subotice obelezice se secanje na 13.novembar 1918.godine.
...Proslava pocinje u petak,12 novembra,u Sali,,Jadran,,u 19 casova,programom pod nazivom...
...,,Braca uvek-uvik zajedno,,.
...U subotu,13.novembra na Zeleznickoj stanici u 10 casova i 15 minuta bice polozen venac na Spomenik oslobodiocima,a u 10 casova i 30 minuta na Puskinovom trgu na Spomeniku palim junacima u ratovima 1912-1918.godine bice odrzan pomen i polozeni venci...

 

[crvendac_011]

Završnica 15. jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu

Završnica 15. jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu

Danas 15.11.2010 16:57



U završnici 15. jugoslovenskog pozorišnog festivala, predstavili su se glumci Zagrebačkog kazališta mladih i Narodnog pozorišta Sarajevo. Hrabra i direktna kritika Katoličke crkve, njenog licemerstva i pogubnog uticaja na seksualnost mladih, tema je komada „Buđenje proljeća“ koji je režirao Oliver Frljić. „Nismo imali nikakav ideološki ili drugi problem sa predstavom i spremno smo prihvatili Frljićevu ideju“, odgovorio je glumac Sreten Moković na pitanje da li su glumci imali lični problem sa sadržajem tog komada.

„Oliver je bacio bombu i očekivao da će ona pokrenuti veliku polemiku, ali reakcija je namerno izostala“, smatra glumica Ksenija Marinković, dok je njena koleginica Nina Violić dodala da je „crkva ignorisala komad, nadajući se da će tako prestati kritike na njen račun“. Pretposlednje večeri, gostovao je ansambl NP Sarajevo sa komadom „Sarajevska pozorišna tragedija“, po tekstu Peđe Kojovića, u režiji Gorčina Stojanovića, koja je nastala u saradnji sa sarajevskom festivalom Mess. Za taj komad, koji je kroz narativnu glumu, kombinaciju filma i žive muzike, pokušao da otkrije kako komšije postaju zločinci i ukaže na to da su nam, nakon rata u Bosni, potrebni komunikacija i istina. „Predstava nije laka za gledanje. Smatrao sam da je važno da se sve pokaže, jer je to nešto što nije ispričano do kraja, ne samo u Bosni, već i na drugim mestima“, objasnio je Bojan Munjin, selektor Messa, poručivši da se ta predstava „nikome ne mora svideti iz estetskih, ideoloških ili drugih razloga, ali da o toj temi treba razgovarati“.

 

[crvendac_011]

Izložbe u Dvorskom kompleksu

Izložbe u Dvorskom kompleksu

RTS 15.11.2010 16:51





Serijal izložbi pod zajedničkim nazivom "Iz dvorske riznice" biće otvorena u ponedeljak, u Dvorskom kompleksu na Dedinju. Dvorski kompleks na Dedinju biće domaćin serijala izložbi pod zajedničkim nazivom "Iz dvorske riznice", na kojima će se građanima predstaviti znamenitosti i izuzetno kulturno nasleđe kraljevskih dvorova, najavili su organizatori.

Prva izložba, pod nazivom "Na početku beše reč" biće otvorena u ponedeljak, 15. novembra, u Slamnatoj kući - prvom objektu podignutom u okviru Dvorskog kompleksa.Postavka će se sastojati iz tri segmenta: referentne knjige, književnost i knjige o umetnosti, preko kojih će javnost biti upoznata sa vrednim delima koja se čuvaju u bibliotekama Kraljevskog i Belog dvora.
Enciklopedije, rečnici, biografije, putopisne i dečije knjige, beletristika, časopisi i knjige o umetnosti najpoznatijih evropskih stvaralaca, takođe, će biti predstavljeni na ovoj izuzetnoj izložbi koja će biti otvorena do 30. novembra.

 

[crvendac_011]

Bori Ćosiću nemačka nagrada

Bori Ćosiću nemačka nagrada

Vesti 15.11.2010 16:04



Međunarodna nagrada "Štefan Hajm" za 2011. godinu, koju dodeljuje istočnonemački grad Kemnic, pripala je srpskom književniku Bori Ćosiću, koji godinama živi i radi u Berlinu.

Nagrada je priznanje za prosvetiteljsku ulogu ovog 78-godišnjeg politički angažovanog pisca - obrazložila je gradonačelnica Kemnica Barbara Ludvig.

 

[crvendac_011]

Novi ciklus grafika Milana Blanuše u Grafičkom kolektivu

Novi ciklus grafika Milana Blanuše u Grafičkom kolektivu

Glas javnosti 15.11.2010 13:10



Novi ciklus grafika Milana Blanuše pod nazivom "We decide what art is" koji potvrđuje dijaloški koncept forme tipičan za njegov model rada i nosi u sebi provokativne dokumentarnosti kojom se nivelišu izabrani narativi i kritički sloj dela, biće predstavljen danas u Galeriji "Grafički kolektiv".

Mišljenje Blanuše da je kritika danas uniformisana je povod za ovaj novi rad, koji će zainteresovani moći da pogledaju do 27. novembra, i tvrdnju da Mi odlučujemo šta je umetnost, najavljeno je iz "Grafičkog kolektiva".
Koncentrisan na odnos umetnik-kritičar/istoričar umetnosti, umetnik u novim radovima na matrici jedne ličnosti (Ješa Denegri) i vizuelne repeticije njegovog lika (15 otisaka, sa imenima mlađih kolega) izoštrava pitanje duhovnog uzora/idejnog liderstva/sabratstva u formiranju profesionalnog habitusa i autentične autorske ličnosti kritičara.
Ovaj rad se može razumeti kao autorski proces ukazivanja na razlike u poimanju autoriteta i očekivanjima, značaju profesionalih pozicija, etici i estetici u procesima tumačenja umetnosti, povratku uzajamnom poverenju, poštovanju i pletenju zlatne niti koja generiše energije umetnika i kritičara, sa svim njihovim začudnostima, razlikama i rizicima profesija.
Blanuša (67) diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti 1967., a postdiplomske studije završio je 1971. godine na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Braunšvajgu (Nemačka). Specijalizirao je grafiku na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti 1978. u Frankfurtu na Majni.

 

[crvendac_011]

Troje srpskih pisaca u trci za svetsku nagradu

Troje srpskih pisaca u trci za svetsku nagradu

Blic 17.11.2010 17:29



Dela srpskih pisaca Srđana Valjarevića, Vide Ognjenović i Vladislava Bajca našla su se u širem izboru za jednu od najznačajnijih svetskih književnih nagrada "IMPAK Dablin" (IMPAC Dublin Literary Award).

U širem izboru za to priznanje našli su se romani "Komo" (Lake Como)
Srđana Valjarevića, "Preljubnici" (Adulterers) Vide Ognjenović i "Hamam Balkanija" (Hamam Balkania) Vladislava Bajca, saopšteno je iz beogradske izdavačke kuće "Geopoetika" koja je objavila ta dela na engleskom jeziku, u ediciji "Srpska proza u prevodu".

Vladislav Bajec

Po prvi put u istoriji jugoslovenske i srpske književnosti tri srpska autora istovremeno su ušla u širi izbor za jednu od pet najznačajnijih svetskih književnih nagrada, zahvaljujući prevodima njihovih dela na engleski jezik, naveo je izdavač.

Među 162 knjige na listi za nagradu "IMPAK Dablin" koja je objavljena 15. novembra našla su se dela uglednih svetskih pisaca poput Margaret Atvud, Pola Ostera, Dena Brauna, Orhana Pamuka, Vilijema Trevora, Karlosa Ruisa Safona i mnogih drugih.

Srđan Valjarević

U izbor su ušle samo 42 knjige čiji autori nisu iz engleskog govornog područja i među njima su tri srpske. Od nekoliko hiljada knjiga koje su u svetu objavljene na engleskom jeziku u poslednje tri godine, što je glavni kriterijum, bilo je potrebno i da knjigu zvanično predloži neka biblioteka.

Knjige troje srpskih autora predložile su Biblioteka grada Beograda iz Srbije i Biblioteka grada Herceg Novog iz Crne Gore.