Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Održana premijera predstave "Prizori egzekucije" u Narodnom pozorištu
142. rođendan nacionalnog teatra Održana premijera predstave "Prizori egzekucije" u Narodnom pozorištu
M. Radović | 23. 11. 2010. - 00:11h| Foto: V. Lalić| Blic Online
Predstava “Prizori egzekucije” Hauarda Barkera u režiji Marka Manojlovića, večeras je premijerno izvedena na sceni “Raša Plaović” u Narodnom pozorištu. Ova tragikomična drama, koja je izvedena na 142. rođendan nacionalnog teatra oduševila je veliki broj posetilaca.
Iz predstave "Prizori egzekucije"
Predstava Marka Manojlovića govori o životu slikarke jako slobodnog duha Galaktije, koja je odabrana među svojim ambicioznim kolegama, uključujući i njenog ljubavnika Karpetu, da ovekoveči trijumf u bici kod Lepanta nad Osmanskim carstvom.
Poznati na predstavi
Ova gorko-humoristička drama nije ostavila ravnodušnim nijednog sinoćnjeg posetioca, među kojima su bili i Dušan Kovačević i Ljiljana Blagojević, Jelena Ćuruvija i drugi.
Kroz priču o njenom životu i kroz njene uspone i padove se zapravo i prelama čitava predstava, a sukobe otvaraju preispitivanja o odnosima umetnosti i države, neskladu između ličnih ambicija i moralnih odgovornosti, koje su glavni protagonisti uspeli na odličan način da približe publici.
Uloge tumače Gordana Lađević Dimić koja igra Galaktiju, Nenad Stojmenović koji je u predstavi njen ljubavnik Karpeta. Mihailo Lađević je Urgentino, Daniela Kuzmanović Rivera, a pored njih igraju i Gojko Baletić, Bojana Stefanović, Branko Vidaković, Aleksandar Đurica, Stefan Buzurović, Kalina Kovačević, Dragan Nikolić...
Interesantnu scenografiju je uradila Nevenka Vidak, kostime Lana Cvijanović, a muziku je komponovao Vladimir Pejaković.
Predstava "Parče noći", nastala po tekstu Đorđa Milosavljevića, u režiji Gorana Vukelića posle duže pauze ponovo je na sceni Pozorišta mladih. Ova savremena urbana priča dešava se devedesetih godina, kod nas, u Srbiji, u stanu jednog odlično situiranog para. U pitanju su dva ljubana para različitih materijalnih mogućnosti i stilova života. Jednima su roditelji obezbedili sve, drugi nemaju ništa. Ovi poslednji se služe svim sredstvima da bi, makar na kratko, došli do malo prostora da budu sami. Žurka u dobro uređenom stanu u neke kasne sate i jedna čudna poseta uzdrmaće jedan, naizgled, čvrsto postavljen svet. Predstava se igra u sredu u Maloj sali Pozorišta mladih, sa početkom u 20 časova.
„Harfa do harfe“ u Holu Narodne banke Srbije u okviru 19. međunarodne tribine kompozitora
Danas 24.11.2010 20:17
Nepregledni redovi posetilaca u gledalištu ovogodišnje Međunarodne tribine kompozitora zbilja oduševljavaju. Umnožavajući se svakom novopridošlom skupinicom posvećenika novog zvuka, apsolutno svih generacija, ovaj moćni rezervoar ljudskog elektriciteta i sa svoje strane pospešuje izuzetnost odvijanja događaja na sceni. A program „Harfa do harfe“ u Holu Narodne banke Srbije upravo u velikoj meri oličava upravo tu vibraciju na potezu između umetnika i intenzivno usredsređene publike na dela Rejmonda Mareja Šejfera, Jasne Veličković, Srđana Hofmana, Žorža Apergisa i Milana Mihajlovića. I već prva kompozicija, Šejferova „The Crown of Ariadne“ za solo harfu sa udaraljkama, uvodi nas u čudesnu zvonjavu što prati tako oneobičenu harfu, sve zajedno u rukama solistkinje Milane Zarić, koja se ovde uz svoju harfu služi i čitavim ansamblom zvončića oko nožnih gležnjeva, palica i sitnih udaraljki, čak jednim neobičnim duvačkim primerkom, da bi se na vrhuncu došlo do pravog perkusionističkog kovitlaca. U delu Jasne Veličković za ozvučenu harfu, perkusionistu i elektroniku, Zarićeva za harfom i perkusionista Pepe Garsija Rodrigez zavode njegovim prevlačenjem gudala kao preko oblaka punog gromova u metežu elektromagnetnih oluja, koji se potom otresa sa Rodrigezove odeće u stepujućem ritmu koreografije, dok mu harfa odgovara treperenjem iz dubina. Centralni komad večeri - „Gledajući u ogledala Aniša Kapura“ Srđana Hofmana za dve ozvučene harfe (Ljiljana Nestorovska i Milena Stanišić) i procesore zvuka programa Logic Pro, dovodi na scenu harfistkinje sa slušalicama na ušima koje kao da tako primaju neku neverovatnu radio-stanicu što rukovodi zvukom i njegovim zrcaljenjem u mirijadama, te odjekuje svuda po prostoru, opkoljavajući vas okeanom inoovskog eha, sasvim poput rađanja zore nad Stounhendžom recimo, nastanka kakve neizrecive supernove ... Do kraja ćemo još čuti i minucioznu predstavu ispitivanja mogućnosti proizvođenja zvukova na mnoštvu elemenata u Apergisovoj „Compagnie“ za cimbal, udaraljke i harfu (Pepe Garsija Rodrigez i Milana Zarić) u slavu složenog opisanog unutrašnjeg života, kao i Mihajlovićeve „Zelene talase“ za četiri harfe, u kojima će Nestorovska i Stanišićeva dobiti „pojačanje“ u Ivani Pavlović i Dijani Sretenović za ovu ljupku dogodovštinu na moru zvuka.
Predstava Ateljea 212 "Čekaonica", u režiji Borisa Liješevića, koji zajedno sa Brankom Dimitrijevićem potpisuje i tekst, predstavljena je u ponedeljak uveče publici u Zvečanu na severu Kosova. Predstava "Čekaonica" nastala je iz baze ispovesti različitih ljudi i predstavlja presek trenutnih dešavanja u Srbiji. Glumci Ateljea 212 na metaforičan način pokušali su da daju odgovor na večno pitanje da li nešto vredi čekati. Predstava "Čekaonica" je naišla na dobar prijem, ali na žalost među malobrojnom publikom u Zvečanu. Nakon više od 12 godina glumica Branka Šelić mogla je ponovo da se predstavi publici na Kosovu i Metohiji, a nakon predstave izjavila je mitrovičkom Radiju Kontakt Plus da iz Zvečana nosi jako potresne utiske. - Poslednji put sam bila na gostovanju u Prištini sa predstavom 'Kate Kapuralica' i tada sam ponela jako potresne utiske. Slično se osećam i danas. Jako mi je žao što negde to još na širem planu nije razrađeno. Pre svega mislim da je jako važno da ovde dođu dečije predstave. Mislim da je to najvažnije - rekla je Šelićeva. Predstava "Čekaonica" je inspirisana nemačkim komadom istoimenog naziva Klausa Pola, koju su obradili i prema ocenama kritičara veoma uspešno "upakovali" Boris Lijesević i Branko Dimitrijević. U ovom komadu uloge tumače Branka Šelić, Nebojša Ilić, Bojan Žirović i Jelena Trkulja.
Završena 19. Međunarodna Tribina kompozitora. Mokranjčeva nagrada nije uručena Marku Nikodijeviću, jer nema srpsko državljanstvo. Ova nagrada će naknadno biti uručena Aleksandri Vrebalov za delo "Stanice". Koncertom u Narodnoj banci Srbije, završena je 19. Međunarodna Tribina kompozitora, čija je tema ove godine "Muzika i pozorište". Nastup klavirskog dua "LP" bio je poslednji od devet koncerata u pet festivalskih dana.
Mokranjčeva nagrada, naša najprestižnija nagrada u oblasti komponovanja, nije uručena Marku Nikodijeviću, jer on nije srpski državljanin. U obrazloženju žirija koje je pročitao kompozitor Milan Mihajlović, rečeno je da će Mokranjčeva nagrada za 2009. godinu biti naknadno uručena Aleksandri Vrebalov za delo "Stanice". U nastavnku večeri prisustvovali smo svečanom zatvaranju 19. Međunarodne tribine kompozitora. Najveću pažnju publike privukli su nastupi poznatih promotera savremene muzike Sonje Lončar i Andrije Pavlovića, kao i perkusioniste Pepe Garsije Rodrigeza, koji je premijerno izveo delo Ivana Brkljačića za marimbu.
Obnova opere "Adrijana Lekuvrer" u Narodnom pozorištu
Obnova opere "Adrijana Lekuvrer" u Narodnom pozorištu
RTV Pink 26.11.2010 14:44
Premijerna obnova opere "Adrijana Lekuvrer" Frančeska Čilee biće održana sutra uveče na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, najavljeno je iz nacionalnog teatra. Opersku režiju Radoslava Zlatana Dorića obnovili su Aleksandar Nikolić i Stevan Marković. U pevačkoj podeli su Jasmina Trumbetaš Petrović (Adrijana Lekuvrer), Dušan Plazinić (Mauricio), Vuk Matić (Knez de Bujon), Igor Matvejev(Opat Šazej), Miodrag D. Jovanović (Mišone), Miloš Đuričić (Kino), Ljubodrag Begović (Poason), Nataša Jović Trivić (Kneginja de Bujon), Svetlana Nestorov (Gospođica Žuveno) i Željka Zđelar (Gospođica Danževil). Dirigent je Đorđe Pavlović, scenograf Aleksandar Zlatović, kostimograf Vesna Radović, a koreograf Vladimir Logunov. Opera "Adrijana Lekuvrer" je četvrta opera italijanskog kompozitora Frančeska Čilee(1866-1950) na libreto Artura Kolautija, po poznatom komadu Skriba i Leguvea o životu i tragičnom kraju poznate francuske glumice Adrijane Lekuvrer (1692-1730). Ovaj pozorišni komad imao je velikog uspeha na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu od 1872. godine, a najbolje i najlepše glumice "otimale" su se za ovu sjajnu ulogu. Čileina opera doživela je pravi uspeh posle premijere u milanskom Teatru "Liriku" 1902. godine, uz učešće Karuza i De Luke. Lisabon, Barselona, Buenos Ajres, Varšava, Odesa, Kairo, Hamburg i Ženeva postavili su operu tokom sledećih sezona, a premijera u londoskom Kovent Gardenu u prisustvu autora, imala je probrane tumače glavnih uloga.
Kruševačko pozorište gostovaće 27. novembra u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) s predstavom “Put oko sveta” Branislava Nušića u adaptaciji i režiji Juga Radivojevića. Premijera je bila 30. oktobra ove godine. Predstava je realizovana u koprodukciji sa festivalom Dani komedije.
U ovom komadu 21 glumac igra oko 80 uloga. Milorad Mandić igra glavni lik, Jovanču Micića, a Ljiljana Stjepanović Julišku. U ansamblu su i Milija Vuković, Nebojša Vranić, Dejan Tončić, Bojan Veljović, Biljana Nikolić i drugi. Kostime u stilu 30-ih godina 20. veka kreirala je Jelena Stokuća, scenografiju Aleksandar Denić, a muziku je odabrao Radivojević.
Iduće godine navršava se jedan vek od praizvedbe ove Nušićeve komedije u Narodnom pozorištu u Beogradu - 26. marta 1911. u režiji Ilije Stanojevića.
Umetnički projekat inspirisan emisijom radija Studio B i knjigom "Beograde, dobro jutro" Duška Radovića našao se u užem izboru za medjunarodnu nagradu "Celeste". Rado slušana, prepoznatljiva emisija sa talasa radija Studio B "Beograde, dobro jutro" koju je uredjivao i vodio Duško Radović, kao i istoimene knjige poslužile su kao inspiracija za tri mlade umetnice iz Milana, Alesandru de Veki (Allessandra de Vecchi), Albertu Jeri (Alberta Ieri) i Kjaru Paulon(Chiara Paulon) za instalaciju pod nazivom "Buongiorno,Belgrado" koju su realizovale u beogradskoj Kući Legata, na izložbi 10.jubilarnog izdanja smotre Real Presence, krajem avgusta i početkom septembra ove godine. Umetnice navode, da su tokom posete Beogradu i umetničke radionice, poželele da otkriju pisca i delo koji može predstavljati savremeni identitet i kulturu Beograda, i da su odgovor otkrile u liku, delu i jutarnjim porukama Duška Radovića. Tako su odabrale 40 novih i antikvarnih primeraka knjige "Beograde, dobro jutro" i iskoristile ga kao materijal za 4.000 brodića od papira, "koji su mogli preneti snagu poruka Duška Radovića, posetiocima izložbe, turistima i prolaznicima na izložbi u Kući Legata, s obzirom da je svako mogao da slobodno ponese jedan brodić sa sobom...". Projekat „Buongiorno, Belgrado" ovih dana našao se na listi radova kandidovanih za medjunarodnu nagradu za promociju savremene umetnosti „Celeste", koju koordinira organizacija iz Sijene. O nagradama odlučuje višečlani žiri, kao i sami autori na završnoj izložbi koja se održava u Njujorku a potom i u Berlinu, u decembru 2010. i januaru 2011 godine. Jubilarni "10.Real Presence", medjunarodna studentska smotra okupila je , u organizaciji nKA, više od dve stotine studenata, na radionicama i izložbama u Beogradu, uz učešće velikog broja kritičara, teoretičara i profesora umetnosti.
ponedeljak, 29. nov 2010, RTS Jubilej Muzeja pozorišne umetnosti
Prezentacijom elektronske baze podataka pozorišta u Srbiji, Muzej pozorišne umetnosti Srbije obeležava 60 godina od osnivanja. Muzej pozorišne umetnosti Srbije radno će obeležiti šest decenija od osnivanja, prezentacijom elektronske baze podataka pozorišta u Srbiji.
Ovaj projekat objedinjuje sve relevantne podatke i građu vezanu za pozorišni život u našoj zemlji, od profesionalnih početaka do danas. Baza obuhvata sve segmente teatarske umetnosti - ličnosti, repertoare, festivale, kao i muzejsku građu. Do sada su u bazu uneti podaci vezani za 11.500 teatarskih ličnosti, 4.500 predstava, digitalizovan je celokupan fond od 20.000 pozorišnih kritika iz zbirke hemeroteka, vredni plakati iz perioda između dva svetska rata, a u toku je proces digitalizacije zbirke programa i plakata. Na prvoj javnoj prezentaciji elektronske baze podataka pozorišta u Srbiji pod nazivom Kako nastaje digitalni muzej uvodnu reč daće direktor Muzeja Ksenija Radulović. Mogućnosti digitalne baze podataka predstaviće autor i koordinator projekta Irina Stojković Kikić i saradnik Milan Milošević.
Muzičko-scenski spektakl „Karmina Burana”, u kome učestvuju solisti, hor, orkestar i balet Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad, gostuje u Beogradu i biće izveden 2. decembra u „Sava centra”. Rediteljka i koreograf hora Sonja Vukićević je na konferenciji za novinare, najavljujući ovo izvođenje, napomenula da „Karmina burana” Karla Orfa, ima podnaslov „Profane pesme za soliste i hor uz pratnju instrumenata i magijskih slika”, a da je tekst za svoje najpopularnije delo Orf je našao u istoimenoj srednjovekovnoj zbirci (13. vek) iz manastira Benediktbojern, u kojoj su sabrane pesme školaraca lutalica, dokonih studenata i pevača, sočni, često pikantni stihovi o ljubavi i prirodi, bezbrižna himna životnoj radosti.
Upravnik SNP Aleksandar Milosavljević kaže da pri scenskom izvodenju „Karmine Burane”, pesme hora ili solista (sopran, tenor i bariton), kao i instrumentalni stavovi između njih, dobijaju scensko tumačenje kroz igru na pozornici.
Umetničku ekipu čine dirigent Željka Milanović, reditelj i koreograf hora Sonja Vukićević, koreograf Leo Mujić, solisti Snežana Savičić, Igor Ksionžik, Vasa Stajkić, Nebojša Šogorović, kao i 84 člana hora.
