Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Izložba o Romima u "Ateljeu 212" Glas javnosti 17.11.2010 17:04
Izložba eksponata iz Muzeja romske kulture pod nazivom "Materijalna kultura Roma u Srbiji" biće otvorena večeras u gornjem foajeu pozorišta "Atelje 212". Informativna služba Muzeja romske kulture najavila je da će u okviru otvaranja izložbe biti dodeljena priznanja ličnostima i institucijama zaslužnim za afirmaciju romske kulture, među kojima su Usnija Redžepova, Bata Kanda, Nataša Tasić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas na čiju inicijativu je organizovana izložba. U saopštenju se navodi da je gradonačelnik inicirao da se eksponati iz Muzeja romske kulture izlažu i na drugim mestima osim u Muzeju, kako bi se što veći broj posetilaca upoznao sa kulturom ovoga naroda. Na izložbi čiji je autor Dragoljub Acković, biće predstavljeni predmeti koji svedoče o materijalnoj kulturi Roma na teritoriji Srbije, poput alata, raznih upotrebnih predmeta i nošnji iz muzejske i privatnih kolekcija. Izložba je organizovana uz podršku Ministarstva kulture Srbije, a pod pokroviteljstvom Skupštine Beograda. Na otvaranju izložbe biće dodeljena priznanja ličnostima i ustanovama zaslužnim za afirmaciju romske kulture, među kojima su Usnija Redžepova, Bata Kanda, Nataša Tasić, kao i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. U Muzeju romske kulture u Beogradu, koji se nalazi u Ruzveltovoj ulici broj 43, istovremeno traje istoimena stalna postavka koja je otvorena 21. oktobra.
Subotička ''plaža'' u Novosadskom pozorištu Radio 021 17.11.2010 09:00
Predstava ''The Beach'', koju je po motivima Kamijevog ''Stranca'' u subotičkom pozorištu Deže Kostolanji režirao Andraš Urban, gostuje sutra u Novosadskom pozorištu. Posle nekoliko festivala na kojima je dobila vredne nagrade, najzad je mogu videti i Novosađani. Predstava od 21 sat je rasprodana, ali karata jos ima za temin od 19 sati. U predstavi igraju: Marta Bereš, Andrea Erdelj, Imre Elek Mikeš i Arpad Mesaroš. Simultani prevod na srpski je obezbeđen.
Obeležen dan SANU svečanošću u njenom sedištu u Beogradu. Uručeni znakovi redovnim članovima Akademije. Održano predavanje "Naučno opismenjavanje dece". Dan Srpske akademije nauka i umetnosti obeležen je svečanošću u njenom sedištu u Beogradu, uz dramski i muzički program i uručivanje znakova Akademije redovnim članovima primljenim 2003. i 2006. godine. "Ugled Akademije vredi koliko ugled njenih članova. Njeni projekti i visoka ostvarenje određuju njen ugled, sve ostalo je od sekundarnog značaja", istakao je Hajdin u govoru pred brojnim akademicima, javnim ličnostima i predstavnicima diplomatskog kora. Znakovi Akademije svečano su uručivani redovnim članovima izabranim 2003. i 2006. godine, od kojih je većina bila prisutna na svečanosti. Znakove su zaslužili Fedor Herdut, Dragoslav Marinković, Đorđe Đukić, Miodrag Ostojić, Ivan Klajn, Tibor Varadi, Gojko Subotić, Nikola Konjević, Marko Ercegovac, Živorad Čeković, Boško Petrović, Antonije Đorđević, Vladimir Kostić, Milosav Tešić, Miloš Blagojević, Dinko Davidov i Nikola Janković. Na svečanosti su glumci Voja Brajović, Svetlana Gojković i Gojko Šantić govorili tekstove iz "Zaveštanja" koje je priredio Ljubomir Simović, kao i tekstove Isidore Sekulić, Vaska Pope i Mladena Leskovca o pesniku Lazi Kostiću. Naučnik Instituta "Vinča" Stevan Jokić održao je predavanje "Naučno opismenjavanje dece". U muzičkom delu nastupio je Dragoslav Pavle Aksentijević sa svojom vokalnom grupom "Zapis" koji je izveo dela stare srpske crkvene muzike i pesme i "Rukoveti" Stevana Mokranjca.
Povodom 200 godina od rođenja kompozitora Roberta Šumana održaće se Šuman fest u petak i subotu, 19. i 20. novembra u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, Đure Jakšića 7. U petak, od 18 časova docent na Katedri za klavir, Milan Miladinović održaće predavanje na temu "Paganini kao inspiracija Šumanu". Nakon predavanja sledi koncert na kojem će najbolji studenti izvoditi Šumanova dela.
Drugog dana festivala, u subotu sa početkom u 19 časova održaće se još jedan koncert sa delima ovog čuvenog kompozitora romantizma.
Публика која воли пун, масиван звук, солистичке драгуље, друге вечери Новосадског џез фестивала (СНП, 20 часова) моћи ће да ужива у наступу Прашког биг бенда. Како налаже традиција, Културни центар Новог Сада и овај пут доводи један велики оркестар. Прашки биг бенд који под фирмом „савремени џез оркестар“ води Милан Свобода, велики је не само по броју музичара, него и по њиховом међународно потврђеном квалитету. Дало би се закључити да су, уз подршку љубитеља сложенијих и озбиљнијих орекстарских аранжмана, више него спремни да подаре узбудљив репертоар. Још једна традиција, наступ женског водећег вокала, биће испуњена када на сцену изађе бенд Матилде Леко (Србија/ Беч). Овај састав познат је по томе што не поштује конвенције и у својој музици истражује различите жанрове, (у)компонујући и импровизујући на теме мејнстрим џеза, блуза, госпела, соула, фанка, самбе... Остаје да се види коју комбинацију су одабрали за вечерас.
„Мултикултурални глазбени пројект“ из Хрватске, „Jazz Ex Tempore“, на сцену СНП поново ће довести у госте гитаристу Елвиса Станића. Он води пројекат у коме је Опатија од 2003. центар радионичарског рада светских музичара који у локалној средини креирају и интерпретирају њима јединствено наслеђе. Резултат буду (ре) аранжиране композиције које се представљају студијски и концертно, а 12. Новосадски џез фестивал представиће рад учесника „Jazz Ex Temporа“ за 2009-2010 (Хрватска-Србија-Италија), у оквиру којег, осим Станића, наступају: Горан Рукавина (контрабас), Паоло Мускови (бубњеви), Иван Алексијевић (клавир).
Друге вечери Новосадског џез фестивала наступиће и саксофониста Крис Потер којег од детињства прати фама чуда од детета. Овај амерички мултиинструменталиста и композитор највише воли да свира саксофон иако му репертоар представља збирка „од Баха до Шенберга, од гамеланске до музике Битлса“. „Андерграунд“ је Потеров актуелни бенд, у којем се „испод земље“ крију све врсни музичари. Гитариста Адам Роџерс са веома плодном студијском каријером од преко 150 комерцијалних издања. Нека од њих потписивали су Касандра Вилсон, Нора Џонс, Џон Патитучи, Пол Сајмон. Бубњар састава „Анерграунд“, Нејт Смит, Потера је упознао док су обојица свирали и учили од Дејва Холанда. Клавијатуристу Крега Таборна, који је познат као сарадник чувеног саксофонисте Џејмса Картера, у каријери краси и бављење дарк амбиент техно музиком.
Više crteža otkriveno je ispod sloja boje na slici "Poklonjenje mudraca". Mogući autoportret Leonarda da Vinčija, Madonino stopalo, stene, konji i ratnici otkriveni su na drvenoj tabli na kojoj je majstor naslikao svoje remek delo koje se čuva u firentinskoj galeriji Ufici.
Rad na istraživanju ove slike počeo je 2003. godine, a predvodio ga je profesor Mauricio Seračini, sa Univerzietta u San Dijegu, u Kaliforniji.
Crteži se mogu videti ispod jednobojnog sloja slike "Poklonjenje mudraca".
Jedan deo crteža mogao predstavljati "glavno jezgro" izgubljene Leonardove freske "Bitka za Angijari", koja se možda krije ispod kasnijih freski na zidu u Salonu Šesnaestog veka u Palaco Vekjo, piše italijanska štampa.
Koncert i nagrade povodom godišnjice Kolarčeve zadužbine
Koncert i nagrade povodom godišnjice Kolarčeve zadužbine
Glas javnosti 22.11.2010 10:55
Zadužbina Ilije M. Kolarca u Beogradu obeležila je juče 132. godišnjicu rada, svečanim koncertom na kome su dodeljena i godišnja priznanja te ustanove. Godišnje nagrade za zasluge u programskoj delatnosti dodeljene su Francuskom kulturnom centru i univerzitetskim profesorima Radivoju Mikiću i Zdravku Kučinaru, a izložba "Poziv na dodir" vajara Dušana Petrovića proglašena je najboljom u protekloj sezoni. Direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević rekla je agenciji Beta da se u toj ustanovi godišnje održi oko 200 koncerata i redovnih naučnih, obrazovnih i nastavnih programa. - Na oko 200 koncerata godišnje dođe i do 100.000 ljudi. To je publika bez koje Kolarac ne bi bio ono što jeste - rekla je Dimitrijević. Na koncertu povodom godišnjice Kolarčeve zadužbine nastupili su rumunski mecosopran Laura Magdalena Skripkaru, Metropolitan kvartet iz Beča, kao i domaći pijanisti Srđan Jaraković i Andrijana Radivojević. Zadužbina Ilije M. Kolarca osnovana je 1878. godine, na osnovu testamenta Ilije Milosavljevića, trgovca iz Kolara kraj Smedereva. Zgrada Kolarčeve Zadužbine na Studentskom trgu otvorena je 1932. kada je održan i prvi koncert.
Ovogodišnja nagrada "Raša Plaović", koju Narodno pozorište u Beogradu dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje u sezoni, pripala je Borisu Komneniću za ulogu Dezmonda Mortona u predstavi "Državni službenici", po tekstu Ronalda Harvuda i u režiji Đurđe Tešić, saopšteno je večeras iz nacionalnog teatra. Žiri u sastavu Egon Savin (predsednik) i članovi Muharem Pervić, Boris Isaković, Vladan Gajović i Zoran Raičević na današnjoj sednici u direkciji Drame Narodnog pozorišta doneo je jednoglasnu odluku o laureatu za sezonu 2009/2010. Pored Komnenića, kandidati za nagradu bili su Radmila Živković, Mirjana Karanović, Petar Benčina, Marko Živić, Milena Dravić, Milena Pavlović-Čučilović, Petar Kralj, Gordan Kičić, Nebojša Ilić, Branimir Brstina i Ivana Knežević. Nagrada će Komneniću biti uručena u ponedeljak, 22. novembra, na svečanosti koja će se održati na Velikoj sceni povodom 142. rođendana nacionalnog teatra.
Obeležen dan SANU svečanošću u njenom sedištu u Beogradu. Uručeni znakovi redovnim članovima Akademije. Održano predavanje "Naučno opismenjavanje dece". Dan Srpske akademije nauka i umetnosti obeležen je svečanošću u njenom sedištu u Beogradu, uz dramski i muzički program i uručivanje znakova Akademije redovnim članovima primljenim 2003. i 2006. godine. "Ugled Akademije vredi koliko ugled njenih članova. Njeni projekti i visoka ostvarenje određuju njen ugled, sve ostalo je od sekundarnog značaja", istakao je Hajdin u govoru pred brojnim akademicima, javnim ličnostima i predstavnicima diplomatskog kora. Znakovi Akademije svečano su uručivani redovnim članovima izabranim 2003. i 2006. godine, od kojih je većina bila prisutna na svečanosti. Znakove su zaslužili Fedor Herdut, Dragoslav Marinković, Đorđe Đukić, Miodrag Ostojić, Ivan Klajn, Tibor Varadi, Gojko Subotić, Nikola Konjević, Marko Ercegovac, Živorad Čeković, Boško Petrović, Antonije Đorđević, Vladimir Kostić, Milosav Tešić, Miloš Blagojević, Dinko Davidov i Nikola Janković. Na svečanosti su glumci Voja Brajović, Svetlana Gojković i Gojko Šantić govorili tekstove iz "Zaveštanja" koje je priredio Ljubomir Simović, kao i tekstove Isidore Sekulić, Vaska Pope i Mladena Leskovca o pesniku Lazi Kostiću. Naučnik Instituta "Vinča" Stevan Jokić održao je predavanje "Naučno opismenjavanje dece". U muzičkom delu nastupio je Dragoslav Pavle Aksentijević sa svojom vokalnom grupom "Zapis" koji je izveo dela stare srpske crkvene muzike i pesme i "Rukoveti" Stevana Mokranjca.
Појава националне енциклопедије у свакој култури и држави је прворазредни догађај. Тако је јуче било и у Матици српској, на промоцији дуго очекиване прве књиге првог тома Српске енциклопедије. Поздрављајући госте, председник МС Чедомир Попов изразио је задовољство што је преовладало мишљење стручњака и јавности да је израда националне енциклопедије посао од прворазредног значаја којим се најбоље доказује патриотизам. Један од уредника (за историју, помоћне историјске науке и војску) Василије Ђ. Крестић потом је говорио о разлозима због којих касни појава српске националне енциклопедије. Он је уверен да није реч само о финансијским проблемима: до видног закашњења дошло је пре свега због тога што у стручном и научном погледу нису били сазрели услови за њено писање. Односно, многе области које у националној енциклопедији општег типа треба да буду заступљене, нису код нас биле довољно истражене, сматра Крестић.
- Овај пројекат на систематизован и критички начин обрађује огромну грађу, целокупну културно-историјску баштину српског народа, његов допринос европској и светској културии и цивилизацији - рекао је председник Огранка САНУ у Новом Саду Зоран Ковачевић. Рад на њему ће трајати десетину година и зато он заслужује пуну подршку и помоћ свих научних и културних посленика, целокупног српског друштва и српске државе. А ова прва књига, првог тома, ако је по оној народној да се по јутру дан познаје, обећава даљи успешан рад на овом грандиозном делу, закључио је Ковачевић.
Енциклопедија је први знак опште научне зрелости једне културе, она обележава пут којим је управљено кретање сваког народа, нагласио је Мило Ломпар. Национална енциклопедија је збир свих релевантних одговора које српска култура може да понуди садашњем и будућем времену. Прва књига првог тома СЕ била је најозбиљнија књига на протеклом 55. међународном сајму књига у Београду, али она није добила заслужену пажњу, сматра Ломпар.
Српска енциклопедија није тек обична књига међу другим, исто тако обичним књигама, рекао је, између осталог, председник Уређивачког одбора Драган Станић. Као чин разумевања самога себе и као својеврсна легитимација пред светом, она је књига над књигама, најважнија коју један народ о себи може да изнедри. Истовремено, она је и својеврсни тест српске саборности. Сама чињеница да српски народ до сада није успео да сачини своју националну енциклопедију представља изразито упозорење на то да са самом слогом која нас све спасава- нешто није у реду, упозорио је Станић.
