Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Dragoceno otkriće arheologa u selu Stubline u okolini Obrenovca. Pronađeni predmeti iz naselja od pre 6.500 godina PROŠLO je šest i po hiljada godina od kada su ljudi imali uređeno naselje koje se danas zove Crkvine, u selu Stubline, u neposrednoj blizini Obrenovca. Posle silnih milenijuma eksperti su pre nekoliko dana naišli na nove, spektakularne nalaze na ovom mestu. Čudan "vremeplov" kojim odlazimo u život naših predaka za "Novosti", otkrivaju stručnjaci Muzeja grada Beograda. - Ovo su ostaci Vinčanske kulture. Ta kultura se prostirala duž cele Srbije, velikim delom Bosne, do juga je dopirala skoro do Grčke, na istoku do Sofijske doline, a na severu su nađeni njeni značajni ostaci u Mađarskoj i Rumuniji - objašnjava Adam Crnobrnja, šef odeljenja za arheologiju Muzeja Beograda. - Međutim, predmeti koje smo našli ovde, u Crkvinama, nadmašuju mnoge na osnovu kojih je nauka do sada donosila stavove o Vinčancima i njihovom vremenu. Otkrivajući milenijumske tajne ovog podneblja, Crnobrnja sa ponosom pokazuje na peć koja ima dimenzije 2,20 sa 1,8 metara, koju su ukrašavale dve glave sa obe strane, keramički sto sa pet nožica, različite obredne posude... - Dve simbolične glave krasile su peć, dajući joj, očigledno, jaku obrednu ulogu - dodaje Crnobrnja. - Najbolji dosadašnji sličan nalaz bio je na samom lokalitetu Vinča, i to je bila specifična posuda sa osam glava. Od strane profesora Nenada Tasića protumačena je kao deo svadbenog seta. Tasić ga je simbolički doveo u vezu sa svetski poznatim žrtvenikom pronađenim u mestu Parca, u Rumuniji, na kojem su se nalazile glava bika i ženska glava. Proteklih dana su, pod alatom naših arheologa, ispod sloja zemlje "izronile" još dve značajne skulpture: glava bika, i, najverovatnije glava koja predstavlja ženu. Zbog brojnih drugih predmeta koje su naučnici locirali, Crnobrnja kaže kako "Vinčanska kultura nije samo ista matereijalna kultura, već su ljudi tog doba imali istu ikonografiju.
Koncert Beogradske filharmonije u okviru ciklusa "Jesen"
Koncert Beogradske filharmonije u okviru ciklusa "Jesen"
Glas javnosti 04.11.2010 22:18
Koncert Beogradske filharmonije sa violinistom Jurijem Rislinom i violistkinjom Natalijom Lomejko biće održan 5. novembra u Kolarčevoj zadužbini u okviru ciklusa filharmonije "Jesen". U saopštenju Beogradske filharmonije se navodi da će na koncertu, pod vođstvom dirigenta Andresa Mustonena iz Estonije, biti izveden Bruhov dupli koncert za violinu i violu, Mocartova Simfonija 29 i Betovenova Četvrta simfonija. Jurij Rislin i Natalija Lomejko su i bračni par, a kao duet su nastupali sa Moskovskim kamernim orkestrom, i na festivalima u Evropi, SAD i Aziji. Jurij Rislin je sin poznatog violiniste Grigorija Rislina, a nastupao je kao solista i kamerni muzičar na pet kontinenata. Kao kamerni muzičar proslavio se kao osnivač i umetnički direktor sastava Ruski virtuozi, koji čine neki od najboljih mladih ruskih muzičara u zapadnoj Evropi. Violistkinja Natalija Lomejko je dvostruka pobednica takmičenja Menjuhin, a od svoje sedme godine gradi karijeru sa orkestrima i dirigentima svetskog glasa. Karte za koncert Beogradske filharmonije i Jurija Rislina i Natalije Lomejko, prodaju se na blagajni Kolarčeve zadužbine, po ceni od 600, 800 i 1.000 dinara.
Otkrivena bista čuvenog poljskog kompozitora Frederika Šopena, u parku Manjež u Beogradu. Ministri kulture Srbije i Poljske potpisali sporazum o saradnji između dve zemlje. Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić i ministar kulture Poljske Bogdan Zdrojevski potpisali su Pismo namera o saradnji dve zemlje u oblasti kulture, a nakon toga su otkrili bistu kompozitora Frederika Šopena u parku Manjež i obišli depo Jugoslovenske kinoteke.
"Naša saradnja se odnosi na oblast pozorišta, muzike, filma, ali i saradnje mladih umetnika dve zemlje, jer je razmena iskustava i znanja veoma značajna", rekao je ministar kulture Poljske Bogdan Zdrojevski. Dva ministra su razgovarala i o prevođenju dela srpskog književnika Ive Andrića na poljski jezik. Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da je saradnja Srbije i Poljske u svim oblastima važan korak u procesu pribiližavanja Evropskoj uniji, i da Poljska, koja će sledeće godine predsedavati EU, može mnogo da pomogne Srbiji na tom putu. Prilikom otkrivanja biste Šopena, Bradić je rekao da u Beogradu i Srbiji ima mnogo simbola prijateljstva Poljske i Srbije. "Ove godine se, svuda u svetu, obeležava 200 godina od rođenja Šopena, koji je bio građanin sveta, a ova bista u parku Manjež podseća na bliskost i prijateljstvo Srbije i Poljske, ali nas i podseća na nove obaveze i poslove koje zajednički treba da obavimo", rekao je Bradić. Zdrojevski je rekao da za Šopena nije potreban prevod, da njegova muzika gradi mostove i da se ona svuda na svetu razume.
Bradić i Zdrojevski obišli depo Kinoteke Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović i ministar Bradić upoznali su Zdrojevskog sa blagom koje Kinoteka čuva i poklonili mu restauriranu i digitalizovanu kopiju filma "Sibirska ledi Magbet"slavnog poljskog režisera Andžeja Vajde, koji je snimljen u Srbiji 1961. godine.
Након свих представа сценског програма синоћ завршеног Фестивала савременог плеса „Нов.плес“ у Новом Саду, у организацији асоцијације „Пер. Арт“, јасно је да је у селекцији понуђена микро верзија развоја, однос између почетака и данашњих сценских разрада концептуалних плесних идеја. Довољно да се наслуте обриси већег замаха „спекулативног позоришта“ у ономе што се зове савремени плес, а што публици неминовно мирише на тело у покрету. У неколицини кореографских, такорећи минијатура, спортском терминологијом говорећи (јер плес јесте и спорт), није претрчано ни сто метара. Зато презентовану дисциплину и називају тхинк данце.
Тело је вишеструко важно у извођачким уметностима (перформативе артс), које су у савременом свету све хибридније, на новим границама инсталације, театра, акције... Физичко присуство користи се за (мета)наратив, производњу, а не само на репрезентовање лепих линија и облика. Ауторефлексија, могућност упознавања још невиђеног, а блиског, телесног, као да опседа ауторе чији су радови виђени на фестивалу „Нов.плес“. Амбијенталност, интимност, хумор и комуникација такође су им специфични.
Гзавије Ле Роа већ је прослављени „концептуалиста“, доктор молекуларне биологије, чији је представљени рад „Селф унфинисхед“ из 1998. прави пример почетака бављења стварима које до тада нису пронашле пут сцене. Тело Ле Рое које седи за наставничким столом у бело очишћеној учионици-лабораторији прво постаје машина, да би у другом делу представе било претворено у неки организам који с обе стране подсећа на човека, а није човек. Смешно је што између оба чина, Ле Роа пушта музику, али ништа се не чује. Тако касетофон постаје унутрашњи пројектор, а Ле Роа посматрани субјект, „предмет еволуције“. Трећи чин је онај у којем аутор и извођач коначно пусти музику, али оде са сцене. Песма је позната: „Инсиде оут, Боy Yоу турн ме, упсиде доњн...“
Готово је немогуће одредити поље асоцијација или контемплација које отвара Ле Роин рад. Он и у називу има „недовршено“, а заправо то је ознака за бесконачно. Ритам, категоријална чистота која се успоставља са сцене, захтевност као „напор да се уђе“, све су то непроцењиви доприноси размишљању о плесу, перформансу, позоришту и ономе који га производи.
Književnik i dramski pisac Dušan Kovačević dobitnik je "Zlatnog ćurana", najvišeg priznanja Pozorišnog festivala "Dani komedije" u Jagodini za životno delo Dramski pisac Dušan Kovačević laureat je nagrade za životno delo i dobitnik statuete “Zlatni ćuran”, koja će mu biti uručena na 40. jubilarnom festivalu Dani komedije u Jagodini. Kovačević jedan od najuticajnijih svetskih i najznačajniji domaći dramski pisac, stoji u obrazloženju nagrade.
- Dušan Kovačević je počeo sa predstavom “Radovan Treći” 1975. godine, a krug je završen “Generalnom probom samoubistva” prošle godine. Pet puta je publika Kovačevićevim predstavama dodeljivala nagradu za najsmešniju i statuetu “Jovanča Micić”, dok su bezbrojne nagrade stručnog žirija - rekao je Milićević. Koprodukcija festivala Dani komedije i kruševačkog pozorišta predstava “Put oko sveta” biće odigrana 19. novembra u Jagodini. Festival se tradicionalno održava od 20. do 27. marta.
Premijera pank opere u Centru „Sava“ očarala publiku
Premijera pank opere u Centru „Sava“ očarala publiku
Alo 11.11.2010 08:01
U velikoj dvorani Centra „Sava“ sinoć je veliki broj posetilaca osvežio svoje sećanje na kultno ostvarenje „Dom za vešanje“, reditelja Emira Kusturice, na premijeri istoimene pank opere posle koje je publika na nogama aplaudirala 15 minuta. Magičnu ljubav Perhana i Azre u sinoćnjem muzičkom spektaklu dočarali su Stevan Anđelković i Milica Todorović, a u ulozi negativca Ahmeda Đide našao se dr. Nele Karajlić.
Čitava glumačka postavka uokvirena je ulogom bake, koju je muzički i vokalno izvela Gorica Popović, i u pratnji samo jedne kutije započela operu „Dom za vešanje“. Slobodu romskog duha u operi najbolje je opisala sama muzika za koju je odgovorna grupa „No smouking orkestra“ i sastav „Vrelo“, a violinista Dejan Sparavalo dao je svoj doprinos, kako u vokalnom tako i u glumačkom smislu. Jato gusaka koje je neprestano preletalo scenom, glumci koji su leteli i veliki broj statista u prepunoj sali neodoljivo su oslikavali Kusturičin rediteljski stil.
Dugo očekivanu pank operu u svom prvom izvođenju pred beogradskom publikom sinoć nisu propustili ni mnogi umetnici, političari, pa ni muzičari. Među prvima u Centar „Sava“ pristigli su Marinko Madžgalj sa suprugom Dubravkom Mijatović, a potom dosta kasnije viđen je i vlasnik „Delta Holdinga“ Miroslav Mišković sa suprugom. Lepa Brena u pratnji prijateljice okupirala je pažnju prisutnih, a iznenađenje su svakako bili književnik Matija Bećković sa ćerkom Oljom Bećković. Ministri Tomica Milosavljević i Nebojša Bradić dugo su aplaudirali prvoj izvedbi opere, a nisu je propustili ni Ivana i Goran Karić, Nikola Simić, Ivan Bekjarev, Kokan Mladenović, Branka Nevestić, Saša Žika Jakšić sa suprugom Dajanom i mnoge druge javne ličnosti. Izvođenje opere „Dom za vešanje“ nastaviće se do 15. novembra u Centru „Sava“ i svi koji su sinoć propustili ovaj muzičko-scenski doživljaj biće u prilici da ga dožive u narednim danima.
Danojlić u svom novom romanu nastoji da književnosti vrati nešto od onoga što ona stalno gubi na duhovnom horizontu našeg vremena – vezu sa stvarnim životom, mogućnost da nam kaže nešto o drami života kroz koju svi, u ovom ili onom obliku, moramo da prođemo. Ušavši u srpsku književnost još daleke 1957. godine knjigom pesama „Urođenički psalmi“, Milovan Danojlić je jedan od onih naših savremenih pisaca koji su brzo zakoračili i u druge književne vrste ( proza, eseji, putopisi, hronike, rasprave ) i u druge oblike književnog stvaralaštva (književnost za decu i to i kao autor i kao jedan od najboljih tumača ) i, za naše prilike, uspeli da ostvare vrlo impozantan opus. Pored toga, Danojlić je postao i jedan od naših najboljih prevodilaca. U jednom razgovoru za „Letopis Matice srpske“ (mart 2002) Danojlić je ovako opisao svoj književni i životni put: „Mnogo sam čitao, učio, prevodio, putovao, odlazio i vraćao se, da bih sagledao važnost onoga što sam imao na početku, pre svakog učenja i znanja“. I doista, među našim savremenicima nema pisca koji je, sa toliko privrženosti, govorio o onome što je prvo i prvobitno u ljudskom iskustvu. Samo što je Danojlić o tome govorio kao čovek koji je, u najboljoj prosvetiteljskoj tradiciji, video svet i sva njegova čuda a onda svoj duhovni vidokrug vezao za ono što mu je najbliže, za ono što najprisnije oseća.
PROZA IZRASLA IZ LIRSKE RASPRAVE Prelazeći granice između književnih rodova i vrsta češće nego drugi naši pisci, Milovan Danojlić je uspeo da te granice relativizuje i da pojedine književne postupke i izražajna sredstva prenosi iz jedne književne vrste u drugu. U tom smislu su posebno zanimljive njegove prozne knjige. Već prva prava prozna knjiga Milovana Danojlića „Zmijin svlak“ (1979) se i može posmatrati kao reprezentativni obrazac za Danojlićev način pripovedanja. Ukrštajući uspomene iz detinjstva i prizore iz aktuelne svakodnevice sa potrebom svog pripovedača da ono što opisuje i tumači, Milovan Danojlić je izgradio jedan osoben oblik pripovedanja koji podrazumeva nemali udeo autobiografskog gradiva. Vidokrug svog pripovedača Danojlić nastoji da veže za onaj krug ljudskih doživljaja i iskustava koji, sami po sebi, nisu ni u čemu ekskluzivni, ali pravu snagu obezbeđuje lirski intonirana evokativna komponenta. U remek-delu Milovana Danojlića, u knjizi „Godina prolazi kroz avliju“, čitalac se neprekidno sreće sa opisima sadržaja života u seoskom ambijentu ali tim opisima unutarnji intenzitet daje jedno duboko razumevanje svih oblika života i jedna neskrivena potreba da se priroda i čovek dovedu u ono stanje koje je Rastko Petrović nazvao „uzajamno simbolizovanje“, odnosno nastojanje da se u jednom vidi ono drugo, da se uspostavi apsolutni identitet prividno različitih sadržaja.
Na tribini "Sredom kod Sterije" večeras će u sedištu Književne opštine Vršac biti predstavljena nova knjiga Tanje Kragujević pod nazivom "Talog nedovršenog". Tanja Kragujević je rođena u Senti, a njena saradnja sa KOV-om traje od 1993. godine kada je kod vršačkog izdavača objavila zbirku pesama "Osmejak omčice". Kod istog izdavača ova pesnikinja je objavila i zbirke "Osmejak pod stražom", "Pejzaži nevidljivog", "Žena od pesme", "Plavi sneg" kao i knjigu lirskih eseja "Kutija za mesečinu".
Koncert bosog klarinetiste i BG filharmonije u „Kolarcu”
Koncert bosog klarinetiste i BG filharmonije u „Kolarcu”
24 sata 12.11.2010 10:10
Jesen uz Beogradsku filharmoniju nastavlja se večerašnjim koncertom u 20 sati u „Kolarcu”, sa dirigentom Kristofom Matijasom Milerom i klarinetistom Dimitrijem Aškenazijem... Na programu su Talis fantazija Ralfa Von-Vilijamsa, Franseov Koncert za klarinet i odlomci iz Vagnerove opere Parsifal. Aškenazi, poznat po tome da na scenu izlazi bos, nije novo lice za beogradsku publiku - posle nastupa pre dve godine postao je član Umetničkog borda Filharmonije.
- Taj dolazak u Beograd nikada neću zaboraviti. Ceo taj koncert bio je poseban za mene, vezao sam se za grad i za mnoge ljude ovde. Nešto me dirnulo, autentičnost ljudi i slovenska gostoljubiva priroda koja me asocirala na Rusiju - ističe slavni klarinetista.
Zanimljivost koja prati ovaj gostujući tandem je da je pre petnaest godina Kristof Matijas Miler debitovao kao profesionalni dirigent na mestu asistenta Vladimira Aškenazija u Nemačkom simfonijskom orkestru u Berlinu, da bi danas, pred beogradskom publikom nastupao sa njegovim naslednikom - klarinetistom svetskog ranga Dimitrijem Aškenazijem.
Metropoliten muzej u Njujorku pristao je da vrati 19 predmeta uzetih iz grobnice legendarnog dečaka-faraona Tutankamona, saopštila je egipatska Uprava za antikvitete, prenele su svetske agencije. Metropoliten je priznao pravo svojine Egipta na 19 artefakta, među kojima su bronzana figurina psa sa zlatnom ogrlicom i privezak narukvice od poludragog kamenja u obliku sfinge, koji su bili u njegovom vlasništvu od 1948. godine.
Svih 19 predmeta biće vraćeni Egiptu iduće godine i izloženi u okviru trajne postavke u Velikom egipatskom muzeju koji treba da bude otvoren 2012, izjavio je slavni egiptolog i šef Uprave za antikvitete Zahi Havas koji je pohvalio odluku njujorškog muzeja.
Grobnicu Tutankamona, koji je umro veoma mlad pre više od 3.000 godina, pronašao je 1922. engleski arheolog Hauard Karver.
