Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

Koncert Stefana Milenković sa Beogradskom filharmonijom

Koncert Stefana Milenković sa Beogradskom filharmonijom

Glas javnosti 22.10.2010 14:26



Prvi koncert iz ciklusa "Hod po žici" za koji su karte rasprodate u pretplati, Beogradska filharmonija održaće sa proslavljenim violinistom Stefanom Milenkovićem i dirigentom Kristijanom Brankušom večeras u Kolarčevoj zadužbini.

Nova sezona Beogradske filharmonije (BF), koju prati slogan "Jesmo se razumeli?" podeljena je u šest ciklusa : Nove godine, Crno-beli ciklus, Jesen, Zima, Proleće i Hod po žici, ciklus u okviru koga će sa BF nastupiti pet najtalentovanijih violinista današnjice: Milenković, Josif Ivanov, Sara Čang, Itai Šapira i Sanhi Čong.
Na programu prvog koncerta u ciklusu Hod po žici je "Rozamunda", uvertira Franca Suberta, "Per Gint", svite broj 1 i 2 Edvarda Griga i "Koncert za violinu i orkestar" Johanesa Bramsa, koji će sa orkestrom BF izvesti naš proslavljeni violinista Milenković.
Pred koncert Milenković je izjavio da misli da će koncert biti fantastičan, da će dati sve od sebe a "tu je i orkestar Beogradske filharmonije koji u ovom trenutku zvuči zadivljujuće, dirigent koji je vrhunski profesionalac i dobro poznaje delo i sam Bramsov koncert, jedan od najlepših, najvećih i u nekom smislu najtežih koncerata za violinu i orkestar".
- Za mene je uvek posebno iskustvo kada sviram u Beogradu, trudim se da svaki put budem bolji i drugačiji, da donesem neku novu, svežiju interpretaciju - rekao je Milenković.
Za ovaj, ali i za preostala četiri koncerta iz ciklusa "Hod po žici" neće biti karata u slobodnoj prodaji i isključivo vlasnici pretplatnih karata moći će sa Beogradskom filharmonijom slušati Čang, Žislina, Ivanova i Šapira.

 

[crvendac_011]

I premijera za dan malog pozorišta

I premijera za dan malog pozorišta

Blic 22.10.2010 14:03



Dan malog pozorišta „Duško Radović“ - 23. oktobar biće obeležen u sutra uveče dodelom godišnjih nagrada i premijerom predstave „Veštice“, najavila je na konferenciji za novinare upravnica tog teatra Anja Suša.

Prva premijera u novoj sezoni urađena je na osnovu popularnog romana „Veštice“ britanskog autora Roalda Dala, u adaptaciji Davida Vuda. Dal je našoj publici poznat po filmskoj verziji njegove knjige „Čarli i fabrika čokolade“.

Predstavu je režirala Ana Tomović, a dramaturg je Vuk Ršumović, koji je i preveo tekst.

Rediteljka je kazala da se knjiga i predstava bave osnovnim dečjim strahovima i posmatraju svet kroz dečje oči. Ona je dodala da je predstava namenjena u prvom redu uzrastu nižih razreda osnovne škole, ali da u njoj mogu da uživaju pripadnici svih generacija.

Dalova knjiga govori o dečaku koga veštice pretvaraju u miša, ali koji i kao miš postaje heroj.

U velikoj, ansambl predstavi naslovne uloge igraju Anđelika Simić i Olga Odanović, a uz Marijanu Vićentijević i druge profesionalne glumce učestvuju i dečaci, u alternaciji Nikola Todorović, Ognjen Crnomarković, Veljko Racić i Teodor Vučkovac.

Za dan pozorišta „Radović“ biće dodeljena priznanja za najbolja umetnička ostvarenja i radne rezultate u proteklih godinu dana. Odluku o nagradama doneće žiri čiji su članovi Jovan Ćirilov, rediteljka Đurđa Tešić i dramska autorka Milena Bogavac.

Upravnica Suša je najavila de se krajem ove godine očekuje privremeno preseljenje pozorišta u renovirani bioskop „Jugoslavija“ na Novom Beogradu, radi rekonstrukcije matične scene na Tašmajdanu.

 

[crvendac_011]

U susret 55. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu

U susret 55. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu

NIN 22.10.2010 06:57



Na beogradskoj smotri knjige predstaviće se preko 850 izdavača iz Srbije i inostranstva, stotinjak manje nego prošle godine; cene ulaznica biće kao lane, Školski dan je 28. oktobra, a propratni program je bogatiji nego ikada

Pod kupolama Beogradskog sajma, od 25. do 31. oktobra, sa motom “Pamet u glavu” biće održan 55. međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Na površini od 31.050 bruto kvadratnih metara predstaviće se preko 850 izdavača iz zemlje i inostranstva, kažu iz uprave Sajma, dodajući da broj nije konačan (prošle godine ih je bilo 950). Uz zvuke fanfara i u svečanoj atmosferi manifestaciju će 25. oktobra otvoriti Laslo Vegel, ugledni književnik iz Novog Sada (otvorio i ovogodišnje Sterijino pozorje) i Osa Lind, popularni dečiji pisac iz Švedske, zemlje koja je počasni gost na Sajmu knjiga.
Izlagački koncept ovogodišnje svetkovine knjige biće po ugledu na prošlogodišnji što je, prisetimo se, novina u odnosu na prethodnih više od pet decenija. Dakle, u hali I, pored štanda Švedske – zemlje, počasnog gosta, nalaziće se domaći i strani izdavači koji će predstavljati isključivo sopstvena izdanja. Distributeri i knjižari smešteni su u parter hale IV, gde takođe ima i izdavača, a na galeriji tog prostora biće štandovi sa antikvarnim i korišćenim knjigama. U hali Ia svoju izdavačku produkciju i projekte predstaviće državne institucije i ustanove. Nacionalne prezentacije i strani izdavači, zatim izdavači kojima je osnovna delatnost obrazovanje, kao i izdavači školske i stručne literature, nalaziće se u hali IIa. Cena ulaznice je takođe na prošlogodišnjem nivou, tj. 250 dinara za pojedinačne i 150 za grupne posete. Školski dan je 28. oktobar.
Govoreći o ovogodišnjem sloganu Željko Ožegović, predsednik Upravnog odbora Sajma knjiga u Beogradu je, između ostalog, rekao da je reč o dobronamernoj sugestiji ljudima da se “izmeste sa poprišta svakodnevnih medijskih ataka na njihova čula, svest i ukus i da uzmu knjigu u ruke”.
A obilje je knjiga koje pod kupolama Sajma čekaju posetioce i čitaoce. Kapitalna izdanja i izdavački poduhvati su nešto što, po pravilu, veoma interesuje i to ne samo ljude od struke. Interesovanje je prouzrokovano i činjenicom da za ova, inače skupa, izdanja posetioci očekuju uobičajen sajamski popust od deset i više odsto. Pomenimo nekolicinu naslova iz ove, kako je u žargonu zovu ‘teškaške kategorije’. Izdavačka kuća “Mono&Manjana” već tri godine radi na obimnom, kapitalnom projektu “Velika opšta ilustrovana enciklopedija Larousse” u pet tomova, a srpsko izdanje čuvene enciklopedije sadrži više od 100 hiljada odrednica, od kojih je preko 30.000 iz srpske istorije, kulture i umetnosti. Na ovogodišnjem Sajmu biće predstavljena prva tri toma.
Isti izdavač imaće na svom štandu i kompletnu “Istoriju čovečanstva” u 10 raskošnih tomova, koja brojem strana, kolor mapa, fotografija, tabela, prevazilazi sve slične istorije ljudske civilizacije napisane do danas u svetu.
Izdavački centar “Matice srpske” je pokrenuo antologijsku ediciju “Deset vekova srpske književnosti”, koja započinje delima Svetog Sava i narodne književnosti i doseže do današnje književnosti, a čije je prvo kolo u deset tomova, nedavno objavljeno. Knjige su naučno priređene, s novim predgovorima, odabranim kritikama, hronologijom, bibliografijima, novim tumačenjima, registrima... Čelnik ovog projekta, upravnik Biblioteke Matice srpske, pesnik i pisac Miro Vuksanović kaže: ”To je zaštita književnosti, njeno sažimanje, pažljiv izbor po savremenim teorijskim pravilima. Neophodno je barem jednom u generacijskom talasu prevrednovati nacionalnu književnost, ukloniti ideološke naslage, vratiti nepravedno proterane, uravnotežiti vekove po njihovim literarnim zaslugama.”
“Clio”, izdavač prepoznatljiv po objavljivanju studija, teorijskih i kapitalnih knjiga, između ostalog, objavljuje “Osnove kulturne istorije” Pitera Berka. Reč je o pristupačnom, studioznom vodiču kroz prošlost, sadašnjost i budućnost kulturne istorije celog sveta. Posebnu zanimljivost ovom izdanju dalo je to što autor naširoko razmatra socio-psihološke razloge koji su istoriju kulture učinili, u novije vreme, veoma atraktivnom disciplinom. Između ostalog, Berk pozicionira kulturnu istoriju u širi saznajni kontekst i povezuje je s novim pristupima u istorijskoj nauci, s rađanjem feminizma, postkolonijalnih studija i svakodnevnim diskursom u kome, kako ističe, ideja o kulturi igra sve značajniju ulogu.

 

[crvendac_011]

Nepogrešivi mehanizam autentičnog zvuka

Nepogrešivi mehanizam autentičnog zvuka

Danas 25.10.2010 15:44



Bazelski kamerni orkestar je nakon svog prošlogodišnjeg nastupa u Beogradu sa Sarom Čang, u Kolarčevoj zadužbini ponovo na 42. Bemusu, nažalost bez Marijane Mijanović, ali zato sa svojim odlučnim koncertmajstorom Julijom Šreder i čembalistom Đorđom Paronucijem kao solistima u programu opervaženom i u prvom i u drugom delu Hendlom i Vilhelmom Fridemanom Bahom, te sa Telemanovim Koncertom za violinu i orkestar a-moll, odnosno Koncertom za čembalo br. 5 f-moll Johana Sebastijana Baha za centralne komade večeri.

Pa, nakon početnog vedrog uzleta sa Hendlovim Končertom grosom B-dur op. 3 br. 2, Julija Šreder i njen angažovani ansambl dolaze na svoje u Telemanovom Koncertu a-moll, koji će Šrederova prebojiti svim vrlinama pravog predvodnika u žestokom zamahu, dok će precizan čembalistički rad Đorđa Paronucija ispuniti Koncert za čembalo, gudače i kontinuo e-moll F43 Vilhelma Fridemana Baha na halucinativan način koji veoma mnogo duguje originalnosti svog autora.
Drugi je deo, bez i malo kolebanja u dostatno visokom naponu energije, još jedan masivni no istovremeno i hitro pokretljivi monument precizno konstruisanih raspoloženja i uzajamnog odnosa tempa polaganih i brzih stavova, u kojem je Bahov Koncert za čembalo br. 5 f-moll dragulj za sebe, a završna Simfonija F-dur F67 Vilhelma Fridemana Baha iznova pouzdani primerak rafinmana i izražajnosti što ih ovaj ansambl neguje da dopre do same srži stvaralačkih vizija ranijeg 18. veka u ovom slučaju i to u raznorodnim svojim eksponentima. Bazelski kamerni orkestar nalik je nepogrešivom džepnom mehanizmu autentičnog zvuka koji naizmenično deluje kao visoko organizovana artiljerija, ali i kao čisti baršun tona koji šušti poput svilenih nabora stila.

 

[crvendac_011]

Istraživanje: Džejn Ostin je bila slaba u gramatici i pravopisu

Istraživanje: Džejn Ostin je bila slaba u gramatici i pravopisu

Beta| 24. 10. 2010. - 19:59h


Britanska književnica Džejn Ostin, hvaljena zbog izvanredne proze, ustvari je bila veoma slaba u gramatici i pravopisu tako da su njeni rukopisi zahtevali ozbiljne lektorske intervencije, pokazalo je jedno novo istražavanje.

"Opšte je mišljenje da je Džejn Ostin imala savršen stil, njen brat Henri izrekao je 1818. čuvenu rečenicu da je 'sve izlazilo gotovo iz njenog pera' a mnogi i danas dele to mišljenje", navela je Ketrin Saderland, profesorka na Univerzitetu u Oksfordu.

"Kada se, međutim, ponovo pročitaju njeni rukopisi, veoma brzo postaje jasno da to nije tako", rekla je profesorka koja je proučavala 1.100 neobjavljenih stranica rukopisa književnice.

"Neobjavljeni rukopisi Džejn Ostin na više načina uništavaju njenu reputaciju o savršenosti: vide se mrlje, precrtavanja, nered. Ona je kršila većinu pravila dobrog pisanja engleskog jezika".

Ketrin Saderland posebno naglašava da u rukopisima koje je istraživala nema ni traga "savršenoj interpunkciji", prenose agencije.

"To navodi na pomisao da je neko drugi bio veoma umešan u proces unošenja ispravki u rukopis pre nego što je objavljen kao knjiga, a iz pisama koja su razmenjivali njen izdavač i njen urednik Vilijam Giford vidi se da su bili svesni njenog neurednog stila i razmenjivali mišljenje kako bi Giford mogao da ga ispravi", dodala je ona.

"U rukopisima nema uglancane interpunkcije i gramatičkog stila koje vidimo u kasnijim romanima 'Ema' i 'Pod tuđim uticajem'".

Giford, objašnjava ona, nije bio izdavač njenih ranijih knjiga kao što su "Razum i osećajnost" i "Gordost i predrasuda" čija se nekonzistentnost pripisivala lošoj štampi.

"Stil tih romana je, ustvari, mnogo bliži onome što se vidi iz rukopisa Džejn Ostin", navela je profesorka.

Ketrin Saderland smatra i da njena otkrića ne bi trebalo da naškode reputaciji književnice koja je umrla malo poznata 1817. u 42. godini, ali je vremenom postala jedna od omiljenih britanskih autora.

Rukopisi Džejn Ostin biće dostupni od sutra na sajtu Jane Austen Fiction Manuscripts: Home, kao rezultat trogodišnjeg projekta da se digitalizuje njen neobjavljeni opus.

 

[crvendac_011]

Свет керамике Марине Поповић

Свет керамике Марине Поповић

Дневник 27.10.2010 06:27



Ретроспективном изложбом уметничких и конзерваторских радова ''Свет керамике Марине Поповић'' Музеј Војводине је синоћ обележио 163 године деловања. Ова изложба је омаж рано преминулој познатој новосадској уметници кроз чији рад се прожимала керамопластика са скулптуром и примењеном уметношћу.

- Савремена керамика Марине Поповић представља поетику теракоте и технике. Као таква, она заузима специфично место у свету уметности - указује ауторка изложбе Даринка Рацков.- Маринин рад потврдио је чињеницу да керамичка дела нису само дела примењене уметности него и дела која повезују вајарство и сликарство, истовремено поштујући властите законе обликовања. Глинена керамика јој је увек била изазов. Помоћу тог исконског материјала желела је да оствари своје идеје инспирисане прошлошћу, традицијом, рустичним формама. Археологија и уметност били су део њеног живота и стварања.Маринина дела карактерише нежност, крхкост, радозналост, радост стварања… Она су пуна снаге и духа, дубоке промишљености, филозофије и размишљања о пролазности живота. Разноврсност тих дела је резултат њеног великог познавања традиције, како наше, тако и далеких цивилизација – кинеске, афричке...
Уметничка збирка Музеја Војводине је, поклоном рођака, обогаћена бројним делима ове керамичарке.
Марина Поповић (1950 - 2003) се школовала се у Новом Саду, где је на Академији уметности дипломирала 1979. на одсеку вајарство код професора Јована Солдатовића. У области керамике стручно се усавршавала у СР Немачкој и Шведској. У школи за дизајн '' Богдан Шупут'' радила је као професор ликовне уметности, а од 1984. у Музеју Војводине као конзерватор и рестауратор чији рад је оставио дубок траг у деловању Музеја. Учествовала је и на бројним архелошким истраживањима Гомолава, Феудвар ..., одакле је налазила инспирацију за свој уметнички рад. Током свог богатог и разноврсног уметничког рада излагала је на десетак самосталних и око седамдесет колективних изложби у земљи и иностранству.

 

[crvendac_011]

Na Beogradskom festivalu igre predstava „Random densa“

Na Beogradskom festivalu igre predstava „Random densa“

Blic 26.10.2010 14:22



Beogradski festival igre je koproducent "F.A.R." (Flesh in the Age of Reason), nove predstave londonske kompanije "Vejn Mekgregor/Random dens". Premijera se očekuje sredinom novembra u "Sadlers Velsu" u Londonu. Isti naslov će imati priliku da pogleda i naša publika, i to u okviru Osmog beogradskog festivala igre (3-18. april 2011).

Predstava "F.A.R." gostovaće u beogradskoj operi "Madlenijanum" i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Po proceni trupe, do dolaska u Srbiju, novu produkciju ove prestižne plesne kompanije videće 27.000 gledalaca na tri kontinenta - kaže Aja Jung, osnivač i direktor Beogradskog festivala igre.
Inspirisana revolucionarnom knjigom Roja Potera "Pohota u doba razuma", postavka "F.A.R." prikazuje "zapitano telo". Prelazeći velike razdaljine između vremena i prostora, potrebe i želje, razuma i duše, "F.A.R." ponire pravo u zagonetku otelotvorenja, za sada, toliko nedostižnu.

Stalni koreograf Londonskog kraljevskog baleta, prvi i jedini koji je ikada pristigao u ovu kompaniju iz sveta savremene igre, višestruko nagrađivani Vejn Mekgregor, jedan je od najzanimljivijih plesnih stvaralaca, poznat po svojoj psihoanalizi koreografije i krčenju puteva između igre, filma, muzike, vizuelnih umetnosti, tehnologije i nauke - rekla nam je Aja Jung, osnivač i direktor Beogradskog festivala igre.

Osnovana 1992 godine kao "Random dens", kompanija je postala instrument pomoću koga je Mekgregor razvio svoj izuzetno dinamičan i izražajan koreografski stil.

 

[crvendac_011]

Чудесни свет Брамсове виолинске литературе

Чудесни свет Брамсове виолинске литературе

Гордана Крајачић Дневник 01.11.2010 07:20



Кад неко пре 25. рођендана сними свих десет Бетовенових виолинских соната – он је за свако поштовање. Од њега се више не очекују мали потези. Сада са 32. виолиниста Марко Јосифоски донео је, прошле недеље на концерту у Скупштини Београда поводом две деценије уметничког рада, интегрално извођење Брамса – све три сонате и Скерцо “на бис”!

Колико се сећам, једино су Ферн Рашковић и Нада Кецман у једној вечери (са паузом) интерпретирале све три Брамсове сонате које су – свака за себе читав микрокосмос идеја и емоција, а заједно – контрастирају једна другој али и чине зрели уметнички портрет композитора. Писао их је између 45. и 55. године сажимајући у њима искуства сјајног симфоничара, камерног музичара и мајстора минијатуре. Отуда у чудесни свет Брамсове виолинске литературе није лако проникнути, нарочито ако сте тек око тридесете, ако никада нисте зарађивали хлеб свирајући по кафанама, ако сте са брдовитог Балкана, ако сте и у љубави и у послу остварени и задовољни. Али у томе и јесте величина уметности великих уметника интерпретације - да се трансформише, да једно време буде неко други, да живи његове емоције, чежње и боли. Како је једном рекла Ивана Жигон – није јој изазов да глуми себи сличне – ту нема шта да глуми – него оне сасвим другачије од ње.
Брамс је била она “другачија рола” за Марка Јосифоског и он је даром художественика ушао у његов лик и дело откривши сву раскошну лепоту његове виолинске палете. Од Прве сонате (Ге-дур, опус 78) чији су почетни тактови прве теме изграђени на мотиве “три ре” (којима завршава и последњи 24 – “фаустовски” Шопенов прелид у де-молу), у којој је Брамс цитирао једну од својих соло-песама из опуса 59 под називом “Кишна песма”. У Другој соната (А-дур, опус 100) – такође је цитирао своју соло-песму “Нежан звук свирале” из опуса 105 у чије је оазе одмерености и чистоте наш млади виолиниста уронио зналачки, префињено, без икаквог форсирања ни темпа ни динамичких егзибиција, управо онако како је строги Ханслик (најоштрије бечко музичко перо ЏИЏ века) записао после првог извођења: “Три ставе Брамсове нове сонате јасна су, логична и једноставна творевина која делује као савршена целина попут неког складног трозвука”.
И најзад – сасвим контрасна – Трећа соната у де-молу опус 108 изречена и у виолинском парту испевана у повишеном сензибилитету са усвојеним обрасцима бетовенског мотивског рада и класичарске јасноће али и личним брамсовским печатом северно-немачког романтичара, меланхолика и сањара. У сетну резигнацију лаганог става, али и у ватрену бујицу финала Марко Јосифоски је ушао племенитим тоном (своје) виолине из 1898, из колекције Слободана Штетића, али и епски широко и технички бујно. Управо у финалном ставу, једна жица је под навалом толико сливених емоција – препукла; но, само после пар минута Соната је приведена крају – виртуозно, бљештаво, страствено.

 

[crvendac_011]

Требиње - Дучићеве вечери поезије

Требиње - Дучићеве вечери поезије

СРНА 31.10.2010 11:59



Дучићева награда за 2010. годину уручена је савременом српском књижевнику Миловану Данојлићу на централној свечаности "Дучићевих вечери поезије" у Требињу.

У образложењу жирија, које је синоћ на свечаној акдамији под називом "У хлебној доброти ћирилице" прочитао професор Ранко Поповић, наводи се да је Данојлић један од најзначајнијих стваралаца савремене српске књижевности, прозни писац и пјесник изразито препознатљивог рукописа, стилиста, посједник раскошног рјечника, трагалац изузетне моћи запажања и наглашеног моралног става.

"Поетско тражење смисаоног ослонца на задатом брисаном простору постојања јесте, прије свега, језичко трагање, са сопственом упоришном тачком, тачком отпора, како је именује Данојлић", истиче се, између осталог, у обраложењу жирија за додјелу "Дучићеве награде".

Говорећи о Данојлићевој поезији, професор Јован Делић истакао је да је ријеч о пјеснику вјечитог календара који увијек и изнова фасцинира.

Захваљујући се на престижној награди, Данојлић је истакао да признања увијек пријају, посебно када се ради о пјеснику као што је Јован Дучић. "Никада се нисам борио ни за једну награду, нити сам их тражио, одбити их је глупо, као и превише јој се радовати", рекао је Данојлић.

Говорећи о Јовану Дучићу и подсјећајући на његов повратак у родни град, начелник општине Требиње и предсједник организационог одбора "Дучићевих вечери поезије" Доброслав Ћук истакао је да овогодишње саборовање пјеснику у част освјетљава један посебан јубилеј, односно прву деценију поновног сусрета и заједничког бивствовања Дучића и Требиња.

"Из прекоокеанског Либертвила, тачно прије десет година, Дучић се вратио у Требиње чиме је након готово шест деценија испуњено пјесниково завјештање да почива на бријегу изнад родног града", подсјетио је Ћук.

Дучићев повратак, додао је он, био је и наш својеврсни повратак себи и сопственом идентитету, повратак великим идејама и освједоченим вриједностима, који су нам негдје у измаглици националне амнезије годинама остали затурени и затрављени.

"Сада, када су Дучић и Требиње, коначно, поново заједно и у нераскидивом јединству `грумена глине ужежене` и када је из тог грумена тврдог, херцеговачког засвијетлила жижа нашег сабрања и самопознања, жеља и обавеза да се окупљамо око тог пламена јача је него икада", рекао је Ћук.

У културно-умјетничком дијелу програму, између осталих, наступили су првак југословенског драмског позоришта из Београда Гојко Шантић, првак балета Народног позоришта Констатин Костјуков, солиста балета Народног позоришта Бојана Жегарац, београдска примадона опере Народног позоришта Снежана Савичић, академски хор и оркестар "Шпанац" из Београда, Божидар Вучур, клавир и Ранко Слијепчевић, гитара и вокал.

Свечаној академији у Музеју Херцеговине у Требињу претходила је изложба слика Милорада Ћоровића-поклон збирка овој културној установи.

У Херцеговачкој Грачаници на Црквини, брду изнад Требиња јутрос, посљедњег дана "Дучићевих вечери поезије", биће служен помен великом српском пјеснику Јовану Дучићу након чега ће, у вечерњим часовима, бити одржано "Пјесничко вече" на коме ће наступити еминентна пјесничка имена из Републике Српске, Србије и Црне Горе.




​

 

[crvendac_011]

Izložba Marka Stojanovića

Izložba Marka Stojanovića

RTV 31.10.2010 11:41



U Savremenoj galeriji u Zrenjaninu sutra će biti otvorena izložba Marka Stojanovića "Novi zavet - novi dizajn", koja prikazuje osam instalacija, tematski vezanih za sakralnu umetnost (Blagovesti, Rođenje Hristovo, Tajna večera.).

Stojanović (28) je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, smer grafički dizajn.
Izlagao ja na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je više nagrada.
Na izložbi u Zrenjaninu, koja će premijerno u celosti biti realizovana u Savremenoj galeriji, Stojanović pokreće pitanje uvođenja ikonografskih novina u hrišćanskoj umetnosti, jasno izražavajući želju da radi za Srpsku pravoslavnu crkvu, saopštili su organizatori u najavi izložbe.