Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Ovogodišnji, 51. Oktobarski salon otvara se u 19 časova u zgradi koja je dodeljena Muzeju grada Beograda (Resavska 40b), odnosno u prostorijama nekadašnje Vojne akademije. Međunarodna izložba, na kojoj će biti najviše video radova naslovljena je „The Night Pleases Us” odnosno „Noć nam prija”. Reč je o citatu preuzetom iz duže rečenice autora „Lavirinata” H. L. Borhesa. „Ne mogu da prolazim kroz predgrađa pod okriljem noći, a da ne mislim o tome da noć nam prija jer potiskuje detalje na isti način kao i naše sećanje.” Koncepciju Oktobarskog salona objašnjava u razgovoru za „Politiku” kustos iz Švedske Juan Puset koji je Salon osmislio u saradnji sa Selijom Prado.
– Na noć gledam kao na metaforu, tamni prelaz iz senke ka svetlu, hodnik poimanja, vreme u kome se ponekad prisećamo zaboravljenih detalja... duboko utonulih u nesvesno. Kada ti detalji postanu naglašeni, rekonstrukcija činjenica koju obavimo utiče na sliku prethodno formiranu u našem sećanju. Kako se sećati, takođe se može posmatrati i kao pitanje toga šta neko bira da zaboravi, što je kako individualan tako i univerzalan mehanizam. U Borhesovom eseju dalje se tvrdi da pojedinačna iskustva bivaju korigovana daljim tokom događaja i potom premeštena u sećanja na način na koji su to pokazali mnogi od učesnika ovogodišnjeg Oktobarskog salona. Nas kuratore zanima fluktuirajuća granica između samostalnosti i zavisnosti u društvu u celini, u nedavnoj prošlosti. Pored toga, mnogo nam znači što je za održavanje ovog Oktobarskog salona prvi put svima dozvoljen pristup u nešto što je ranije bila vojna imovina. Upotreba ovog prostora, shodno konceptu, tiče se promene istorije, ličnih sećanja i nade. Neverovatno smo srećni što nam je omogućeno da ovo mesto upotrebimo za izložbu, prostor kao prostor je fantastičan. Ova izložba nanela je još jedan sloj života na ovu građevinu, kažu kustosi. Po rečima kustosa, radovi su koncentrisani u jedan prostor, nisu rasparčani po celom gradu, zbog želje da Salon bude dostupan. „Cilj nam je da produbimo razumevanje rada svakog od umetnika, radije nego da povećamo broj učesnika, a ponekad i da izložimo po dva rada nekog od umetnika. Grupna izložba postavljena je gotovo kao serija individualnih predstavljanja. O umetničkim radovima razgovarali smo kao o sponama koje omogućavaju nove načine komunikacije. Stoga je delo Aernouta Mika „Žrtveno jagnje” (Scape Goat) nastajalo paralelno sa ratom u Jugoslaviji tokom 90-ih. To i jeste suština poezije i drame , da nam se obraćaju na drugačijem nivou od svakodnevnog govora. Pogotovo u kompleksnim odnosima koji se manifestuju u građanskom ratu. Ili u slučaju Amara Kanvara koji je veoma pažljivo pratio rat na Balkanu dok je stvarao „Svedočenja munja” (Lightning testemonies), delo koje je opisivalo užasne događaje koji su se odigrali na indijskom potkontinentu. Umetnost može da bude način da vidimo da pripadamo širem, globalnom, kontekstu. Nije reč o imenovanju ili definisanju, već o pronalaženju novih naziva i drugačijih pogleda. Reč je o izmeštanju istina i otvaranju mogućnosti da se shvati da postoji više načina razumevanja. U izvesnom smislu, to je upravo ono što je predstavio Tim Ecels u svom novom radu „Jezik noći” (Night Language). To je novi vid komunikacije, neproziran i delom apstraktan, koji reaguje na mesto održavanja izložbe”, objašnjava Juan Puset.
U Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu večeras je otvorena izložba slika jednog od najznačajnijih jugoslovenskih slikara 20. veka Marka Čelebonovića pod nazivom "Slike iz porodične kolekcije". Otvarajući izložbu, istoričar umetnosti Nikola Kusovac je naglasio da je Čelebonović moralna ličnost bez premca i da je izuzetno zadužio srpski narod.
- O njegovoj ulozi u srpskoj istoriji umetnosti ne bi trebalo trošiti reči. Gromada kakva neće moći da bude prevaziđena u skorije vreme - istakao je Kusovac.
On je rekao da Čelebonovića pamti po svedočenju njegovih učenika, kojima je predavao na Akademiji umetnosti u Beogradu od 1946. do 1960. godine.
Bila su to tvrda vremena, ocenio je Kusovac, naglašavajući da je Čelebonović "kada god je negde zaškripalo ili se pokazalo da nekome ne stoje stvari kako valja" svojim autoritetom štitio studente.
Prema rečima Kusovca, Čelebonović je branio studente od onih koji su hteli da ih procenjuju pomalo prestrogo, a često i ideološki.
Izložba obuhvata Čelebonovićeva kapitalna dela iz kolekcije njegove porodice, koja su nastala od 1923. do 1984. godine. Ova dela, prema rečima autorke izložbe Ljubice Miljković, Čelebonovića na najbolji način predstavljaju kao značajnog jugoslovenskog, francuskog i svetskog umetnika. Otvaranju izložbe prisustvovao je novi ambasador Francuske
u Beogradu Fransoa Gzavije Denijo. Od 11. oktobra u Francuskom kulturnom centru publika će moći da vidi i izložbu "Kreativni univerzum Marka Čelebonovića". Biće izloženi Čelebonovićevi crteži i dokumentarni materijal.
Muhai Tang, svetski proslavljeni kineski dirigent, od ove sezone biće šef-dirigent Beogradske filharmonije... Na toj poziciji ostaće naredne tri godine, a prvi koncert održaće 29. oktobra. Za „24 sata“ otkriva da s našim nacionalnim orkestrom planira da dostigne vrhunsku klasu. Atmosfera u Beogradu ga je potpuno oduševila i jedva čeka da bolje upozna grad. Već dva puta ste bili gostujući dirigent na koncertima Beogradske filharmonije. Kakve su vaše impresije?
- Fascinirala me je jaka volja orkestra. Upečatljivo je da se orkestar, koji se nalazi u društvu koje nema idealnu ekonomsku i političku situaciju, svojom izuzetnom voljom trudi da dostigne domete koji su daleko iznad toga. Orkestar se već nalazi na visokom nivou i optimista sam da ćemo veoma brzo zajednički postići ciljeve koje sam postavio.
Kakva su vaša očekivanja, ciljevi i planovi za naredne tri godine?
- Kao i od svih orkestara sa kojima sam sarađivao – očekujem da dostignemo vrhunsku klasu. Ne mislim da se upoređujemo sa drugim orkestrima, već da u okviru naših koncerata ostvarimo maksimum u interpretaciji i razumevanju dela, osećaju za različite stilove, izraženu muzikalnost i emocije. Želja mi je i da, osim velikana kao što su Brams i Dvoržak, radim i dela mladih talentovanih kompozitora iz Srbije.
Dirigujete veoma širok reportoar. Šta za vas predstavlja najveći izazov?
- U početku će to biti popularnija i poznatija dela literature, koja treba da doprinesu da se još bolje upoznam s orkestrom i takođe će biti interesantno za publiku da čuje popularna dela u našoj osveženoj interpretaciji. Ali, u drugoj i trećoj sezoni treba još više da težimo podizanju umetničkog nivoa. I tu nas očekuje izazov težih i zahtevnijih programa.
Kakvi su vaši utisci o Beogradu?
- Veoma lepa priroda, simpatični, prijatni i komunikativni ljudi i raznovrsnost kulture, spoj Zapada i Istoka, različitost religija. Interesuje me raznovrsnost kulturnog uticaja na ovim prostorima i to želim da bolje upoznam. To je veoma važno za jednog umetnika, to je njegova „hrana”. Takođe, srpska kuhinja je izvanredna. Beograd je, svakako, grad koji jedva čekam da otkrijem i bolje upoznam.
Književno veče posvećeno 150-godišnjici rođenja ruskog književnika Antona Čehova biće održano večeras u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić" u Beogradu. U programu će učestvovati Žarko Trebješanin, Bane Jovanović, Vitomir Teofilović, Emilija Cerović i Radoslav Milenković, koji će kazivati odlomke iz Čehovljevih dela, najavljeno je iz te ustanove. Profesor Žarko Trebješanin će govoriti o temi "Humor i melanholija u Čehovljevom delu", a Bane Jovanović o Čehovljevim humoreskama i novelama. Vitomir Teofilović će se posvetiti humoru i satiri u pričama Antona Čehova, dok će Emilija Cerović govoriti o njegovom dramskom opusu. Anton Čehov rođen je 17. januara 1860. godine u Taganrogu na jugu Rusije. Gimnaziju je završio u rodnom gradu, a potom je u Moskvi upisao studije medicine koje je završio 1884. godine. Još kao student objavljivao je prve novele, feljtone i humoreske u raznim časopisima, a 1884. i prvu zbirku pripovedaka "Melpomenine bajke". Godine 1887. počeo je da piše prvu dramu "Ivanov", po nalogu upravnika Moskovskog teatra Korša. Premijera tog komada održana je 19. novembra 1887. u Moskvi. Odd 1890. do 1892. Čehov je boravio na ostrvu Sahalin, gde je obilazio zatvore, kolonije i ostale kaznene ustanove, uz zabranu kontakata s političkim zatvorenicima. Na osnovu prikupljene građe napisao je reportažu "Ostrvo Sahalin". Godine 1896. premijerno je izvedena njegova drama "Galeb" u Aleksandrijskom teatru u Sankt Peterburgu, ali je predstava doživela fijasko. Godine 1898. Nemirović-Dančenko i Stanislavski osnovali su Moskovski hudožestveni teatar (MHAT) i tražili od Čehova dozvolu da postave "Galeba". Posle dužeg kolebanja pisac je pristao pristaje, a predstava je uspešno izvedena prvi put 17. decembra 1898. godine. Nakon uspeha "Galeba" MHAT više ne može da se zamisli bez Čehova, tako da slede premijere "Ujka Vanje" (1899), zatim "Tri sestre" (1901) i "Višnjika" (1904), nekoliko meseci pred Čehovljevu smrt.
Plesna predstava "Otelo" u koprodukciji Bitef teatra i festivala Budva grad biće premijerno izvedena 13. oktobra. Koreografiju za predstavu rađenu po motivima čuvenog dela Vilijema Šekspira kreirali su Zoran Marković i Maša Kolar.
U plesnoj predstavi igraju Nikola Tomašević, Tamara Ivanović, Ana Ignjatović, Strahinja Lacković, Miloš Isailović, Milica Jević i Miloš Kecman.
Reprize "Otela" u Bitef teatru su 16. i 24. oktobra.
Gala koncertom Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, u subotu, 16. oktobra, na sceni "Jovan Đorđević" svečano će započeti jubilarna - 150. sezona tog najstarijeg domaćeg teatra, najavili su organizatori. Orkestrom SNP-a dirigovaće gošća iz Nemačke Kornelija fon Kersenbrok i Aleksandar Kojić, a dirigent hora je Vesna Kesić - Krsmanović.
Kornelija fon Kersenbrok je umetnički direktor Operskog festivala "Gut Imling" u nemačkog gradu Haflingu, gde je ostvarila mnogobrojne koncerte i operske predstave kao što su "Vesele žene vindzorske", "Prodavac ptica", "Čarobna frula", "Bal pod maskama", "Magbet", "Nabuko" i druge.
Kao slobodna umetnica dirigovala je Radijskim filharmonijskim orkestrom u Hanoveru, Državnim filharmonijskim orkestrom u Haleu, Minhenskim simfonijskim orkestrom i mnogim drugima a sarađivala je i sa orkestrima iz Cceške, Rumunije, Ukrajine i Gruzije.
Na programu koncerta su najlepše i najpopularnije arije i horske numere i uvertire iz opera "Aida" i "Otelo" (Verdi), "Boemi", "Toska" i "Turandot" (Pučini), "Karmen" i "Lovci bisera" (Bize), "Lutajući Holanđanin", "Leongrin", "Tristan i Izolda", "Tanhojzer" (Vagner).
Biće izvedene i arije iz Mocartovog "Don Đovanija", "Borisa Godunova" od Musorgskog i drugih dela.
U okviru Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica 12. oktobra je počelo sa radom pozorište "Rakovica", koje je otvorila Gorica Popović monodramom "Gospođa Milihbrot". Popovićeva je režirala komad, zatim je uradila adaptaciju kratkih priča Branislava Nušića i napravila monodramu o "veseloj udovici" tridesetih godina prošlog veka.
Na svom redovnom večernjem i dečijem repertoaru, pozorište će imati 18 profesionalnih predstava.
Tokom pozorišne sezone 2010/2011, pozorište će ugostiti predstave Šabačkog i Kruševačkog pozorišta, kao i diplomske predstave Fakulteta dramskih umetnosti.
Na sceni ovog pozorišta predstaviće se i dramski studio "Maska" koji vodi glumac Miloš Lazić, a početkom novembra očekuje se njihova premijera predstave "Gospođa ministarka".
četvrtak, 14. okt 2010, 17:51 -> 20:31 Izvor: RTS Blago biblioteka Srbije
Izložba "Skriveno blago biblioteka Srbije" sa najdragocenijim eksponatima zavičajnih zbirki javnih bilioteka otvorena u Muzeju smederevskog Podunavlja. Izložbu će videti publika u Beogradu, Požarevcu, Zrenjaninu, Nišu, Kikindi, Pirotu i Boru. U Muzeju smederevskog Podunavlja otvorena je izložba Skriveno blago biblioteka Srbije sa najdragocenijim eksponatima zavičajnih zbirki javnih bilioteka.
Knjiga "Od svakoga po malo" iz Gradske biblioteke Subotice
"Namera je da izložbom prvi put u istoriji srpskog bibliotekarstva na jednom mestu bude okupljeno i javnosti prikazano najznačajnije pisano zavičajno nasleđe koje nam prenosi dragocene podatke i artefakte, prikupljene i odabrane širom Srbije, o nastanku, životu, razvoju i stvaralaštvu jedne sredine", rekao je direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić. Gradska biblioteka Subotice izložila je knjigu "Od svakoga po malo" štampane u Pešti 1764. godine. Štampanje je omogućio Gradski senat Subotice, tadašnje Sent Marije. Autor je Đuro Rapić, franjevac iz Gradiške. Ilustrovana vinjetama sa matrica u drvorezu, ta knjiga obrađuje prigodne besede o životu svetaca i mučenika. To je najstarija knjiga zavičajnog fonda subotičke biblioteke. Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" iz Sombora izložila je prvi dečji list iz 1866. "Prijatelj srpske mladeži". List je izlazio dve godine. Prve je izašlo 12, druge 24 broja. Narodna biblioteka Smederevo iz zavičajnog fonda je izvukla istorijski roman "Đurađ Branković", prvo delo Jakova Ignjatovića, štampan 1859. u mitropolijskoj štampariji u Sremskim Karlovcima. Knjiga je pisana crkvenoslovenskim jezikom, predvukovskim pravopisom.
Istorijski roman "Đurađ Branković iz Narodne biblioteke Smederevo
Narodna bibloteka "Radoslav Nikčević" Jagodina izložila je rukopisni "Dnevnik trgovine braće M. Markovića", jednog od najuglednijih starešina trgovačkog esnafa i manufakturista u Jagodini. Gradska biblioteka "Vuk Karadžić" Kosovska Mitrovica izložila je tapiju na kuću iz vremena turske vlasti na Kosovu i Metohiji. Tapija je na kuću koju je kupio Mihailo Mijatović. Njegova porodica je posle 1917. prezime promenila u Jerotijević. Tapiju je nasledio Cvetko Jerotijević od oca Mihaila. Tapija do danas nije prevedena. "Nekome dragocenosti ispadaju iz ruku, a nekome - iz glave, U bibliotekama vodimo računa o dragocenostima ove druge vrste - o umotvorinama. A u zavičajnim fondovima biblioteka Srbije vodimo računa o umotvorinama koje su obeležile pojedine krajeve naše zemlje, ali i svojim značajem prekoračile granice zavičaja i doba u kome su nastale" zaključio je Ugričić. U donjoj sali muzeja u Smederevu trenutno su izloženi najdragoceniji eksponati iz zavičajnih zbirki javnih biblioteka u Srbiji.
Tokom ove godine izložbu će videti publika u Beogradu, Požarevcu, Zrenjaninu, Nišu, Kikindi, Pirotu i Boru.
Novosadsko pozorište pobednik festivala u Kragujevcu
Novosadsko pozorište pobednik festivala u Kragujevcu
FoNet 16.10.2010 17:04
Predstava "San letnje noći" reditelja Zoltana Puškaša, u izvođenju Novosadskog pozorišta (teatra Ujvideki szinhaz) proglašena je za najbolju predstavu na Petom međunarodnom pozorišnom festivalu Joakim interfest. Nagrada za najbolju režiju, na festivalu koji je u petak uveče završen u Kragujevcu, pripala je Ivani Vujić za predstavu "Pioniri u Ingolštatu" po tekstu Marilujze Flajser u izvođenju Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac.
Nagrada za najbolju žensku ulogu pripala je Medihi Muzlimović, glumici Narodnog pozorišta iz Sarajeva, za ulogu u predstavi "Gospođica Julija" reditelja Gradimira Gojera.
Najbolje muške role ostvarili su Nastas Popdimitrov u predstavi "Sanjajući beg Mihaila Bulgakova", u režiji Nikola Poljakova, Dramsko-lutkarskog teatra iz Bugarske, i Toni Mihajlovski kao Jeronija u predstavi "Crvena magija", Teatra Anton Panov iz Strumice u Makedoniji.
Nagrada za muziku pripala je Andrešu Marjano Ortegi za muziku u predstavi "San letnje noći", a nagradu za vizuelni identitet dobila je predstava "Sve o ljubavi" reditelja Alekseja Kuzeljnija u izvođenju Teatra Art studio iz Kijeva.
Specijalnu nagradu žirija i publike dobila je predstava "Ja probam da poletim" Đanfranka Berardija, Teatra Stabile di Kalabrija iz Italije.
Na petom Međunarodnom pozorišnom festivalu malih scena Joakim Interfest nastupila su pozorišta iz Kanade, Rusije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Italije, Bosne i Hercegovine i Srbije.
Predstava "Elijahova stolica" u režiji Borisa Lijaševića biće premijerno izvedena 16. oktobra na sceni Teatra "Bojan Stupica" Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Predstava Borisa Liješevića rađena je prema istoimenom romanu Igora Štiksa i bavi se pitanjem identiteta kroz priču o sudbini austrijskog pisca Riharda Rihtera.
Junak predstave nakon razvoda napušta Pariz i vraća se u rdni Beč. Tu pronalazi pismo svoje majke iz 1941. godine iz kojeg saznaje da je njegov otac bio Jevrejin Jakob Šnajder.
Pisac odlučuje da pronađe svoje korene, a potraga ga vodi u ratom zahvaćeno Sarajevo.
Dramatizaciju Štiksovog romana potpisuje Darko Lukić, a u predstavi igraju Svetozar Cvetković, Jelena Trkulja, Renata Ulmanski, Maja Izetbegović, Đuza Stojiljković i Bane Jevtić.
