Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Beogradski muzički festival - Bemus otvara svoja vrata 16. oktobra i do 24. oktobra predstaviće niz od 13 koncerata, izjavila je danas na konferenciji za novinare sekretarka za kulturu grada Berograda Ivana Avžner. Ivana Avžner je istakla da 42. festival, pod nazivom „Open this door now", otvara austrijski solista na udaraljkama Martin Grubinger uz pratnju Simfonijskog orkestra RTS-a, dok će manifestacija biti zatvorena spektakularnim koncertom Njujorške filharmonije, u okviru njihove evropske turneje. O kvalitetu izvođenja jednog od najstarijih simfonijskih orkestara u svetu, kako je navela, svedoči i 15.000 koncerata koje je održao taj orkestar. - Bemus će obeležiti i 200 godina od rođenja velikih kompozitora Roberta Šumana i Frederika Šopena, kao i 100 godina od rođenja našeg Vojislava Vučkovića. Festival je ove godine otvorio vrata i jednom novom vidu donatorske kampanje, pozivajući društveno odgovorne kompanije da otvore vrata muzici i humanosti. Od donatorskih sredstava, 50 odsto biće uplaćeno na račune Doma za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj, Sigurnoj i Roditeljskoj kući, Svratištu, kao i Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Sremčici - istakla je Avžnerova. Pored pomenutih novina, Bemus je pokrenuo inicijativu za osnivanje nacionalne asocijacije festivala izvođačkih umetnosti Srbije, u koju su uvršteni različiti muzički i scenski festivali, koji po umetničkom dometu i značaju prevazilaze okvire svog grada i naše zemlje, najavila je gradska sekretarka za kulturu. Ministar kulture Nebojša Bradić istakao je u Starom dvoru da festival iz godine u godinu raste, razvija svoje programe, koje na dobar način predstavlja građanima Beograda i Srbije. - Ovaj festival u svom konceptu održava tradiciju i dignitet umetničke muzike, ali i integriše sve ono najbolje iz te branše. Ministarstvo kulture će i dalje davati podršku najznačajnijem festivalu umetničke muzike kod nas, kako bi se on širio i podstakao slične manifestacije u Srbiji, kao i bolju regionalnu saradnju - rekao je Bradić. Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Meri Vorlik izrazila je veliko zadovoljstvo što je u prilici da u ime te zemlje pomogne održavanje Bemusa, čiji je program ove godine, kako je ocenila, obećavajući. - Zahvaljujem svima koji su omogućili da Njujorška filharmonija ponovo, posle 51 godine, svira u Beogradu. Oni koji prate umetnost znaju koliko je važan povratak Filharmonije u Srbiju u pogledu održavanja kulturnih veza naše dve zemlje - istakla je Vorlikova. Ulaznice za pojedinačne koncerte mogu se kupiti na blagajnama dvorana u kojima se programi odvijaju. Ulaznice za završni koncert Njujorške filharmonije mogu se kupiti na blagajnama „Sava centra", Kolarčeve zadužbine i Doma omladine. Kompletne biografije učesnika i detalji programa mogu se naći na internet-stranici bemus.rs.
Akademski hor "Obilić" iz Beograda osvojio je četiri glavne nagrade na upravo završenom 21. međunarodnom festivalu akademskih horova u Češkoj, objavljeno je na sajtu Univerziteta u Beogradu. Hor sa 55 beogradskih studenata i dirigentom Darinkom Matić- Marović na čelu, poneo je titulu najboljeg hora festivala, kao i još tri nagrade u pojedinim kategorijama, sa takmičenja održanog od 21. do 26. septembra u češkom gradu Pardubice. U konkurenciji 13 horova iz šest evropskih zemalja, "Obilić" je osvojio zlatne plakete u kategorijama mešoviti hor, folklor i kompozicija jednog stila. Kao najbolji hor festivala, "Obilić" je osvojio i specijalnu nagradu rektora Univerziteta u Pardubicama.
Onoliko koliko je bio intrigantan život najvećeg predstavnika barokne škole u Italiji, Mikelanđela Merizija Karavađa (1571–1610), jer ga je proganjala ruka pravde zbog brojnih zločina i ubistva koje je počinio, toliko su bila i ostala intrigantna i njegova dela. Dva će publika moći da pogleda, i uveri se u tu tvrdnju na predstojećoj izložbi „Karavađo. Misterija dveju slika Sveti Franja u meditaciji”, koja će biti održana od 14. do 27. oktobra u Palati Italija (Kneza Miloša 56) u Beogradu, upriličenoj povodom četiri veka umetnikove smrti. Izložba je prilika da se prikažu remek-dela sa istim nazivom koja su pripisivana svojevremeno Karavađu, ali se na osnovu analiza ispostavilo da samo jedno pripada njemu i nalazi se u crkvi Svetog Petra u mestu Karpineto Romano u okolini Rima, a drugo, kako je po opsežnim analizama utvrđeno, najverovatnije pripada Bartolomeu Manfrediju, Karavađovom sledbeniku iz 17. veka i nalazi se u crkvi Santa Marija Imakolata Koncezione u Rimu. Osim što će videti delo slavnog Karavađa, naša publika, za koju je ulaz slobodan, može da se uveri i u kompetentnost italijanskih stručnjaka u oblasti restauracije i istorijsko-umetničkog istraživanja. Slike su vlasništvo Fondaverskih objekata italijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je ekskluzivno za ovu priliku dozvolilo njihovu pozajmicu. „Duplo” umetničko delo, dva platna naizgled identična, krila su misteriju autorstva, ali je savremenim metodama moguće dokučiti istinu. Postavka nudi panele sa rezultatima istraživanja koja su dovela do razrešenja misterije kojem umetniku koje delo pripada. Petar Petrović, istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzeja u Beogradu, o ovome za „Politiku” kaže: – I u Engleskoj je svojevremeno održana izložba Nacionalnog muzeja u Londonu koja je predstavila sve kopije, replike i falsifikate koji su ko zna otkad stizali u muzej. U tu svrhu su bile izložene i Botičelijeve slike, platna Rembranta i drugih, a kod nekih se autorstvo i dalje preispituje. Veoma je zanimljiva tema kako neka dela dolaze u muzejsku ustanovu. To je intrigantno za javnost, i zahteva duga i iscrpna istraživanja. U svakom slučaju, veoma je značajno to da Karavađa možemo videti u Beogradu. To je retka prilika, i to uz još jedno remek-delo, ali Karavađovog sledbenika. Ta istraživanja autorstva su potrebna svakako, kao i stvaranje baze podataka pigmenata, što bi stvorilo bitne podatke i za naše prilike i našu umetnost. Karavađo je bio veoma uticajan u periodu završetka renesanse i početka baroka, a njegovo slikarstvo i te kako utiče i danas na autore. Ne postoji istoričar umetnosti koji će reći da ne voli Karavađa, možete ga više ili manje voleti, ali ga morate poštovati! Mikelanđelo Merizi Karavađo je radio u Rimu, Napulju, na Malti i Siciliji. Kao zidarski sin prvo se bavio tim zanatom, a potom je bez škole i učitelja postao slikar. Bio je brutalan i neobuzdan, život je provodio po krčmama i lako je potezao nož. Iz Rima je morao da pobegne zato što je smrtno ranio jednog čoveka u tuči. Cveće koje je on slikao, žanr scene sa tipovima iz njegove blizine, kartarošima, ubicama, ciganima, izazivale su senzaciju realizmom i plastičnošću. Uspeh mu donosi podrška kardinala Del Montija. Crkveno slikarstvo čini glavni deo njegovih radova u koje unosi inovacije. Najznačajnija dela, od svega što je naslikao za 39 godina života, jesu „Meduza” i „Bahus”, a najveći uticaj izvršio je na Rubensa, Rembranta i Velaskeza.
Пробама за нову представу глумци сенћанске Камерне сцене „Мирослав Антић” отпочели су јубиларну 25. сезону. Први глумачки ансамбл припремају комедију „Јелисаветини љубавни јади због молера” по тексту Милана Јелића, а режија је поверена новосадском редитељу Филипу Марковиновићу. У представи су ангажовани проверени глумци сенћанске сцене Бранислав Унгиновић, Гордана Николић, Мирјана Савин, Душан Блажић, Љубомир Борђошки, Надица Павлов, Божидар Попов, Тамара Вукашиновић и Слободица Филиповић. Управник КС „Мирослав Антић” Небојша Басарић најављује да ће почетком октобра омладински ансамбл почети припрему представе „Дон Жуан се враћа из рата” Едена фон Хорвата, у режији Бранка Вучетића, док дечији ансамбл већ ради на представи „Бесна глиста” по тексту Миле Машовић, а у режији Маје Радоњић.
- Репертоар у јубиларној сезони заокружен је обнављањем представе „Слон” предшколског ансамбла која ће се изводити у сенћанским вртићима. Обележавање вредног јубилеја биће у оквиру традиционалне Светосавске академији 26.јануара идуће године - каже Басарић.
Он додаје да је протекла сезона успешно завршена наступом на више фестивала. Тако је на првом омладинском позоришном фестивалу Војводине у Кули представа сенћанског ансамбла „Женски разговори” освојила награде за колективну и игру и најбољи сценски говор, Силвији Шогоровић је припала награда за најбоље глумачко остварење, Јована Радовановић је добила глумачку похвалу, а редитељ Бранко Вучетић награду за драмско-педагошки рад. Успехе је прошле сезоне на смотрама позоришног аматеризма остварио и први глумачки ансамбл Сенћана, јер се комад „Лепе очи, ружне слике” пласирао у такмичарску конкуренцију Фестивала сетивала у Требињу, а „Венецијанка” је играна на затварању требињског фестивала у част награђених.
Komedija "Zlatno tele" otvara sezonu nacionalnog teatra
Komedija "Zlatno tele" otvara sezonu nacionalnog teatra
Glas javnosti 01.10.2010 16:57
Dramski ansambl Narodnog pozorišta će novu 142. sezonu otvoriti 6. oktobra na Velikoj sceni premijernim izvođenjem komedije Ilje Iljfa i Jevgenija Petrova "Zlatno tele" u režiji Gorana Markovića, uz direktan prenos na Drugom programu RTS-a od 20 sati, najavljeno je na konferenciji za novinare u nacionalnom teatru. Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović istakao je da je "Zlatno tele" po mnogo čemu posebna predstava koja će se dugo pamtiti ne samo u ovom pozorištu.
"Ne pamtim da se u skorijoj pozorišnoj praksi desilo da glumac pripremi ulogu i ne odigra pred publikom, napustio nas je bard srpskog glumišta Rade Marković koji je trebalo da igra Funta, to nam je donelo veliku tugu ali smo odučili da predstavu posvetimo njemu", kazao je Đurović. Posebnost predstave je i direktan televizijski prenos koji će omogućiti ne samo publici u sali nego i širokom auditorijumu televizijskih gledalaca da vide premijeru i sva događanja oko nje. Brojne kamere "uvešće" gledaoce u svečani hol, galeriju, salone, garderobe pozorišta, moći će da vide i čuju istorijat Narodnog pozorišta i plan za ovu pozorišnu sezonu, od direktora Đurovića, detalje o nastanku predstave, od reditelja Markovića i pred početak predstave iz šminkernice reč popularnog glumca Milana - Laneta Gutovića koji igra glavnog junaka Ostapa Bendera. Reditelj Marković ispričao je da je za svoj rediteljski debi u nacionalnom teatru izabrao kultno delo ruskih satiričara kojim je kao mlad bio fasciniran a posle mnogo godina utvrdio da ljudi više ne znaju da postoji.
"Iako je delo napisano 1931. godine u vreme revolucionarnih promena u SSSR-u, sličnost sa našim današnjim društvom u tranziciji koje je obeleženo kriminalom je frapantna", kazao je Marković.
Opera i teatar Madlenijanum večeras svečano otvara novu umetničku sezonu premijerom dve komične opere - „Rite“ Gaetana Donicetija i „Anželike“ Žaka Ibera. Obe predstave u ovogodišnjoj produkciji režirao je Stefan Sablić. „Rita“ i „Anželika“ uparile su se u prošloj sezoni, kada su izvođene u saradnji Madlenijanuma sa zagrebačkom Operom bb na scenama i u Srbiji i u Hrvatskoj. Sablić je tada režirao samo „Anželiku“ koju je, prema njegovim rečima, „publika prihvatila od prvog momenta, a jako dobro prošla je i kod kritike“. Bio sam iznenađen kako je publika reagovala na svaki fazon i foru u „Anželiki“. Ta predstava je dobro prošla. Nadam se da će se i „Rita“ tome približiti. Pokušao sam da je napravim u sličnom „rukopisu“ - kaže Sablić u razgovoru za Danas.Na pitanje u čemu je još, osim scenografije i kostima, Donicetija „približio“ Iberu, čija su dela nastala u razmaku od 85 godina, Sablić odgovara da je težište stavio na „tumačenje priče i likova“. „Pokušao sam da ispričam priču koja će biti razumljiva i komična“. Obe predstave, iako svaka od njih ima dve pevačke podele, pripremljene su sa petnaestak proba na kojima je velika pažnja poklonjena glumačkom nijansiranju uloga. - Muzika je veoma zahtevna, tako da se pevači bore između gledanja u dirigenta da bi bili tačno na svakoj noti i zahteva na sceni, jer su navikli da uverljivo scensko izvođenje nije toliko važno koliko pevanje. Međutim i scenski deo mora da bude urađen, jer sada nigde u svetu opera nije samo pevanje. Danas se traži da se opere, koje su zapravo priče o nekim kraljevima i prinčevima, na neki način približe publici i budu prepoznatljive ne samo onima koji obožavaju operu i dolaze da čuju kako je ko otpevao koji ton, nego i ljudima koji su došli da uživaju, prate priču i slušaju muziku. To je ono što mene tu interesuje: da radim operu na način na koji radim dramu i pravim predstavu koja je razumljiva svima, uverljiva i prirodna - objašnjava Sablić. On je zapravo reditelj, muzičar i kako sam kaže „zaljubljenik u operu i klasičnu muziku“. U srednjoj muzičkoj školi svirao je klavir, sada se bavi etno muzikom: - Muzika mi je suštinski bliska. Razumem se, mogu da pratim partituru i da razumem sve unutrašnje borbe i probleme pevača. Volim da radim operu i mislim da mi to dobro ide. Još nisam imao priliku da radim sa starijim pevačima, ali veoma sam zadovoljan ovom mlađom i „srednjom“ generacijom pevača. Shvataju da operske predstave treba oživeti i skinuti s njih „prašinu“ i spremni su da učestvuju i sarađuju na ovakvim projektima“ - napominje sagovornik Danasa. Stefan Sablić završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Egona Savina, a postdiplomske studije u Tel Avivu. Radio je u laboratoriji za reditelje u Centru Linkoln u Njujorku. Na scenama širom Srbije i u Tel Avivu režirao je podužu listu pozorišnih predstava. Pre 10 godina osnovao je grupu Šura utfila, a često i kao solista izvodi jevrejsku etnomuziku.
Na Bijenalu arhiterkture u Veneciji, Srbija se predstavalja projektom umetničke grupe Škart. Klackalište - Poligon neravnoteže, kako je nazvan srpski projekat, već sada potvrđuje tezu da se ljudi pronalaze u arhiterkturi. Srbija se na 12. bijenalu arhitekture u Veneciji, koje se održava od 29. avgusta do 21. novembra, predstavlja projektom Klackalište - Poligon neravnoteže, koji su osmislili autori iz umetničke grupe Škart. Projekat se izdvojio svežinom pristupa temi ovogodišnjeg bijenala - "Ljudi se pronalaze u arhitekturi". Umesto reprezentativne arhitekture i urbaničičkih koncepata tu su predmeti - klackalice kao metafora koja poziva na susret, igru, dijalog. Paviljon u funkciji parkinga pokretnih biljki i klackalica. Objekti nadahnuti stihovima Vaska Pope ispisanim po zidovima pružaju priliku da posetioci aktivno učestvuju u izložbi i realizuju igru na jedinstven način. Anketa meću posetiocima bijenala pokazala je da se Srbija prikazala uspešno, jer je postavka ocenjena kao zanimljiva, da posetioci aktivno učestvuju u njoj i da na taj način može da se relaksira, i kroz to, nešto i nauči. Izložba podstiče na pitanja od onih koja se vezuju za detinjstvo - može li čovek da se klacka sam, koga bira, da li sme da se klacka, na koji način, koliko je tolerantan, do ozbiljnih metafora - šta znači klackanje sa prirodom i kako se čovečanstvo odnosi prema njoj. U avanturu klackanja, u paviljonu Srbije upuštaju se mnogi posetioci bijenala spremni da učestvuju u neprekidnoj promenljivosti i pokretljivosti ambijenta. Jovan Mitrović, komesar izložbe, kaže da je Srbija pokazala kroz izložbu jedno vedro lice, a da klacakalice daju direktne odgovore i nude mogućnost da se reši zagonetka kako da se odnosimo prema gradu, prema svojoj sredini, prema svojim komšijama ili bližnjima sa kojima delimo urbani prostor. Međunarodna izložba arhitekture postala je deo Venecijnaskog bijenala od 1980. godine i time jedna od najznačajnijih svetskih manifestacija u toj oblasti. Na ovogodišnjem bijenalu u Veneciji učestvuje 56 nacija, a zlatnog lava za najbolji nacionalni paviljon dobio je Bahrein.
Zahvaljujući snimicima visoke rezolucije, Botičelijevo "Rođenje Venere" i još pet remek dela iz galerije Ufici iz Firence dostupni su celom svetu.
haltadefinizione.com
Jedna italijanska kompanija je na sajt postavila snimke dela, uključujući slike Karavađa i Leonarda da Vinčija, u rezoluciji od 28 milijardi piksela, što je oko 3.000 puta više nego snimak prosečne digitalne kamere.
Klikom miša moći će da se vide najsitniji detalji, vlakna Venerine kose, nijanse roze boje na njenim obrazima, ili pukotine u boji staroj više vekova.
Slike se besplatno mogu videti do 20. januara naredne godine.
Izložba grafika Slobodana Radojkovića pod nazivom "Subjektivna opsesija" biće otvorena danas u Galeriji "Grafički kolektiv", na kojoj će autor predstaviti radove izrađene tehnikom drvoreza, najavljeno je iz ove kulturne ustanove. Matrice koje umetnik koristi su od lipovog drveta, a otisci su uglavnom dvobojno štampani "barenom" na kineskom papiru, najboljem za drvoreznu štampu. Ovim drvorezima Radojkovića predhodili su radovi na papiru, cinku ili linoleumu koji, takođe, sadrže dominantni motiv lule. Za razliku od drevnog indijanskog tumačenja lule kao znaka uspostavljanja mira i sklapanja prijateljstva, autor ovaj motiv koristi u delikanijem značenju i ličnoj interpretaciji. Lula, statusni simbol, za umetnika je istorijski kodiran predmet, metafora o različitim vremenskim kontekstima i ličnostima koje su se njom služile - od revolucionara i moreplovaca, preko prirodnjaka i umetnika do savremenog muškarca. Radojković (43), je rođen u Nišu. Diplomirao je 1992. na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Skoplju, a poslediplomske studije završio 1996. godine na grafičkom odseku FLU u Beogradu. Član je ULUS-a od 1993. godine. Samostalno je izlagao u Nišu, Pirotu, Prištini, Beogradu, Sofiji, Novom Sadu... Izložbu će zainteresovani moći da pogledaju do 16. oktobra.
Mančesterski međunarodni festival (MIF) objavio je prve produkcije naručene za 2011. godinu, a među njima je predstava „Život i smrt Marine Abramović“ - biografija slavne umetnice poreklom iz Beograda, koju režira čuveni Robert Vilson, a jednu od glavnih uloga imaće i američka filmska zvezda Viljem Dafo. Biografski komad o Marini Abramović, koja je nedavno imala veliku retrospektivu u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA), pratiće muzika dueta Entoni i Džonsons, a premijerno će biti izveden 9. jula 2011. godine, najavili su organizatori MIF-a. Marina Abramović će biti i jedan od izvođača tog dela, u kojem će, osim nje i Dafoa, učestvovati i internacionalna ekipa glumaca i umetnika performansa, među kojima je i grupa pevačice Svetlane Spajić iz Srbije (Svetlana Spajić, Minja Nikolić, Zorana Bantić i Dragana Tomić). Prema navodima direktora MIF-a Alexa Pootsa, mančesterski festival, koji će 2011. godine biti održan od 30. juna do 17. jula, ostaje posvećen ideji da podrži velike umetnike da ostvare najambicioznija dela, a „Život i smrt“ Marine Abramović opisao je kao „emotivno, divno i lirsko delo“. Komad će sadržati, kako je najavljeno, određene radove iz karijere Marine Abramović - kako bi prikazao njenu biografsku priču, a počeće njenom vizijom sopstvene sahrane, pri čemu umetnica neće igrati samu sebe, već svoju majku.
