Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Koncerti će biti održavani ponedeljkom i četvrtkom sa početkom u 18 časova. Ulaz je slobodan. Prvi koncert u sezoni u Galeriji SANU biće u ponedeljak, 4. oktobra, a gostuje ansambl "Arsei" iz Slovenije.
Ovaj mladi sastav izvešće popularna dela za gudače Mocarta, Britna i Dejana Despića, a Galerija SANU u ostatku sezone najavljuje još nastupa mladih umetnika, pored već renomiranih solista i ansambala.
Mladi muzičar koji po oceni žirija održi najbolji koncert u sezoni dobiće godišnju nagradu iz fonda "Stanojlo Rajičić".
Nova, 29. po redu sezona, trajaće do juna sledeće godine.
Ovogodišnji laureati nagrada Kompanije "Novosti" proglašeni u ponedeljak veče u Muzeju pozorišne umetnosti. Gordan Kičić nagrađen za ulogu Vufa u "Kosi",a Marku Baćoviću, priznanje za najbolju epizodu u "Drami o Mirjani i ovima oko nje" POSLE istinskih velikana scene, čast da se ponose prestižnim nagradama Kompanije "Novosti" za glumačku bravuru i najbolju epizodnu ulogu od ponedeljka veče imaju i glumci Gordan Kičić i Marko Baćović. U Muzeju pozorišne umetnosti održana je svečana dodela nagrada, a osim Kičića, koji je nagrađen priznanjem "Zoran Radmilović" za ulogu Vufa u mjuziklu "Kosa", aplauze publike pobrao je i Marko Baćović, nagrađen za najbolju epizodnu ulogu u predstavi "Drama o Mirjani i ovima oko nje". Odluka o laureatima doneta je na 55. Sterijinom pozorju, a žiri u sastavu, Ksenija Radulović, teatrolog, Darinka Nikolić, pozorišna ktritičarka iZorica Pašić, novinarka, nakon odgledanih 12 predstava u Selekciji nacionalne drame i nacionalnog pozorišta, jednoglasno je odlučio da ova priznanja upotpune karijere ova dva glumca. - U mjuziklu "Kosa" najupečatljiviji utisak ostavio je Gordan Kičić koji je, igrajući Vufa, ostvario zavidan pevački i igrački standard, a svoju ulogu upotpunio je razgovetnom dikcijom i balansiranim energetskim nabojem, obrazložila je odluku žirija Radulovićeva. - Specifičan scenski šarm i duhovitost glumačog postupka, kao i ležernost i prividna lakoća koje upotpunjuju lik Vufa, čine Gordana dostojnim članom velike glumačke porodice Zorana Radmilovića. Ovogodišnji laureat nije krio oduševljenje zbog laskavog priznanja koje su pre njega poneli Milan Gutović, Lazar Ristovski, Žarko Laušević, Nebojša Glogovac, Anica Dobra, Goran Šušljik, Anita Mančić, Nada Šargin... - Posle svih onih "silnih" dramskih uloga da dobijem nagradu za lik u mjuziklu, tu mora da nešto nije u redu - našalio se, sinoć odlično raspoloženi Gordan Kičić. - Šalu na stranu, velika je čast nositi ovo priznanje i želim da se zahvalim "Ateljeu 212", reditelju Kokanu Mladenoviću i kompletnom ansamblu koji je požrtvovanom radom ponovo oživeo "Kosu".
Reditelj kultne predstave, Kokan Mladenović, veruje da je nagrada "Zoran Radmilović" otišla u prave ruke, jer je Gordan, kako na sceni, tako i van nje, stvarao fantastičnu, podsticajnu atmosferu koja je sam rad na predstavi učinila zabavnim i kreativnim. - Gordan je jedan od nosilaca duha Zorana Radmilovića koji ne poseduje samo beskrajni scenski šarm i talenat za improvizaciju - rekao je Mladenović. - Spontana i iskrena duhovitost, kojom nas "osvaja" na probama i u pozorišnom bifeu, čini taj naš zajednički pozorišni život daleko lepšim i podnošljivijim u ovim teškim vremenima.
Између два сајма књига у Београду новосадски “Прометеј” објави око стотину наслова, што га већ годинама сврстава међу првих неколико српских издавача, а у Војводини је несумњиво на првом месту. За учешће на 55. међународном београдском сајму књига припреме су у пуном јеку. Међусајамска година је била веома тешка, јер је због светске економске кризе(а и због домаће, која не престаје) куповна моћ грађана знатно опала. - Међу толиким насловима, издваја се неколико капиталних- каже оснивач и главни уредник “Прометеја” Зоран Колунџија.- Ове године по значају, али и по волумену захвата, издваја се “Правописни речник српског језика” Милана Шипке, угледног лингвисте и лексикографа. А рекао бих- и популаризатора српског језика, његове исправне употребе. За протеклих пола века није било озбиљнијег покушаја да се у једном тому саберу све речи нашег језика које у себи носе неку специфичност, а која нас при употреби наводи на дилему. Шипка је у овај речник унео преко 60 хиљада речи, све су акцентоване.
Шипка је аутор бројних популарних лингвистичких наслова које сајамска публика препознаје и воли, а то су “Приче о речима”, “Зашто се каже?”, “Занимљива граматика” и “Култура говора”. У корпус са осталим лингвистичким издањима, по којима је “Прометеј” већ годинама препознатљив, од овог Сајма књига иде и “Речник варијаната српског и хрватског језика” Јована Ћирилова.
Веран дугогодишњој сарадњи са Дејаном Медаковићем, “Прометеј” је наставио са објављивањем богате заоставштине овог великана српске и евопске културе. Недавно су изашла последња два тома његових дневника “Дани и сећања”( 7. и 8. том). Капитална Медаковићева монографија “Света гора фрушкогорска” изашла је у другом, допуњеном издању. Придружује им се и најновији наслов- “Фрушкогорски манастири”, богато илустровани Медаковићеви текстови о фрушкогорским светињама. Ова књига се издваја по лепоти, као композициона целина која обједињује историју, уметност и практични водич, а изашла је уз свесрдну подршку Епархије сремске.
У популарној едицији “Антологије” први пут се појављује “Антологија Капор”, са најбољим страницама обимног и разноврсног дела недавно преминулог Моме Капора, у редакцији и по избору Драшка Ређепа. Он је за “Прометеј”приредио и ново издање рукописа великог редитеља Саше Петровића “Све моје љубави”.
Међу књигама есеја издвајају се два наслова: “Развидно залеђе” Ђорђа Сибиновића и “Под отровним плаштом” Мирка Демића. Такође и два романа: “О голманима и бубњарима” Небојше Радића и “Књига о стрицу” Добривоја Саздића.
-Мада је предстојећи сајам именом београдски, посетиоци су веома заинтересовани за наше књиге о Новом Саду - каже Колунџија. - У континуитету од две деценије, колико постојимо, ми објављујемо такве наслове. Ова година нам је започела монографијом “Име и презиме: Нови Сад” из пера више десетина аутора који овај град воле и познају, а зналци тврде да ће по квалитету и свеобухватности, тешко ускоро бити надмашена.“Прометеј” ће свој град представити и са трећим издањем “Кратке историје Новог Сада” Ђорђа Србуловића, “Хроником Новог Сада 1944-1969” Владимира Врговића, малом фотомонографијом “Нови Сад” на осам језика, те рукописима Васе Стајића “Новосадски магистрат и прегнућа новосадских Срба”.
Egipatski arheolozi pronašli su gornji deo statue moćnog faraona koji je vladao Egiptom pre 3.400 godina, saopštilo je egipatsko ministarstvo kulture. Statua Amenhotepa Trećeg, za koga se veruje da je deda čuvenog kralja-dečaka Tutankamona, otkrivena je nedaleko od faraonovog grobnog hrama u Luksoru, javljaju strani mediji.
Statua od crvenog granita prikazuje kralja sa dvostrukom krunom Egipta kako sedi na prestolu sa Amunom, bogom Sunca. "Pronadjena statua je visoka 135 i široka 95 santimetara, a izuzetna je zbog veoma detaljnih crta lica", izjavio je šef egipatskih antikviteta Zahi Havas.
Prema proračunima arheologa, statua je u punoj veličini bila visoka oko tri metra. Amenhotep Treći vladao je Egiptom u 14. veku pre nove ere kada se njegovo carstvo prostiralo od Nubije na jugu do Sirije na severu.
Faraonov hram je danas dobrim delom uništen, najverovatnije, u poplavama. Arheolozi su, medjutim, dosad uspeli da na tom mestu pronadju brojne artefakte i statue, medju kojima su i dva kipa Amenhotepa od crnog granita koji su iskopani u martu 2009.
Francuski postimpresionista Pol Gogen najpoznatiji je po svojim slikama senzualnih polinežanskih lepotica koje se dokono izlažu pogledima u tropskoj džungli, sa cvetom zadenutim u kosu.
Sa izložbe u Londonu
Nova izložba ovog pionira francuskog postimpresionizma u Galeriji moderne umetnosti „Tejt“, organizovana u saradnji s Nacionalnom galerijom likovnih umetnosti u Vašingtonu, koncipirana je, međutim, u nastojanju da se pokaže da na njegovim platnima postoji i nešto više od erotskih snova slikara koji je pokušao da od evropske civilizacije pobegne na južna mora.
Ova izložba - prva takve vrste u Londonu nakon više od 50 godina - dovodi u pitanje stereotipno viđenje Gogena kao oličenja ideje o umetniku kao romantičnom boemu koji putuje na egzotične destinacije. Sto pedeset dela izloženih na ovoj izložbi nastoje da ga prikažu kao umetnika koji priča određenu priču, odnosno koji se četkicom i jarkim bojama poslužio kako bi ovekovečio tahićansku kulturu, koja u dodiru s modernim svetom brzo gubi svoj identitet. „Nadam se da će ova izložba pomoći posetiocima da prevaziđu predrasude i omalovažavanja koje se vezuju za Gogena i njegov stil, i da će im omogućiti dublje razumevanje pripovedačkog aspekta njegovog dela“, smatra Belinda Tompson, istoričarka umetnosti i stručnjak za Gogena.
Gogen je sredinom 19. veka putovao na Tahiti, i tamo je u svom umetničkom radu eksperimentisao sa bojom. Svesno je odlučio da stvori mit o sebi kao slobodnom i nekonvencionalnom umetniku, kako bi svoje slike prodavao često šokiranoj publici, na sličan način na koji na svom marketingu danas rade glumci, ili manekeni.
„Gogen je umetnik koji je kreirao sopstvenu ličnost i stvorio sopstveni mit o tome kakva je vrsta čoveka“, smatra direktor Galerije „Tejt“ Nikolas Serota. Stoga i ova izložba nosi naziv „Tvorac mita“ i sadrži neka od Gogenovih najpoznatijih dela, kao što su „Vizija nakon propovedi“ i „Hrist na Maslinovoj gori“, zajedno sa manje poznatim delima i nizom autoportreta, koji pokazuju njegov napredak u eksperimentisanju sa realnošću.
Izložena su i Gogenova pisma supruzi i kolegama umetnicima, koja svedoče o velikom samopouzdanju i samorealizaciji. „Ja sam veliki umetnik i to znam“, kaže on jednostavno, u jednom od izloženih pisama upućenom neimenovanom kolegi. Izložba je za javnost otvorena proteklog vikenda i trajaće do 16. januara, nakon čega putuje u „nacionalnu galeriju likovnih umetnosti“ u Vašingtonu, gde će biti otvorena od 27. februara do 5. juna 2011.
Izložba grafika Slobodana Radojkovića pod nazivom "Subjektivna opsesija" biće otvorena danas u Galeriji "Grafički kolektiv", na kojoj će autor predstaviti radove izrađene tehnikom drvoreza, najavljeno je iz ove kulturne ustanove. Matrice koje umetnik koristi su od lipovog drveta, a otisci su uglavnom dvobojno štampani "barenom" na kineskom papiru, najboljem za drvoreznu štampu. Ovim drvorezima Radojkovića predhodili su radovi na papiru, cinku ili linoleumu koji, takođe, sadrže dominantni motiv lule. Za razliku od drevnog indijanskog tumačenja lule kao znaka uspostavljanja mira i sklapanja prijateljstva, autor ovaj motiv koristi u delikanijem značenju i ličnoj interpretaciji. Lula, statusni simbol, za umetnika je istorijski kodiran predmet, metafora o različitim vremenskim kontekstima i ličnostima koje su se njom služile - od revolucionara i moreplovaca, preko prirodnjaka i umetnika do savremenog muškarca. Radojković (43), je rođen u Nišu. Diplomirao je 1992. na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Skoplju, a poslediplomske studije završio 1996. godine na grafičkom odseku FLU u Beogradu. Član je ULUS-a od 1993. godine. Samostalno je izlagao u Nišu, Pirotu, Prištini, Beogradu, Sofiji, Novom Sadu... Izložbu će zainteresovani moći da pogledaju do 16. oktobra.
Matisova bronzana skulptura procenjena na 35 miliona dolara
Matisova bronzana skulptura procenjena na 35 miliona dolara
SrbijaNet 06.10.2010 15:18
Jedna bronzana skulptura francuskog umetnika Anrija Matisa (1869-1954), koja će se idućeg meseca naći na aukciji, mogla bi da dostigne cenu od 35 miliona dolara. Skulptura u prirodnoj veličini koja nosi naslov "Akt s ledja" (Nu de Dos) biće stavljena na licitaciju 3. novembra u Njujorku u organizaciji aukcijske kuće Kristi, prenosi BBC.
Delo pripada seriji od četiri modela, za koje stručnjaci kažu da predstavljaju najambiciozniji projekat slavnog foviste. Od svakog je izliveno po 12 bronzanih skulptura od kojih se većina danas nalazi u muzejskim kolekcijama.
Ove godine, u Kristiju je oboren svetski rekord aukcijske prodaje umetničkog dela sa slikom španskog majstora Pabla Pikasa, "Akt, zeleno lisće i bista" iz 1936, koja je postigla cenu od 106,5 miliona dolara.
Argentinska predsednica Kristina Fernandes de Kirhner (Cristina Fernandez de Kircner) i nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele (Guido Westerwelle) otvorili su u Frankfurtu 62. međunarodni sajam knjiga. Sajam je najveća ovakva manifestacija na svetu, a počasni gost izložbe koja traje do 10. oktobra biće Argentina. Moto pod kojim se odvija program gostovanja Argentine u Frankfurtu glasi "Kultura u pokretu". U naredne tri godine u središtu pažnje frankfurtskog sajma biće literatura Islanda, potom Brazila, a 2013. Finske. Posetioce ovogodišnjeg sajma očekuje manje izlagača nego ranijih godina. Iz 113 zemalja prijavilo se 6.930 izlagača, pet odsto manje nego prošle godine, a opao je i broj novih naslova koji će biti prikazani čitaocima, i to čak za četvrtinu - sa skoro 402.000 na oko 310.000 novih izdanja. Šef sajma Jirgen Bos (Juergen Boos) uprkos tome smatra da je i ove godine porastao značaj Frankfurtskog sajma kao centra trgovine pravima i licencama u književnoj branši. Za smanjenje broja izlagača ima više razloga.
Dok je, na primer, porastao broj izlagača iz anglosaksonskog govornog područja, za četvrtinu je smanjen broj onih iz Kine. Pored toga, velike kuće, koje pod istim krovom okupljaju više izdavača, sve češće ne predstavljaju svakog ponaosob. Najzad, mnogi izdavači iz istočne i jugoistočne Evrope zbog krize su prešli na zajedničke štandove.
Predstava „Glorija“, nastala u koprodukciji Pozorišta na Terazijama i Budva grad teatra gde je prvi put i izvedena proteklog leta, odigrana je premijerno na sceni Terazija. U pitanju je čuvena drama - „mirakul“ hrvatskog književnika Ranka Marinkovića, čiji je tekst za potrebe mjuzikla adaptirao Jovan Ćirilov, songove napisala Maja Pelević, muziku komponovao Kornelije Kovač, a sve to svojom režijom povezala Iva Milošević. Iz priče o ljubavi između mlade redovnice Magdalene i sveštenika Don Jerea, koji ovoj ljubavi pretpostavlja onu prema bogu, onu za sve ljude, u čemu se ogleda sva njegova sujeta i ambicioznost, u prvom planu u ovoj predstavi našla se melodramska potka. Ozbiljnost ove drame, koja se većinom odvija u prostoru crkve, pretočena je u mjuzikl na taj način što je izmeštena u eksterijer primorskog mediteranskog grada iz sredine pedesetih godina 20. veka. Kao uzor poslužili su crno-beli filmovi italijanskog neoraelizma jednog De Sike ili Felinija, odnosno njihova atmosfera. Kovač je u komponovanju muzike za predstavu takođe sledio taj mediteranski trag i pomenuto doba. Kostimograf Boris Čakširan u kontrast crnog i belog uneo je još crvenu, plavu i zlatnu. Scenograf predstave je Gorčin Stojanović, a koreograf Danica Arapović. Glavne uloge poverene su Ivani Knežević i Ivanu Bosiljčiću, a pored njih igraju i Rade Marjanović, Duško Radović, Feđa Stojanović, Milan Milosavljević i Katarina Gojković. Učestvuju i Balet, Hor i Orkestar Pozorišta na Terazijama.
Hor Državne akademske kapele "Glinka" iz Sankt Peterburga gostovaće 12. oktobra u Novom Sadu, povodom premijernog izvođenja Liturgije Svetog Jovana Zlatoustog na romskom jeziku, autora Zorana Mulića, najavila je novosadska Muzička omladina. Liturgija će u utorak pre podne biti izvedena u Almaškoj crkvi, a iste večeri u Sinagogi će Hor "Glinka", s dirigentom Vladislavom Černušenkom, uz delove iz te liturgije, izvoditi i dela Miroslava Štatkića, Svetislava Božića i ruske narodne pesme.
Pokrovitelji programa su Vlada Vojvodine i Eparhija bačka Srpske pravoslavne crekve, a organizator je novosadsko udruženje "Romano baripe".
Koncert u Sinagogi počinje u 20 sati, a ulaz je slobodan.
Državna akademija i Hor "Glinka" su jedna od najčuvenijih muzičkih institucija današnjice, odlikuju se vrhunskom profesionalnošću svojih izvođača, znalački biranim vokalima, bogatstvom repertoara i maestralnim vođenjem.
Petovekovno postojanje tog profesionalnog muzičkog kolektiva izvire iz starine, slovenskog duha, muzikalnosti i bogom darovanog talenta izvođača.
Državna akademska kapela Sankt Peterburga, poznatija kao Hor "Glinka", u početku se zvala Carsko pevačko sveštenstvo, a taj ansambl je osnovao car Ivan treći 1479. godine, kao svoj privatni hor.
Godine 1837. kompozitor Mihail Glinka, začetnik ruske nacionalne škole, postaje direktor hora koji će mnogo kasnije, pod imenom "Glinka", biti jedan od prvih sovjetskih horova koji je gostovao u inostranstvu.
Pod upravom dirigenta Černušenka, taj hor je počeo da snima rusku duhovnu muziku i danas je prepoznatljiv po izvođenju ruske muzičke literature, ali njegov bogat repertoar sadrži i dela mnogobrojnih svetskih autora svih epoha.
