Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Godišnja nagrada Srpske književne zadruge za životno delo uručena piscu Milovanu Danojliću ISTAKNUTOM piscu Milovanu Danojliću (74) na svečanosti u četvrtak uručena je godišnja nagrada Srpske književne zadruge za životno delo. Obrazlažući priznanje, Slobodan Rakitić je istakao da je Danojlić od svoje prve knjige “Uređenički psalmi” iz 1957. do danas iskazao ne samo zadivljujuću stvaralačku energiju već i vrhunsko majstorstvo i iznad svega istančano osećanje za jezik. Njegov stih je od samog početka dinamičan, užarenog i gustog jezika, preciznih ali slojevitih značenja. Nagradu je uručila Nina Novićević, upravnik SKZ, a laureat je izrazio zahvalnost što je priznanje dobio od ustanove koja traje već 118 godina, odoleva izazovima vremena i ćudima tranzicije.
Pred premijeru čuvene Mocartove opere u režiji Jagoša Markovića. Pevaju Nebojša Babić i Katarina Jovanović, direktor Opere MOCARTOVA “Figarova ženidba”, sa svim svojim mnoštvom živopisnih likova, intriga i spletki, sveopštom maskaradom i grandioznom završnicom u slavu ljubavi - od ovog četvrtka ponovo je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, premijerno u okviru Bemusa. Popularno delo “Šekspira opere” okupilo je ekipu sačinjenu od umetnika čija imena sa sobom nose ogromna očekivanja: Mocartovo remek-delo se rađa pod rediteljskom “palicom” Jagoša Markovića i dirigentskom Premila Petrovića, a u kostimima Bojane Nikitović i scenografiji Borisa Maksimovića pevaju Vladimir Andrić, Katarina Jovanović, Nebojša Babić, Snežana Savičić Sekulić... Jagoš Marković je, okružen uzbuđenim licima protagonista u pauzi generalne probe, izjavio da je presrećan što će ovaj grad dobiti upravo ovu predstavu i to baš u ovoj, nacionalnoj pozorišnoj kući. - Slušati tu muziku, pa ponešto i čuti, to je radost, sušta sreća; to su stvari koje boje ceo moj život, profesiju, moje bavljenje ovom materijom, delom za koje svi znamo da je apsolutno božanstveno - rekao je reditelj povodom svoje treće operske postavke u karijeri, posle “Karmen” u riječkom HNK i “Pepeljuge” u Narodnom pozorištu. Nadareni dirigent Premil Petrović, koji je karijeru započeo upravo uz aktuelnu upravnicu beogradske Opere Katarinu Jovanović sa “Bastijenom i Bastijenom”, da bi pre dve godine - takođe na Bemusu, sa njom radio i “Don Đovanija”, srećan je što sa ovim sopranom nastavlja kontinuirano da radi na “Mocart repertoaru”, dosledno osvežavajući našu opersku scenu kojom tradicionalno vladaju italijanski autori. Pevači probaju nadahnuto, odišući energijom i strpljenjem, od popularne uvertire pa sve do spektakularnog sjedinjenja glasova u apoteozi ljubavi kojom se delo završava - bez obzira što se radi neshvatljivom brzinom koja je ravna podvigu. Entuzijazam i zadovoljstvo kojim protagonisti i autori zrače, novi naš Figaro - Nebojša Babić, objašnjava svešću da posle rada na ovoj predstavi niko od njih više neće biti isti čovek, već mnogo bolji, i profesionalno i privatno.
Светозар Цветковић: Не позивам људе на моје представе
Светозар Цветковић: Не позивам људе на моје представе
Datum: 18.10.2010 21:00
Autor: Александра Рајковић Глас Српске
Место српске кинематографије је у случају или у случајности. Никако у концепту, никако у организацији. Све што се деси важно и значајно питање је личне акције и ауторства, тако да то место за себе изборе једино аутори сами, а никако национална кинематографија.
Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" београдски глумац Светозар Цветковић, коме је повјерена улога главног лика у представи "Елијахова столица", премијерно изведеној у суботу у Југословенском драмском позоришту.
* ГЛAС:КоликоВамјебиоинспиративанликРихардаРихтераупредстави "Елијаховастолица"? ЦВЕТКОВИЋ: Мислим да је сваки рад инспиративан ако вас довољно провоцира да се позабавите собом и својим осећањима, те односом према савременом свету и тренутку у коме живите. Како се радило о једном роману који на сцену долази са већ потврђеном међународном репутацијом утолико је и одговорност већа, а сам лик Рихарда Рихтера са свим догађајима које доживљава за свог боравка у ратном Сарајеву је јединствен и самим тим и у трагачком делу врло занимљив и непредвидив.
* ГЛAС: Штабистенавеликаопрепорукузаовупредставукадабистенекогапозвалидајепогледа? ЦВЕТКОВИЋ: Ух, ја обично не позивам људе да гледају моје представе, мислим - ако их занима доћи ће, тако да се тешко одлучујем да Вам тачно одговорим. Aли рецимо да се двоумим између јединствености приче и виртуозности глумаца Ђузе Стојиљковића, Ренате Улмански те младе Маје Изетбеговић као и децентности и оригиналности Бориса Лијешевића као редитеља. Не смем да заборавим ни Јелену Тркуља и Банета Јевтића.
* ГЛAС: КаквасуискуствасаснимањакраткогфилмаСтефана Aрсенијевића, којиурађенусептембру? ЦВЕТКОВИЋ: Искуство је јако лепо, ја обожавам сензибилитет Мире Фурлан и погодује ми да радим са њом у истом кадру, у атмосфери Цариграда и храбрости редитеља да готово играмо у документарним аутентичним условима снима свој део омнибуса. Стефан је изванредан млади човек и редитељ са великом али у испољавању дискретном амбицијом и као такве схватам и његове филмове.
* ГЛAС:Далисеспрематезановеулоге? ЦВЕТКОВИЋ: Биће, има се шта радити на себи. Заправо већ сам урадио нешто што ће се на зиму појавити, верујем, у домаћим и светским биоскопима, филм Мише Радивојевића "Како су ме украли Немци". То је изврстан филм.
* ГЛAС: ПостојилинекаулогазакојубистемоглирећидајебилапрекретницауВашојкаријери? ЦВЕТКОВИЋ: Не знам за улогу, али рецимо за позориште генерално, средином осамдесетих била је то представа Ненада Прокића "Метастабилни Граал" коју је режирао Паоло Магели у "Aтељеу 212". То је многима, па и мени преокренуло схватање позоришта и отворило могућност да поверујемо у своје снове и њихову реализацију.
Позоришни живот
* ГЛAС:КакооцјењујетестањекадајеупитањупозоришниживотуСрбији? ЦВЕТКОВИЋ: Не знам много о позоришном животу у Србији, знам више о београдском, који је јако активан и са стране позоришне публике, атрактиван. Откако сам престао да радим као директор "Aтељеа 212" трудим се да не оцењујем него да будем објективни посматрач где треба посматрати, а учесник где могу учествовати.
Premijera predstave „Malaksija”, po tekstu Miloša Radovića a u režiji Branimira Brstine, zakazana je za petak u Zvezdara teatru. - Naslov je izveden iz reči malaksalost. Autor se bavio fiziološkom, sociološkom i medicinskom analizom i zaključio da je malaksija treći stepen ove bolesti, koja podrazumeva zbir problema zbog kojih čoveku nije do života. Ovo je ozbiljna sociološka priča, slika i prilika godina u kojima živimo i jedne naše, nažalost, uobičajeno nesrećne porodice. Da predstava ne bi bila negledljiva, urađena je kao komedija, mada prilično tamna - ističe Dušan Kovačević, upravnik Zvezdara teatra.
U centru priče je bračni par Gavrilo i Simka, ljudi koji osećaju da se sve lepo dešava drugima, a da sreća za njih nije planirana.
- Pokušao sam da tešku priču ispričam na lakši način. To je već poznati odbrambeni mehanizam, da se podsmevamo jer nemamo snage da nešto popravimo. Nisam u ovom tekstu nikakav prognozer, ni analitičar. Samo sam izneo svoje osećanje bespomoćnosti, da ga vide drugi „malaksičari”, pa da neko možda i pronađe lek - kaže pisac Miloš Radović.
Uloge tumače Branimir Brstina, Dara Džokić, Jelena Petrović, Suzana Lukić, Isidora Minić, Nenad Jezdić, Radoslav Milenković...
Francuski postimpresionista Pol Gogen najpoznatiji je po svojim slikama senzualnih polinežanskih lepotica koje se dokono izlažu pogledima u tropskoj džungli, sa cvetom zadenutim u kosu. Nova izložba ovog pionira francuskog postimpresionizma u Galeriji moderne umetnosti „Tejt“, organizovana u saradnji s Nacionalnom galerijom likovnih umetnosti u Vašingtonu, koncipirana je, međutim, u nastojanju da se pokaže da na njegovim platnima postoji i nešto više od erotskih snova slikara koji je pokušao da od evropske civilizacije pobegne na južna mora.
Ova izložba - prva takve vrste u Londonu nakon više od 50 godina - dovodi u pitanje stereotipno viđenje Gogena kao oličenja ideje o umetniku kao romantičnom boemu koji putuje na egzotične destinacije. Sto pedeset dela izloženih na ovoj izložbi nastoje da ga prikažu kao umetnika koji priča određenu priču, odnosno koji se četkicom i jarkim bojama poslužio kako bi ovekovečio tahićansku kulturu, koja u dodiru s modernim svetom brzo gubi svoj identitet. „Nadam se da će ova izložba pomoći posetiocima da prevaziđu predrasude i omalovažavanja koje se vezuju za Gogena i njegov stil, i da će im omogućiti dublje razumevanje pripovedačkog aspekta njegovog dela“, smatra Belinda Tompson, istoričarka umetnosti i stručnjak za Gogena.
Gogen je sredinom 19. veka putovao na Tahiti, i tamo je u svom umetničkom radu eksperimentisao sa bojom. Svesno je odlučio da stvori mit o sebi kao slobodnom i nekonvencionalnom umetniku, kako bi svoje slike prodavao često šokiranoj publici, na sličan način na koji na svom marketingu danas rade glumci, ili manekeni.
U Kolarčevoj zadužbini, u okviru Bemusa, nastupili Kraljevski gudači svetog Đorđa i vokalni ansambl „Oktoih” Nije za potpun užitak u klasičnoj muzici uvek neophodan nastup čitavog simfonijskog orkestra. Dovoljno je i da dvadesetak muzičkih instrumenata bude u rukama pravih majstora. Uverila se u to sinoć publika u Velikoj koncertnoj sali Kolarčeve zadužbine, gde su, u okviru 42. Beogradskih muzičkih svečanosti nastupili Kraljevski gudači svetog Đorđa. Gudače je pratio vokalni ansambl „Oktoih”, a dirigentska palica bila je u rukama Aleksandra Saše Spasića. Izveli su delo „Misa romana” Đovanija Batiste Pergolezija i „Pulčinela”, svita za orkestar i gudački kvintet, Igora Stravinskog. Verni pratioci programa Bemusa ispunili su hol „hrama muzike” preko puta Studentskog trga mnogo pre početka koncerta. Komentarisali su otvaranje Bemusa, ali i muzičke svečanosti od pre nekoliko godina. Stariji ljubitelji klasične muzike, ali i oni koji su dobro upućeni u istorijat ove prestoničke muzičke manifestacije prisećali su se Bemusa iz 1972. godine kao neponovljivog. Razlog tome je, kažu, legendarni nastup neprevaziđenog dirigenta Herberta fon Karajana, koji je sa Berlinskom filharmonijom tada jedini put u svojoj višedecenijskoj karijeri nastupio u Beogradu, i to baš u „Kolarcu”. Ali, da ne pohode samo stariji sugrađani koncerte klasične muzike, takođe se moglo videti sinoć u holu „Kolarca”. Pavle i Branka iz Niša ne znaju za nastupe velikana od pre nekoliko decenija, ali zato im se u sećanje urezao prošlogodišnji Bemus. – Bili smo na koncertu muzičara iz Sankt Peterburga i bilo je odlično. Izveli su dela ruskih kompozitora – pričaju ovo dvoje Nišlija. Kamerni orkestar Kraljevski gudači osnovan je uz dozvolu kraljevske porodice Karađorđević kako bi se, po prvi put na polju klasične u Srbiji, atribut kraljevski dodelio jednom orkestru. Ansambl nastupa u sastavu od 11 do 15 članova, u zavisnosti od muzičkog programa. Kraljevski gudači od osnivanja redovno nastupaju u inostranstvu i održali su koncerte u Bavarskoj, Londonu, Beču, Budimpešti, Trstu, Štutgartu, Minhenu, Frankfurtu, Hamburgu, Libeku, Oslu, Narviku, Sofiji... Umetnički rukovodilac ovog ansambla je Sreten Krstić, koji je i sinoć „vodio” gudače. Član je Minhenske filharmonije i njen glavni koncertmajstor od 1982. godine, a kao solista, može se pohvaliti da je nastupao pod upravom renomiranih dirigenata kao što su Serđ Čelibidake, Zubin Mehta, Vaclav Nojman...
U Zaječaru završeni 19. "Dani Zorana Radmilovića". Za najboljeg glumca festivala proglašen Emir Hadžihafizbegović iz Sarajevskog kamernog teatra 55. Najbolja predstava po izboru publike "Generalna proba samoubistva", Zvezdara teatra. Uručivanjem statue Zorana Radmilovića najboljem glumcu pozorišnog festivala Emiru Hadžihafizbegoviću iz Sarajevskog kamernog teatra 55, ministar kulture Srbije Nebojša Bradić zatvorio je sinoć "Dane Zorana Radmilovića" u Zaječaru. Ovaj festival je od velikog značaja za Zaječar, Timočku krajinu i kulturu Srbije, ali i za međunarodno povezivanje u ovoj oblasti, rekao je Bradić, i obećao da će se Ministarstvo kultire potruditi da naredna pozorišna smotra u gradu gde je rođen Radmilović, bude još bolja. Nagrađeni glumac Hadžihafizbegović, za ulogu Zeka u predstavi "Žaba", zahvaljujući publici i domaćinima na srdačnom dočeku, izjavio je da mu je ovo najdraža nagrada, jer se vezuje za lik i delo velikog glumca Zorana Radmilovića. "Kada sam ga jednom upitao nakon 'Radovana trećeg' da li je lako improvizovati, on mi je odgovorio da to možeš činiti tek kada najbolje znaš materiju", rekao je Hadžihafizbegović. Publika je najboljom proglasila predstavu beogradskog Zvezdara teatra "Generalna proba samoubistva", a dodeljena je i nagrada za najbolju scenografiju, u čast preminulog radnika zaječarskog pozorišta Krstomira Milovanovića, koja je pripala šabačkom teatru za predstavu "Događaj u stanu br. 2". Tokom nedelju dana, zaječarska publika videla je devet predstava, od kojih sve nisu bile u zvaničnoj konkurenciji za nagrade. Selektor "Zoranovih dana" bio je Branislav Lečić, a stručni žiri činili su Irfan Mensur, Biljana Vujović i Milivoje Mlađenović.
Izdavačka kuća "Tanesi" na predstojećem Sajmu knjiga predstaviće dva posebna izdanja "Lament nad Beogradom" Miloša Crnjanskog sa slikama i crtežima Mome Kapora, uz prevode na šest jezika i CD sa snimkom na kome Miloš Crnjanski čita "Lament". Među šest knjiga nove biblioteke "Maboroši" nalazi se i "Lično iskustvo" Kenzaburo Oea, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1994, sa tekstom pisca o tome kako je pisao roman. "Tanesi" je pripremio i drugu knjigu "Veština senčenja" sa najboljim pričama 20 najznačajnijih japanskih pripovedača, a kao prevodilački poduhvat izdvaja se najstarija sačuvana fantastična priča u Japanu "Priča o sekaču bambusa". Knjigom "Sabrane priče" Edgara Alana Poa najavljuju se i značajna dela svetske književnosti, a u okviru biblioteke "Srpska književnost" su knjige "Hoću-neću" Simona Simonovića i "Lepi grobovi" Saše Hadži Tančića.
Karen Vurš, sopran, i Suzan Manof, pijanistkinja, večeras će se kao glavne dame Bemusa predstavitu u Kolarčevoj zadužbini u okviru ciklusa „Francuski anđeli”... Karen Vurš je dobitnica nagrade „Muzički pobednici – Otkriće godine za 2009” u kategoriji operskog soliste. Koncert će početi u 20 sati, a na programu će biti dela Kanteluba, Debisija, Sibelijusa, Ravela i Griga. Cene ulaznica su 500, 700 i 900 dinara.
Predstave "Labudovo jezero" i "Krcko Oraščić" u izvođenju moskovskog baletskog ansambla 7. i 8. decembra u Centru "Sava" Prodaja karata za predstave uglednog ruskog baletskog ansambla Moscow City Ballet, počela je u petak 22. oktobra. U promotivnom periodu koji traje do 15. novembra, biće moguće kupiti ulaznice za obe večeri po ceni od 4.000 dinara, dok će od 16. novembra u prodaji biti pojedinačne ulaznice za svaku predstavu.
Baletsku trupu je 1988. godine osnova ruski koreograf Viktor Smirnov Dolovanov.
Uspesi postignuti izvan Rusije, svrstavaju Moscow City Ballet u grupu ruskih baletskih ansambala sa najviše inostranih gostovanja.
Prodaja ulaznica ce se vrsiti na blagajnama Centra "Sava", putem Eventima i Card servisa.
