Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Anonimni Amerikanac poklonio je Univerzitetu Sidneja Pikasovu sliku vrednu više od deset miliona evra, pod uslovom da se novac od njene prodaje nameni naučnim istraživanjima.
Slika "Usnula devojka" iz 1935. biće ponuđena na aukciji 21. juna u Kristijevom sedištu u Londonu.
Njena vrednost procenjena je na sumu između devet i 12 miliona funti.
"To je pravi slikarski dragulj jednog od genija zapadnjačke umetnosti i srećni smo što pomažemo sidnejskom univerzitetu nudeći je na aukciji", kazala je Đovana Bertazoni iz Kristijevog odseka za impresionizam i modernu umetnost.
Rektor univerziteta Sidneja Majkl Spens kazao je da je dobrotvor "lično došao" u Sidnej kako bi uručio sliku.
Prihod od prodaje slike biće upotrebljen za osnivanje novog centra za istraživanje gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, kazao je Spens. Na slici "Usnula devojka" prikazana je Mari-Terez Valter, koju je Pikaso upoznao 1927, kada je on imao 45, a ona 17 godina i koja je kasnije postala njegova ljubavnica.
Dobitnik Pulicerove nagrade za autobiografiju „Od pašnjaka do naučenjaka“, poklonio je Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu oko 500 publikacija iz lične biblioteke
POSMATRAJTE nekog letnjeg jutra kako rani sunčevi zraci bude uspavanu ružu iz njenog sna. Setite se da je to odgovor tela i duše ruže koji su usaglašeni sa melodijama koje sjajni sunčevi zraci ulivaju u njeno opčinjeno uho. Ovo nije samo stilska figura, već kratak opis divnih fizičkih odnosa koje je nauka otkrila studirajući ružin život - zapisao je veliki srpski i američki naučnik Mihajlo Pupin. Dobitnik Pulicerove nagrade za autobiografiju „Od pašnjaka do naučenjaka“, počasni doktor 18 svetskih univerziteta, profesor čuvene Kolumbije, inovator čija su dostignuća uticala na razvoj telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rendgenologije i elektrotehnike, poklonio je Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu oko 500 publikacija iz lične biblioteke. Deo tog vrednog kulturnog blaga, tokom manifestacije „Mihajlo Pupin - Touching the hot spots of life“ koja u našem glavnom gradu traje od sredine aprila do sredine maja, može da se vidi u Biblioteci „Svetozar Marković“.
- Knjige koje je Pupin darivao, lično je birao - objašnjava Jelena Đurđulov, bibliotekar Univerzitetske biblioteke. - Među njima je najviše onih iz raznih naučnih oblasti, ali su i naslovi iz beletristike, retorike, umetnosti, društvenih nauka i politike. Jedan deo publikacija čine i retka bibliografska izdanja, a na nekima je čak i napomena da je primerak štampan za Mihajla Idvorskog Pupina. Još za vreme zidanja sadašnje zgrade, 1925. Pupin je biblioteku beogradskih akademaca pretplatio na časopis „Nova Evropa“, ali je ona njegov prvi veliki poklon primila tek sedam godina kasnije. Bili su to komplet Enciklopedije Britanika u 32 toma (tada je nije imao ceo BU), specijalno izdanje naučne serije Smitsonovog instituta štampano samo za pretplatnike, zbirka „Savremeno govorništvo“, retko dvotomno izdanje karikatura američkog slikara Remerkera, sa predgovorom Teodora Ruzvelta... Pre nego što je potom, 1933. godine, priložio svoju najveću donaciju, dva sanduka sa 430 raznih knjiga, Pupin piše dr Vladimiru Petkoviću, tadašnjem upravniku Narodnog muzeja (bio je veliki darodavac i ove kuće kulture): - Ja imam još izvesnu količinu knjiga na engleskom i nemačkom jeziku, a nekoliko i na francuskom, koje bih rado poslao Univerzitetskoj biblioteci kada bih znao da bi one tamo dobrodošle. Reč je, kako nam kaže Jelena Đurđulov, o vrednoj zbirci knjiga iz kojih je Pupin spremao postdiplomske studije na Kembridžu i doktorat u Berlinu, a među njima su dela naučnika koji su ga inspirisali i uveli u svet istraživanja, poput Faradeja, Maksvela, Lagranža, Tindala, Karnoa... - Ovaj deo biblioteke je izuzetno koristan za one koji se bave istorijom nauke, zato što su na marginama knjiga Pupinove beleške iz kojih može da se vidi kako je razmišljao - kaže Jelena Đurđulov.
Bajka o Ivici i Marici ima elemente nečega danas vrlo prisutnog, zanemarivanja i zlostavljanja dece, pa je naša ideja bila da se tom temom pozabavimo u istoimenom komadu u formi prihvatljivoj kako za pozorište, tako i za decu, objasnila je Tatjana Paskaš, direktorka zrenjaninskog pozorišta na probi izvedenoj pred novinarima uoči premijere zakazane za 28. april.
Uzbuđenje celog ansambla uočljivo je i na poslednjim uigravanjima. Ovo je, kako ističu, treći komad u tekućoj pozorišnoj sezoni koju su obeležili i teži materijalni uslovi i manji budžet nego prethodnih godina. - Imali smo klasičan tekst ali smo želeli da to bude savremeniji pristup. Smatramo da ovu priču imaju svi narodi, sve do Kine, pa je samim tim ona svuda razumljiva. Lutke i scenografiju za komad je uradila Jelena Milić Zlatković, sa kojom godinama imamo uspešnu saradnju - objašnjava Tatjana Paskaš. Čitavo zamešateljstvo predstave pripada zapravo ženama, pored direktorke tu je i pozorišni producent Ivana Kukolj Solarov i mlada rediteljka Senka Petrović. Zapravo glumica lutkarskog ansambla, kojoj je poveren zadatak da adaptira i dramatizuje tekst prema motivima Grimove bajke. - Bajka o Ivici i Marici je druga po starini bajka na svetu, imaju je u sličnom obliku skoro svi narodi. Naša adaptacija donosi lik Marice kao starije sestre, maćehi smo dali više prostora a ostali junaci su isti. Veštica je u našem komadu oličenje zla, na savremen način. Bajku smo ispričali tako da današnja deca razumeju - objašnjava Senka Petrović. U komadu igra šestoro lutkara, koji su kostimirani ali glume i sa lutkama, dok je lik veštice maska, a nju uspelo tumači glumac Danilo Mihnjević. - Ovo je više dramska uloga neko lutkarska i bila je izazov u svakom pogledu. Morao sam da savladam salsu, naučim da plešem i podarim liku veštice upečatljive osobine - kaže on. Lutke i koreografiju je kreirala Jelena Milić Zlatković, kostime Andrea Ledenjak, a kompozitor je Aleksandar Popović, u saradnji sa Svetozarom Sašom Kovačevićem. U predstavi igraju Snežna Popov (Ivica), Tatjana Barać (Marica), Olgica Trbojević Kostić (maćeha), Andrija Poša (otac, narator) i Danilo Mihnjević (veštica). Premijera je u četvrtak, 28. aprila u 19 časova.
Revija francuskih filmova novog talasa počinje danas u Domu omladine Beograda (DOB) i trajaće do 30. aprila. Ciklus "Najlepši francuski filmovi", koji obuhvata osam ostvarenja istaknutih francuskih reditelja Fransoe Trifoa, Alena Renea, Žan-Lika Godara i drugih, organizovan je povodom 60 godina rada Francuskog instituta u Srbiji. Revija će biti otvorena projekcijom filma Alan-Roba Grijea "Prošle godine u Marienbadu" (1961), a nastaviće se prikazivanjem kultnog filma Fransoe Trifoa "Žil i Džim" (1962) koji je proslavio Žanu Moro. Narednog dana biće prikazan film Žan-Lika Godara "Do poslednjeg daha" (1960), snimljen prema motivima priče Fransoe Trifoa, kao i "Hirošimo, ljubavi moja" Alena Renea iz 1959. godine. Program obuhvata i filmove "India song" (1975) u režiji Margarit Diras, "Užasna deca" (1950) Žulijena Duvivijea, prvi Trifoov film "Četiri stotine udaraca" (1959) i "Lift za gubilište" Luja Mala iz 1958. godine. Karte za projekcije koštaju 150 dinara, saopšteno je iz Doma omladine.
Izdavačka kuća "Mono & Manjana" iz Beograda objavila je Veliku opštu ilustrovanu enciklopediju “Larousse” koja sadrži oko 100.000 odrednica, raspoređenih u pet tomova. Srpsko izdanje ”Larousse” enciklopedije sadrži i 10.000 dopisanih odrednica iz srpske istorije, kulture i umetnosti, a knjiga će biti predstavljena 4. maja u Francuskom institutu u Srbiji.
“Larousse” nastavlja francusku tradiciju u kojoj se i pojavila savremena enciklopedija , ona koju su Deni Didro i Žan D'Alamber objavili u 18. veku, na vrhuncu epohe prosvećenosti.
Vizionar Pjer Larus obnovio je taj projekat u 19. veku.
U Srbiji se enciklopedija pojavila početkom 20. veka, zahvaljujući srpskim intelektualcima koji su se tokom Prvog svetskog rata školovali u Francuskoj, ali se prvo izdanje na srpskom pojavilo tek u drugoj polovini prošlog veka.
Rad na novom izdanju počeo je 2006. Tridesetak urednika koji su bili angažovani u tom poslu mahom su profesori Beogradskog univerziteta, a uz njih je radio i tim redaktora prevoda, recenzenata, stručnih prevodilaca, lektora i drugih saradnika.
Autoportret veličine medaljona meksičke umetnice Fride Kalo i poznata dela Fernanda Botera biće prodati sledećeg meseca na Sotebijevoj aukciji latinoameričkih umetnika u Njujorku.
Direktora Sotebija Karmen Melian rekla je Rojtersu da bi minijaturni autortret Fride Kalo koji je 2000. godine vredeo 225.750 dolara sada mogao da bude prodat za 1.2 miliiona dolara.
To je najmanji rad Fride Kalo, veličine 5 sa 4.2 cm. Ona na ovom ovalnom portretu izgleda mlado i vedro i nosi viseće minđuše u obliku lustera koje se presijavaju.
"Ovo je najseksipilniji portret Fride koji sam ikada videla", rekla je Melian.
"Ona na ovom portretu iskosa gleda, dok je na svim ostalim njen pogled uvek usmeren pravo. Na većini njenih slikama njene oči su umiruće, ali na ovoj one su koketne", objašnjava Karmen Melion.
Frida je ovde sebe prikazala glamurozno za razliku od drugih njenih poznatih radova na kojima je ona uplakana i umrljana krvlju, iskazujući na taj način svoju dugodišnju patnju koju je trpela još od puberteta posle nesreće u kojoj je doživela prelom kičme i karlice.
Frida Kalo je ovaj portret potpisala sa ljubavlju Hozeu Bartoliju, katalnskom umetniku sa kojim je sredinom 1940ih započela aferu koja se je trajala sve do njene smrti 1954. kada je imala 47 godina.
Prema rečima zaposlenih u Sotebiju 2005. godine, ulje na metalu pod nazivom "Koreni" prodat je za 5,61 miliona dolara, što je do sada najskuplje prodato Fridino delo.
U maju prošle godine još jedna minijatura Fride Kalo dostigla je cenu od 1,1 milion dolara iako je prethodno kod Kristija procenjena na 100.000 - 150.000 dolara.
Aukcija u Njujorku koja će se održati 25. maja biće značajna i po tome što će na njoj biti obeležene tri decenije slika i skulptura kolumbijskog umetnika Botera poznatog po svojim korpulentnim, zaobljenim figurama.
"To je istorijski omaž. Mnoga dela su izabrana zbog zanimljivih tematskih prikaza, kao što su porodica na okupu, čoveka na konju, zavaljeni akt ", rekla je Melian.
"Čovek na konju", bronzana skulptura visoka 2,4 metara, mogla bi biti prodata po ceni od 1,2 miliona dolara, a slika pod nazivom "Porodica" procenjuje se da trenutno vredi 1,5 miliona dolara.
"On je pomalo precenjen. Ono što svi zaboravljaju je to da je Botero tokom sedamdesetih i šezdesetih postao poznat po svojim političkim radovima", rekla je Karmen Melian.
Slika "Predsednik" iz 1975. je ironičan prikaz tradicionalnog latinoameričkog heroja, borca za nezavinost.
Skulptura od smole iz 1977. "Pedro na konju" sa sintetičkom dlakom, ima politički prizvuk i ismejava diktatora. Konj je na crvenim točkovima, poput igračke, koja zapravo predstavlja podsečanje na Boterovog sina koji je poginuo u saobračajnoj nesreči, objasnila je Karmen.
U Sentandreji postavljena izložba zidnog slikarstva manastira Bođana. Kopije 39 odabranih zidnih slika biće izložene do novembra. U Srpskom crkvenom muzeju u Sentandreji postavljena je izložba "Kopije zidnog slikarstva manastira Bođana" iz kolekcije Galerije Matice srpske. Izložbu je organizovala Matica srpska, u saradnji sa Muzejom Srpske pravoslavne eparhije budimske u Sentandreji, povodom otvaranja novog muzejskog prostora u zgradi nekadašnje Preparandije, na glavnom trgu Sentandreje, koja će biti otvorena do novembra. Saradnja dve institucije traje već više decenija, a novi zamah dobila je krajem 2009. godine sa početkom realizacije projekta "Zaštita i prezentacija kulturnog nasleđa Srba u Mađarskoj (2009-2012)", u okviru kojeg se trenutno restaurira odabrana zbirka ikona iz sentandrejskog muzeja koje će biti deo nove postavke muzeja 2012. godine, u zgradi Preparandije, koja je u oktobru 2010. godine vraćena u vlasništvo Budimskoj eparhiji.
Izložba Kopije iz Bođana obuhvata 39 odabranih kopija zidnih slika iz manastira Bođana, čiji su su autori slikari-kopisti jeromonah Naum (Lazar) Andrić, Zdenka Živković i Stanislav Čavić, a deo su stalne postavke srpskog slikarstva 18. veka Galerije Matice srpske. Sa slikama iz Bođana započela je reforma srpskog zidnog slikarstva u oblastima Karlovačke mitropolije, a uradio ih je 1737. Hristifor Žefarović (Dojran, kraj 17. veka - Moskva, 1753) Kustos izložbe je mr Dragojla Živanov, koja je izvršila odabir eksponata i autor je teksta flajera i legendi. Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine.
U Altamiri otkriveni novi crteži stari 25.000 godina
U Altamiri otkriveni novi crteži stari 25.000 godina
Blic 05.05.2011 13:58
U pećini Altamira, na severu Španije, otkriveni su novi crteži koje su naslikali praistorijski ljudi pre 25.000 godina, saopštili su danas regionalni zvaničnici. Crveni crteži konja i ljudskih ruku, koje su slučajno otkrili arheolozi dok su tražili znake drevnih naseobina, nastali su verovatno u isto vreme kada i neke od najboljih praistorijskih slika koje su u pećini Altamira otrkivene 1879. godine.
"To je bilo slučajno otkriće. Iako je crteže bilo teško uočiti zato što su dosta propali, iskustvo nam je pomoglo da ih prepoznamo", rekao je arheolog Dijego Garate agenciji Rojters.
Prvi homo sapiensi stigli su na sever Španije u malim grupama pre oko 35.000 godina. Oni su neko vreme živeli zajedno sa neandertalcima i razvili značajnu kulturu, poznatu pod nazivom Gornji paleolit, kada su pravili alate od kamena i ukrašavali zidove pećina.
Slika "Topole" francuskog slikara Kloda Monea prodata je za 22,4 miliona dolara na aukciji održanoj u Njujorku.
Uoči aukcije kuće Kristi, Moneovo ulje na platnu iz 1891. bilo je procenjeno na sumu između 20 i 30 miliona dolara.
Moneova slika "Ljubičasti irisi", čija je vrednost bila procenjena na sumu između 15 i 20 miliona dolara, nije našla kupca.
Pikasove "Žene Alžira" koje je španski majstor naslikao 1955. prodate su za 21,3 miliona dolara. Skulptura istog umetnika "Čovek s ovcom" premašila je procene i prodata je za 7,1 milion dolara.
Slika "Doručak" francuskog umetnika Pjera Bonara prodata je za 6,2 miliona dolara, dok je slika "Otvoren prozor" Anrija Matisa našla kupca za 15,7 miliona dolara.
Na aukciji konkurentske kuće Sotbi, održanoj u utorak, za 11,2 miliona dolara je prodata bista od drveta koju je uradio Pol Gogen.
Kuće Sotbi i Kristi održaće iduće nedelje aukcije posvećene savremenoj umetnosti.
Baza podataka o umetninama koje su zaplenili nacisti
Baza podataka o umetninama koje su zaplenili nacisti
Američki Nacionalni arhiv udružio se sa drugim arhivskim institucijama sveta radi osnivanja on-lajn baze podataka o umetninama koje su zaplenili nacisti. Baza podataka trebalo bi da olakša stučnjacima i vlasnicima otetih umetničkih dela da udju u trag tim predmetima.
Nacisti su širom Evrope zaplenili umetnička dela, relikvije i druge kulturološki značajne predmete u deceniji koja je obuhvatila dolazak Adolfa Hitlera na vlast i kraj Drugog svetskog rata. Saveznici su našli stotine hiljada umetnina ali brojni predmeti nisu vraćeni vlasnicima.
Predstavnici američkog Nacionalnog arhiva i drugih arhivskih institucija sveta u četvrtak će potpisati sporazum kojim će zvanično pokrenuti osnivanje baze podataka.
