Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
VAŠINGTON - Prebirajući po dokumentima iz vremena američkog secesionističkog rata (1861-1865) u Nacionalnom arhivu SAD, jedan istraživač je pronašao gotovo 3.000 pisama i stranica teksta iz pera Volta Vitmena, jednog od najvećih američkih pesnika.
U pismima, koje je mahom napisao dok je radio kao slabo plaćeni činovnik državnog tužioca, Vitmen govori o raznim temama, poput optužbe za izdaju koja je podignuta protiv bivšeg predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa, pojave Kju Kluks Klana, ratnih zločina, građanskih prava, ali i svakodnevnih administrativnih pitanja.
- Vitmen je bio u samom središtu vladinih napora da podigne naciju nakon građanskog rata- kazao je Kenet Prajs, profesor književnosti na Univerzitetu u Nebraski koji je pomogao u identifikaciji pronađenih dokumenata.
Vest o otkriću Vitmenovih pisama poklopila se sa 150-godišnjicom od početka američkog građanskog rata koji je izbio 12. aprila 1861. godine nakon što su pobunjeničke snage napale tvrđavu Fort Samter u Čarlstonu, u Južnoj Karolini, koja je bila pod kontrolom Unije.
Rodom iz Njujorka, Vitmen je najpoznatiji po zbirci pesama "Vlati trave". Imao je 40-ak godina kada je izbio rat.
Romani pokojnog švedskog pisca Stiga Lašona, tvorca serijala "Milenijum", bili su najprodavaniji prošle godine u Evropi.
U godišnjem izveštaju o prodavanosti romana u 14 zemalja EU navodi se da je na drugom mestu Stefani Majer, autorka romana serijala "Sumrak saga" a da je treća pozicija pripala avganistanskom piscu Haledu Hoseiniju među čijim knjigama su "Hiljadu čudesnih sunaca" i "Lovac na zmajeve".
Amerikanac Den Braun, autor knjiga "Da Vinčijev kod", "Anđeli i demoni" i "Izgubljeni simbol",Karlos Ruis Safon u čija ostvarenja spadaju "Senka vetra", "Igra anđela" i "Marina". zauzeo je četvrto mesto, dok je na petom španski pisac
Francuskinja Mjurijel Barberi ("Otmenost ježa") je na šestoj poziciji; italijanski pisac Paolo Đordano ("Usamljenost prostih brojeva") je na sedmoj a na osmom mestu je britanski pisac Ken Folet ("Stubovi zemlje", "Svet bez kraja", "Kljuc za Rebeku", "Treći blizanac").
Italijanski autor Roberto Savijano ("Gomora") je deveti a na desetom mestu je švedski književink Hening Mankel - "otac" inspektora Kurta Valandera.
Među prvih 20 najprodavanijih su i romani Džona Grišama, Džejmsa Patersona, Sesilije Ahern i Marka Levija.
Predstava "Sedam i po" Miroslava Momčilovića u režiji Darijana Mihajlovića premijerno će biti izvedena 19. aprila u beogradskom Ateljeu 212. Drama "Sedam i po", rađena prema istoimenom filmu, sastavljena je od sedam priča od kojih svaka govori o jednom od sedam smrtnih grehova. Tekst je prvobitno napisan za pozorište, ali je prvo ostvaren u Momčilovićevom filmu.
Predstava je smeštena "u prostore, lokalitete i mentalitete svih republika nekadašnje Jugoslavije", saopšteno je iz Ateljea 212.
U predstavi igraju Feđa Stojanović, Svetislav Goncić, Zoran Cvijanović, Marinko Madžgalj, Miloš Somolov, Ružica Sokić, Emina Elor, Aron Balaž, Ištvan Kereši, Irena Abraham, Slađana Zrnić. Boris Šavija, Nikolina Jelisavac, Aleksandar Stojković i Gordana Milinović.
Romani pokojnog švedskog pisca Stiga Lasona, tvorca serijala "Milenijum", bili su najprodavaniji prošle godine u Evropi.
U godišnjem izveštaju o prodavanosti romana u 14 zemalja EU navodi se da je na drugom mestu Stefani Majer, autorka romana serijala "Sumrak saga" a da je treća pozicija pripala avganistanskom piscu Haledu Hoseiniju među čijim knjigama su "Hiljadu čudesnih sunaca" i "Lovac na zmajeve".
Amerikanac Den Braun, autor knjiga "Da Vinčijev kod", "Anđeli i demoni" i "Izgubljeni simbol", zauzeo je četvrto mesto, dok je na petom španski pisac Karlos Ruis Safon u čija ostvarenja spadaju "Senka vetra", "Igra anđela" i "Marina".
Spektakularan nastup Ruskog carskog baleta zadivio sve prisutne, među kojima, nažalost, nije bilo mnogo poznatih lica Trupa Ruskog carskog baleta sinoć je u Sava centru spektakularno izvela najpoznatiji balet svih vremena „Labudovo jezero“.
U čuvenom delu Petra Ilića Čajkovskog uživao je veliki broj ljudi, među kojima poznatih jedva da je bilo. Odetu i princa Zigfrida gledala je princeza Jelisaveta Karađorđević, koja nije želela da privlači pažnju sedenjem u prvom redu.
To je zato učinio Hadži Dragan Antić sa operskom pevačicom Tamarom Nikezić. Sava centar je sinoć posetio i veliki broj mališana, koji su zajedno sa svojim roditeljima pratili spretne i vesele pokrete najboljih svetskih baletana. No, bili poznati ili ne, svi prisutni jednako jako su aplaudirali kad su plesači izašli na scenu. Sa 45 članova i solistima kao što su Natalija Trifonova (Odeta) i Nariman Bekzhanov (princ Zigfrid), Ruski carski balet spada u najcenjenije baletske trupe na svetu, pa su zato gromoglasni aplauzi bili i očekivani.
Nagrada Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine za najbolju dramsku predstavu biće uručena u nedelju uveče Narodnom pozorištu iz Sombora, za komad "Ženidba" Nikolaja Vasiljeviča Gogolja . Po oceni žirija festivala, koji se održava u Zrenjaninu od 11. do 17. aprila, za najbolju dečju predstavu nagradjeno je Dečje pozorište iz Subotice.
Žiri je većinom glasova odlučio da nagradu za najbolju režiju dodeli Kokanu Mladenoviću za predstavu "Čovekova tragedija" Imrea Madača, u izvodjenju Novosadskog pozorišta/Ujvideki szinhaza.
Nagrada za najbolju glavnu žensku ulogu biće uručena Emini Elor za ulogu Lucifera u predstavi "Čovekova tragedija" Novosadskog pozorišta/Ujvideki szinhaza.
Za najbolju glavnu mušku ulogu biće nagadjen glumac Boris Isaković za ulogu Timona Atinjanina u istoimenoj predstavi Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.
Jedan od najpoznatijih simfonijskih kolektiva u SAD-Filadelfijski orkestar objavio je bankrotstvo, piše The Philadelphia Inquirer. To se međutim neće neko vreme odraziti na nastupe orkestra , ali za nastavak rada kolektivu je potrebno da obezbedi 160 miliona dolara.
Deo sume -12 miliona dolara - orkestar mora naći već do novembra ove godine, pošto mu je taj novac neohodan za pokriće budžetskog deficita kao i za finansiranje tekućih troškova procedure bankrotstva . Još 48 miliona treba skupiti do avgusta 2104. pošto mu je do tog roka neohodno da osnuje endaument-fond sa kapitalom od 100 miliona dolara .
Na taj način bord direktora namerava da deluje u dva pravca: pokrivanje rashoda u kratkoročnoj perspektivi putem privlačenja sredstava i obezbeđenja finansijske stabilnosti u budućnosti stvaranjem endument-fonda.Takođe se planira povećanje sume za jednogodišnje sponzorstvo finansiranja orkestra, a osim toga već su počeli pregovori sa vlasnikiom glavne koncertne dvorane Orkestra Verizon Hall o smanjenju cene zakupnine .
Filadelfijski orkestar je jedan od najpoznatijih u SAD. Trenutno je umetnički rukovodilac u njemu i glavni dirigent Kanađanin Janik Neze –Segen. Na njegovom čelu su svojevremeno bili slavna imena dirigenata kao što su Leopold Stokvski i Judžin Ormandi .
Sa finanskijim problemima se suočavaju i mnogi drugi stvralački kolektivi uSAD. Posebno ozbiljne teškoće stoje pred Detroitskim simfonijskim orkestrom čiji su muzičari tek u aprilu prekinuli štrajk koji je trajao punih šest meseci.
Komad Mali bračni zločini Erika Emanuela Šmita premijerno će biti izveden 16. aprila na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu.
Priča o modernom muškarcu i ženi u spletu staromodnih i modernih emotivnih i fizičkih odnosa. Predstavu je režirao Filip Grinvald, a uloge tumače Nela Mihailović i Boris Pingović.
Šmit će gostovati krajem maja u Beogradu na Danima Molijera, pa će to biti prilika da pogleda ovu novu predstavu.
Predstava 21.12.2012. premijerno će biti izvedena u Malom pozorištu Duško Radović u petak, 15. aprila.
Tri ljubavne tinejdžerske priče dešavaju se u poslednja 24 sata pred najavljeni smak sveta. Cela planeta strepi iščekujući taj trenutak, dok oni tragaju za rešenjima svojih problema.
U ovoj predstavi igra 25 mladih ljudi, polaznika Master grupe Studio Centra. Tekst i režija - Nenad Radović, koreditelj - Čarni Đerić, produkcija - STUDIO CENTAR .
Uloge tumače Lena Mišović, Jana Potić, Jana Mančić, Ana Vučić, Andrej Kovačić, Đorđe Kosić,Luka Salević, Nađa Marjanović, Irina Anagnosti, Jovica Bukovala, Nemanja Stanković, Nina Čegar, Ivana Marković, Andrijana Đorđević, Darko Pasujević, Ana Radić, Nina Mrđa, Sara Dragićević, Vasilije Krstić, Nikola Kosić, Marta Uzelac, Anka Aćimović, Petar Slijepčević, Bojan Živković.
Autoportret Endija Vorhola iz 1986. koji je jedan od njegovih poslednjih radova izloženih dok je bio živ, biće idućeg meseca ponuđen na aukciji.
Aukcijska kuća Kristi zakazala je prodaju slike, naslikane jarkocrvenom bojom, za 11. maj u Njujorku.
Vrednost slike procenjena je na 40 miliona dolara.
Autoportret, površine jedan kvadratni metar, smatra se najznačajnijim delom koje je Vorhol uradio pred kraj života. Prvi put je izložen 1986. u Londonu, šest meseci pre umetnikove smrti.
Ranije ove godine, Vorholov autoportret iz 1967. prodat je za više od 17 miliona dolara na aukciji u Londonu.
Aukcijski rekord za Vorholova dela iznosi 71,7 miliona dolara, za koliko je prodata slika "Sudar zelenog automobila".
