Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Biblioteka grada Beograda organizovaće u četvrtak, 21. aprila akciju "Svi smo u biblioteci" u kojoj će domaće javne ličnosti imati ulogu bibliotekara.
Akcija se organizuje povodom Svetskog dana knjige, 23. aprila, a u njoj će učestvovati Mirjana Karanović, Nikola Đuričko, Slobodan Ninković, Srđan Gojković Gile, Dragoljub Đuričić, Kristina Kovač, predstavnica Srbije na Eurosongu Nina Radojčić, Leontina Pat i voditelj Ivan Ivanović, najavljeno je iz gradske biblioteke.
Akcija će biti održana 21. aprila od 11 do 12 časova u Pozajmnom ideljenju Biblioteke grada Beograda, a potom će na platou ispred biblioteke rok bend Ventolin održati besplatan koncert.
Svetski dan knjige ustanovljen je u čast književnika Migela de Servantesa i Vilijema Šekspira koji su preminuli 23. aprila 1616. godine. Inspirisan je tradicionalnim običajem darivanja kupaca knjiga cvećem, koji su uveli knjižari iz Barselone 1926. godine. Katalonski knjižari bi svakome ko bi 23. aprila kupio knjigu, poklanjali cvet.
Običaj je podstakao Unesko da 1995. godine proglasi 23. april Svetskim danom knjige i prevođenja, a pre nekoliko godina datum je ušao u kalendar i kulturnih manifestacija u Beogradu.
Miljenik dece: Branko Milićević Kockica BEOGRAD – Umetnik, pisac, reditelj i glumac Branko Milićević Kockica primljen je u Udruženje književnika Srbije za člana po pozivu, saopšteno je danas iz UKS-a. Milićeviću tako nije ispoštovana želja da bude primljen u UKS redovnom procedurom, već mu je ukazana posebna počast, navodi se u saopštenju. Popularni Branko Kockica objavio je niz knjiga za decu i odrasle, a za beogradsko dečije Pozorište Puž, za koje se sa suprugom Slobodankom Aleksić bori decenijama da „bude jedan od najmirisnijih začina detinjstva”, napisao je čak 43 pozorišna komada. Tanjug Objavljeno: 21.04.2011.
Delovi 660 godina stare slike, koji su bili u vlasništvu Tajvana i Kine, biće prvi put spojeni na jednoj izložbi u Tajvanskom nacionalnom muzeju, i to će označiti ponovnu saradnju dve strane.
"Boravak u Fućun planinama"
Reč je o slici "Boravak u Fućun planinama" kineskog pejzažnog slikara Huang Gongvanga, čiji se najveći deo čuva u Dvorskom muzeju u Tajpeju od građanskog rata 1949. godine, kada su se ove dve strane odvojile.
"Drugi deo šest metara dugačke slike biće brodom dopremljen iz muzeja kineske istočne provincije Zeijang za izložbu koja će biti otvorena 2. juna", izjavio je direktor Dvorskog muzeja Čou Kung-šin.
Očekuje se da će izložba, koja će trajati 40 dana, biti gest kineske vlade da doprinese trogodišnjem pokušaju tajvanskog predsednika Ma Jing-jua da izgladi političke nesuglasice između Tajvana i Kine.
"Slika, naslikana još za vreme vladavine dinastije Juan (od 1271. do 1368. godine) podeljena je na dva dela pre više od 300 godina. Podelio ju je jedan kolekcionar. Jedan deo je odnet iz Kine u Tajvan zajedno sa još oko 600.000 predmeta izloženih u muzeju", objasnio je Čou.
Kina i dalje polaže pravo na Tajvan kao svoju teritoriju.
U Donjem foajeu scene “Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu,u utorak u 18 časova biće otvorena izložba karikatura sa 43. konkursa “Pjer”. U Donjem foajeu scene “Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu,u utorak u 18 časova biće otvorena izložba karikatura sa 43. konkursa “Pjer”. Na najstariji i jedan od najprestižnijih konkursa na Balkanu koji su “Večernje novosti” pokrenule još 1967. godine, lane su pristigle 623 karikture, a 123 najupečatljivije Novosađani će moći da vide do 3. maja. Među njima su, razume se, i one koje je žiri u kojem su bili proslavljeni režiser Emir Kusturica (predsednik), glumica Dara Džokić, voditelj Ivan Ivanović, satiričar Bojan Ljubenović i prošlogodišnji laureat Milanko Kaličanin, proglasio za najbolje. To su “Splav Meduze” Jova Škomca (“Zlatni Pjer”), karikatura u kojoj se, kako stoji u obrazloženju žirija, “prepliću realnost i mit, legenda i stvarnost, nada i strah”, zatim “Svadba” Vlade Volaša (“Srebrni Pjer”) i “Balkanski stampedo” Mira Stefanovića (“Bronzani Pjer”), kao i portret-karikatura glumca Steve Žigona, za koju je nagrađen Marko Stajić. Konkurs našeg lista nosi, inače, ime Petra - Pjera Križanića koji je, još početkom prošlog veka, karikaturu promovisao kao novinski žanr, a večerašnju izložbu otvoriće Igor Pavličić, gradonačelnik Novog Sada, i Manojlo Vukotić, generalni direktor i glavni urednik Kompanije “Novosti”.
Roman "Očevi i oci" Slobodana Slenića prikazuje beskompromisan presek zamršene scene predratne srpske i jugoslovenske politike, u kome se vešto prepliću porodična i društvena drama epohe. Roman "Očevi i oci" predstavlja raskošni mozaik koji obuhvata dvovekovno razdoblje novije srpske istorije. Praveći iskorak prema intelektualno složenijim likovima i prema snažnijoj napregnutosti njihovih međusobnih odnosa, autor se upustio u traganje za markantnim tačkama u psihologiji nacionalne dramatičnosti, pristajući pri tome da naglašenim esejističkim linijama, čitavim serijama racionalizovanih disputa, ponudi literarne interpretacije onih fundamentalnih dilema koje su u korenima naše nacionalne i državne drame...
Slobodan Selenić je rođen 1933. godine u Pakracu. Pisao je pozorišnu kritiku i bio redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Napisao je sledeće romane: Memoari Pere Bogalja (1968, Oktobarska nagrada grada Beograda za književnost), Prijatelji (1980, NIN-ova nagrada, Nagrada Biblioteke SR Srbije za najčitaniju knjigu 1981), Pismo/glava (1982), Očevi i oci (1985), Timor mortis (1989, nagrada jugoslovenske kritike "Meša Selimović“), Ubistvo s predumišljajem (1993, Nagrada Biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1994. i 1995). Posthumno su mu objavljeni roman Malajsko ludilo (2003) i pozorišne kritike Dramsko doba (2005, priredio Feliks Pašić), objavljivane od 1956. do 1978. godine.
Napisao je tri drame: Kosančićev venac 7 (prvo izvođenje marta1982.u Ateljeu212), Ruženje naroda u dva dela (prvo izvođenje decembra 1987. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Sterijina nagrada za najbolji tekst 1988), Knez Pavle (prvo izvođenje maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu). Iz oblasti dramske teorije i kritike objavio je sledeće knjige: Angažmanu dramskoj formi (1965. i 2003), Dramski pravci XX veka (1971. i 2002), i antologije Avangardna drama (1964), Antologija savremene srpske drame (1977). Knjiga razgovora i političkih eseja Iskorak u stvarnost objavljena je1995. i 2003. godine. Umro je 1995. godine u Beogradu.
Posle 12 godina od prvog postavljanja na scenu Teatra i opere Madlenianum, balet „Orfej u podzemlju“ večeras će u ovoj umetničkoj kući imati premijernu obnovu. Sa ovom predstavom Madleninum će krajem nedelje gostovati u Kini - na Umetničkim susretima u Pekingu, što će biti prvo gostovanje jednog ansambla iz Srbije na ovom festivalu. Kao i 1999. glavnu ulogu u „Orfeju u podzemlju“ igra Konstantin Kostjukov. U Madlenianumu tvrde da je ovo njegova životna baletska rola. Koreografiju, režiju i scenografiju potpisuje Krunislav Simić, koji je za ovu predstavu dobio prestižnu srpsku baletsku nagradu „Dimitrije Parlić“. Ovaj balet, inspirisan poezijom Branka Miljkovića, čiji je život tragično prekinut pre pola veka, urađen je na muziku Kedrova, Morikonea, Tavenera, Oldfilda, Stravinskog... - Kad sam razmišljao da postavim balet o Branku Miljkoviću i njegovoj poeziji, povezao sam ga s mitom o Orfeju. Orfej je bio jedan od najvećih pesnika stare Grčke, a način života Branka Miljkovića, čiju poeziju jako volim, bio je sličan - Orfejski, malo buntovnički i sudbinski su se negde dodirivali. Kad čitate ili slušate Miljkovićevu poeziju, shvatate da je svaka reč ton, rečenica muzika, da je to pokret i nešto što je najbliže baletu. Taj pokret, Miljkovićeva poezija i život, kao i mit o Orfeju inspirisali su me da uradim ovaj balet - objašnjava za Danas Krunislav Simić, poznat i po koreografiji za balete: „Zorba“, „Ukroćena goropad“, „Kraljica Margo“... Prema Simićevim rečima, sa izuzetkom Konstantina Kostjukova i Gordane Simić koji kao i u prvoj verziji „Orfeja u podzemlju“ igraju glavne likove, igrači su novi i njihova individualnost u obnovljenoj predstavi nametnula je koreografske promene u dramaturškoj radnji. - Suštinski, predstava ostaje ista, ali specifičnost i individualnost novih igrača daju joj drugačiji izraz u baletskoj priči inspirisanoj neostvarenim ljubavima Branka Miljkovića. Njegova mladalačka ljubav Ruža poginula je u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata i njoj je posvetio jednu od svojih najlepših pesama „Uzalud je budim“. Druga njegova neostvarena ljubav, uslovno rečeno Euridika, samo je simbolika preuzeta iz mita - kaže Simić. Orfeja na ovom putu kroz podzemlje prate i narikače, posmrtna zvona i muzika, prirodni zvuci jer, prema Simićevim rečima, „Miljkovićeva poezija priziva, doziva, probuđuje čuvstva, stalno peva o ljubavi i smrti, zbog čega je u predstavi bilo neminovno koristiti i hrišćansku simboliku - krst, raspeće“. Premijerna verzija ovog baleta bila je na repertoaru pet sezona i sa ovom predstavom Madlenianum je nastupao širom Srbije i na Festivalu u Varni (Bugarska). Kao jedina privatna umetnička kuća u Srbiji koja je tokom februara, u okviru ovogodišnjeg kineskog Prolećnog festivala radosti, bila domaćin Državnom ansamblu Kine iz Dunhuanga, Madlenianum će zauzvrat 30. aprila i 1. maja sa obnovom „Orfeja u podzemlju“ učestvovati u zvaničnom programu najvećeg i najznačajnijeg kineskog festivala Umetnički susreti u Pekingu. Ovim povodom, četiri Miljkovićeve pesme prevedene su na kineski jezik, a u predstavi će biti titlovane paralelno sa njihovim izgovorom na srpskom.
Izdavačka kuća "Arhipelag" upravo je objavila roman "Bašta, pepeo" u okviru velikog projekta "Izabrana dela" Danila Kiša u sedam knjiga, što je, praktično, celokupna njegova proza štampana u posebnoj luksuznoj opremi. "Arhipelag" je već objavio prvi Kišov roman "Mansarda" i knjigu priča "Rani jadi", a tokom maja biće objavljeni roman "Peščanik" i dve Kišove knjige novela "Grobnica za Borisa Davidoviča" i "Enciklopedija mrtvih". Knjiga priča iz piščeve zaostavštine "Lauta i ožiljci" biće objavljena u prvoj polovini juna. "Bašta, pepeo" je, verovatno, najpoznatiji roman Kiša, veliko delo o detinjstvu i odrastanju, ali i o gorkom talogu iskustva. O ovom delu Kiš je, svojevremeno,u jednom intervjuu rekao da se "radi o metafori, o strahopoštovanju deteta prema ocu".
Nа sceni Zvezdara teatra u sredu, 27. аprilа u 20 čаsovа stoti put će biti izvedenа predstаvа Dušаnа Kovаčevićа "Generalna proba samoubistva". Premijerа ove predstаve je bilа 12. decembrа 2008.godine i do sаdа je odigrаnа 74 putа nа mаtičnoj sceni i 25 putа nа gostovаnjimа u zemlji i inostrаnstvu.
Predstаvа i glumci dobili su brojne nаgrаde i priznаnjа nа brojnim pozorišnim festivаlimа i svečаnostimа.
Glavne uloge igraju Brаnislаv Lečić, Brаnimir Brstinа, Anа Frаnić i Jаnoš Tot.
BEOGRAD - Glumac Dragoljub Mićko Ljubičić premijerno će 27. maja izvesti monodramu "One stvari - Seminar-kabare o seksualnom (ne)zadovoljstvu" u beogradskom Domu sindikata, saopštila je danas producentska kuća "Em faktori" (M Factory). Nekadašnji član "Indeksovog pozorišta" Ljubičić postao je "specijalista teorijske prakse Dr Agoljub" za potrebe izvođenja "seminara, monodrame, kabarea, predavanja, seanse i terapije", po tekstu austrijskog kabare umetnika i psihoterapeuta Bernarda Ludviga. "Budite među prvima koji će saznati odgovore na večita pitanja: kolika je verovatnoća da žena posle 30-te pronađe dobrog i slobodnog muškarca, a da ga ne preotme drugoj? Šta sve žene žele? Šta je pred kraj života shvatio Sigmund Frojd? Šta je 'Program za popravku i promenu muškarca'?", navodi organizator u saopštenju.
Premijera plesnog komada „Alfa bojs”, poznatog koreografskog tandema Gaj Vajcman & Roni Haver
Iz komada o muškarcima Foto J. Janković Sutra uveče, uoči svetskog Dana igre, koji je u petak, na scenu Bitef teatra stižu „Alfa bojs”, junaci istoimene „muške” predstave koreografskog tandemaGaj Vajcman&Roni Haver. Njihov ples, i ne samo ples, jedan je od mogućih odgovora na pitanje: Kakav je zapravo muškarac 21. veka? O tome je juče bilo reči i na konferenciji za medije, u pozorištu u nekadašnjoj crkvi na Skveru Mire Trailović, koju je otvorila Jelena Kajgo, direktor Bitefa. Ona je podsetila da je autorski par Vajcman&Haver, Izraelci iz Holandije, sve više vezan za ime Bitefa.Na 40. festivalu, njihov „Jezik zidova”, u izvođenju igrača novosadskog SNP, publika je proglasila najboljom predstavom, a Kajgo je rekla da je u prvoj sezoni Bitef dens kompanije njihov najbolji komad bio „Mirisi cimeta”, sa istim koreografskim potpisom. Sa ovom plesnom kompanijom sada su uradili i predstavu „Alfa bojs”, a dogovoreno je da ih bude još: po jedna u budućim sezonama. Na susretu sa novinarima bio je i Gaj Vajcman. Pohvalio je igrače koji se za ovu premijeru pripremaju još od januara. On je ispričao malu istoriju ovog komada o muškarcima koji je, u stvari, baziran na pomenutom „Jeziku zidova”, napravljenom za sedam žena. Posle njegovog uspeha, u Holandiji su napravili „Alfa bojs”, priču omladićima koji po ceo dan „gluvare” u pabu, sanjare o velikom uspehu, a dok taj dan ne dođe ova grupa antiheroja suočava se sa „radostima” sazrevanja.Još puno toga što se odnosi na muškost u ovoj je predstavi. Katkad je to lascivno, katkad poetično, a često ismejano i – u kič pretvoreno. Predstava ima i neke svoje osobenosti, beogradske verzije, a u njoj je, umesto kolege, u poslednji čas u muško društvo uskočila jedna igračica – Milica Pisić. Ostali su: Đorđe Makarević, Luka Lukić,Nikola Tomašević, Strahinja Lacković i Uroš Petronijević.Na sceni je i muzičar Žarko Andrejić. Autor muzike u predstavi je Elad Koen Bonen (Izrael), dramaturg je Verle Van Overlup (Holandija), scenograf Askon de Nis (Holandija), kostimograf Slavna Martinović, asistenti koreografa Dunja Jocić i Horhe Moro, igrači holandske trupe Klub Gaj& Roni.
M. Š. Objavljeno: 27.04.2011. Izvor: Politika
