Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Izložbu ulja na staklu ''Svetlucave šume Save Stojkova'' 4. aprila je u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu svečano otvorio predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić, istakavši da stvaralaštvo tog velikog umetnika prevazilazi vojvođanske okvire.
Podsetivši da je prošle godine u Somboru prisustvovao obeležavanju slikarevih jubileja, 85 godina života i šest i po decenija rada, gledajući slike salaša i vojvođanske ravnice, po kojima je Stojkov prepoznatljiv u svetu, Pajtić je istakao da ova novosadska izložba predočava nešto drugačiju Vojvodinu.
''Gledamo krošnje, šume, šikare i vrbake. Gledamo film od prizora koji su nastajali decenijama, iako su motivi i tehnika drugačiji, osećaj je onaj poznati, topli, mir, spokoj, uzvišenost, stabilnost i sreća'', rekao je Pajtić otvarajući izložbu 23 rada tog umetnika evropskog i svetskog renomea.
O stvaralaštvu Save Stojkova govorili su vršilac dužnosti direktora Muzeja Vojvodine Uglješa Belić i istoričar umetnosti Sava Stepanov.
Triptih Džanga Sjaoganga oborio je rekord za dela kineske savremene umetnosti, pošto je na aukciji u Hongkongu prodat za 79 miliona hongkoških dolara (10 miliona američkih dolara).
Trodelna slika "Forever Lasting Love" oborila je prethodni rekord od 9,7 miliona dolara koji je 2008. postiglo delo "Maska Series 1996 No. 6" Zenga Fandžija.
Kupac je ostao anoniman.
Džangova slika jedno je od 105 umetničkih dela koja su na aukciji “Sotheby” proteklog vikenda ponudili belgijski kolekcionari Gi i Mirijan Ulens.
Naučnim skupom i promocijom zbornika u gradu na Trebišnjici u sredu počinje dvodnevna kulturna manifestacija "Dučićev dan". Pomen velikom Trebinjcu u četvrtak, na Blagovesti
novosti.rs
Sećanje na Dučića
TREBINJE - Naučnim skupom na temu "O pesmama, poemama i poetici Matije Bećkovića" i promocijom Zbornika "Pesničke vertikale Ljubomira Simovića" u sredu u gradu na Trebišnjici počinje dvodnevna kulturna manifestacija "Dučićev dan", svetkovina stiha posvećena Jovanu Dučiću koji je umro na Blagovesti 1943. godine u Libertvilu.
Celodnevni naučni skup koji počinje u 10 časova u zgradi Skupštine opštine okupiće istaknute naučne radnike iz Republike Srpske, Srbije i Crne Gore koji će dati novo viđenje stvaralaštva jednog od najznamenitijih pesnika današnjice, Matije Bećkovića, dok će od 19 časova u Muzeju Hercegovine biti promovisan Zbornik radova sa prošlogodišnjeg naučnog skupa.
U četvrtak, na Blagovesti, nakon pomena Dučiću, u hercegovačkoj Gračanici, gde od 2000. počivaju njegovi zemni ostaci, održaće se razgovori o knjizi "Antologija Matija Bećković", o kojoj će govoriti priređivač Selimir Radulović. Iste večeri, u pozorišnoj sali Doma kulture biće održana svečana akademija "Na Dučićevom putu".
BEĆKOVIĆ: DUČIĆA ČITAOCI ODRŽALI U ŽIVOTU
- JOVAN Dučić je bio veliki esteta i vodio je računa kako izgledaju njegove knjige. Mislim da bi bio zadovoljan kad bi video kako je opremljena i štampana ova knjiga u "Glasu Crkve" u kojoj su sabrana njegova dela - kaže za "Novosti" akademik Matija Bećković povodom štampanja Dučićevih sabranih dela.
Dučić je, po Bećkovićevim rečima, "imao izuzetnu sudbinu i tek danas, posle svega, vidimo kako je postao ono što, možda, nije ni sam verovao, a sve zahvaljujući svojim čitaocima". Nije bio u školskim programima, nije bio u lektiri", ali su ga čitaoci poezije održali u životu, tako da su knjige njegovih pesama imale velike tiraže i onda kada nisu bile ni od koga pomognute ni preporučene, osim od ljubavi njegovih čitalaca".
- U međuvremenu se desilo da je iz Libertvila, gde je bio sahranjen, prenesen u Trebinje. Celog života se bavio time gde će biti sahranjen i kako će izgledati njegov grob, a ono što je dobio nije ni slutio. To je crkva Gračanica, na malom brdu iznad Trebinja, a to malo brdo ispalo je najveći vrh Republike Srpske, a celo Trebinje porta manastira u kom je on sahranjen. Na neki način Trebinje je zamenilo Cetinje, a Crkvina Lovćen.
Za svoju prvu izložbu slavni Katalonac je radio danonoćno da bi predstavio više od šezdeset dela u pariskoj galeriji „Volar”.
Pablo Pikaso: Autoportret sa paletom, 1906.
Amsterdam – Do 29. maja ove godine, pored stalne postavke u Van Gogovom muzeju u Amsterdamu, posetioci će moći da vide jedinstvenu izložbu pod nazivom „Pikaso u Parizu, 1900-1907” i da uživaju u sedamdesetak slika, crteža i skulptura iz kojih izbija neverovatna snaga izraza, iako se radi o Pikasovim ranim delima. Svaki od perioda Pikasovog opusa je specifičan na svoj način: „Plavi period” (od 1901–1904) karakterišu nijanse modre boje, i mračna raspoloženja sa motivima prostitutki i prosjaka. „Ružičasti period” se odlikuje (1905–1907) življim tonovima, s ružičastim i narandžastim nijansama, i temama iz cirkusa. Od 1907. do 1909. godine traje period u kojem se Pikaso bavio artefaktima afričke kulture, inspirisan afričkom umetnošću, naročito maskama. Poslednji period je kubizam (analitički i sintetički), pravac koji je Pikaso razvio u smeru redukovanja formi na osnovne geometrijske oblike i monohromne boje koje su na slikama u drugom planu. Amsterdamska izložba obuhvata same početke slavnog španskog slikara. On dolazi u Pariz u oktobru 1900. godine, kao relativno nepoznat slikar, da bi predstavio svoju sliku „Poslednji momenti”, koja je tada bila izložena u španskom paviljonu povodom Svetske izložbe. On tada ima samo devetnaest godina. Pikaso otkriva Pariz sa nekoliko prijatelja iz Barselone. Oni iznajmljuju slikarski atelje na Monmartru, gde se susreću sa poznatim slikarima tog vremena kao što su: Tuluz-Lotrek, Gogen, Sezan, Van Gog... Njihov uticaj je odlučujući na dalji Pikasov razvoj. Zbog toga je u prvom delu izložbe pod nazivom „Pikaso upoznaje Pariz” vrlo teško napraviti razliku između nekih dela ovih slikara i Pikasovih ranih radova. Za svoju prvu izložbu Pikaso je radio danonoćno da bi predstavio više od šezdeset dela u pariskoj galeriji „Volar”. Slikao je direktno na kartonu, jer nije imao vremena da radi na platnu. Samoubistvo jednog od njegovih španskih prijatelja predstavlja početak onoga što je u njegovom slikarstvu poznato kao „Plavi period”. Na izložbi se može videti ta tužna slika „Kasegamas u mrtvačkom kovčegu”, slikana u bledim, plavim tonovima, koja po pokretima četkice i stilu podseća na Van Goga. Tokom 1904. godine Pikaso definitivno odlučuje da se nastani u Parizu. On tada već ima reputaciju slikara koji obećava i čija dela poseduju veliku originalnost. Njegov atelje, čuveni „Bato Lavoar”, postaje mesto na kome se sastaju najveći umetnici tog vremena, među kojima su Maks Žakob i Gijom Apoliner. Sedam godina po dolasku u Pariz, Pikaso postaje jedan od vođa francuske avangarde. Na izložbi su isto tako zastupljena i dela iz „Ružičastog perioda” i skulpture inspirisane tribalnom umetnošću. Tu je i njegov izvanredni „Autoportret sa paletom”, „Akt sa crvenom pozadinom” i „Portret gospođe Benedete Kanals”. Najbriljantnije slike su svakako mistična „Plava soba” i „Margo”, koja svojim izazovnim izrazom lica i pozom intrigira posmatrača. Pablo Pikaso se smatra jednim od najvećih i najplodnijih umetnika 20. veka. Njegov talenat i mnoštvo novih ideja doprineli su promeni celokupnog shvatanja tadašnjeg slikarstva, što je značilo pobedu forme nad sadržajem i stvaranje uslova za raskidanje sa tradicionalnim viđenjem sveta.
Teheran je saopštio da je prekinuo odnose sa Luvrom, javlja Asošijeted pres (Associated Press). Za prekid kulturnih veza iranske vlasti su svu krivicu prebacile na francuski muzej koji se nije pridržavao datih obećanja i potpisanih dogovora.
Luvr se obavezao da na izložbu u Teheran pošalje persijke antikvitete iz svojih fondova, ali to nije učinio niti je pak dao bilo kakva objašnjenja zbog čega nije postupio po sporazumu.
Međutim, Teheran je svoj deo obaveza ispunio time što je pre nekoliko godina poslao na izložbu u Pariz eksponate iz svojih depoa.
Kako tvrdi iranska strana, Francuskoj je bio dat rok do kraja marta da objasni svoje razloge neispunjenja obećanja iz sporazuma.
Po rečima jednog visokog iranskog činovnika "mi nećemo dozvoliti da evropske zemlje na nas gledaju sa visine na dole u svakoj oblasti, pa i u kulturnoj sferi".
Teheranu ovo nije prvi put da ruši odnose sa velikim evropskim muzejima.
Na razmeđu 2009. i 2010. g. sličan skandal je izbio u vezi sa tkzv. cilindrom Kira Velikog, vavilonskog dokumenta napisanog klinastim pismom, koju još nazivaju i "najstarija deklaracija o pravima čoveka".
Britanski muzej je obećao da će ovaj drevni eksponat poslati na izložbu u Teheran, ali obećanje nije ispunio, samo što je donekle objasnio motive ovakvog svog postupka.
Većina posmatrača i kolumnista je pretpostavila da iza ove drske obmane Britanskog muzeja stoji politika. U februaru 2010. Teheran je objavio da prekida odnose sa Britanskim muzejem, ali je u septembru cilinder ipak bio poslat u Iran, pa je time skandal zabašuren.
MC Portal
Aukcijska kuća Sotbi ponudiće na prodaju 20 portreta Helene Rubinštajn, poljske industrijalke koja je izgradila imperiju u kozmetičkoj industriji.
Sotbi planira da portrete ponudi na dve aukcije. U Njujorku će pet slika biće ponuđeno 3. i 4. maja, a ostale će biti na licitaciji u oktobru.
Helena Rubinštajn bila je pokroviteljka umetnika, a među njenim prijateljima bio je španski majstor nadrealizma Salvador Dali.
Na aukciji će se 3. maja naći i Dalijeva slika iz 1943. na kojoj je Helena Rubinštajn prikazana vezana svojim nakitom za stenu. Vrednost portreta procenjena je na sumu između milion i milion i po dolara.
Helena Rubinštajn umrla je 1965, a njeni portreti se nalaze u vlasništvu Fondacije Rubinstajn koja ih i daje na aukciju.
Izložba 'Jurij Gagarin, 50 godina od prvog leta u kosmos'
Izložba 'Jurij Gagarin, 50 godina od prvog leta u kosmos'
Izložba "Jurij Gagarin, 50 godina od prvog leta čoveka u kosmos" biće otvorena danas u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.
Izložba će biti otvorena u znak sećanja na istorijski let kosmonauta Jurija Gagarina (1934-1968.) u kosmos 12. aprila 1961, a svečanosti će prisustvovati ambasador Ruske Federacije (RF) u Srbiji Aleksandar Konuzin, navedeno je u saopštenju kompanije Lukoil uz čiju pomoć će manifestacija biti održana.
Događaj će biti upriličen u saradnji sa Ambasadom RF u Beogradu i Ruskim domom.
Izložba je posvećena liku i delu prvog kosmonauta Gagarina koji je otvorio novo poglavlje u istoriji i civilizacijskom razvoju čovečanstva - eru osvajanja kosmosa, navedeno je u saopštenju.
Omiljena američka spisateljica u svetu, ali i u Srbiji, Trejsi Ssevalije biće gost svog srpskog izdavača "Lagune" na sledećem oktobarskom Međuarodnom sajmu knjiga u Beogradu.
Ovu vest Tanjugu je saopštio prevodilac svih romana Trejsi Ševalije na srpski jezik Nenad Dropulić koji je s njom u kontaktu putem interneta, a upoznali su se i lično prilikom njegovih odlazaka na Sajam knjiga u London, pošto ona već duže vremena živi u Velikoj Britaniji.
Dropulić je rekao da do gostovanja u Beogradu neće biti štampan neki novi roman Trejsi Ssevalije, jer, kako mu se poverila, nije dovršila ovaj koji upravo piše.
Ševalije se predstavila srpskim čitaocima zahvaljujući "Laguni" koja je 2001. godine štampala njen roman "Devojka sa bisernom minđušom" koji joj je doneo internacionalanu slavu.
Roman je doživeo i kod nas nezabeležen uspeh i bio je najčitanija strana knjiga narednih pet godina, iako je posle uspeha ovog romana "Laguna" objavljivala sve naredne pa čak i "Devičanski plavo" koji je napisala pre "Devojke" .
Tako su usledili: "Pali anđeli", "Dama i jednorog", " Plameni sjaj" i poslednji "Izuzetna stvorenja" koji su svi lepo primljeni, ali nisu nadmašili popularnost "Devojke" kojoj je doprinela i uspešna ekranizacija sa Kolinom Firtom i Skarlet Johanson u glavnim ulogama.
„Moj prvi put” je podsećanje na lepe i nespretne trenutke
„Moj prvi put” je podsećanje na lepe i nespretne trenutke
24 sata 13.04.2011 10:02
Tek što se spustila prašina oko „Izgnanika” u JDP-u, glumicu Natašu Marković u petak čeka nova premijera: „Moj prvi put” Kena Davenporta u UK „Vuk Karadžić”... ...u kojoj igra s Goranom Jevtićem, Vladimirom Aleksićem i Anđelikom Simić. Ova ekipa potpisuje i režiju, a Nataša Marković za „24 sata” otkriva više o projektu. Dugogodišnji smo prijatelji i želeli smo da napravimo predstavu u kojoj ćemo zajedno igrati, a tekst po čijim motivima smo napravili predstavu bio je dobar povod. Svi igramo mnogo različitih likova. Reč je o ispovestima ljudi širom sveta o prvom seksualnom iskustvu, koje smo lokalizovali kako bi naša publika mogla da se veže za njih.
Kojoj publici se obraćate?
- Svako ko voli dobru zabavu i ovu temu je dobrošao.
S Goranom Jevtićem igrate i u „Izgnanicima”. Paralele između te dve predstave?
- „Izgnanici” su priča o ljubavnom četvorouglu, koju je napisao Džejms Džojs 1915. godine. Ona se bavi temom slobode, ne samo u ljubavnim odnosima već generalno slobodom pojedinca u društvu, što je te davne godine bila tabu tema. „Moj prvi put” je priča o prvom seksualnom iskustvu, o čemu ljudi u Srbiji i danas nerado govore. Želimo da ovom predstavom podsetimo ljude na lepe i nespretne trenutke kojih se sećamo sa osmehom.
Kako ste doživeli „Izgnanike”?
- Kao divno pozorišno iskustvo. Partnerska ljubav i poverenje između nas četvoro osvežili su mi ljubav prema pozorištu.
Na čemu još radite?
- Čeka me snimanje filma „Parada” u režiji Srđana Dragojevića.
Koja je od dosadašnjih uloga najsličnija vama privatno?
- Životna iskustva mi pomažu da igram različite uloge. Imala sam sreću da odigram likove koji nemaju mnogo zajedničkog.
Nastupili ste nedavno i kao pevačica u „Plastiku“. Planirate li da krenete i u tom smeru?
- Mnogo više sam se muzikom ranije bavila. Svirala sam u grupi, pevala akapela bugarske pesme... Sad se muzikom više bavim kroz svoj posao. Igram u nekoliko predstava gde i pevam. I u predstavi „Moj prvi put” imamo nekoliko pesama.
Kakvu muziku slušate?
- Kako mi kad i šta prija. Preko popa do vorlda.
Žurka povodom premijere u klubu „Plastik” GLUMCI - Povodom premijere predstave „Moj prvi put” za četvrtak je u klubu Plastik najavljena žurka, na kojoj će muziku birati Goran Jevtić, Vlada Aleksić, Nataša Marković i Anđelika Simić, ali i Sevdah Baby, koji potpisuje muziku za ovi predstavu.
Užičko pozorište izvodi predstavu "Ines de Kastro"
Užičko pozorište izvodi predstavu "Ines de Kastro"
Glas javnosti 14.04.2011 11:58
Premijera pozorišne predstave "Ines de Kastro" o životu ljubavnice portugalskog kraljevića iz 14. veka biće izvedena u užičkom Narodnom pozorištu večeras. Lik Ines de Kastro zasnovan je na istorijskoj ličnosti Ines Peres de Kastro iz 14. veka, posthumno priznatoj supruzi portugalskog kralja Pedra I, koju je pogubio njegov otac Alonso IV... Izreka "Prekasno je, Ines je mrtva" deo je tradicije naroda Portugala. Autor predstave je Dž Kliford, a reditelj Nemanja Ranković. U predstavi igraju Ivana Pavićević Lazić (Ines de Katro), Vahidin Prelić (Princ Pedro), Bojana Zečević (Blanka), Divna Marić (Dadilja, Stara žena), Slobodan Ljubičić (Kralj) i Nemanja Jovanović (Pačeko). "Da li ljubav u današnjem svetu postoji", pitanje je koje u predstavi "Ines de Kastro" postavlja reditelj i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Užicu Nemanja Ranković.
Glumac i asistent reditelja Slobodan Ljubičić smatra da je "Ines de Kastro" predstava koja će pokazati jačinu užičkog pozorišta. Džo Kliford je 1989. napisala pozorišnu adaptaciju drame Antonia Fereira (1528-69) "Ines de Kastro" po narudzbini Iana Brauna, tadašnjeg umetničkog direktora edinburškog pozorišta "Traverse".
