Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Nagrada "Sava Šumanović" za likovnu umetnost, koju dodeljuju Novosadski sajam i galerije "Bel art" i "Zlatno oko", biće uručena umetniku Radomiru Damnjanoviću Damnjanu 1. aprila u Novom Sadu.
Autoportret Radomira Damnjanovića
Nagrada je Damnjanoviću dodeljena tokom tradicionalne likovne izložbe "Art ekspo" koja je tokom marta održana na Novosadskom sajmu.
Neposredni povod za dodelu nagrade "Sava Šumanović" bila je retrospektivna izložba radova Radomira Damnjanovića Damnjana koja je u maju prošle godine priređena u "Galeriji 73" u Beogradu.
Izložbu je pratila obimna dvojezična monografija, na srpskom i italijanskom, čiji su autori Jerko Denegri i Tomazo. Monografiju o Damnjanovićevom opusu objavila je "Vujčić kolekcija" iz Beograda.
Odluku o dobitniku doneo je žiri u kojem su bili novosadski likovni kritičar Sava Stepanov (predsednik), galeristkinja Vesna Latinović, direktorka Galerije "Bel art" i istoričarka umetnosti Vesna Burojević, direktorka Galerije slika "Sava Šumanović" u Šidu.
Priznanje će umetniku biti uručeno u holu Izvršnog veća Vojvodine u Novom Sadu, koje je i pokrovitelj manifestacije.
Radomir Damnjanović Damnjan je diplomirao 1957. godine na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, gde je dve godine kasnije završio i postdiplomske studije. Na umetničkoj sceni prisutan je od poznih 1950-ih, a od početka sedamdesetih stvara paralelno u jugoslovenskom i italijanskom društveno-političkom i kulturnom kontekstu.
Prve samostalne izložbe priredio je u Beogradu. Dva puta je izlagao u jugoslovenskom paviljonu na Bijenalu u Veneciji, 1966. i 1976. godine. Učestvovao je i na Bijenalu u Tokiju 1967. godine.
Od početka sedamdesetih godina proširio je polje svog umetničkog delovanja i ostvario mnoga inovativna rešenja u domenu performansa, primarnog slikarstva, videa, filma i fotografije.
Tokom osamdesetih godina prividno se vratio klasičnim temama slikarstva - mrtvoj prirodi, portretu i autoportretu, ali ih je obrađivao na nekonvencionalan način, ostvarivši ubedljive primere "slikarstva citata", značajnog fenomena postmodernističke umetnosti tog perioda.
Словенско народно гледалишче из Љубљане ових дана гостовало је у Новом Саду с две представе које је понудило овдашњој публици. Новосађани су само могли да уживају гледајући четири маестрална глумца у бурлескној представи „Кад сам био мртав“ Ернста Лубича, у режији Диега де Бреа, изведеној на сцени Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз. Представа је, изнад свих очекивања, оставила изванредан утисак захваљујући Алојзу Светеу, Јанезу Шкофу, Јернеју Шугману и Борису Михаљу, који су глумили и мушке и женске ликове, у фуриозном ритму ове приче препуне духовитости, али и ироније.
Представу „Платонов“ Чехова, у режији Вита Тауфера, Словенско народно гледалишче извело је на сцени Српског народног позоришта. Ова велика ансамбл представа окупила је бројне глумце, међу којима су: Наташа Барбара Грачнер, Марко Мандић, Алеш Валич, Том Бан, Саша Табаковић, Андреј Нахтигал, Бојан Емершич, Валтер Драган, Иво Бан и други.
С обе ове представе, Словенско народно гледалишче из Љубљане гостује и у Београду, у Југословенском драмском позоришту. Јуче је изведена представа „Кад сам био мртав“ , а вечерас ће „Платонов“.
Američki baletski teatar (ABT) nastupio je prvi put u Rusiji od 1960-ih godina i prebega Mihaila Barišnjikova, koji je napustio čuveni Boljšog teatar i postao zvezda američkog baleta. Plesna postava ABT-a nastupila je u utorak uveče u Boljšoju, čiji je ansambl bio na turneji po Kanadi kada je Barišnjikov 1974. zatražio politički azil u SAD. U planu su tri nastupa u moskovskom teatru. Barišnjikov je od 1974. do 1978. bio glavni plesač ABT-a, a od 1980. do 1990. umetnički direktor tog baleta.
Na programu nastupa američkog baleta je brodvejski balet-mjuzikl sa muzikom Leonarda Bernstajna, kao i svetska premijera baleta "Trojka", posvećenog ruskom violončelisti i dirigentu Mstislavu Rostropoviču. Koreografiju za taj balet uradio je Bendžamin Milpje, koji je radio na filmu "Crni labud".
Saši Večanskom uručena Nagrada "Sterijino pozorje"
Povodom Dana Sterijinog pozorja, danas je u toj renomiranoj kulturnoj ustanovi uručena nagrada za najbolji domaći dramski tekst u protekloj godini Saši Večanskom, autoru drame "Reciklirani zločin".
"Reč je o dinamičnoj drami bez lažnog optimizma, ali i bez pesimizma koji oduzima svaki smisao", istakla je u obrazloženju predsednica žirija prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, na svečanosti povodom dodele nagrada.
Prema njenim rečima "Recilirani zločin" je uzbudljiva, napeta, dobro napisama drama i otvara veoma važna pitanja masovnih grobnica, krivice, pojedinačne i kolektivne odgovornosti ne samo onih koji su zločine činili, već i onih koji su to nemo posmatrali.
Nagrada se sastoji od diplome i 400.000 dinara, a najavljeno je da će nagradjena drama Večanskog tokom godine biti prikazana na nekoj od domaćih pozorišnih scena.
Izdavacka kuca „Glas crkve“ i loznička Crkvena opština, organizovali su 2. aprila u Vukovom domu kulture u Loznici predstavljanje Sabranih dela znamenitog srpskog pesnika Jovana Dučića.
O Dučićevom životu i delu govorio je akademik Matija Bećković.
On je izjavio da su Sabrana dela, u jednotomnom izdanju pripremljena u skladu s nekadašnjim estetskim načelima Jovana Dučića, koji je uvek vodio računa o izgledu svojih knjiga.
Bećković je dodao da taj znameniti pesnik danas za srpsku kulturu predstavlja ono što ni sam nije verovao da može postati, i da su njegove pesme opstale zahvaljujući vernim čitaocima, a politički spisi tek dobili svoju važnost, koja im ranije nije pridavana.
Prema njegovim rečima, Dučićeve knjige teško je izdvojiti iz celine i to je opravdanje zašto su sve objavljene u jednom izdanju - Sabranim delima.
Episkop šabacke eparhije vladika Lavrentije istakao je Dučićevu važnost kao najzapaženijeg srpskog pesnika posle Njegoša, i dodao da se njegova dela ranije nisu rado objavljivala, pa se o njemu malo i znalo.
O obeležjima knjige, u ime šabacke izdavacke kuće „Glas crkve“ govorio je njen urednik protođakon Ljubomir Ranković, koji je ukazao da u okviru tog predstavljanja Sabrana dela, koja koštaju 3.500 dinara, mogu kupiti po sniženoj ceni za samo 990 dinara.
Publiku na izložbu u Albertini privlači i priča o posebnoj vezanosti pripadnika „Plavog jahača” za muziku kompozitora Arnolda Šenberga
Vasilij Kandinski: Studija boje, kvadrat sa koncentričnim krugovima, 1913.
Beč – Ova godina će se zapamtiti po obeležavanju stogodišnjice osnivanja jednog od najuticajnijih umetničkih pokreta dvadesetog veka – „Plavog jahača” – slikarske škole koja je zajedno sa „Mostom” doprinela rađanju ekspresionizma u Nemačkoj, a kasnije i apstraktnog slikarstva. U glavnom gradu Austrije, na zidovima jedne od najraskošnijih galerija, od februara do polovine maja baškare se radovi Vasilija Kandinskog, Gabrijele Minter, Alekseja fon Javlenskog, Marijane fon Verefkin, Franca Marka, Augusta Maka, Hajnriha Kampendonka, Pola Klea, Alfreda Kubina, Alberta Bloha... Sa dvesta šezdeset i pet radova na papiru, izložba u Albertini je jedna od najvećih retrospektiva „Plavog jahača”ikada organizovanih. Interesovanje za kratku (1911-1914) ali plodonosnu epohu pokreta proizišlog iz Novog udruženja umetnika iza koga su stajali Kandinski i Javlenski je ogromno. U slučaju Beča, grada koji voli da se diči svojim velikanima, publiku u Albertinu privlači i priča o posebnoj vezanosti pripadnika „Plavog jahača” za muziku kompozitora Arnolda Šenberga koji je početkom dvadesetog veka bio čest gost u Minhenu. Na kraju krajeva, Šenbergovi koncerti i predavanja su naveli Kandinskog da počne da „osluškuje” boje. U toj atonalnosti mu se činilo da prepoznaje ono duhovno u umetnosti, što ga je ostavilo u uverenju da može da dokuči sinestetički karakter slikarstva. Šenberg, koji je u svom eseju „Odnos prema tekstu” tvrdio da postoji jako mali broj ljudi koji su, sa muzičke strane gledišta, u stanju da razumeju muziku, citiran je već u prvom almanahu „Plavog jahača”. Kasnije će se pojaviti i kao jedan od izlagača na izložbama.Još jedna interesantna „bečka” priča vezuje se za bezuspešne pokušaje Egona Šilea da se priključi pokretu koji će ga, sa jedne strane priznati kao kvalitetnog slikara, ali će ga i odbiti sa obrazloženjem da naglašena erotičnost, ne zbog same erotike, već telesnosti koja je previše bliska stvarnosti, ne odgovara duhu i filozofiji „Plavog jahača”. Šile koji je tokom druge polovine dvadesetog veka postao jedan od najizlaganijih evropskih slikara, postao je ironičnim sticajem okolnosti, posthumno, deo priče pokreta koji ga nije želeo – u zamenu za pozajmicu iz Lembahhausa, Albertina na jesen 2011. u Minhen šalje oko stotinu njegovih radova na papiru. Još od prve zvanične izložbe održane u minhenskoj galeriji Hajnriha Tanhauzera (krajem 1911), „Plavi jahač” se povezuje sa internacionalnom umetničkom scenom, pre svega sa „Mostom” (Berlin) kao drugim značajnim ekspresionističkim slikarskim pokretom i naravno – sa francuskim i švajcarskim intelektualnim miljeom. Stvara se tesna saradnja sa Janom Arpom, Robertom Deloneom i Anrijem Matisom, ali i sa piscima (Herman Hese), koreografima i plesačima (Aleksandar Saharov) i kompozitorima (Alban Berg, Šenberg). Naziv pokreta čiji simbol ostaje tempera na papiru „Plavi i crveni konj” Franca Marka (1912) preuzet je od istoimene slike Kandinskog iz 1903. i almanaha objavljenog pred drugu zajedničku izložbu „Crno-belo” u Minhenu. „Ime smo smislili za kafanskim stolom (...) Obojica volimo plavu boju, Mark – konje, ja – džokeje. Ime nam se zbog toga samo javilo”, reći će jednom prilikom Kandinski, centralna figura „Plavog jahača” i nekadašnji pravnik koji je u Minhen došao da ostvari svoje snove o studijama slikarstva, bez ikakvih sumnji u svoj talenat i budući uspeh. Teme i tehnike koje se javljaju kod slikara „Plavog jahača”se prepoznatljivo razlikuju jedna od druge – sivilo Alfreda Kubina u prikazima grozomornih zagrobnih bića, živopisan kolorit Kandinskog, mrtva priroda, enterijeri i pejzaži jakih kontura Gabrijele Minter, kubistički i futuristički izleti Augusta Maka, novi tonalni eksperimenti Pola Klea (od crnih akvarela do „otkrivanja boja”), studije životinja Franca Marka... Za posetu izložbi u Albertini potrebno je izdvojiti nekoliko sati – svakome od umetnika je posvećena velika prezentaciona pažnja.
Profesorima lingvistike Snežani Gudurić i Dragoljubu Petroviću, autorima "Fonologije srpskog jezika" koju su zajednčki objavili Institut za srpski jezik SANU, "Beogradska knjiga" i Matica srpska, pripala je nagrada "Pavle Ivić" koju dodeljuje Slavističko društvo Srbije.
Na konferenciji za novinare u Institutu za srpski jezik, predsednik Slavističkog društva Srbije prof. dr Bogoljub Stanković je objasniuo da je prvih 10 godina ovo priznanje dodeljivano 1. decembra na rođendan akademika Ivića ali se od ove godine dodeljuje u proleće da bi članovi Odbora za nagradu mogli da sagledaju celokupnu izdavačku produkciju iz domena lingvistike u prethodnoj kalendarskoj godini.
Stanković je najavio daće nagrada biti uručena 24. maja na dan Svetih Ćirila i Metodija koje Slavističko društvo slavi kao svoj praznik. U obrazloženju odluke, koja je doneta jednoglasno, navodi se da je nagrađeno delo "vredan rezultat napora da se činjenice o prirodi glasova srpskog jezika osmotre s nekih savremenijih stanovišta i predstave njihova bitne fukcionalne osobenosti".
Nagrađeno delo pripremljeno je u okviru projekta srpskog Ministastva za nauku i tehnološki razvoj "Opis i standardizacija savremenog srpskog jezika", kazao je predsednik Odbora za ovu nagradu Slobodan Remetić i dodao da je "naučnoj javnosti predato delo dostojno nagrade koje nosi ime do danas nesumnjivo največeg srpskog fonologa".
Profesor Slobodan Terzić je saopštio da je upravo jedna ulica u Borči dobila ime akademika Ivića.
Slavističko društvo Srbiuje najavilo je da će 1. i 2. juna održati međunaordni simpozijum posvećen doprinosu ruske emigracije srpskoj kulturi i umetnosti.
Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) iz Beograda obeležilo je danas svoj 63. rođendan, dodelom godišnjih nagrada zaslužnim umetnicima i izložbom o glumcu Ljubi Tadiću (1929-2005), čije ime nosi velika scena tog teatra. Godišnje nagrade JDP-a dobio je ansambl predstave "Metamorfoze", kao i njen reditelj Aleksandar Popovski, a nagrađeni su i ansambl predstave "Rođeni u Yu" i njen autorski tim, u kojem su dramaturzi Milena Bogavac, Maja Pelević, Filip Vujošević, Božo Koprivica i Miloš Krečković, i reditelj Dino Mustafić. Godišnje nagrade JDP-a za glumu dobili su Svetozar Cvetković i Maja Izetbegović za uloge u predstavi "Elijahova stolica" reditelja Borisa Liješevića, kome je pripala godišnja nagrada JDP-a za režiju tog komada. Nagradu za lepotu govora "Branivoj Đorđević" dobio je glumac Dragan Mićanović koji je, ujedno, nagrađen i za uloge u predstavama "Metamorfoze" i "Iz junačkog života građanstva". Godišnju nagradu JDP-a za muziku dobio je Vladimir Pejković, za predstave "Iz junačkog života građanstva" i "Rođeni u Yu", a za izuzetan doprinos umetničkim standardima JDP-a nagrađen je glumac Marko Baćović. Upravnik JDP-a Branislav Cvejić rekao je na današnjoj svečanosti da se taj teatar nalazi na raskrsnici dva puta - težeg, koji podrazumeva naporan rad, ali snažnu umetničku nameru, i lakšeg, koji omogućava uspeh na kratke staze, posebno u savremenom srpskom društvu koje je zasnovano na prividu. Podsećajući da je tokom protekle godine u JDP-u uspešno izvedeno sedam premijera, kao i da su glumački ansambli tog teatra obišli brojne festivale u Srbiji i svetu i osvojili mnoštvo nagrada, Cvejić je rekao da će Jugoslovensko dramsko pozorište i nadalje nastaviti da prati svoj umetnički put. Prva predstava izvedena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu bio je "Kralj Betajnove" Ivana Cankara, u režiji Bojana Stupice, čija je premijera bila 3. aprila 1948.
Predstava po tekstu Branislava Nušića "Ožalošćena porodica", u izvodjenju smederevskih srednjoškolaca, biće održana u ponedeljak kao najava 28. pozorišnog festivala "Nušićevi dani". Festival "Nušićevi dani" biće održan od 6. aprila do 17. aprila, a publika će videti "Put oko sveta" Kruševačkog pozorišta i komediju "Pokojnik" bitoljskog Narodnog teatra.
Glumci scene "Aleksandar Popović" igraće u Smederevu dve predstave: "PR ili potpuno rasulo" i komad Gorice Popović "Zvezdarske zvezdice".
Narodno pozorište iz Tuzle u Smederevu izvodi "Gospodju ministarku", dok će beogradski Zvezdara teatar prikazati predstavu Dušana Kovačevića "Život u tesnim cipelama".
Na završnoj večeri beogradskoj glumici Olgi Odanović biće uručena nagrada za životno delo, a reditelju Egonu Savinu priznanje za obnovu dramske klasike.
Manfestacija Noć muzeja, u okviru koje će u 60 mesta u Srbiji i na 65 lokacija u Beogradu biti organizovana noć šetnje po muzejima, biće održana 14. maja, najavlili su organizatori. Noć muzeja, koja se ove godine organizuje osmi put, biće održana 14 maja i u 40 zemalja u Evropi, a u Srbiji će publika imati prilike da pogleda izložbe koje su postavljene u saradnji sa 160 kulturnih institucija iz zemlje. Simbol ovogodišnje Noći muzeja je "crna mačka", a ideja je da se razbiju predrasude o tome da su muzeji zaboravljeni i prašnjavi i da se ukaže na to da oni pokreću večnu i nepresušnu umetničku inspiraciju.
Publika u Beogradu, Novom Sadu, Kikindi, Knjaževcu, Kragujevcu, Kraljevu, Loznici, Nišu, Novom Pazaru, Pančevu, Požarevcu, Šapcu, Smederevu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Užicu, Valjevu, Vršcu, Zrenjaninu i drugim mestima širom Srbije imaće priliku da uđu u prostore, vide dela i predmete koji se ne viđaju u običnoj ponudi i standardnoj poseti muzejima.
U okviru prošlogodišnje Noći muzeja priređeno je 400 programa na više od 150 lokacija u 53 grada širom Srbije, koje je posetilo 450.000 posetioca.
