Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
U Univerzitetskoj biblioteci "Albertina" u Lajpcigu u nedelju je potpisan ugovor o vracanju 796 knjiga srpskog izdavača Gece Kona (1873-1941), zaplenjenih tokom Drugog svetskog rata, Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu.
Ugovor su potpisali direktori Univerzitetske biblioteke u Lajpcigu i Narodne biblioteke Srbije, Ulrih Johanes Šnajder i Sreten Ugričić, uz prisustvo ambasadora Srbije u Nemačkoj Ive Viskovića.
"Zahvalan sam na gestu koji svojim značenjem nadilazi vrednost knjiga koja je već sama po sebi neprocenjiva. Taj gest označava zajedničku posvećenost pamćenju, knjigama i čitanju, smislu i dijalogu, miru, ujedinjenoj Evropi i saradnji i razumevanju i prijateljstvu Nemačke i Srbije", rekao je prilikom potpisivanja dokumenta Sreten Ugričić.
Predstavnici 11 muzeja Mreže muzeja Balkana, koji su učestvovali u reazlizaciji projekta "1+1: život i ljubav" biće 22. marta gosti Narodnog muzeja u Beogradu.
U okviru projekta "1+1: život i ljubav" 1. marta u 11 muzeja širom zapadnog Balkana, uključujući i Narodni muzej u Beogradu, simultano je otvoreno 11 izložbi sa zajedničkim nazivom "1+1: Life and Love".
Svaki od muzeja, uključenih u Mrežu muzeja Balkana, pronašao je svoj način interpretacije ljubavi i života, dva pojma univerzalne važnosti i privlačnosti.
Kako bi se osnovni koncept o univerzalnim vrednostima zajedničkim svim ljudima promovisao i regionalna saradnja zaživela na još jedan način, organizovana je autobuska turneja "Muzeji Balkana".
Ideja je da se muzejskim stručnjacima omogući da posete jedni druge i upoznaju se sa drugim izložbama.
Turneja je počela 19. marta u Sarajevu, gde će se i završiti 28. marta, a muzejski stručnjaci posetiće Zenicu, Banja Luku, Novi Sad, Beograd, Skoplje, Prištinu, Đakovicu, Tiranu, Skadar i Cetinje.
Narodni muzej u Beogradu će ugostiti i predstavnike švedske organizacije "Kulturno nasleđe bez granica" (Cultural Heritage without Borders -CHwB), pod čijim okriljem i uz čiju pomoć je formirana Mreža muzeja Balkana i realizovan projekat koji na najbolji način predstavlja Balkan.
U okviru projekta "1+1: život i ljubav", Narodni muzej je realizovao izložbu "Ja VIDIM umetnost", koja je proistekla iz saradnje kustosa i učenika novobeogradskih srednjih škola na istraživanju skulptura u gradskom pejzažu i muzeju, odnosa prema gradu, životu i značenju umetničkih dela u javnom prostoru i muzejskoj zbirci.
Knjiga „Prodaja pobunjenika - Zašto kultura ne može da se zakoči“ kanadskih autora Džozefa Hita i Endrjua Potera, predstavljena je 22. marta na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Delo dvojice mladih kanadskih profesora bavi se neuspehom kontakulturnog pokreta, koji je ustao protiv sistema i pravila, tražeći novo i drugačije, da bi na kraju bio usisan od strane tog istog sistema, obeleživši drugu polovinu 20. veka.
O knjizi su govorili prof. dr Jelena Đorđević, dekan FPN-a prof. dr Ilija Vujačić i prof. dr Dragoljub Mićunović.
Đorđevićeva je komentarisala kontrakulturnu revoluciju, koja se iz Amerike, širila Evropom, protiv uniformnosti, homogenizacije masovnog društva. „Nosioci tog pokreta želeli su da menjaju temelje modernog društva, tragali su za drugačijim i novim, egzotičnim, ali ne oružjem već simboličkim gestovima, suprostavljajući se elitnoj kulturi, etabliranim vrednostima“, kazala je ona.
Prema rečima Mićunovića, Hit i Poter bave se nedelotvornošću kritike kapitalizma. „Autori postavljaju pitanje da li je modernom društvu potrebno više pravila ili manje, zašto ljudi kupuju i one stvari bez kojih bi praktično mogli i navode primere ’buntovnika kontrakulture’ iz sveta literature, muzike i filozofije, koji su vrlo brzo svoju ’kritiku’ pretvorili u modni trend i pomogli industriju zabave“, rekao je Mićunović.
Vujačić knjigu vidi kao kritiku kontrakulture, kulturnog radikalizma, levičarskog pokreta i teorija, ali i desničarskih viđenja i konzervativnih pogleda na društvo. „Autori ne grade opštu teoriju, već jasnim i konkretnim primerima pokazuju u kom pravcu bi se tražila neka vrsta reforme kapitalizma“, izjavio je on.
Knjigu „Prodaja pobunjenika - Zašto kultura ne može da se zakoči“ objavila je izdavačka kuća „Hedone“, a prevod potpisuje Natalija Mićunović.
Dubravka Mijatović skinula Odri Hepbern do detalja
Dubravka Mijatović skinula Odri Hepbern do detalja
24 sata 22.03.2011 11:01
Kako će se Dubravka Mijatović snaći na sceni kao Odri Hepbern videćemo nakon premijere predstave „Doručak kod Tifanija" (26. mart "Madlenijanum")... Njen suprug Marinko Madžgalj biće joj partner i na sceni. Prve fotografije iz predstave pokazuju neverovatnu transformaciju Dubravke u Odri Hepbern. Romantična melodramska priča Trumana Kepota „Doručak kod Tifanija” već generacijama je sinonim za romantiku, a Odri Hepbern, koja je u filmu tumačila naslovnu ulogu Holi Golajtli, sinonim je elegancije i prefinjenosti. Upravo tako izgleda i Dubravka Mijatović u maloj crnoj haljini, kose uredno skupljene u punđu i sa tijarom kao prepoznatljivim ukrasom juvelirnica „
Iako je poređenje sa Odri Hepbern bilo prisutno od prvog dana, Dubravka je nedavno izjavila da ne razmišlja o tom aspektu predstave.
- Film sam gledala davno i samo jedan put, ali urezao mi se u pamćenje. Ne mogu, ipak, da kažem da sam neki fan filma koji zna sve replike, ali to je svakako film koji morate videti - kaže glumica.
Predstava "Otac na službenom putu", po tekstu scenariste istoimenog filma Abdulaha Sidrana, biće premijerno izvedena 27. marta u Ateljeu 212, u režiji gosta iz Zagreba Olivera Frljića. Ovaj komad je deo sezone Ateljea nazvane "Next Yu". Sidran je jedan od najznačajnijih autora eks-jugoslovenske pozorišne i filmske umetnosti i nekadašnji saradnik reditelja Emira Kusturice.
U Ateljeu ističu da predstava nije rađena kao pokušaj pozorišne adaptacije filma, jer pozorište ima svoj jezik i u ovoj predstavi je to jasno od prve minute.
Radnja komada događa se posle rezolucije Informbiroa i oslikava svu kompleksnost tog političkog trenutka. Priča o jednoj sarajevskoj porodici u ranim 50-im godinama 20. veka, u vreme sukoba Tita i Staljina, postavljena je kao sećanje dečaka Dina, čiji otac u inforbiroovskim previranjima završava u zatvoru.
Kuriozitet je da dečaka igra doajen srpskog glumišta Vlastimir Đuza Stojiljković. Celo razdoblje je prikazano iz vizure čoveka koji nam iz današnjeg vremena govori o tim događajima.
U glumačkom ansamblu su Hana Selimović, Branislav Trifunović, Feđa Stojanović, Ivan Jevtović, Aleksandra Janković, Nikola Jovanović, Tanja Petrović, Aljoša Vučković, Danica Maksimović, Miodrag Krstović, Erol Kadić i drugi.
U Centru Rex izvedena je izuzetno dobro zamišljena multimedijalna predstava „Tanatos“, koja je deo projekta „Dan posle“, koji vode Grupa „Hajde da ...“ iz Beograda i Centar za ratnu traumu iz Novog Sada. Autori ovog veoma precizno osmišljenog pozorišnog događaja - kostimograf, koreograf, scenograf i dizajner Boris Čakširan, dramaturg Marko Pejović, kompozitorka Aleksandra Đokić, scenografkinja Ivana Krnjić i autorka video montaže Ana Ćosović, na potresan scenski način pokušali su nađu odgovore na pitanje, koje se danas često postavlja: Da li smo kroz život vođeni samo Tanatosom (nagonom i bogom smrti) ili negde, u nekom krajičku, postoji nada da je čovek sposoban da izađe iz mraka i ne prepusti se ništavilu? Autori su svoj projekat namenili mladim umetnicima i veteranima ratova 1991 - 1999. godine. Polazeći od stava da veterani imaju dragoceno iskustvo u preživljenoj prošlosti i dobro znaju kakve posledice nose neke Tanatosu bliske odluke, a da se mladi nadaju boljoj budućnost, njihov susret, odnosno, dve životne koncepcije, koje se razlikuju ali i dopunjuju, tvorci predstave žele da, njihovim međusobnim dijalogom, proizvedu u umetničku saradnju, koja može i treba da bude plodonosna. U dužoj ekspoziciji predstave, u kojoj su Jelena Stojiljković i Jovana Rakić Kiselčić sa snažnom izvođačkom energijom prikazivale koreografisanim scenskim kretanjem, svojstvenim fizičkom teatru, na dramaturški upečatljiv način „kako dođu neke godine kada se u društvenim DNK lancima, neuronima, srčanim zaliscima?ö desi odustajanje, destrukcija, posebno odsustvo saosećanja, što je nepobitno svedočenje da se na polju humanosti odustalo od borbe protiv Tanatosa. Ako je u ovom delu predstave, bez obzira na visok izvođački nivo protagonistkinja Jelene i Jovane, moglo biti ponešto, ne tako bitno, i izostavljeno, sledeći segment izlaganja sadržajno postupno, teatarski osmišljeno vodi katarzi, koja nije česta u našim savremenim pozorišnim ostvarenjima. Kada tok dešavanja dovede ratne veterane Ljudevita Kolara, Miodraga Tasića, Novicu Kostića i Željka Vukelića do izlaganja njihovih ratnih stradanja odnosno najpotresnijeg ličnog doživljavanja Tanatosovog pakla, onda nastaje prava, istinska drama, koja potresa duh, uzbuđuje emocije, otvara vrata bunta protiv bola i tuge što sobom nose crna leptirova krila kojima se uništava suština humanosti. Bez obzira da li ste u tom trenutku mlad gledalac (a njih je bilo najviše na ovoj predstavi u Rexu), ili ste u ranom detinjstvu, pa u zrelosti, osetili zlokobnost i razarajuću moć ratovanja, morate biti dirnuti (što se očekuje), ali i iznenađeni (što se ne očekuje) kako ovi prekaljeni ljudi izgovaraju svoje monologe. Njihovu iskrenost, staloženost, sugestivnost, koja se ne može naučiti ni u jednoj obrazovnoj ustanovi za dramsku umetnost, čini da zaboravimo gde smo, da u nama zaneme reči, pa i misli koje bismo izrekli njima u pohvalu. Ipak, svesno i sa nadom prihvatamo njihovo završno otvaranje vrata, da bi izgnali nagon smrti, pa da pokoju suzu ponesemo sobom u kišnu noć, kao i saznanje da se ovako ozbiljnom predstavom fizičkog teatra može mnogo toga u nama i oko nas učiniti boljim.
Izdavačka kuća “Arhipelag“ započela je realizaciju velikog izdavačkog i kulturnog poduhvata, objavljivanje edicije “Izabrana dela Danila Kiša“ u sedam knjiga.
U “Arhipelagovom“ izdanju “Izabranih dela Danila Kiša“ naći će se praktično celokupna piščeva proza: romani “Mansarda“, “Bašta, pepeo“ i “Peščanik“, knjiga priča “Rani jadi“, kao i tri knjige novela: “Grobnica za Borisa Davidoviča“, “Enciklopedija mrtvih“ i “Lauta i ožiljci“. Izabrana dela Danila Kiša u sedam knjiga objavljuju se u redakciji Mirjane Miočinović.
Početak akcije obeležen je objavljivanjem prve dve knjige Izabranih dela – ranog Kišovog romana “Mansarda“ i knjige kratkih priča “Rani jadi“.
Roman “Bašta, pepeo“ biće objavljen 12. aprila, a čitav komplet Izabranih dela Danila Kiša u sedam knjiga biće objavljen do 15. juna, kada će svetlost dana ugledati knjiga Kišovih priča iz zaostavštine “Lauta i ožiljci.
“Arhipelag“ objavljuje prozne knjige Danila Kiša u posebnoj ediciji i u ekskluzivnoj opremi.
Povodom početka objavljivanja Izabranih dela Danila Kiša u sedam knjiga “Arhipelag“ je objavio i poseban katalog projekta u kome se, pored osnovnih informacija o ovom izdanju i o Kišovim knjigama, nalazi i izbor iz Kišovih autopoetičkih tumačenja svojih knjiga, a Gojko Božović, glavni urednik ove izdavačke kuće, prilikom predstavljanja edicije izjavio je:
“Jedna definicija kaže da je klasik onaj pisac čije su se knjige potvrdile u čitanjima nekoliko generacija čitalaca. To se već dogodilo sa Danilom Kišom i sa njegovim knjigama. Ali ne samo da se one potvrđuju u čitanjima novih generacija čitalaca nego, zapravo, i sami čitaoci potvrđuju sebe i svoj ukus, svoje razumevanje sveta i svoju meru stvari u susretu sa vrhunskom literaturom kakvo je delo Danila Kiša.“
“Otuda je moje zadovoljstvo utoliko veće što će, zahvaljujući ovom “Arhipelagovom“ izdanju Izabranih dela Danila Kiša u sedam knjiga, neki čitaoci prvi put upoznati piščevo delo, drugi će se tog dela podsetiti, a neki će mu se iznova vratiti. Objavljivanje Izabranih dela Danila Kiša nije samo primer kapitalnog izdavaštva, već i ostavština za budućnost kao veliko delo modernih vremena i visoka, jedna od najviših, mera u književnim stvarima. Takve mere su nam sve neophodnije, pogotovu danas kada često izgleda kao da književnost nije važna ili da je književnost svaka vrsta teksta koju neko napiše u dokolici.“
“Knjige Danila Kiša, bolje od ma čega drugog, pokazuju da sve nije književnost, ali da književnost može biti najbolji deo našeg iskustva. “Arhipelag“ je pristupio objavljivanju Izabranih dela Danila Kiša s najvećom odgovornošću i s najboljim uverenjem da je reč o važnom poduhvatu. Istovremeno, “Arhipelag“ ovim poduhvatom još jednom pokazuje svoje opredeljenje za vrhunsku književnost kao prostor najuzbudljivije mašte i najboljeg znanja.“, kaže Gojko Božović.
Predstava Tom Sojer i đavolja posla u Pozorištu za mlade »Boško Buha«
Predstava Tom Sojer i đavolja posla u Pozorištu za mlade »Boško Buha«
Vreme 24.03.2011 14:15
Tom Sojer je u Beogradu. Eno ga u Pozorištu "Boško Buha", na istom mestu gde je bio i pre 40 godina, ali ovoga puta u formi mjuzikla Od pre desetak dana u Pozorištu "Boško Buha" u Beogradu igra se mjuzikl Tom Sojer i đavolja posla. Tekst je po romanu Marka Tvena Doživljaji Toma Sojera napisala Milica Piletić, režirao je Jovan Grujić, a kompozitor je Srđan Marković. Glavne likove, Toma Sojera i Haklberi Fina igraju Nemanja Oliverić i Miloš Vlalukin, a Beki Tačer je Andrijana Tasić. Sve vreme na sceni svira bend Krejzi Misisipi. Predstava je namenjena publici od sedam do 15 godina, njihovim roditeljima, nastavnicima i odraslim ljubiteljima detinjstva. Milica Piletić opisuje predstavu kao "priču o sazrevanju, putu iskušenja, opasnosti i preispitivanja, koji svako mora da prođe. Jedino što za njene junake ne postoje prečice i nema mnogo vremena. Oni sazrevaju preko noći! Hrabrost i Odgovornost, Ljubav i Drugarstvo – kao najsjajnija odlikovanja – u ovoj priči na svojim grudima nose deca, a ne odrasli." Sve to ispričano je u formi mjuzikla. Ovo je prvi muzički Tom Sojer kod nas.
PESMA O SLOBODI:
"Predstavom pričamo deci o nekoliko jakih ideja o odrastanju i životu, pa je u takvim situacijama uvek bolje ako se za priču njihova pažnja veže još nekim drugim umetničkim sredstvom", objašnjava u razgovoru za "Vreme" Boško Đorđević, direktor "Buhe", zašto su avanture Toma Sojera ispričane kroz muziku. "Video sam po svetu desetak verzija Toma Sojera, jedna je čak imala formu neverbalnog teatra, tako da naš mjuzikl nije neuobičajena pojava." Inače, kaže Boško Đorđević, Tom Sojer je kompromis između dva "Buhina" repertoarska pravca: klasičnog, u vidu novog pristupa u inscenaciji bajki, i predstava namenjenih tinejdžerima i mladima koje govore o temama važnim za njihovo životno doba, "zato što Mark Tven pripada i klasičnoj, velikoj literaturi u kojoj ima raznih elemenata bajke, a otvara i nekoliko životnih tema. "Istovremeno, uz jaku umetničku emociju i važne teme, ova predstava ima i edukativnu notu – između ostalog osvrćemo se na iseljeničko doba Amerike i predstavljamo tadašnju muziku, vreme nastanka džeza." Tvenov Tom Sojer je mangup, on puši, beži od kuće, neposlušan je. Kako je takav lik postao pozitivan, dakle kako je postignut osnovni uslov da takav dečak postane junak predstave za decu? "Mnoge stvari koje društvo smatra negativnim u ponašanju deteta Sojerovog uzrasta, u stvari su znak njegovog osvajanja lične slobode", kaže Đorđević. "Tom Sojer ne puši zato što želi da puši, već zato što želi da uđe u svet odraslih, on zaprosi Beki Tačer zato što je video da to rade odrasli. On hoće da bude veliki. Zato ga, osim pušenja i sličnih nestašluka, lome i druge teme odraslog čoveka: potreba za pravičnošću, pitanje hrabrosti, osamostaljivanja. Deca, naša publika, neće imati nikakvih problema da sve to osete."
POZORIŠTE BAJKI:
Pozorištu "Boško Buha", kao uostalom ni drugim pozorištima za decu, publika nije problem. Prošle godine je na obe scene mesečno u proseku igrano 25 predstava. One na Dečjoj sceni videlo je 38.300 ljudi, a na Večernjoj njih 16.900. Proizvedeno je četiri premijere: Igra u tami, Plavi zec, Petar Pan i Pazi vamo. Najgledanije predstave su bile Petar Pan – videlo ju je 8010 gledalaca, i Igru u tami na Večernjoj sceni (predstava se igra pred samo 120 ljudi) – 3392. Gotovo identični podaci o broju gledalaca na obe scene odnose se i na nekoliko prethodnih godina. "Pozorišta za decu su vezana za škole, mi imamo publiku samo onda kad škole rade", priča direktor "Buhe". "To znači da ako učiteljice štrajkuju, mi možemo da igramo samo vikendom kad decu dovode roditelji, i da, na primer, u septembru imamo manje publike nego ostalih meseci zato što škole više misle na nabavku knjiga i početak školske godine nego na pozorište. U nordijskim zemljama je koordinacija između škole i pozorišta za decu izuzetna. Mi pokušavamo da u okviru festivala Tiba, koji smo osnovali, obrazujemo na seminarima nastavnike i direktore škola, i mislim da oni polako počinju da prepoznaju problem."
Slovensko narodno gledališče (SNG) iz Ljubljane gostovaće 30. i 31. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu sa predstavama "Kad sam bio mrtav" Ernsta Lubića, u režiji Diega de Bree, i "Platonov", po Čehovu, u adaptaciji i režiji Vita Taufera. Predstava "Kad sam bio mrtav" igraće se 30. marta u teatru "Bojan Stupica". Reditelj i scenograf de Brea priču postavlja u prostor nalik na nemi film. To je pozorišna rekonstrukcija i travestija burleske (iz 1916. godine) u kojoj sve uloge - muške i ženske igraju glumci. Prema ocenama kritike, kohezivna sila ove predstave je Jernej Šugman, koji je i nagrađen na slovenačkom pozorišnom festivalu "Borštnikovo srećanje" prošle godine. "Platonov" je na programu" 31. marta na velikoj sceni JDP-a "Ljuba Tadić". Poznati reditelj Taufer je pri postavljanju ove drame upotrebio svoj provereni ključ - scensko ubrzanje kojim je eliminisao nepotrebno psihologiziranje, radnju nagnao u, na trenutke, vodviljski ritam i tako se pobrinuo za mogućnost novog razumevanja Čehova, ocenili su slovenački mediji posle premijere u proleće 2010. godine. Naslovnu ulogu igra Marko Mandić, a u ansamblu su Nataša Barbara Gračner, Barbara Cerar, Saša Tabaković, Aleš Valić, Uroš First. Gostovanje SNG-a predstavlja nastavak već dugogodišnje dobre saradnje između pozorišta u Ljubljani i Beogradu.
Šest pisama za koje se dugo verovalo da su izgublena konačno je pronađena i poklonjena Šopenovom muzeju u Varšavi.
Rukom pisana pisama koja je Šopen između 1845 i 1848. poslao svojim roditeljima i sestrama u Varšavi, govore o njegovom svakodnevnom životu, o časovima klavira koje je davao i toploj čokoladi koju je pio. Ova pisma su u središtu izložbe koja je danas otvorena u glavnom gradu Poljske i trajaće narednih mesec dana.
Kustos muzeja Alicja Knast izjavila je da je Šopenova porodica čuvala pisma do 1939. i da se verovalo da su ona izgubljena po izbijanju Drugog svetskog rata.
Kada je otkriveno da pisma i dalje postoje i da su deo privatne zbirke čiji su vlasnici želeli da ostanu anonimni, poljski emigrant i trgovac umetninama Marek Keler nedavno ih je otkupio i poklonio muzeju.
Frederik Šopen, rođen 1810. u Poljskoj, pola života je proveo u Francuskoj, gde je 1849. umro.
MC Portal
