Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Na velikoj sceni beogradskog Narodnog pozorišta 15. marta je 23. put uručena nagrada za najbolju knjigu u prošloj godini "Meša Selimović" piscu Vladanu Matijeviću za roman "Vrlo malo svetlosti", u izdanju zrenjaninske "Agore".
Uručujući nagradu u ime kompanije "Novosti", generalni direktor kompanije i glavni urednik dnevnika "Večernje novosti" Manojlo Vukotić izrazio je uverenje da i Matijević, poput njgovih prethodnika, ide stopama velikana čije ime nosi ovo priznanje.
O delu, koje je od 83 naslova koje su predložili članovi Velikog žirija u kome je bilo 47 najuglednijih kritičara iz svih većih gradova Srbije i Banjaluke, govorila su dvojica od 16 koji su svoj glas dali Matijevićevom romanu: dr Draško Ređep i mr. Mileta Aćimović Ivkov.
Ređep je besedu naslovio "San i poraz", pošto je prepoznao da su to dve bitne odrednice nagrađenog romana koji je sačinjen od triptiha koji čine: pismo, testament i dnevnik.
O svakoj od "ulančanih" pripovesti, Ređep je dao svoj sud stavljajući ih u kontekst autorove ideje da na njemu svojstven pomalo uvrnut način kaže nešto o našem vremenu.
Govoreći o porazu, jer tako je shvatio krajnji ishod svih Matijevićevih priča, Ređep je zaključio da su napisane aktuelno i bogato kroz tri različita rukopisa.
Aćimović-Ivkov se pozabavio formom romana u besedi "Tamna strana stvari", opisavši da su to "tri tematski odvojene priče organizovane u jedinstvenu kompozicionu i smisaonu celinu, sa naglaskom na pojedine činjenice njihovog idejnog, motivskog i značenjskog sklopa".
Svaki od junaka, veli on, "divni su ljudi, samo su mnogo nesrećni" i svaki iz svoje perspektive svedoči o sudbinskim kalvarijama kojima su bili izloženi.
"Uvodeći teme koje se tiču svetova umetnosti, politike i vere, Matijević je, istakao je Ivkov, izgradio takvu narativu koja tek u snovima junaka-samotnika i gubitnika, nudi izmirenje sa uzljuljanim svetom.
Ivkov je ocenio da se Matijević vidno izdvojio "aktuelnošću pristupa, upečatljivošću likova, karaktera i prizora, kao i snažnom sugestivnošću izraza" i da je zato njegova proza "jedno od najizrazitijih kritičkih promišljanja savremenosti".
Vladimir Matijević (1962) je iznenadio i oduševio publiku svojom besedom "Došao sam radi braće rođene kad i ja", jer je odmah na početku iskoristio mogućnost koju mu je pružilo primanje ove velike nagrade da "kaže nešto o svojoj generaciji i to ne da bi se suprotstavio presudi da je ona kriva, presudi koja je doneta i u našim i u svim balkanskim sudnicama, jednoglasno, bez ijednog uzdržanog glasa".
Ogradivši se da od besede ne očekuje korist, jer je "pisana iz potrebe jače od koristi i razuma", Matijević je poručio da je pisana da "ostane zapis moj o nama, braći oba pola što sada žive u različitim državama i različitim jezicima govore".
"Sa besedom da ostane i jedan zapis o onima na koje se računalo samo u smutnim vremenima...a ovakvih prilika skoro da nema o toj ukletoj generaciji skoro da niko ne piše...treba nekako opravdati zablude naših očeva, treba nekako biti shvatljiv našim sinovima...pa ni moja proza ne govori o generaciji koja je žrtvovana...i ja uzimam pretežno druge teme ne bi li neko kupio moju knjigu", rekao je Matijević.
"Ova beseda je samo eksces nastao iz potrebe da s nekim podelim sreću zbog nagrade i eksces naišao iz želje da to bude s generacijom, koja je bila nesrećna kao i mnoge prethodne na ovom poluostrvu, ali koja, pored svega, lako može ostati zanavek kriva i precima i potomcima", poručio je Matijević i dobio neuobičajeno buran i dugotrajan aplauz.
Izložba slika ''Alfabet zvezda''Slobodana Jevtića Pulike, biće otvorena večeras u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u 19h.
Slobodan Jevtić je slikar koji već dugi niz godina živi i stvara u Francuskoj. Beograđani će imati priliku prvi put da se upoznaju sa radom ovog slikara, koji u svojim delima povezuje kosmičku energiju sa tragovima naše prošlosti. Nedavno je održao izložbe u Valjevu, Nišu, Pirotu i Kruševcu.
Biće predstavljeno 55 slika nastalih u prethodnih 15-ak godina.
Na otvaranju će govoriti akademik Matija Bećković i istoričar umetnosti dr Moma Pavlović.
Izložba će biti otvorena do 1. aprila. Ulaz je slobodan.
U Klubu - knjižari - galeriji Glasnik 16. marta je, u prisustvu autora, predstavljena knjiga "Prijatelji moga veka" akademika i književnika Dobrice Ćosića.
O knjizi koja predstavlja dopunjeno i prošireno izdanje verzije koju su "Politika" i "Narodna knjiga" kao kiosk izdanje štampali u tiražu od 100.000 primeraka 2006. godine govorili su direktor i glavni urednik JP "Službeni glasnik" Slobodan Gavrilović, urednik Marko Krstić i autor.
Krstić je citirao autora da je napisao omaž ljudima sa kojima je u životu drugovao i koji su mu "u olujama bili ruka za koju se mogao pridržati i rame na koje se mogao osloniti", "prijateljima sa velikim slovom P".
Krstić je rekao da knjiga mnogo više govori o piscu nego o onima o kojima piše i to o njemu kao prijatelju pa tek onda o piscu i intelektualcu.
Uz napomenu da u novom izdanju ima sedam novih imena, Krstić je rekao da su to "fini, živopisni, ali potresni i sudbonosni portreti i pripovesti koje su svaka na svoj način uticale na Ćosića u njegovim književnim i intelektualnim stremljenjima (Nikša Stipčević, Aleksandar Despić, Sreten Marić, Vladimir Dimitrijević, Mija Nedeljković, "Zlatousti Radoje" Krstić i Mitrofan Hilandarac)".
"Čak i onda kada su ta prijateljstva bila ugrožena političkim razmimoilaženjima, ona su uvrštena u knjigu jer je osnovni Ćosićev životni kredo bio dijalog i pluralizam mišljenja", rekao je Krstić.
Gavrilović, koji je istakao da je dugo godina Ćosićev prijatelj, rekao je da je svaki portret u knjizi Ćosić gradio držeći se etičkih principa i nikada nije pokazivao antagonizam.
"Njegovi prijatelji su Ćosićevo svojevrsno 'ordenje' jer se podjednako družio sa seljacima, vinogradarima, monasima i intelektualnom i umetničkom elitom", istakao je Gavrilović, za koga je Ćosićeva knjiga bila "vrhunski izazov" i prišao joj je kao sociolog.
Prema njegovom mišljenju, ova knjiga će ostati svedočanstvo da se Ćosić uvek držao etičke vertikale, što ga čini autentičnim humanistom, jer je uvek, i pre svega, video ljude u ličnostima koje je opisao, bez obzira da li je s njima delio isto ili imao različito mišljenje.
Ćosić je napomenuo da ovu knjige nije pisao on, već njegov život a "opismenila" ju je njegova ćerka Ana i priznao da ga to delo čini nespokojnim.
"Nisam spokojan jer mislim na one o kojima nisam pisao a zadužili su me u životu, ali i o onima koje sam pretvorio u junake mojih književnih dela", kazao je Ćosić i odbio da je "razjašnjava" jer, rekao je, "ne mogu razjasniti moj život" koji je i u romanima.
"Čovek ima obavezu, dug, odgovornost da kaže istinu i uvek sam imao osećanje straha da li sam u tome uspeo", kazao je autor i dodao da, "ako nešto u ovoj knjizi vredi, to je istina" i ono dobro što je video u ljudima.
PARIZ - U Kulturnom centru Srbije u Parizu otvorena je izložba "To je onaj život gde sam pao i ja" o životu i delu Vladislava Petkovića Disa i o vezama koje ga povezuju sa Francuskom i francuskim narodom.
Izložbu je otvorio ambasador Srbije u Francuskoj Dušan Bataković, a svečanosti je prisustvovao i i poznati srpski književnik Radoslav Petković, Disov unuk, saopštila je biblioteka "Vladislav Petković Dis" iz Čačka.
Pored plakata izložbe posetioci su mogli da vide dvojezičnu publikaciju štampanu na srpskom i francuskom jeziku povodom 130 godina od rođenja Disa i reprint publikacije štampane 1916. godine za potrebe prikupljanja sredstava za srpski Crveni krst, koja je ovom prilikom takođe štampana dvojezično.
Uz sve to, publika u Parizu imala je tokom otvaranja izložbe priliku da vidi promotivni film o gradu Čačku, kao i druge publikacije o našem gradu i o Gradskoj biblioteci Čačak.
Izložba, koja je otvorena u sredu uveče, biće otvorena do 2. aprila.
U Srpskom kulturnom centru početkom aprila biće predstavljeno 25 dela naše poznate umetnice KULTURNI centar Srbije iz Pariza organizovaće početkom aprila izložbu dela Olje Ivanjicki, saznaju „Novosti“. Na izložbi će biti predstavljeno 25 dela naše poznate slikarke, koja će u Pariz biti preneta iz Fonda „Olje Ivanjicki“. Istovremeno, biće izložene i tri haljine koje je dizajnirala umetnica. - Pripreme su u toku - potvrdili su nam iz Kulturnog centra u Parizu. Postavka će predstavljati presek stvaralaštva Olje Ivanjicki, slikara, skulptora, pesnika, multimedijalnog umetnika, jednog od osnivača grupe „Mediala“, koja je preminula 2009. godine. Izložba pod nazivom „Sazvežđe“ Olje Ivanjicki bi trebalo da traje od 7. do 12. aprila. Već je spreman i dvojezični srpsko-francuski katalog, u kojem se, između ostalog ističe da je, u svom umetničkom opusu, Olja Ivanjicki spojila nespojivo - kosmonaute i renesansu, Ruse i Amerikance, mitove i holivudske dive, interplanetarna istraživanja i humor pop-arta, Zemljane i vanzemaljce, sve zajedno u velikoj hronologiji vremena i trajanja. PUNOM PAROM
IAKO već nekoliko godina nema direktora, Kulturni centar u Parizu radi punom parom. Sinoć je otvorena izložba posvećena Vladislavu Petkoviću Disu, večeras se organizuje projekcija dva filma Pjera Nikolića - „Miris bakra“ i „Kad kukavice utihnu“, u petak je na programu „Zvučna knjiga“ u izdanju „Službenog glasnika“, dok je veče u subotu rezervisano za prvi univerzitetski francuski sajt u celosti posvećen srpskoj literaturi, fakulteta iz Bordoa, u koordinaciji Milivoja Srebra. Sledeće sedmice, u sredu će, u okviru festivala „Evropa oko Evrope“ Irene Bilić, biti prikazani prvi kratkometražni filmovi Dušana Makavejeva, Žike Pavlovića i Saše Petrovića, dok će dan kasnije, novo izdanje svoje knjige „Heroj kog su izdali saveznici“, predstaviti Žan Kristof Buison.
Knjiga "Legenda Kapor", koju je priredila umetnikova supruga Ljiljana Kapor, biće predstavljena u nedelju 20. marta uveče u organizaciji Zadužbine "Momčilo Momo Kapor" i Kluba književnika.
Uvodnu reč na promociji u Klubu književnika (u 19 sati) održaće Dobrica Ćosić, jedan od autora tekstova u ovoj zbirci o slikaru i piscu Kaporu (1937-2010).
"Retki su oni koji su hodali ovim gradom, a da su ih svi voleli. Tu privilegiju je imao Momo Kapor. Zato, samo godinu dana posle njegove smrti, nije bilo teško skupiti 55 tekstova koje su napisali poznati književnici, reditelji, glumci i novinari, prijatelji ovog čuvenog Beograđanina", navodi se u najavi.
Među autorima tekstova su i Matija Bećković, Arsen Dedić, Ljubivoje Ršumović, Jovan Ćirilov, Mirjana Bobić - Mojsilović, Marko Vidojković, Igor Mandić, Dragan Đilas...
Knjiga će biti u prodaji od 19. marta u knjižari "Buka", u Nušićevoj ulici, a od sredine sledeće sedmice u svim većim knjižarama.
"Veliki dečak naše knjižvenosti" - tako se ukratko može opisati osećanje koje budi zbirka "Legenda Kapor", piše u najavi za promociju.
Zajedničku crtu svih tekstova čine pregršt ljubavi, malo nostalgije i puno lepote, koje je i Kapor unosio u svoja književna dela, scenarija za filmove, pozorišne i radio drame, prenosio na svoje slike i grafike, navodi se iz Zadužbine “Momčilo Momo Kapor“
U Zadužbini “Momčilo Momo Kapor“ ističu da i na ovaj način žele da podstaknu da se Kaporovo celokupno umetničko delo stalno preispituje, interpretira i živi kroz čitaoce i sve njegove poštovaoce.
Izdavač knjige "Legenda Kapor", je "Knjiga komerc".
U uži izbor za nagradu " Borisav Stanković" koju ove godine dodeljuje i grad Vranje ušle su četiri knjige: "Početak bune na dahije" Svetislava Basare (Dereta) i tri knjige "Stubova kulture:" Mi različiti" Veselina Markovića,"Mrtvo polje" Srđana Srdića i "Oštar start" Miće Vujičića.
Spomenik Bori Stankoviću u Vranju
Kandidate za nagradu koja nosi ime velikog vranjanskog pisca kome se ove godine obeležava 135. godna od rođenja, saopštila je Tanjugu u telefonskom razgovoru predsednica "gradskog žirija" književnica Mirjana Đurđević.
Ona je rekla da je upravo završena pretposlednja sednica žirija u kome su još i Vladimir Arsenić, Vesna Petrić, Tijana Spasić i Zoran Dinić.
Ovo je druga nagrada koja nosi ime Borisava Stankovića pošto je prvu dodelio žiri okupljen oko Književne zajednice " Borisav Stanković" - Vladanu Matijeviću za roman "Vrlo malo svetslosti" u izdanju " Agore". Matijević je za istu knjigu nedavno primio i nagradu "Meša Selimović".
Zanimljivo je da su sve knjige iz užeg izbora za "gradsku" nagradu kao i ova koja je već dobila "Boru" bile ove godine u širem izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine.
Jedan slika čuvana duže od veka u jednom madridskom muzeju, sada je identifikovana kao rad flamanskog slikara iz 17. veka Antonisa van Dajka, piše u četvrtak španski list Pais.
Slika "Bogorodica i dete", dugo smatrana za kopiju, nalazila se u podrumu Kraljevske likovne akademije San Fernando. Stručnjaci za restauraciju u julu prošle godine preduzeli su detaljnu analizu rendenskim zracima i pigmentima, što je omogućilo da se pripiše Van Dajku.
Antonis van Dajk, koji je umro 1641. u 43. godini, naslikao je oko 800 slika. Autoportret koji je uradio nekoliko meseci pre smrti prodat je za 9,5 miliona evra na aukciji 2009. u Londonu.
Dramski pisac Dušan Kovačević otvoriće 20. marta Pozorišni festival najboljih komediografskih ostvarenja Srbije „Dani komedije“, koji se po četrdeseti put održava u Jagodini.
Dušan Kovačević je ovogodišnji dobitnik najvažnijeg priznanja festivala, nagrade „Zlatni ćuran“ za životno delo. Nakon svečanog otvaranja uz fanfare, prvu predstavu u konkurenciji za nagrade izvešće Kruševačko pozorište, saopštio je predsednik Upravnog odbora festivala Dobrica Milićević.
Reč je o jednom od najambicioznijih komediografskih projekata ove godine, predstavi „Put oko sveta“Kruševačko pozorište pripremalo u saradnji sa „Danima komedije“.
Tokom sedam festivalskih dana za nagrade „Miodrag Petrović- Čkalja“ koju dodeljuje publika i „Mija Aleksić“ koju dodeljuje stručni žiri, takmičiće se pozorišta iz Beograda, Niša, Kikinde, a glumci, koji u njima igraju, nadmetaće se za statuetu „Ćuran“. Branislava Nušića, u režiji Juga Radivojevića, koju je
„Ne znam šta je sex, ali pitanje je odgovor“ Nebojše Romčevića, u izvođenju Pozorišta „Boško Buha“, druga je prestava na festivalu.
Repertoar od sedam predstava u zvaničnoj konkurenciji za nagrade predložila je selektor festivala Ana Tasić, teatrolog i pozorišni kritičar dnevnog lista „Politika“, koja je i najmlađi selektor u istoriji „Dana komedije“. Ona smatra da je program ovogodišnjeg festivala prožet crnim humorom, ironijom, sarkazmom i tragikomočnim tonovima.
„To su forme koje sasvim adekvatno prikazuju naše živote u specifično teškim okolnostima u kojima već duže vreme živimo, zaglavljeni u nekom međuprostoru, nezadovoljni i nervozni, čekamo da neki bolji život počne“, kazala je Tasić u agenciji Tanjug.
Na festivalu će, u takmičarskom delu, biti prikazane i predstave „PR ili potpuno rasuslo“ Nebojše Romčevića (Ustanova kulture „Vuk Karadžić“), „Život u tesnim cipelama“ Dušana Kovačevića (Zvezdara teatar), „Eufemizam“ autorski projekat Olje Đorđević (Narodno pozorište Niš), „Harold i Mod“ Kolina Higinsa (Beogradsko dramsko pozorište) i „Šta je sobar video“ Džoa Ortona (Narodno pozorište Kikinda).
Predstave će ocenjivati publika i stručni žiri koji čine glumica Mirjana Karanović (predsednica), glumac Saša Torlaković i reditelj SlavenkoSaletović.
Predstava „Ranjeni orao ili smeju li devojke dopustiti probu pre braka“, Milice Jakovljević - Mir Jam, u režiji Velimira Mitrovića, u izvođenju Gradskog pozorišta Jagodina nije u konkurenciji za nagrade. Ona će biti izvedena u čast nagrađenih na završetku festivala, 27. marta na Svetski dan pozorišta, kada se uručuju nagrade.
U okviru pratećeg programa festivala, 21. marta, biće upriličen omaž glumcu Zoranu Radmiloviću, sa prikazivanjem dokumentarnog filma „Zalažem se za laž“ i promocija istoimene knjige. Susret za Dušanom Kovačevićem na programu je 23. marta, a promocija knjige „Strast za letenjem“ glumice Ružice Sokić je 25.marta.
Svetski dan pozorišta za decu i mlade - 20. mart, obeležiće tradicionalne poruke predsednika međunarodne asocijacije teatara za decu i mlade ASSITEJ Volfganga Šnajdera i rediteljke iz Belgije Eve Bal, koje će biti pročitane pred početak predstava na scenama dečjih pozorišta.
Scena iz predstave Dečijeg pozorišta iz Subotice
Srpski ogranak ASSITEJ-a organizovaće narednih dana tribinu kojom želi da skrene pažnju na značaj pozorišta za decu i mlade, jer ono oplemenjuje i emocionalno bogati mlade ličnosti.
Pozorište za decu i mlade ima veliku ulogu kao pokretač socijalizacije, obrazovanja i vaspitanja, ističu u ovom udruženju.
Zbog nezavidne situacije u kojoj su se, usled ekonomskih okolnosti, našli svi akteri pozorišnog stvaralaštva za decu i mlade, ali i dugotrajnog nedostatka pravog razumevanja za potrebe i mogućnosti u oblasti pozorišne kulture za mlade, ASSITEJ Srbija smatra da je važno da se pronađu novi načini komunikacije sa predstavnicima vlasti.
Udruženje je saopštilo da je neophodna šira društvena angažovanost zasnovana na međuresornoj saradnji, kao i na drugačijoj preraspodeli sredstava namenjenih za umetničke i edukativne programe u ovoj oblasti.
To će sve biti teme tribine čiji je naziv "Pozorište za decu i mlade umetnički i/ ili društveni projekat“.
Uručujući nagradu u ime kompanije "Novosti", generalni direktor kompanije i glavni urednik dnevnika "Večernje novosti" Manojlo Vukotić izrazio je uverenje da i Matijević, poput njgovih prethodnika, ide stopama velikana čije ime nosi ovo priznanje. 
Aćimović-Ivkov se pozabavio formom romana u besedi "Tamna strana stvari", opisavši da su to "tri tematski odvojene priče organizovane u jedinstvenu kompozicionu i smisaonu celinu, sa naglaskom na pojedine činjenice njihovog idejnog, motivskog i značenjskog sklopa". 
Vladimir Matijević (1962) je iznenadio i oduševio publiku svojom besedom "Došao sam radi braće rođene kad i ja", jer je odmah na početku iskoristio mogućnost koju mu je pružilo primanje ove velike nagrade da "kaže nešto o svojoj generaciji i to ne da bi se suprotstavio presudi da je ona kriva, presudi koja je doneta i u našim i u svim balkanskim sudnicama, jednoglasno, bez ijednog uzdržanog glasa". 
