Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Izložba "Ja VIDIM umetnost", koja je deo regionalnog projekta "Jedan plus jedan: Život i ljubav", biće otvorena 11. marta u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu.
Projekat "Jedan plus jedan: Život i ljubav" obuhvata 11 izložbi koje će 11. marta biti istovremeno otvorene u 11 muzeja širom zapadnog Balkana.
Projekat je realizovan sa željom da Balkan predstavi kao područje bogate kulturne baštine koja prevazilazi granice, istoriju i nacionalni identitet, navodi se u saopštenju.
Iako je svih 11 izložbi realizovano na temu "Jedan plus jedan: život i ljubav", svaki od muzeja je pronašao svoj način interpretacije dva pojma univerzalne važnosti.
Izložba Narodnog muzeja "Ja VIDIM umetnost" proistekla je iz saradnje kustosa i učenika novobeogradskih srednjih škola u istraživanju skulptura u gradskom pejzažu i u muzeju, odnosa prema gradu, životu i značenju umetničkih dela u javnom prostoru i muzejskoj zbirci.
Ekipa užičkog Narodnog muzeja koju predvodi Bosa Rosić, etnolog, radi projekat "Srpska groblja i nadgrobni belezi" u susednim zemljama U okviru projekta Srpske akademije nauka i umetnosti "Položaj srpske nacionalne manjine u susednim zemljama" ekipa užičkog Narodnog muzeja koju predvodi Bosa Rosić, etnolog, radi projekat "Srpska groblja i nadgrobni belezi" u susednim zemljama, prenosi RTS.
Od predviđenih istraživanja u Mađarskoj, Rumuniji, Albaniji i Italiji, u celosti je završeno samo u Rumuniji, dok je letošnje predistraživanje u Albaniji, prvo takve vrste u toj zemlji, pokazalo da se u projekat moraju uključiti stručnjaci iz različitih oblasti - i zbog srpske istorije i zbog sunarodnika koji žive u Albaniji. Smisao projekta užičkog Narodnog muzeja je čitanje srpske istorije sa kamenih belega, kakvih je u Albaniji vrlo malo zbog odluka nekadašnje vlasti da se poruše svi verski objekti. Autorka projekta Bosa Rosić kaže da nadgrobnih spomenika ima, ali: "Nažalost, kada je ukinuta ćirilica i kad su ukinute naše srpske škole u Albaniji, svi su morali da pređu na albanski jezik i pismo i na tim spomenicima koji su podizani kasnije samo je latinica. Umesto IĆ stoji Lj, a našli smo jedan spomenik pored jedne crkve koji je ispisan čistom ćirilicom, što znači da je tu bio srpski živalj." U nedostatku naučne građe, istraživačima užičkog muzeja su od neprocenjive koristi kontakti s članovima skadarskog Udruženja srpsko-crnogorske manjine "Morača - Rozafa" koji, ohrabreni ovim prvim istraživanjima, zajedno podstiču i albanska i srpska nadležna ministarstva na sveobuhvatniji pristup stručnjaka različitih oblasti u ispisivanju srpske istorije na albanskom tlu. Pavle Brajović (alb. Pavel Jakoja), predsednik Udruženja "Morača-Rozafa" kaže da ima naznaka dobre saradnje između naučnih institucija, kao što su univerziteti u Beogradu, Skadru i Tirani: "I politika se primakla Srbije i Albanije, što nama prija, to je izuzetno dobro za naše oživljavanje." Do nastavka multidisciplinarnog istraživanja, za koje treba prikupiti potrebna sredstva, Udruženje je - uz pomoć užičkih prijatelja, srpskog ministarstva za dijasporu i ministarstava kulture i prosvete - došlo i do udžbenika za organizovanje kurseva srpskog jezika i vraćanja ćirilice ne samo u skadarsku regiju, gde je najviše Srba, već i u oblastima na jugu Albanije, u Tirani i Draču.
Dejan Mijač ponovo režira u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, ovog puta komadom “Zojkin stan” Mihaila Bulgakova U IMPRESIVNOJ, vek i po dugoj istoriji Srpskog narodnog pozorišta, uzvišeno mesto pripada i beogradskom reditelju Dejanu Mijaču. U najstariji srpski teatar kročio je pre pola veka sa predstavom “Junona i paun” Šona O Kejsija, a taj svoj jubilej, kao i 150. rođendan SNP-a ove godine uveličaće režijom komada “Zojkin stan” Mihaila Bulgakova. Tako će Mijač jednim potezom ostvariti dva nauma: pokloniće SNP-u predstavu za rođendan, a svojoj bogatoj rediteljskoj biografiji dodaće Bulgakova, kojeg je odavno želeo da postavi na scenu, a dosad nije stizao. Bulgakov, naravno, ima i poznatijih komada i dramatizacija,a za “Zojkin stan” sam se odlučio zato što je to priča o periodu posle revolucije, o tranziciji, o njenim nezgodama i promenama - kaže nam reditelj između dve probe predstave čija premijera je u planu početkom aprila. Mada je “Zojkin stan” antikomunista Bulgakov napisao 1926.godine i posvetio ga Staljinovom vremenu, ovaj komad u četiri čina lako je preslikati na današnje vreme. Tema je aktuelna, jer govori o postrevolucionarnom vremenu, o tranziciji. Priseća se reditelj kako je pre 31 godinu naljutio zagrebačkog kolegu Ivicu Kunčevića koji je u JDP režirao “Zojkin stan” poverivši glavne role Radmili Andrić i Nikoli Simiću. Mijač je smatrao da ovo dvoje glumaca krase, suprotstavljeni senzibiliteti, a nešto slično je primetila i pozorišna kritika. - Da bih izbegao grešku, ja sam sada, tri decenije kasnije, odlučio da spojim u predstavi Borisa i Jasnu, jer ih je pre mene već Bog spojio. A, ono što on spoji, ne treba razdvajati - sasvim ozbiljno primećuje reditelj.
Најскупља слика која је икада продата на једној аукцији у свијету изложена је јуче у Великој Британији - "Aкт, зелено лишће и биста" Пабла Пикаса, јавиле су агенције. Ријеч је о слици насталој 1932. године, за коју је позирала Мари-Терез Валтер, тадашња љубавница славног шпанског мајстора.
Слика, продата прошле године на аукцији у Њујорку за рекордних 106,5 милиона долара, изложена је у лондонској Тејт модерн галерији. - Одушевљен сам што захваљујући великодушности њеног власника можемо да је први пут представимо британској јавности - казао је директор музеја Николас Серота, додајући да је чувено платно, насликано почетком 1932. године у Нормандији, једно од најзначајнијих Пикасових дјела насталих у међуратном периоду. Слику је музеју позајмио њен садашњи власник који је желио да остане анониман. Мари-Терез Валтер је имала свега 17 година када је упознала Пикаса. Била је једна од његових највећих муза, а умрла је 1977, четири године послије славног умјетника.
Би-Би-Си подсјећа да ће у Тејт Бритејн галерији идуће године бити приређена велика Пикасова изложба.
Fado balet “Lisabonska priča” Maje Volk i Aleksandra Ilića biće izveden 14. marta u 20 sati na sceni UK “Vuk Karadžić”. U koreografiji Aleksandra Saše Ilića i izvođenju i solista baleta Narodnog pozorišta, “Lisabonska priča” je energična predstava koja oslikava svakog od izvođača, a posvećena je glumici Mirjani Kodžić.
Izvodi se na odabrane numere Beogradskih fadista predvođenih Majom Volk, prvog fado ansambla na Balkanu, uz posebno napisanu naraciju koja prati pokret.
Disova nagrada za 2011. godinu koja se dodeljuje pesniku za široki i izraziti pesnički opus, u okviru manifestacije "Disovo proleće", pripala je Živoradu Nedeljkoviću.
U obrazloženju žirija koji je odlučivao o nagradi se navodi da se doprinos Živorada Nedeljkovića srpskom pesništvu ogleda pre svega u umešnosti sa kojom ovaj pesnik oslikava svet malih stvari i tako ga spasava od potonuća u prolazno i nevažno.
"Bez patetike, preciznim, a u isti mah izrazito slikovitim govorom, Nedeljković je ispevao pohvalu onim aspektima sveta koji obično ostaju izvan velikih zahvata istorije i velikih reči kojima se ti zahtevi naknadno opravdavaju i to ga čini jednim od najznačajnijih glasova savremenog srpskog pesništva", piše u obrazloženju.
Manifestacija "Disovo proleće" biće otvorena u sredu u Umetničkoj galeriji "Nadežda Petrović" u Čačku, a nagrada će Živoradu Nedeljkoviću biti uručena na zatvaranju manifestacije 27. maja 2011. godine kada će biti i otvorena izložba posvećena laureatu.
(Beta)
Izdavačka kuća Paladin, na čelu sa veteranom žanrovske književnosti, piscem Goranom Skrobonjom, nedavno je objavila debitantski roman Đorđa Bajića, "Ostrvo prokletih".
Ovaj avanturistički roman sa elementima horora, SF-a i detektivske priče oslonjene na popkulturno zaleđe u vidu domaćih i stranih filmova i stripova čitaoce vodi na ozloglašeno Ostrvo prokletih gde će svoje snage ukrstiti ambiciozni početnik u šou biznisu, Marko Novaković, tajanstvena Lulu, vampiri, vukodlaci i ostali predstavnici savremenog poslovnog terarijuma.
Autor romana, Đorđe Bajić je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu 2003. godine na grupi Srpski jezik i književnost. Magistarsku tezu Noir vs neo-noir: transformacija i mutacija vrste (na primeru Poverljivo iz L.A.). Bavi se filmskom i književnom kritikom i pisanjem tekstova iz oblasti popularne kulture, a svoje radove je objavljivao u brojnim domaćim časopisima. Esej Srpski krimi film: Ubistvo na podmukao i na svirep način i iz niskih pobuda Živorada Žike Mitrovića uvršten je u zbornik Novi kadrovi: skrajnute vrednosti srpskog filma (Clio, 2008).
Izdavačku kuću Paladin osnovao je pisac Goran Skrobonja ("Nakot", "Čovek koji je ubio Teslu"), sa idejom da se stvori prostor za dela žanrovske književnosti - SF, horor, slipstrim. U okviru edicija Fraktali i Košmar, objavljena su renomirana dela žanrovske književnosti među kojima su romani Ijana Mekdonalda, Maksa Bruksa, Kima Njumena i Džejmsa Herberta, kao i dve zbirke priča domaćih autora, "Beli šum" i "Istinite laži". Roman Ostrvo prokletih je prvi roman domaćeg autora koji je objavio Paladin i 13. knjiga u okviru edicije Košmar posvećene horor književnosti.
Bronzana statua "Nagi Balzak" francuskog vajara Ogista Rodena ukradena je iz Muzeja Izraela u Jerusalimu tokom nedavnog renoviranja, saopštio je muzej. Bronzana skupltura "Nagi Balzak sa prekrštenim rukama" jedna je u seriji koju je Roden pripremao za spomenik piscu Onore de Balzaku u Parizu. Muzeju ju je poklonio američki kolekcionar Bili Rouz 1966. godine, a prema nezavisnim procenama vredi oko 350.000 dolara. Izraelska štampa navodi da su francuski pisci koje je predvodio Emil Zola zamolili Rodena da napravi spomenik Balzaku 1891. i da je on osam godina radio i izlio nekoliko statua čuvenog romanopisca, od kojih su neke izložene u muzejima širom sveta, a konačna verzja u Parizu na Bulevaru Raspail. Ukradena skupltura bila je izložena u bašti, koja nosi ime američkog kolekcionara, a otkriveno je da nedostaje kada je došlo vreme da se vrati na mesto gde je stajala, nakon završenog renoviranja. Statua je visoka 127 santimetara i široka 61 i nije mogla biti pomerena bez dizalice i kamiona, jer je prilično teška. U međuvremnu se ispostavilo da muzej ne proverava skulpture u bašti svakog dana i da bašta nema kamere, ni noćno osvetljenje.
Knjiga "Prijatelji moga veka" Dobrice Ćosića, koju je "Službeni glasnik" objavio u novom, proširenom izdanju, biće predstavljena 16. marta u 18 sati u Klubu-knjižari-galeriji "Glasnik", najavila je danas Služba za odnose sa javnošću JP Službeni glasnik.
Kako je navedeno, o knjizi će govoriti Slobodan Gavrilović, Marko Krstić i autor, koji će posle promocije potpisivati knjige.
Knjiga "Prijatelji moga veka" predstavlja Ćosićev omaž ljudima koji su se izdvojili u masi onih s kojima je u životu drugovao i koji su izvršili uticaj na jednog od nesporno najuticajnijih Srba druge polovine 20. i početka 21. veka.
Najznačajniji i najslobodniji nezavisni kružok druge polovine 20. veka u Jugoslaviji i Srbiji bio je krug Ćosićevih prijatelja, od akademika do seljaka, od pisaca do monaha, od filozofa do kamenorezaca, od političara do partizana... Njihovo najjače oružje bila je reč, a najjači argument - slobodoumno mišljenje, navodi se u najavi.
Dodaje se da ovo delo čitaocu pruža priliku da upozna paralelnu i nezvaničnu istoriju srpske kulture kroz portrete i pripovesti jednog od najvećih savremenih pisaca.
Da nije tako živeo, slavni pesnik i veliki boem Miroslav Antić u ponedeljak bi proslavio 79. rođendan. Draško Ređep: On je jedini naš pesnik čija popularnost raste
KADA su nam javili da je umro Miroslav Antić, u nama je odjednom nešto posivelo. Bilo bi sivo i danas da nas on, uoči odlaska, nije obavezao “Besmrtnom pesmom” da u smrt ne verujemo i da “uprkos danima sivim, kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još uvek šašav letim i živim.”
Da nije svoj jedan život trošio za trojicu, kako to slikovito, primećuje Draško Ređep, Antić bi slavio 79. rođendan.Jedna od najvećih legendi srpskog pesništva druge polovine 20.veka, neponovljivi pesnik i boem, poživeo je samo 54 godine. Za to, kratko vreme, oprobao se u različitoim literarnim, filmskim i slikarskim žanrovima, a onda 24.juna 1986. uzleteo je među komete. Od tog preseljenja prošlo je 25 godina.
- Živeo je neko vreme i u Beogradu, Mostar je veoma voleo, a voleli su ga i u Crnoj Gori i hteli su za života da mu podignu spomenik. A, to se u nas desilo još jedino Desanki Maksimović - priseća se Ređep u Galeriji “Prometej”, radoznalo pogledujući u goste koji, povodom dana Antićevog rođenja,pristižu na promociju trećeg, dopunjenog, izdanja “Antologija Antić”. Izbor je načinio, naravno, Ređep.
Ovo delo, po mišljenju priređivača, pokazuje da je Antić bio umetnik reči, boem, slikar, dramatičar, putnik, pustolov, dečji pesnik i večiti dečak, plavi čuperak naše poezije:
- Sve je radio po pet godina: pet godina je snimao filmove, pisao drame, bio pesnik - priseća se Ređep i za “Novosti” dodaje manje poznati detalj: prvi strip kod nas Antić je crtao i pisao u nekadašnjem “Pančevcu”, a u Novom Sadu je uređivao časopis “Ritam”.
Antiću je gotovo čitav život prošao u nekom čudnom polusnu. Ni sam često nije mogao da razgraniči šta mu je java, a šta san. Poslednju svoju jesen, već sasvim skrhan bolešću, proveo je u Banji Junaković. Ti dani, ovako su se urezali u Ređepovo sećanje:
- Voleo je ovu banju i zbog najdužeg šanka koji je ikada video. Jednog dana otišao je u obližnji Sombor, kod Milana Konjovića. Vratio se sav srećan i pohvalio mi se: “Milan me je naslikao”. Pitao sam da li ga je slikao u Galeriji, a znao sam da Konjović nikada tamo ne slika, nije tu držao ni pribor. Odgovorio mi, sad već pomalo zamuckujući da je Milanu pozirao baš u Galeriji i to dva sata. I da portret nije poneo, jer je ostao da se suši.
Kasnije je Konjović otkrio Ređepu da o Antićevom portretu nije bilo ni govora, a kamoli slikanja, ali je posle pesnikove smrti načinio portret po sećanju, koji je “Prometej” docnije štampao kao razglednicu.
I danas, sada već ostarele kafanske pevačice i nekadašnje devojke a danas bake, ljubomorno čuvaju neku umašćenu svesku ili salvetu na koju je Mika Antić upisao neki svoj stih. Ređep, koji čuva originalni rukopis Antićev za knjigu “Ulepšavanje nevidljivog”, koju su naizmenično pisali, na kraju ovog sećanja na Miroslava Antića kaže:
- On je jedini naš pesnik čija popularnost raste, netremice!
BOGATA BIOGRAFIJA
ANTIĆ je rođen u Mokrinu 14. marta 1932, a umro je u Novom Sadu 24. juna 1986. Osim pisanjem, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom. Poznatije knjige su mu: “Ispričano za proleće”, “Plavo nebo”, “Šašava knjiga”, “Izdajstvo lirike”, “Plavi čuperak”, “Garavi sokak”, “Prva ljubav”. Režirao je filmove: “Doručak sa đavolom”, “Svetski pesak”, “Široko je lišće”.
Književnik Draško Ređep koji je sa Antićem proveo 33 godine u prijateljstvu, na fragmente prekidano kratkim negovorenjem posle burnih kafanskih rasprava, kaže da su gradovi Kikinda,Pančevo i Novi Sad bili bermudski trougao Mikine nesanice.
SVI TALENTI
PO Drašku Ređepu, Antić je bio: pesnik, boem, umetnik reči, usmenjak, slikar, dramatičar, pustolov, ljubavnik zavičaja, paor, dečak, Banaćanin, naslednik Zmaja, filmadžija, bostandžija, reporter, mag...
