Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Umetnik koji je u karijeri objedinio sve pozorišne kategorije - od tekstopisca i koreografa do glumca i reditelja, Mel Bruks postao je merna jedinica estetskog pomaka u radu jednog pozorišta. Danas se takav stil komedije ironičnog pristupa stvarnosti zove jednostavno „melbrukovski“. Njegov mjuzikl „Producenti“ koji je 2001. na Brodveju zaradio tri miliona dolara i dobio 12 Toni nagrada, 26. februara, deset godina kasnije, imaće svoju beogradsku premijeru.
- „Producenti“ su najsloženiji mjuzikl, ne samo na Terazijama, već u svetu, kao savršena glumačka, igračka i pevačka konstrukcija koja podrazumeva vrhunsku produkciju i organizaciju. Na Brodveju se igra jedna predstava u nekoliko podela, a u repertoarskom pozorištu, poput našeg, izazov je postaviti takav mjuzikl koji će jedna te ista glumačka postava igrati iz večeri u veče - rekao je na jučerašnjoj konferenciji direktor Pozorišta na Terazijama Mihailo Vukobratović. Reditelj mjuzikla je Jug Radivojević, kome je ovo peti angažman za Terazije. - Kako smo obećali 7. decembra, kada se održala prva proba, premijera će biti 26. februara, 60 proba kasnije. Savladali smo materijal koji je obiman za reditelja i za glumce i to veoma dobro - kazao je Radivojević. Nebojša Dugalić glumi Maksa Bjalistoka i kaže da je važno nametati naizgled neaktuelne teme. - Mjuzikl ne dopušta dubinsku filozofiju, ali priča u „Producentima“ teče tako brzo i duhovito, raspon situacija je veoma velik. Ovo je bezvremena tematika funkcionisanja pozorišta i problema koji se javljaju - rekao je Dugalić. Jedina ženska uloga Ule Inge Hansen poverena je Jeleni Jovičić (u filmskom rimejku iz 2005. Ulu je igrala Uma Turman uz Metjua Broderika i Natana Lejna). - Ja sam majka i prija mi uloga mlade, ambiciozne žene, zavodnice. Ula je naizgled površna, ali uistinu temeljna u svojim namerama da postane zvezda u čemu i uspeva. Danas se takve devojke pojavljuju u rijalitima. Iako sam ranije radila mjuzikle, prvi put sam stala uz Nikolu Simića od koga sam mnogo naučila - rekla je Jovičić.
Blic 22.02.2011 23:09 Književnu nagradu "Laza Kostić" dobio je Goran Petrović za roman "Ispod tavanice koja se ljuspa" u izdanju kompanije "Novosti", saopštio je danas predsednik žirija Nenad Šaponja novinarima na Novosadskom sajmu. U najužem izboru za to priznanje, koje se dodeljuje za najbolje književno ostvarenje objavljeno izmedju dva novosadska Salona knjiga, bile su i knjige "Ackva alta" Sanje Domazet i "Čovek koji je ubio Teslu" Gorana Skrobanje.
Nagrada će Petroviću biti uručena 24. februara na Novosadskom sajmu posle svečanog otvaranja 17. Medjunarodnog salona knjiga, u okviru tradicionalne manifestacije "Dani Laze Kostića".
Žiri, u kojem su još Zoran Đerić i Đorđe Pisarev, odlučio je da nagrada Salona knjiga za izdavački poduhvat bude dodeljena za "Enciklopediju Novog Sada" Dušana Popova, delo u 30 tomova u izdanju Novosadskog kluba i izdavača koautora "Prometeja", "Dnevnika" i Gradske biblioteke.
Specijalnu nagradu Salona knjiga dobili su Matica srpska, SANU i Zavod za udžbenike za "Srpsku enciklopediju", čija je prva knjiga prvog toma izašla u drugoj polovini minule godine, a ovo priznanje je podsticaj izdavačima i autorima u nastavku njihovog rada na tom vrednom delu nacionalne kulture, rekao je Šaponja.
Prava za štampanje dva, do sada nepoznata filmska scenarija Danila Kiša, zadužbina ovog pisca uskoro će ustupiti Književnoj opštini Vršac.
Knjiga „Dva filmska scenarija“ biće objavljena u biblioteci „Nesanica“ vršačkog izdavača. „Čitajući ova dva filmska scenarija primećujemo da oni nose neizbrisiv pečat raskošnog dara i predanosti svakom poslu kojeg se, kao pisac, Kiš poduhvati“, kazao je Petar Krdu, čelnik Književne opštine Vršac.
Daktilopisi pomenutih scenarija godinama su bili čuvani među rukopisima slavnog pisca. Scenario naslovljen „Marin Držić Vidra“ bavi se životom književnika Marina Držića i temelji se na nekoliko naučnih studija o ovom piscu. Opisi s karakterističnom Kišovom slikom, sa smislom za znakovit detalj, dominiraju nad dijalogom.
Drugi scenario „Končarevci“ sa podnaslovom „Facory Story“ predstavlja iskorak iz njegovog dotadašnjeg književnog sveta, smatra Krdu.
„Scenario, međutim, otkriva upravo zadivljujuće poznavanje te ’naše stvarnosti’, obuhvaćene dvema decenijama i prikazane kroz život književno-magistralnog sveta. Scenario ima dokumentarnu podlogu jedino u činjenici da je povezan s početkom izgradnje fabrike „Rade Končar“ u prvim posleratnim godinama i njenim razvojem.
Knjigu je priredila Mirjana Miočinović. Pre ove, Književna opština Vršac je iz zaostavštine Danila Kiša objavila knjige „Iz prepiske i Appendix“ kao i knjigu francuskog pisca Ežena Labiša, u prevodu Danila Kiša.
Knjigu „Virdžinija Vulf“ o životu slavne spisateljice, nedavno je objavila izdavačka kuća „Clio“, a njena promocija biće upriličena 2. marta u Muzeju narodnog pozorišta u Beogradu.
Jedna od najvećih britanskih romansijerki u martu 1941. godine, u svojoj 59. godini, odlučila je da okonča život. Nije studirala, nije imala dece i veći deo života provela je sa istim čovekom. Iza sebe je ostavila obimno književno delo, koje čini 11 romana, četiri eseja, pozorišni komad i stotinak kritičkih članaka.
Studiju o burnom životu i zanimljivom opusu britanske spisateljice, jedne od najznačajnijih književnih ličnosti dvadesetog veka, napisala je francuska novinarka Aleksandra Lemason. Knjiga pruža nove uvide u tragičnu sudbinu Vulfove, a zasnovana je na brižljivom istraživanju njenih biografskih podataka i književnih dela, saopštio je izdavač.
Aleksandra Lemason, prema rečima izdavača, pokušava da nađe odgovor na pitanje ko je Virdžinija Vulf, istražujući njene depresije, ludilo, samoubistvo.
Lemason je novinarka u francuskom „Magazine littéraire“. Na početku karijere pisala je za „L’ Express“ i „Place au Livre“ kao saradnik za lingvistiku i informatiku, posle čega razmenjuje svoja razmišljanja u emisiji „Noćni let“ na kanalu TF1.
Na promociji knjige, koju je sa francuskog prevela Dragana Banković, govoriće Biljana Dojčinović, Aleksandar Dimitrijević i Zoran Paunović.
Dragoslavu Mihailoviću uručena Vitalova nagrada za 2010
Priznanje slavnom piscu Dragoslavu Mihailoviću uručena Vitalova nagrada za 2010
Beta| 24. 02. 2011. - 14:21h| Foto: Beta
Vitalova književna nagrada "Zlatni suncokret" za 2010. godinu uručena je danas u Beogradu piscu Dragoslavu Mihailoviću za knjigu pripovedaka "Preživljavanje".
Dragoslav Mihailović
Predsednik žirija Vitalove nagrade Jovan Zivlak rekao je da je odluka o dobitniku nagrade doneta jednoglasno, posle razmatranja dela u užem izboru u kojem su bili i knjiga pripovedaka Vladana Matijevića "Vrlo malo svetlosti", kao i romani Ranka Risojevića "Gospodska ulica" i "O mestima tužnim i dubokoj noći" Vidosava Stevanovića.
Prema njegovim rečima, ta nagrađena knjiga je delo jednog od najznačajnijih pripovedača posleratnog doba Srbije.
"Sačinjena je od sedam priča koje tematizuju, iz ugla osobene umetničke osetljivosti, sudbine ljudi u razmerama prepoznatljive istorije druge polovine prošlog veka i početka novog milenijuma", rekao je on.
Zivlak je istakao da pripovedač skoro u jednakim intenzitetima, u čehovljevskim istraživačkim zapletima, otkriva najdublje momente ljudske prirode u vrtlozima društvenih i političkih veza.
Pisac Dragoslav Mihailović se zahvalio žiriju koji su činili i Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden na tom značajnom priznanju i istakao da posebne pohvale treba uputiti Kompaniji "Invej" koja uručuje tu nagradu.
Prema njegovim rečima, književne nagrade imaju tradiciju dugu 22 veka, od kako je rimski car Oktavijan dao pesniku Vergiliju novčanu pomoć i tako uveo tradiciju pomaganja književnosti i umetnosti, koju nastavlja i Invej kompanija.
Nagradu, koju čine novčani iznos od 5.000 evra i štampanje nagrađene knjige, Dragoslavu Mihailoviću je uručila generalna direktorka "Vitala" Slađana Ratković.
Priznanje "Zlatni suncokret" za najbolju knjigu na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, svake godine dodeljuje Kompanija "Invej", u čijem je sastavu i "Vital".
Ovogodišnja nagrada "Žanka Stokić" pripala Mirjani Karanović. U obrazloženju žirija navedeno je da je Karanovićeva svojim glumačkim umećem i nespornom sveukupnom harizmom, u potpunosti zaslužila priznanje koje nosi ime najmarkantnije glumice prve polovine prošlog veka. Glumici Mirjani Karanović pripala je ovogodišnja nagrada "Žanka Stokić", koja se osmi put dodeljuje glumačkoj ličnosti koja je obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom ličnošću i bogatstvom glumačkog izraza, saopštile su Večernje novosti. U obrazloženju žirija je navedeno da je Karanovićeva svojim glumačkim umećem i nespornom sveukupnom harizmom, u potpunosti zaslužila priznanje koje nosi ime najmarkantnije glumice prve polovine prošlog veka. "Karanovićeva je izgradila svoju umetničku karijeru otelovljujući likove žena sa margine društva, a iz centra života, iz središta žive stvarnosti bez koje se više ne može zamisliti novija istorija našeg pozorišta i filma", ocenio je žiri. Priznanje dodeljuju Narodno pozorište i Večernje novosti, a jednoglasnu odluku o ovogodišnjem laureatu doneo je žiri, u sastavu: glumica Mira Stupica (predsednik i inicijator priznanja), dramski pisac Dušan Kovačević, prošlogodišnja dobitnica Dara Džokić, upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović i generalni direktor i glavni urednik Kompanije Novosti Manojlo Vukotić.
Više od 70 uloga Karanovićeva je odigrala oko 70 uloga u filmu i televizijskim serijama. Petrijin venac, Pad Italije, Život je lep, Otac na službenom putu, Vreme čuda, Sabirni centar, Bolje od bekstva, Andergraund, samo su neki od njenih antologijskih filmskih ostvarenja. Dobitnik je najznačajnijih glumačkih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu, a pored umetničkog i društvenog angažmana, kome je posvećena kao nezavisan umetnik, Karanovićeva od 1995. predaje na Akademiji umetnosti u Beogradu. Nagrada "Žanka Stokić" sastoji se od plakete s likom velike srpske glumice (koju dodeljuje Nacionalni teatar), statuete Opštine Požarevac (rad akademskog vajara Milivoja Bogosavljevića) i novčanog iznosa koji poklanjaju Večernje novosti. Nagrada će biti uručena 6. marta na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Do sada su nagradu "Žanka Stokić" dobile Svetlana Bojković, Milena Dravić, Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Ružica Sokić, Gordana Đurđević Dimić i Dara Džokić.
Skoro hiljadu ljudi okupilo se u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine željno iščekujući da se crvena vrpca skloni, pa da mogu da krenu u istraživanje retrospektivne izložbe „Lepus in fabula“ umetnika i društvenog radnika Nikole Džafa. Da otkriju sva kontroverzna, ironična i metaforična mesta, koja pretpostavlja glavni akter ovog događaja - zec. Najpre je u scenografiji načinjenoj od bala slame i uz video projekciju izvedena „Zečja opera“, a potom je publika sa maskama zeca krenula u otkrivanje izloženog materijala - slika, crteža, fotografija, printova, instalacija i posebnog odeljenja postavke Muzeja zeca. Eksponate su mogli da dožive i na taktilan način, što retko kad biva u muzejima, pa su ovu prednost obilato koristili ispitujući prstima „tela“ zečeva načinjenih od najrazličitijeg materijala - stakla, kože, vune, drveta, najlon kesa, slanine, hleba, pa čak i tableta. Da sva čula uživaju, omogućilo je kupinovo vino s etiketom proverenog kvaliteta „Zekur“, kao i mirišljavi kolačići u obliku zeca. Kinezi, po čijem je horoskopu 2011. godina zeca, verovatno bi bili zagrcnuti ovolikom najezdom zečeva ali među publikom u Muzeju nisu primećeni. Kustos izložbe i direktor MSUV Živko Grozdanić u kratkom razgovoru za Danas, „Lepus in fabula“ ocenjuje dobrom izložbom, ali da to u suštini i nije mnogo bitno za postkonceptualnog umetnika, u koje svrstava Džafa. „Džafo se ovde bavi konstruisanjem lumpenkič pojedinca, koji već 20-30 godina hara ovim prostorom i ne želi da postane ništa drugo. Kao mađioničarskim trikom, on iz šešira umetnosti, nama pokazuje, ne zeca, nego tog pojedinca“, ukazuje Grozdanić.
Dela Miloša Šobajića u Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Liježu
Skulpture i slike u "Raskoraku"
Dela Miloša Šobajića u Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Liježu
Izložba Miloša Šobajića pod nazivom "Raskorak" biće otvorena 2. marta u Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Liježu.
Miloš Šobajić ispred svojih slika
Na postavci će se naći 12 Šobajićevih velikih slika dimenzija 230x180 cm i jedna velika skulptura dimenzija 600 x 380 x 190 cm koju je umetnik nazvao "Enjambee" (Raskorak).
Na otvaranju izložbe Miloš Šobajić će govoriti o savremenoj umetnosti na Balkanu, odnosno o "velikim" i "malim" kulturama.
Nakon izložbe u Liježu, 1. aprila Šobajić izložbu seli u u Muzej umetnosti u Temišvaru, a 25. u Akademiju umetnosti i nauka u Bukureštu, da bi do kraja proleća bila predstavljena i u muzejima u Pečuju i u Karlsrueu.
U Kovačici je upravo otvorena izložba „Narodna i tradicionalna umetnost zanati nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji” i predstavljena prva multimedijalna Enciklopedija slovačke naivne umetnosti u Srbiji, a povodom Svetskog dana maternjeg jezika. Na izložbi u galeriji „Babka”, autori različite nacionalnosti predstavili su svoje veštine slikanje na drvetu, staklu, kao i na tikvama i jajima, dok je u Enciklopediji predstavljeno 60 slikara sa oko 1.500 reprodukcija.
U enciklopediji su dve digitalizovane monografije o naivnom slikarstvu, rad galerije „Babka” tokom 20 godina, na slovačkom, srpskom i engleskom, a planirano je da se do 2012. godine uradi prevod enciklopedije na osam jezika.
Po mišljenju galeriste Pavela Babke, ovom enciklopedijom je na neki način zaokružen rad galerije na promovisanju naivnog slikarstva. Babka je naveo da su u enciklopediji umetnici poređani po godinama u kojima su stvarali i dodao da se u njoj mogu naći i podaci o tome gde su sve održavane izložbe naivnog slikarstava, kao i istorijat Kovačice.
Među izlagačima su Zuzana Vereski, danas jedna od najviđenijih naivnih slikarki u regionu, zatim, Ivana Dulić, Katarina Đurišova, Jožef Nađ, Eva Menčetova, Laslo Durački i Adam Mezin.
Predstava Reja Kunija "Ljubavnik velikog stila", u režiji Vladimira Lazića, biće izvedena 200. put, na sceni Zvezdara teatra. Predstava je premijerno izvedena 5. aprila 2005. godine i do sada je imala 184 izvođenja na matičnoj sceni i 16 na gostovanjima.
Komad je do sada videlo više od 55.000 gledalaca u Beogradu, Obrenovcu, Pančevu, Novom Sadu, Inđiji, Smederevu, Vranju, Čačku, Lazarevcu, Valjevu, Skoplju, Jagodini...
U glumačkoj postavi su Katarina Žutić, Anastasija Mandić (Isidora Minić), Milan Kalinić, Milorad Mandić Manda, Janoš Tot i Srđan Ivanović.
Predstava je na festivalu "Dani komedije" u Jagodini 2006. osvojila nagradu stručnog žirija "Mija Aleksić" za najbolju predstavu, statuetu "Jovanča Micić" za najsmešniju predstavu po oceni publike, nagradu "Ćuran" za režiju, dok je nagrada "Večernjih novosti" pripala Katarini Žutić za najbolju mladu glumicu na festivalu.
Među priznanjima su i nagrada za skupnu igru i nagrada publike za najbolju predstavu na "Borinim pozorišnim danima" u Vranju 2005.
