Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

Premijera predstave "Heda Gabler" u režiji Snežane Trišić

Premijera predstave "Heda Gabler" u režiji Snežane Trišić

Blic 17.02.2011 15:20


Nataša Ninković

Komad "Heda Gabler" Henrika Ibzena u režiji Snežane Trišić premijerno će biti izveden 20. februara na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu, najavljeno je danas u tom teatru.

Rediteljka predstave Snežana Trišić rekla je na konferenciji za novinare da je rad na komadu Henrika Ibzena za nju predstavljao veliko i značajno iskustvo, koje nosi i veliku odgovornost.


"Ljudi sa kojima sam radila na ovoj predstavi su mi puno pomogli da prenesemo Ibzenovu suštinu, a to je najdragocenija stvar u celom procesu rada", rekla je ona.

Prema njenim rečima, iako je "Heda Gabler" klasičan komad, radnja predstave je smeštena u savremeno vreme i prikazuje probleme modernog društva.

Glumica Nataša Ninković tumači lik Hede Gabler, a u predstavi igraju i Aleksandar Đurica, Olga Odanović, Anastasia Mandić, Ljubomir Bandović i Nebojša Dugalić.

Adaptaciju teksta radio je dramaturg Slavko Milanović koji je istakao da je Henrik Ibzen kompletan pisac čija dela služe kao podloga za udžbeničku dramatizaciju, a da njegovo delo "Heda Gabler" ne prestaje da uzbudjuje duhove, danas kao i u vreme prvih izvodjenja.

• Henrik Ibzen je napisao komad "Heda Gabler" 1890. godine, a prvi put je izveden 1891. godine u Minhenu

Prema njegovim rečima, Heda nije bila "svetica kulture", već pretnja za kulturu, a savremenici su u njoj videli svirepu, nepripitomljenu, netolerantnu osobu.

"Neverovatna je vitalnost ovog lika, jer Heda Gabler uspeva da obezbedi puno misaono i emocionalno učešće gledaoca, kao da je danas napisana", rekao je on.

Glumica Nataša Ninković je istakla da je veoma zahvalna što joj je pružena šansa da igra Hedu Gabler, kao i da ovakvo klasično delo zahteva od glumca da se prilagodi komadu.

 

[sendi]

Priča o Fridrihu Ničeu prvi favorit Berlinala

Uoči završetka 61. berlinskog filmskog festivala


​

Priča o Fridrihu Ničeu prvi favorit Berlinala

Obično je potrebno svega nekoliko dobro prihvaćenih filmova da bi se takmičarski program nekog festivala smatrao dobrim. Tako se i na 61. Berlinalu iznenada nametnuo triling ostvarenja koji bi mogli da spasu čast onoga što je zaličilo na jedan razočaravajući festival.


​

Vanesa Redgrejv i Rejf Fajns u Berlinu

Kako se filmska smotra u Berlinu (10-20. februar) bliži kraju, raspoloženje koje prati trku od 16 filmova za Zlatnog medveda se promenilo od tmurnog ka ohrabrujućem, naročito nakon projekcija filmova iz Irana, Mađarske i Turske.


Sumorna crno-bela priča mađarskog veterana Bele Tara „Torinski konj” (A torinói ló) za sada vodi među favoritima za najbolje ostvarenje festivala u nezvaničnoj anketi filmskih kritičara. Reditelj je bio inspirisan anegdotom o Fridrihu Ničeu koji je, navodno, kolabirao nakon pokušaja da spase konja od okrutnog bičevanja na ulici. Reč je o filmu u čijem središtu je priča o konju i njegovom životu s ostarelim seljakom i njegovom vrednom ćerkom u apokaliptičnom okruženju.

Iranska drama „Nader i Simin: Rastanak“ (Jodaeiye Nader az Simin) Asgara Fahradija takođe se istakla kao jedan od favorita kritičara. Fahradi, koji je 2009. na ovom festivalu osvojio nagradu za režiju s filmom „O Eli“, doneo je još jedan fascinantan portret savremenih Iračana.

To je priča o Simin koja traži razvod kako bi mogla da odvede 11-godišnju kćer van zemlje, jer „ne želi da njena ćerka odrasta u takvoj situaciji”. Zahtev nije odobren pa sa suprugom Naderom dogovara neformalni rastanak; ona odlazi a devojčica ostaje sa ocem. Nader unajmljuje mladu trudnicu da mu pomogne oko bolesnog oca. Kada ona doživi pobačaj, njena porodica će za tragediju okriviti Nadera...

Zbog smrti nerođenog deteta svaki lik se suočava sa iscrpljujućim moralnim konfliktom za koji Fahradi kaže da simbolično predstavlja borbu između religioznih principa i novog gledišta moderne iranske klase. „Ljudi u Iranu danas traže novu definiciju moralnosti“, izjavio je reditelj pred novinarima i filmskim kritičarima, koji su ga dočekali ovacijama.

​

Pritajeni favoriti: Ekipa filma "Nader i Simin: Rastanak" Asgara Fahradija

Treći favorit kritike je turski film „Naš veliki očaj“ (Bizim Büyük Çaresizligimiz) Sejfija Teomana, priča o dvojici tridesetogodišnjaka čiji miran život biva uzdrman kada im se u stan useli prijateljeva sestra.

Aplauz od novinara dobio je i Rejf Fajns za svoj rediteljski debi „Koriolan“ (Coriolanus), savremenu adaptaciju Šekspirove tragedije snimanu u Beogradu o osvetoljubivom rimskom generalu. Zamenivši klasične sandale i mačeve automatskim oružjem i mobilnim telefonima, film se osvrće na savremene konflikte u Avganistanu i Iraku opisujući svetsku moć u klinču sa raznim pobunjenicima.

„Čak i pre 11. septembra svuda u vestima sam viđao slike koje kao da su ispale iz Šekspirove priče. Bio sam sve ubeđeniji da je svet oko nas prava scenografija za ovaj komad“, kazao je Fajns.

Francuski animator Mišel Oselot prosuo je bajkovitu prašinu preko Berlinskog festivala svojim „Noćnim pričama“ (Les contes de la nuit), crtanim filmom rađenom u kombinaciji stogodišnje tehnike silueta i najsavremenije 3D tehnologije. U jednom oronulom bioskopu dečak, devojčica i muškarac noću postavljaju stare bajke. Od prve do poslednje, te kratke priče pokrivaju poznate teme o ljubavi koja pobeđuje sve i neustrašivoj deci.

„Za mene je ovaj novi stereoskopski 3D samo alat“, kazao je Oselot. „Zanimljivo je imati nove alate ali oni nisu toliko bitni. Nije važan bubanj u trećoj dimenziji, važne su vešte ruke dečaka koji po njima udara.“

Van glavnog programa Berlin je uzdrmao dramatični dokumentarni film o političkom ruskom zatvoreniku i bivšem tajkunu Mihailu Hodorovskom. Finalna verzija filma je ukradena od reditelja Kirila Tušija iz kancelarije njegovog nemačkog producenta, samo nekoliko nedelja pošto mu je iz hotelske sobe na Baliju nestao kompjuter sa snimljenim materijalom. Na svu sreću, Tuši je uspeo da izmontira film na vreme za festivalsku premijeru.

Berlinski festival traje do 20. februara, a nagrade će biti dodeljene dan ranije.




Džafar Panahi: Niko me ne može lišiti snova

Na Berlinalu je organizovan i specijalni program posvećen iranskim rediteljima disidentima, a najistaknutiji među njima Džafar Panahi trebalo je da bude član žirija. On je, međutim, osuđen na 6 godina zatvora i 20 godina zabrane snimanja i premda se nalazi na slobodi uz plaćenu kauciju, zabranjeno mu je da putuje van Irana.
Panahi je u svom otvorenom pismu organizatorima Berlinala, između ostalog, rekao: „Rediteljev svet obeležen je uzajamnim delovanjem stvarnosti i snova. Reditelj koristi realnost kao svoju inspiraciju, boji je bojama svoje imaginacije, i stvara film koji predstavlja projekciju njegovih nadanja i snova. Stvarnost je da sam ja pravio filmove u poslednjih pet godina i da sam sada osuđen da budem lišen tog prava u narednih 20 godina. Ali, ja znam da ću u svojoj mašti nastaviti da pretvaram snove u filmove (...) Podređujem se realnosti tamnovanja i tamničara. Tražiću slike iz mojih snova u vašim filmovima, nadajući se da ću u njima pronaći ono čega sam ja lišen. I.F.


Stampedo na film Zoe Kravic

Na novinarskoj projekciji filma „Vrištanje na nebo“ (Yelling at the Sky) Viktorije Mahoni nastao je pravi mali stampedo, toliko je bilo veliko interesovanje za ovu američku dramu. To je priča o srednjoškolki Svitnes O’Hari (koju maestralno igra Zoe Kravic), ćerki depresivne Afroamerikanke i Irca alkoholičara koju maltretiraju i kod kuće i u školi. Kada joj starija sestra i majka odu od kuće, Svitnes shvata da mora sama da se brani od svih... „Ovo je delom autobiografska priča“, rekla je Viktorija Mahoni, „odrasla sam sa ženama koje su bile tako snažne i moćne, a ujedno krhke i ranjive“.

Blic
​

 

[crvendac_011]

U SNP-u pripremaju "Pikovu damu"

U SNP-u pripremaju "Pikovu damu"

Radio 021 19.02.2011 16:27



U Srpskom narodnom pozorištu je u toku rad na dve predstave: u Drami Dejan Mijač režira svoju 39. predstavu u ovom teatru - "Zojkin stan" Mihaila Bulgakova, čija je premijera planirana za početak aprila.

Scenografiju za predstavu radi Jasmina Holbus, kostime Marina Sremac, muziku komponuje Kornelije Kovač, a igraju: Jasna Đuričić, Boris Isaković, Jovana Mišković, Igor Pavlović, Nenad Pećinar, Novak Bilbija, Milovan Filipović, Marko Savić, Ksenija Martinov Pavlović, Gordana Kamenarović, Draginja Voganjac, Marija Medenica, Jovana Stipić, Jovana Balašević, Milica Grujičić, Lena Bogdanović, Miroslav Fabri, Dragan Kojić i Dušan Jakišić.
Komad "Zojkin stan" Bulgakov (1891-1940) napisao je 1926. godine, a ovo će biti njegovo prvo izvođenje u Srpskom narodnom pozorištu.
Opera priprema jedno od remek-dela svetske operske baštine - operu "Pikova dama" Petra Iljiča Čajkovskog. Premijera je planirana za Dan pozorišta, 28. mart, kao internacionalni projekat rađen u saradnji s umetnicima iz Belorusije i Rusije: dirigentom Aleksandrom Anisimovim, rediteljem Olegom Meljnikovim i scenografkinjom Ljubov Sideljnikovom.
U predstavi učestvuju solisti Opere Srpskog narodnog pozorišta, Opere Narodnog pozorišta iz Beograda, gosti iz Belorusije i Zagreba, solisti i ansambl Baleta, Orkestar i Hor SNP-a.

 

[crvendac_011]

Svetski baletski krem u Beogradu

Svetski baletski krem u Beogradu

U prodaji ulaznice za Osmi beogradski festival igre

K. R.| 16. 02. 2011. - 00:02h / Blic Online


Ove godine, sa najvećim programom do sada, Festival će ugostiti Kraljevski flamanski balet, s ekskluzivnim pravom izvođenja koreografije „Artifakt” Vilijama Forsajta.





Balet Torino

Na programu Festivala je i predstava „Pevac” koreografa Baraka Maršala, gostovaće i Holandski plesni teatar sa komadima vrhunskog koreografa Jiržija Kilijana i izuzetnog Aleksandra Ekmana. Na Beogradski festival igre stiže odlični Geteborg balet sa dva najnovija naslova, zatim kompanija „Magi Maren“ sa najizvođenijim plesnim komadom ikada – May B – inspirisanim delima Samjuela Beketa, roterdamski Skapino balet sa koreografijama Eda Vuba i Marka Gekea, kao i mnoge druge prestižne kompanije.

Ulaznice za Osmi beogradski festival igre puštene su u prodaju i mogu se kupiti na biletarnicama Sava centara, Bilet centra, Madlenijanuma, Beogradskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Narodnog pozorišta Beograd, Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad i Narodnog pozorišta Zrenjanin.

Sajt BFI je Belgradedancefestival.com. U okviru ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre biće organizovan specijalni majstorski kurs za talente od 12 do 18 godina, koji će voditi pedagozi Akademije teatra milanske Skale. Kurs će biti održan od 15. do 21. aprila, u baletskim salama Madlenijanuma, gde će 12. marta u 11 sati biti obavljena i selekcija (broj polaznika je ograničen).

 

[crvendac_011]

Godišnjica najstarijeg teatra

Godišnjica najstarijeg teatra

RTS 18.02.2011 21:35



Premijerom predstave "Đavo i mala gospođa", po tekstu Đorđa Milosavljevića, u režiji Žanka Tomića i uručenjem nagrada za doprinos razvoja pozorišne umetnosti, Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu obeležio 176-godišnjicu od osnivanja.

Na sceni "Joakim Vujić" Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu sinoć su dodeljena priznanja povodom obeležavanja 176-godišnjice od osnivanja najstarijeg srpskog pozorišta.
Statueta "Joakim Vujić" za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji uručena je reditelju i profesoru Bori Draškoviću.
Prsten s likom Joakima Vujića za doprinos razvoju teatra i afirmaciju njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu dodeljena je direktoru kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra, reditelju Draganu Jakovljeviću.
"Statueta 'Joakim Vujić' je vrlo ozbiljna i značajna nagrada za sve ljude iz profesije. Dobili su je, pored ostalih, Mija Aleksić, Ljuba Tadić, Voki Kostić, Mirko Babić, a ja sam sa svim tim majstorima imao zadovoljsvo da radim, na filmu, u pozorištu, na televiziji, radiju", rekao je novinarima Bora Drašković.
On je dodao da nagrada ne pripada samo njemu nego svim njegovim saradnicima, pre svega Maji Drašković, s kojom je radio u svim projektima i medijima i, naravno, gledaocima.
Dobitnik Joakimovog prstena Dragan Jakovljević rekao je da je srećan i počastvovan nagradom.

 

[sendi]

Iranski film osvojio Berlin

Iranski film osvojio Berlin

Zlatnog medveda osvojio je film "Nader i Simin: Razdvajanje" Asgara Farhadija, prenose agencije.

​

Film je priča o braku koji se raspada, a bio je favorit među 16 međunarodnih kandidata za prestižnu nagradu Festivala u Berlinu.

Farhadi se zahvalio svom kolegi Džafaru Panahiju, koji je bio i u žiriju. Iranski sud u decembru je Panahija osudio na šest godina zatvora i 20 godina zabrane snimanja filmova.

Srebrnog medveda osvojio je "Turin horse" mađarskog veterana Bele Tara, o životu dvoje napaćenih seljaka. Srebrnog medveda za režiju osvojio je Nemac Ulrih Keler za "Sleeping sickness" o evropskim humanitarnim radnicima u Africi.

(MONDO)
​

 

[crvendac_011]

„Пикова дама” и Булгаков у Мијачевој режији

„Пикова дама” и Булгаков у Мијачевој режији

Дневник 21.02.2011 07:10



У Српском народном позоришту ових дана теку пробе две нове представе које ће се ускоро, током наступајућег пролећа, наћи на репертоару. На драмској сцени, Дејан Мијач режира, како напомињу у СНП-у, своју 39. представу у овом театру ”Зојкин стан” Михаила Булгакова, чија је премијера планирана за почетак априла.

Сценографију за представу ради Јасмина Холбус, костиме Марина Сремац, музику компонује Корнелије Ковач, а играју: Јасна Ђуричић, Борис Исаковић, Јована Мишковић, Игор Павловић, Ненад Пећинар, Новак Билбија, Милован Филиповић, Марко Савић, Ксенија Мартинов Павловић, Гордана Каменаровић, Драгиња Вогањац, Марија Меденица, Јована Стипић, Јована Балашевић, Милица Грујичић, Лена Богдановић, Мирослав Фабри, Драган Којић и Душан Јакишић.
Драматурзи су Бранко Димитријевић и Светислав Јованов, за сценски покрет је ангажована Иста Степанов Павловић, а лектор је Дејан Средојевић.Комад „Зојкин стан” Булгаков је написао 1926. године, а ово ће бити његово прво извођење у Српском народном позоришту.
Опера СНП-а припрема једно од ремек-дела светске оперске баштине, оперу „Пикова дама” Петра Иљича Чајковског. Премијера је планирана за Дан позоришта 28. март, као интернационални пројекат рађен у сарадњи с реномираним уметницима из Белорусије и Русије: диригентом Александром Анисимовим, редитељем Олегом Мељниковим и сценографкињом Љубов Сидељниковом. Оперу ће дириговати и Александар Којић, диригент СНП-а, костимограф је Јасна Бадњаревић, кореограф је Владимир Логунов, а диригент хора је Весна Кесић Крсмановић. У представи учествују солисти опера СНП-а и НП из Београда, гости из Белорусије и Загреба, солисти и ансамбл Балета, Оркестар и Хор СНП-а. Главни репетитор је такође гост из Белорусије Георгије Карант.
Утицај великог песника Пушкина на руске композиторе 19. века био је изузетан и веома је тешко наћи сличан пример литерарне инспирације на музичко стваралаштво, како подсећају у СНП-у, у оквиру једне националне музичке културе. Пушкин и Чајковски су два имена нераздвојно везана за ремек-дела руске опере, као што су „Евгеније Оњегин” и „Пикова дама”, дела која су ушла у ризницу европске музичке културе. Чајковски је од Пушкинове приповетке створио изузетно снажну психолошко-музичку драму која представља врхунац његовог оперског стваралаштва. С изванредним успехом, „Пикова дама” изведена је премијерно у Маријинском театру у Санкт Петербургу 19. децембра 1890. Публика је оперу поздравила с одушевљењем, а критика оценила као најзначајније музичко-сценско остварење Чајковског.
У Српском народном позоришту опера је први пут изведена 5. фебруара 1959.

 

[sendi]

Objavljeni "Ljudi našeg cara“

Objavljeni "Ljudi našeg cara“

Izvor: Beta

Izdavačka kuća "Paideia" iz Beograda objavila je zbirku priča ruske književnice Ljudmile Ulicke "Ljudi našeg cara", koji je na srpski jezik prevela Neda Bobić Nikolić.

Ljudmila Ulicka, Bookfest 2009. Budimpešta

"Ljudi našeg cara" je zbirka priča koje obuhvataju, kako je naveo izdavač, najvažnije životne teme početka novog milenijuma: život i smrt, agresiju i podnošenje bola, srećne i nesrećne obrte koji određuju tok čovekove sudbine.

U prvih šest meseci distribucije zbirka "Ljudi našeg cara" u Rusiji je štampana i prodata u više od 200.000 primeraka.

"Paideia" je ranije objavila dela Ulicke "Sonječka", "Siromašni rođaci", "Providne priče", "Slučaj Kukocki", "Iskreno, vaš Šurik", "Danijel Štajn, prevodilac".

Ljudmila Ulicka osvojila je brojne književne nagrade, među kojima su najznačajnije Medisi (1998, Francuska), Ruski Buker (2002, Rusija), Godišnja nagrada za roman (2004, Rusija), Baljšaja knjiga, Nacionalna književna nagrada (2007, Rusija), Nagrada "Simon de Bovoar" (2010, Pariz).
​

 

[crvendac_011]

Ponovo otvoreni muzeji u Egiptu

Ponovo otvoreni muzeji u Egiptu

RTS 21.02.2011 21:18



Posle pauze zbog antivladinih demonstracija, muzeji i arheloški lokaliti u Egiptu ponovo su otvoreni. Osoblje Egipatskog muzeja u Kairu dočekalo je prve postioce ružama. Muzeji i arheološki lokaliteti Egipta, koji su bili zatvoreni za posetioce od početka masovnih antivladinih demonstracija, ponovo su otvoreni za javnost.

Osoblje Egipatskog muzeja u Kairu, u kojem je izložena zlatna Tutankamonova posmrtna maska, dočekalo je posetioce ružama, preneo je Bi-Bi-Si Njuz.
Egipatski muzej nalazi se na Trgu Tahrir, poprištu sukoba demonstranata i snaga reda. Pljačkaši su odneli i oštetili pojedine predmete, ali kolekcija nije bila značajno ugrožena.
"Bilo je veoma važno da otvorimo muzej i zaustavimo glasine poput onih o krađi maske kralja Tutankamona ili o pustošenju muzeja. Ovo je prilika da se posetioci sami uvere", rekao je upravnik muzeja Tarek el Avadi.

 

[crvendac_011]

Premijera Kameršpila na daskama Novosadskog pozorišta

Premijera Kameršpila na daskama Novosadskog pozorišta

Beta 23.02.2011 12:50



Novosadsko pozorište premijerno će u četvrtak izvesti predstavu "Kameršpil" Bele Segedija Saba, a komad su, kolektivno, režirali sami glumci tog teatra.

Sabo je ovu predstavu napisao specijalno za Novosadsko pozorište, a glumci koji igraju u ovoj predstavi ujedno su i njeni reditelji.

"Kameršpil" je priča sa mnogo humora, zabavnih dijaloga i situacija. Treba da je vide svi koji očekuju neku promenu: od sebe, ili okoline, svi oni koji veruju da čudo može da se desi, samo treba uvideti pravi trenutak, kazala je na konferenciji za novinare dramaturg Kata Djarmati.

Dodala je da će priča pokazati "koliko nas menjaju nepoznate okolnosti, nekad toliko da otkrivamo sasvim druge ljude u sebi".