Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Vajarka koji radi sa zemljom, brašnom i svakodnevnim otpacima važi za favorita u trci za Tarnerovu nagradu, kontroverzno britansko priznanje za savremenu umetnost.
Organizatori su izabrali četvoro finalista koji će se nadmetati za nagradu vrednu 25.000 funti (41.000 dolara), koja se svake godine dodeljuje nekom britanskom umetniku mladjem od 50 godina.
Karla Blek (38) pravi radove od neuobičajenih materijala kao što su brašno, gips, parafin, zemlja, so za kupanje i ruževi za usne. Medju finalistima je i 43-godišnji Martin Bojs koji za svoje modernističke instalacije upotrebljava ograde, stolice, kante za smeće i neonska svetla. Pretendenti na nagradu su i 46-godišnja Hilari Lojd koja snima gradilišta, mostove i druge urbane pejzaže, i 44-godišnji Džordž Šo, jedini slikar medju finalistima.
Proglašenje dobitnika Tarnerove nagrade zakazno je za 5. decembar.
Roman "The Family Corleone" koji će biti prednastavak knjige "Kum" Marija Puza o mafijaškoj porodici Korleone, biće objavljen 2012, saopštila je izdavačka kuća Grand sentral pablišing.
Autor romana čija će se radnja odvijati pre one u knjizi "Kum" biće nagradjivani pisac i pesnik Ed Falko. Priča Falkove knjige dešavaće se 1930-ih u Njujorku i biće zasnovana na jednom Puzovom scenariju. Puzov roman prodat je u više od 20 miliona primeraka i poslužio je kao osnova za film "Kum" koji je 1973. dobio tri Oskara.
Mario Puzo umro je 1999. Posle njegove smrti objavljena su dva nastavka priče o porodici Korleone - "Povratak kuma" i "Osveta kuma" koja je napisao Mark Vajngardner.
U Skupštini grada Beograda u petak, 6. maja biće održan koncert "U susret godini Mocarta".
Na koncertu će nastupiti violinistkinja Lana Trtovšek i klarinetista Darko Brlek iz Slovenije uz pratnju Zemunskog kamernog orkestra.
Na koncertu će pod vođstvom dirigenta Đorđa Stankovića biti izveden Divertimento u F-duru Volfganga Amadeusa Mocarta, kao i dva koncerta u A-duru tog čuvenog kompozitora, saopštili su organizatori.
Klarinetista Darko Brlek nastupa u prestižnim svetskim muzičkim centrima, a nekoliko puta je svirao u njujorškom Karnegi holu. Dobitnik je niza nagrada i priznanja, među kojima je i prestižna Prešernova nagrada.
Lana Trtovšek je dobitnica brojnih značajnih međunarodnih nagrada i priznanja i nastupala je širom Evrope održavajući resitale ili nastupajući kao solista sa orkestrima u velikim svetskim koncertnim salama.
Ulaz na koncert u Svečanoj sali Skupštine Beograda je slobodan.
Izložba slika poznatog pisca, slikara i novinara Mome Kapora "Beogradske priče", na kojoj će biti predstavljeno 51 delo tog umetnika, biće otvorena sutra u Velikoj galeriji Doma Vojske u Beogradu.
Dela koja će biti izložena izbor su istoričara umetnosti Nikole Kusovca.
Na izložbi će biti predstavljene slike koje prikazuju različita Kaporova viđenja Beograda, počev od idilične Ade Ciganlije, preko predmeta iz starih beogradskih kuća, kredenaca, do beogradskih ulica sa iscrtanim školicama, razigranim ringišpilima, najavili su organizatori.
Izložene slike, uglavnom ulja na platnu, pripadaju mnogobrojnim privatnim kolekcijama, tako da će većina, upravo ovom postavkom, prvi put i biti predstavljena javnosti.
Izložba je organizovana u saradnji Medija centra "Odbrana" i Zadužbine "Momčilo Momo Kapor", a otvoriće je Nikola Kusovac, dok će na izložbi govoriti supruga Mome Kapora, Ljiljana Kapor i direktor Medija centra potpukovnik Slavoljub Marković.
Kapor je prvu veću samostalnu izložbu slika i crteža priredio je u Beogradu tek 1992. godine, tridesetak godina pošto je stekao diplomu slikara na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti.
Prvi roman "Foliranti" objavio je 1975. godine, a neka od njegovih najpoznatijih dela su i romani "Provincijalac", "Ada", "Zoe", "Una","Od sedam do tri", "Knjiga žalbi", "Zelena čoja Montenegra",
"Poslednji let za Sarajevo", "Hronika izgubljenog grada", "Beleške jedne Ane" i "Hej, nisam ti to pričala".
Autor je velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova kao što su "Banket", "Valter brani Sarajevo", "Džoli dzokej", "Una" i drugi.
Izložna "Beogradske priče" biće otvorena u Galeriji Doma Vojske u Beogradu do 15. juna 2011. godine.
Momo Kapor (fotodkumentacija "Politike") BEOGRAD - Izložba slika poznatog novinara, slikara i pisca Momčila Mome Kapora, pod nazivom "Beogradske priče" otvorena je juče u Velikoj galeriji Doma Vojske u Beogradu u prisustvu velikog broja ljubitelja umetnosti i javnih ličnosti. Izložbu, koju je organizovala zadužbina "Momčilo Momo Kapor" u saradnji sa medija centrom Odbrana otvorila je Kaporova supruga i direktorka zadužbine Ljiljana Kapor, dok je glumica Rada Đuričin čitala odlomke iz Kaporove knjige "Uspomene jednog crtača". "Nije Moma za života imao uslove da radi, da se razmahne, on je tako sedeo u redakcijama i držao olovku u rukama i neprekidno je crtao, a ako nije imao olovku, umočio bi prst u crno vino - njega je uvek bilo - i na salveti bi nacrtao neki kroki. Upravo to je bio Moma," rekao je na otvaranju istoričar umetnosti Nikola Kusovac. U izboru Kusovca javnosti je predstavljena 51 slika, sa različitim Kaporovim viđenjem Beograda, počev od Ade Ciganlije, preko predmeta iz starih beogradskih kuća, kredenaca, do beogradskih ulica sa iscrtanim školicama. Izložene slike, rađene uglavnom u tehnici ulja na platnu, pripadaju mnogobrojnim privatnim kolekcijama, tako da je većina ovom izložbom prvi put predstavljena javnosti, a detalj sa slike "Anđeo sa mehaničkim krilom" zaštitni je znak ove izložbe koja će biti otvorena do 15. juna. Tanjug Objavljeno: 08.05.2011.
Izložba "Indijana Džons i arheologija" u Montrealu
Izložba "Indijana Džons i arheologija" u Montrealu
Muzej u Montrealu je, u saradnji sa timom iz Nacionalnog geografskog društva, organizovao izložbu otkrića filmskog junaka Indijane Džonsa kako bi podstakao nove generacijame mladih arheologa.
Izložba "Indijana Džons i arheologija", postavljena povodom 30 godina postojanja čuvenog holivudskog arheologa, posetiocima pruža virtuelni obilazak svih arheoloških mesta na kojima je on bio.
"Ovo nije samo izložba arheoloških otkrića iz filmova o Indijani. Namera nam je bila da 'iskoristimo' Džonsa kao čuvenog arheologa i, možda, jednog od najvećih filmskih heroja svih vremena da promoviše arheologiju kao nauku i da je približi ljudima", rekao je Žak-Andre Dupon, jedan od organizatora izložbe.
Izložba nudi rekvizite i snimke iz Lukasovih filmova o Indijani Džonsu, ali i predmete koje su muzeju pozajmili Nacionalno geografsko društvo i Arheološki muzej Pensilvanije - poput zlatnih relikvija iz doba dinastije Ur, koja je vladala Mesopotamijom u 21. veku pre nove ere, i najstarije poznate mape sveta.
Posetioci Muzeja imaju male ekrane na dodir preko kojih kroz dva sata interaktivnog sadržaja mogu barem na kratko, budu arheolozi i krenu u lov na blago.
“Možemo mnogo da naučimo o arheologiji, a u isto vreme i da osetimo svo to uzbuđenje, misteriju koja vas kao arheologa uvek prati”, prokomentarisala je Monik, koja je došla sa unukom.
Očekuje se da će izložba, koja će biti otvorena do 18. septembra, privući hiljade posetilaca.
Italijanski istraživači veruju da su otkrili mesto na kojem počiva dama sa čuvene slike Leonarda da Vinčija.
Prema pisanju londonskog "Telegrafa", stručnjaci su, nakon dvonedeljnog istraživanja uz pomoć georadara i starih mapa i dokumenata, pronašli kriptu u jednom napuštenom manastiru.
Potragu za grobom Lize Gerardini Del Đokondo, za koju se veruje da je misteriozna žena koja je pre 500 godina pozirala slavnom italijanskom majstoru, predvodi kontroverzni profesor, novinar i pisac Silvano Vinčeti.
Kripta je pronađena u podu manastira Santa Orsola u Firenci nakon što je sa njega uklonjen betonski sloj koji je pokrivao stari pod od cigli.
"Pronašli smo ne jednu već dve kripte i ubeđeni smo da se u jednoj od njih nalaze posmrtni ostaci Mona Lize", kazao je prof Vinčeti, dodajući da će arheolozi morati da rade još nekoliko dana pre nego što dopru do groba i otvore ga.
Radove prati i Natalija Gučardini Stroci, potomak Mona Lize koja se u početku protivila istraživanju, smatrajući da njena prabaka ima pravo da "počiva u miru". Ona je, međutim, promenila mišljenje nakon susreta sa Vinčetijem i njegovim timom.
"U početku me je sama pomisao na iskopavanje užasavala, ali sam sada fascinirana i želim da saznam da li je ovo mesto na kojem počiva jedan od mojih predaka", objasnila je ona.
Liza Gerardini, koja je umrla 1542. godine, bila je žena bogatog trgovca svilom Frančeska del Đokondo. Mona Liza je inače u Italiji poznata kao "La Đokonda".
Cilj iskopavanja je da se pronađu posmrtni ostaci Mona Lize i da se njen DNK uporedi sa DNK dvoje njenih sinova sahranjenih u crkvi Santisima Anuncijata u Firenci, kao i da se izvrši rekonstrukcija njenog lica kako bi se videlo da li odgovara čuvenom Leonardovom portretu.
MC Portal
Premijerom predstave „Trst“, po tekstu Miloša Radovića u režiji Alise Stojanović, 17. maja na Velikoj sceni Ateljea 212 počeće ovogodišnji, drugi po redu, festival Mucijevi dani. „Trst“ je priča o tome kako male stvari metastaziraju u mitove - o Trstu, Ponte Rosu, osamdesetim, rekao je kratko Radović, a Alisa Stojanović istakla je da je ovom predstavom dobila priliku da radi sve stvari koji voli i sa ekipom u kojoj je veliki broj ozbiljnih ženskih uloga. Njih tumače: Jelisaveta Sablić, Dara Džokić, Katarina Žutić, Branka Petrić, Milica Mihailović, Isidora Minić i Fang Pinyan (Sin Sin), dok su u muškom timu: Branislav Zeremski, Feđa Stojanović, Svetozar Cvetković i dečak Miloš Klanšček. Glumci su između ostalog rekli da je ovo predstava o nama koji živimo „u avliji, iza tarabe, kako nekada tako i danas“, da ona govori o delu kolektivnog sećanja, da donosi atmosferu nostalgije. Oni su takođe primetili da se radnja odvija jedne noći u jednom hotelu u Trstu, te podrazumeva jedinstvo mesta, radnje i vremena, ali i da bi njen podnaslov, s obzirom na očeve koji odsustvuju iz komada, dok su u njegovom fokusu majke i deca, mogao biti i „Institut za majku i dete“. Saradnički tim čine scenograf Darko Nedeljković, kostimograf Zora Mojsilović i kompozitor Ivan Brkljačić, koji je, kako je rekao, napravio muziku koja kombinuje operu i rokenrol, „na tragu Fredija Markurija“. Nakon „Trsta“, na Mucijevim danima, koji nije takmičarski festival, kako je naglasio upravnik Ateljea i idejni tvorac festivala Kokan Mladenović, već susret sa razmenom ideja, tekstova, produkcijskih rešenja, nastupa Narodno pozorište Republike Srpske sa „Radničkom hronikom“, pa Dramski teatar iz Skoplja sa „Hamletom“, HNK Ivan pl. Zajc i HDK Teatra iz Rijeke sa predstavom „Život lude“, zatim Zagrebačko kazalište mladih sa „Revizorom“, pa ponovo Atelje sa „Glembajevima“ 22. maja i „Ocem na službenom putu“ poslednjeg dana Festivala, 23. maja.
Festival pozorišne igre Mucijevi dani počinje danas u Ateljeu 212 premijerom predstave tog teatra „Trst”, rađene po tekstu Miloša Radovića, a u režiji Alise Stojanović. Festival je posvećen pozorišnom reditelju i dugogodišnjem upravniku Ateljea 212 Ljubomiru – Muciju Draškiću (1937-2004) i pored predstava tog teatra, ove godine će na festivalu učestvovati i pozorišta iz bivših jugoslovenskih republika.
Stojanovićeva je uoči premijere izjavila Tanjugu da komad govori o lažima i istini, odnosu roditelja i dece, o običnim ljudima za koje je Trst nekada značio mnoštvo boja.
Drugi po redu festival Mucijevi dani otvoriće dramska umetnica Mira Banjac, a pre toga publika će imati priliku da pogleda izložbu fotografija Jovana Chirilova „JA&YU”.
Do 23. maja u Ateljeu 212 gostovaće Narodno pozorište Republike Srpske s predstavom „Radnička hronika” Petra Mihajlovića, u režiji Ane Đorđević, Dramski teatar iz Skoplja sa Šekspirovim „Hamletom”, a režiju potpisuje Dejan Projkovski. Publika će moći da pogleda i predstavu „Život lude”, koju je režirao David Doiašvili iz Gruzije, u koprodukciji Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca i HKD teatra iz Rijeke.
