Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Izložba holandske i flamanske grafike sutra u Narodnom muzeju
Izložba holandske i flamanske grafike sutra u Narodnom muzeju
24 sata 17.05.2011 08:30
Izložba "Izvorna istina Crno-Belog", na kojoj će biti predstavljene holandske i flamanske grafike iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, biće otvorena sutra u Atrijumu tog muzeja. U Kabinetu grafike Narodnog muzeja u Beogradu čuva se kolekcija od 220 grafičkih listova, nastalih u štamparskim radionicama Holandije i Flandrije u periodu od početka 16. do 18. veka.
Zbirka je počela da se formira postepeno, od tridesetih godina prošloga veka, i to otkupom bakroreza Johana Sadelera "Tajna večera" i devet otisaka sa prikazima svetih mučenika i "Blagovestima" Henrika Golciusa, a najveći broj grafika otkupljen je od privatnih vlasnika u periodu od 1949. do 1967. godine.
Naročito su značajni Rembrantovi eksperimenti u bakropisu, koji su na izložbi predstavljeni radovima "Eče homo (1636) i "Portret čoveka" (1631).
Holandski i flamanski grafičari su u bakropisu varirali mogućnosti barokne koncepcije svetlosti i senke.
Izložba se priredjuje povodom Međunarodnog dana muzeja i Regionalnog skupa nederlandista srednje Evrope.
Izložba crteža i skulptura Milana Blanuše biće otvorena od 24. maja do 8. juna u "Galeriji 212" u Beogradu. Na izložbi će, kako su saopštili organizatori, biti predstavljeni radovi koji do sada nisu izlagani, a pripadaju različitim umetničkim ciklusima.
Milan Blanuša rodjen je 1943. godine u Jagodini. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1967. odsek slikarstva, u klasi profesorke Ljubice Sokić.
Postdiplomske studije zavrsio na Drzavnoj visokoj skoli za likovne umetnosti u Braunsvajgu 1971. Specijalizirao je grafiku na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Frankfurtu na Majni 1978.
Dobitnik je brojnih priznanja, medju koji su i nagrada za crtež na Jugoslovenskoj izložbi crteža "Svet u kojem živimo" (1972), Nagrada Oktobarskog salona za slikarstvo (1978), Zlatna paleta ULUS-a (1992), Politikina nagrada (2000), Veliki pečat Grafičkog kolektiva (2001) i Nagrada "Sava Šumanović" (2005).
Predstava "Ožalošćena porodica" Narodnog pozorišta iz Niša proglašena je najboljom na osmom festivalu pozorišnih predstava po tekstovima domaćih autora "JoakimFest" održanom u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu. Reditelj te predstave Andreaš Urban dobitnik je nagrada za najbolju režiju i scenografiju, a kostimografu "Ožalošćene porodice" Ireni Belojici pripala je nagrada za kostim. Odlukom žirija specijalna nagrada za tekst dodeljena je predstavi "Matica" Gorana Petrovića u izvođenju ansambla "Atelje 212" , koja je po oceni publike najbolja predstava. Nagrada za tekst ili adaptaciju pripala je Dušanu Kovačeviću koji je i reditelj predstave "Život u tesnim cipelama" u izvođenju glumaca Zvezdara teatra iz Beograda. Dodeljene su i četiri ravnopravne nagrada za najbolju glumu koje su pripale Miloradu Mandiću Mandi za ulogu Jovanče u predstavi "Put oko sveta" Kruševačkog pozorišta i fetivala Dani komedije Jagodina, Dušanki Stojanović i Borisu Isakoviću u predstavi "PR ili potpuno rasulo" Ustanove kulture Vuk Karadžić iz Beograda, kao i Petru Kralju u predstavi "Matica", Ateljea 212. Priznanja najboljima biće dodeljena su sinoć, kada će u njihovu čast biti izvedena predstava predstava "Seobe" Miloša Crnjanskog u režiji Pjer Valter Polica u izvođenju ansambla Knjaževsko srpskog teatra iz Kragujevca. Festival najboljih pozorišnih predstava po tekstovima domaćih autora "JoakimFest" otvoren je 7. maja i u takmičarskom delu su učestvovala pozorišta iz Niša, Beograda, Kruševca, Zenice i Kragujevca, a o nagradama je odlučivao žiri u sastavu reditelj Boro Drašković, dramski pisac Maja Pelević i dramaturg Slavko Milanović.
Tajna „Plavog portreta“ Nikole Tesle, jedinog portreta za koji je želeo da pozira, razrešena je 2006. Tada je ulje na platnu, deo legata njujorškog trgovca dijamantima Ludviga Nisena, u Muzeju Nordze iz Husuma u Nemačkoj, tzv. „Portret muškarca“ konačno prepoznato kao čuveni „Plavi portret“ Nikole Tesle. Delo je rad Tesline prijateljice, mađarske princeze Vilme Ljvov Parlagi. Pošto se Tesli nije dopalo osvetljenje u princezinom njujorškom ateljeu, načinio je sopstveni svetlosni aranžman, pozirajući pod svetlošću jakih svetiljki, filtririranoj kroz plavo staklo, pod kojim ga je onda princeza i izložila 1. marta 1916. Tako je i postao poznat kao „Plavi portret“.
Prema rečima Vladimira Jelenkovića, direktora Muzeja Nikole Tesle, izložena je digitalna kopija originalnog dela, u autentičnim dimenzijama i takođe na platnu, iako je iz Nemačke nedavno stigla kopija restauriranog portreta koja baš i ne odgovara originalu. Na izložbi čiji su autori Draginja Maskareli, inače kustos Muzeja primenjene umetnosti, i Zoran Jovanović Jus, zaslužan za grafički dizajn, prikazan je i deo sačuvanog dokumentarnog materijala iz Tesline lične zaostavštine, koji se tiče ovog portreta i brojnih poznatih ličnosti koje je Vilma Ljvov Parlagi portretisala u SAD. Ipak, njeno konzervativno stvaralaštvo, kako je rekla Draginja Maskareli, nije preživelo sud vremena. U međuvremenu, „Plavi portret“ je nastavio da bude prisutan: njegova crno-bela fotografija prvi put je objavljena 1919. u januarskom broju časopisa Elektrikal eksperimenter, pa onda 1931. povodom Teslinog 75. rođendana, i na naslovnici Tajma.
Prvo putovanje u inostranstvo jedne od najdragocenijih slika u poljskim umetničkom zbirkama, "Dame sa hermelinom" Leonarda da Vinčija, moglo bi da se završi na aerodromu u Krakovu, zbog neuspešne potrage za odgovarajućim avionom.
"Dama sa hermelinom" suviše je dragocena da bi na putu iz Krakova za Madrid bila smeštena u prtljažni prostor aviona. S druge strane, dve specijalne kutije namenjene za transport slike prelaze razmere 55x40x20 centimetara i težinu između 10 i 12 kg koliko je ograničenje za ručni prtljag, piše danas Djenjik Polski.
Osim toga, let bi trebalo da bude direktan, bez međusletanja na neki od evropskih aerodroma.
Posle dugih sporova, "Dama sa hermelinom" će prvi put otkako je stečena napustiti Poljsku, na period od devet meseci.
Slika će od sredine maja biti izložena u Madridu, od avgusta u Berlinu i od novembra do februara 2012. godine u Londonu, u okviru izložbe posvećene Da Vinčiju u londonskoj Nacionalnoj galeriji.
Presudni uticaj na odluku poljskog ministarstva kulture da dozvoli gostovanje na stranim izložbama imala je lična molba osnivača fondacija plemićke porodice Čartoriski koja je vlasnik slavne slike, Adama Karola Čartoriskog.
Pod uslovom da se nađe adekvatan avion, slika će nakon te tri izložbe biti vraćena u Krakov, gde će ostati najmanje deset godina.
MC Portal
Reditelj i pisac Timoti Džon Bajford dobitnik Povelje Zmajevih dečjih igara za sveukupni doprinos stvaralaštvu za decu. Nagrade će biti dodeljene 1. juna na otvaranju te manifestacije, u dvorištu Zmajeve kuće u Sremskoj Kamenici. Dobitnik Povelje Zmajevih dečjih igara za sveukupni doprinos stvaralštvu za decu je Timoti Džon Bajford. Nagrada za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu pripala je piscu Urošu Petroviću. Za projekat "Mala biblioteka", firma "Interplov" iz Londona nagrađena je za popularisanje literature za decu. "Zmajev štap" pripao je spisateljici Zorici Bajin-Đukanović. Nagrade će biti uručene 1. juna na otvaranju 54. Zmajevih dečjih igara, u dvorištu Zmajeve kuće u Sremskoj Kamenici. Ove godine, Igre se održavaju pod sloganom "Pitam se, pitam".
Peti festival poezije od 25. do 28. maja u Beogradu
Peti festival poezije od 25. do 28. maja u Beogradu
Nacionalni građanski 20.05.2011 18:58
Peti beogradski festival poezije i knjige “Trgni se!Poezija!” biće održan od 25. do 28. maja pod sloganom “Promeni svoju pesmu” (stih Branka Miljkovića), uz učešće devet stranih i šest domaćih pesnika. Gosti festivala biće francuski pesnici Žan-Pjer Simeon i Serž Pej, Gokčenur Če (Turska), Katarina Gripenberg (Finska), Ivan Hristov (Bugarska), Lukaš Manjčik, Klaudiu Komartin (Rumunija), Žaume Alorda (Španija) i Marko Pogačar (Hrvatska). Učesnici festivala biće i mladi domaći pesnici, koji su nedavno objavili knjigu poezije: Jasna Milićev, Ana Ristović, Goran Korunović, Vladimir Stojnić, Uroš Kotlajić i Bojan Savić Ostojić.
Zvanično otvaranje festivala najavljeno je za 25. maj u Francuskom institutu u Beogradu, u okviru manifestacije “Molijerovi dani”, kada će pesnik Žan-Pjer Simeon održati predavanje “Poezija kao pohvala drugome”, a Serž Pej izvesti “pesnički performans” sa svojom gošćom sa Sardinije Kjarom Mulas.
Književna nagrada Zadužbine "Branko Ćopić" za najbolje prozno ostvarenje u protekloj godini dodeljeno je Emiru Kusturici za autobiografsko delo "Smrt je neprovjerena glasina", saopšteno je danas iz Srpske akademija nauka i umetnosti (SANU). Nagrada je Kusturici, kako je naveo žiri, dodeljena zbog "značajnog doprinosa bogatoj tradiciji srpske memoarske literature od vremena Simeona Piščevića i prote Mateje do memoarskih zapisa Miloša Crnjanskog i Ive Andrića".
"Kao i njegovi veliki prethodnici, i Kusturica je imao izuzetno zanimljiv životni put širokog raspona, a u ovom memoarskom delu dao je autentičnu sliku svojih sarajevskih dana, kao i sopstvenog prebivanja i putovanja širom Evrope i Amerike", naveo je žiri u obrazloženju. U Upravnom odboru Zadužbine Branka Ćopića su akademici Svetozar Koljević (predsednik), Matija Bećković, Milosav Tešić, Dušan Kovačević i dopisni član Nada Milošević Đorđević.
Prva izložba u multifunkcionalnoj sali Kule Nebojše biće otvorena 25. maja, u organizaciji Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Tanjug
Na izložbi će biti predstavljeno 30 radova tri generacije studenata master programa Arhitektonskog fakulteta, od 2007. do 2009. godine, koji su u vlastitoj istraživačkoj akciji osmislili temu i formulisali smernice za intervenciju na konkretnoj lokaciji, najavili su organizatori.
U okviru projekta, za studente su organizovane radionice i boravak na lokalitetima koji su predmet njihovog rada - Skadarsko jezero, Budva i Bokokotorski zaliv, a nakon otvaranja izložbe u Kuli Nebojša će biti predstavljena i knjiga "Gradovi i trgovi Mediterana", autora Vladana Đokića i Milice Milojević.
Izložba će u Kuli Nebojši biti otvorena do 25. juna, a ova postavka ujedno je i prva izložba koja će biti prezentovana u nedovršenoj multifunkcionalnoj sali Kule Nebojše na Donjem gradu.
"Sa ciljem konačnog uredjenja, projektom je predviđeno da se u sledećoj fazi završe radovi na multifunkcionalnoj sali koja je projektovana kao prostor za održavanje različitih programa iz oblasti kulture i organizovanje tribina i naučnih skupova", navodi se u saopštenju.
Nikola Simić: Publika anulira i godine i vreme Reč je o najdugovečnijoj predstavi ne samo kod nas, nego i u svetu sa oko 1.500 izvođenja i 40 godina trajanja Osećanje je pomešano. Prisutna je i radost i tuga. Radost jer nismo ni u snu sanjali da predstava „Buba u uhu” koja je na neki način pastorče JDP-a, doživi da obeležava 40 godina trajanja. Naša predstava nikada nije išla na inostrana gostovanja, ako se izuzme jedan uspešan nastup u Ljubljani. Tuga, jer među nama više nema onih kolega koji su bili na premijeri, kaže glumac Nikola Simić koji već četiri decenije tumači lik Gospodina Šandebiza-Poša u kultnoj predstavi „Buba u uhu” Žorža Fejdoa, u režiji Ljubiše Ristića na sceni „Bojan Stupica” JDP-a. Svojevrsni pozorišni fenomen prati popularnu „Bubu”. Reč je o najdugovečnijoj predstavi ne samo kod nas, nego i u svetu, sa oko 1.500 izvođenja. Davnog 7. juna 1971. godine delo „Buba u uhu” premijerno je izvedeno na sceni „Bojan Stupica” kao diplomska predstava reditelja Ljubiše Ristića. Mnogi su glumci prolazili kroz podelu, samo Nikola Simić od početka do danas traje u liku svoga junaka, bez ijedne zamene. U premijernoj podeli iz 1971. godine, pored Simića, igrali su: Milan Gutović, Voja Brajović, Marko Todorović, Vlasta Velisavljević, Boro Stjepanović, Moris Levi, Branko Milenković, Rada Đuričin, Branka Petrić, Zorica Šumadinac, Vesna Latinger. Današnju podelu čine: Toni Laurenčić, Dubravko Jovanović, Srđan Ivanović, Slobodan Tešić, Vlasta Velisavljević, Srđan Jovanović, Rada Đuričin, Branka Petrić, Sonja Kostić i Tinja Došen. Tokom prethodnih godina pohabali su se mnogi kostimi. Zamenjeni su novim. Izbledela, oštećena scenografija uz veliki napor uspeva da podmiri zahteve scene. Ono što je isto kao na premijeri jeste: prepuna sala, dugi aplauzi na kraju, nasmejana publika.
– I pored toga što je reč o vodvilju trajemo i danas. Napraviću poređenje sa filmom „Tesna koža”. Kada je izašao u javnost, bio je osporavan. Ipak, „Tesna koža” je nadživela mnoge umetničke kreacije na filmu, televiziji. To je slučaj i sa „Bubom”. Ranije sam govorio da je to komedija zabune. Sada kada je igramo posle toliko godina, kažem da je reč o komediji apsurda. Interesantno je da publika sve anulira, i godine i vreme. Postojimo mi, glumci koji igramo, i publika. Oni nisu tu da ocenjuju koliko ko ima godina, kako izgledamo. Njima je važan doživljaj. To dokazuju ovacije kada se spuste zavese. I danas, kao na premijeri, zavesa se diže po četiri-pet puta, kaže Simić, i dodaje: – Publika nas sve ove godine podržava. Najpre su bili deca, pa studenti, pa su se oženili ili udali, pa sada oni imaju svoju decu koju dovode da gledaju „Bubu”. To je velika satisfakcija u vremenu kada je kultura svedena na najniže grane. Nikola Simić retko daje intervjue. Ipak, rado je govorio za „Politiku”, jer ga za ovu kuću vezuje porodična tradicija. Najpre su je čitali njegovi otac i majka, zatim brat Slavko, takođe poznati glumac, i on. Danas je čitaju njegov bratanac i kćerka. Iza Simića je bogata pozorišna, filmska i televizijska karijera. Kada je, kaže, počinjao da se bavi glumom nije razmišljao o budućnosti. – Gluma traži jako mnogo strpljenja. Jeste u moje vreme bilo drugačije: manje konkurencije, manje glumaca. Bila je jedna Akademija za pozorišnu umetnost u Beogradu, u Zagrebu i Ljubljani. Svojevremeno je bila srednja glumačka škola u Nišu i u Novom Sadu. I ništa više. Osvrnite se danas koliko ima akademija!? Za ovaj posao treba mnogo strpljenja, odricanja i velike ljubavi. Bilo je kriza i te kakvih, ali ja nisam imao kome da se požalim. Brat me je odvraćao od glume, napominjući mi da je to „rudarski posao”. Ali, ja ga nisam poslušao. Želje i htenja su bila drugačija. Ne može od sudbine niko da pobegne. Ono što ti je suđeno to je, poručuje Nikola Simić. Zagrljaj sa Duškom Čeklićem „Buba” je četrdesetogodišnja radost u gledalištu, na sceni, ali i iza scene. Od premijere predstavu vodi inspicijent Duško Čeklić. Iako za publiku nevidljiv, jedan je od najvažnijih članova ekipe. Ima veliki doprinos dobrom raspoloženju iza scene. Zagrljaj sa njim, pre svakog početka predstave, podsticajan je uvod u našu veselu igru. I tako je svih ovih 40 godina, bez obzira na promene u ansamblu, kaže Rada Đuričin.
B. G. Trebješanin Objavljeno: 23.05.2011.
