Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

Restauracija fresaka u Prizrenu

Restauracija fresaka u Prizrenu

RTS 30.05.2011 15:17



Na crkvi Sveti Georgije u Prizrenu stručnjaci iz Grčke počeli konzervaciju i restauraciju freskopisa iz 15. veka. Uskoro radovi i na Bogorodici Ljeviškoj. Svetinje su teško stradale u napadu albanskih ekstremista 2004. godine.

Stručnjaci iz Vizantološkog instituta u Solunu počeli su radove na konzervaciji i restauraciji oštećenog freskopisa u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Georgije u Prizrenu, sagrađenoj u 15. veku, rečeno je agenciji Beta.

Radove izvode Jorgos Konstatinidis i Rica Trajanopulu, a sve je, prema rečima sveštenika Save Janjića, u okviru projekta obnove koji se radi na osnovu Memoranduma o obnovi srpske pravoslavne baštine.
Konstatinidis je podsetio da su prošle godine dva meseca, takođe, radili na poslovima restauracije i konzervacije u toj prizrenskoj crkvi i najavio da će ove godine radovi trajati četiri meseca.
"Ovi radovi su veliki izazov, jer su freske mnogo oštećene. Teška oštećenja zahtevaju strpljenje i ulaganje dodatnog vremena i energije u ovaj rad. Trenutno specijalnim sprejem i specijalnim materijalom radimo na lepljenju preostalih obojenih površina kako bismo ih zaštitili od eventualne vlage", rekao je Konstatinidis.
On je dodao da će potom uslediti lepljenje fraktura, zatim retuširanje, osveženje i završavanje konzervacije i restauracije tog veoma vrednog freskopisa.
Arhimandrit Sava Janjić rekao je da je reč o poslednjoj fazi radova na freskopisu.
"Ostalo je još da se obavi konzervacija i restauracija fresaka u crkvi Bogorodica Ljeviška i da se saniraju najnovije štete koje su vezane za nedavno oštećenje crkvenog krova na ovoj svetinji", rekao je za Sava Janjić.
Ta srednjevekovna crkva, koja se nalazi pored sabornog hrama Sveti Georgije i Vladičanskog dvora, u porti Episkopije raško-prizrenske eparhije, u centru Prizrena, teško je stradala zajedno sa ostatkom episkopskog kompleksa i drugim pravoslavnim svetinjama, tokom martovskog napada albanskih ekstremista 2004. godine.
Dve godine nakon što je episkopski kompleks spaljen, počela je njegova obnova, pa su tako i na crkvi Sveti Georgije završeni zidarski, stolarski i svi drugi građevinski radovi.

 

[sendi]

Mikelanđelov crtež od osam miliona dolara

Mikelanđelov crtež od osam miliona dolara

Pripremni crtež Mikelanđela Buonarotija za fresku "Bitka kod Kašine", koju slavni slikar nikada nije dovršio, mogao bi da dostigne cenu između pet i osam miliona dolara kada bude ponuđen na licitaciji 5. jula u londonskom "Kristiju"
Kako javlja agencija Rojters, crtež nagog muškarca nastao je oko 1504. godine, odmah nakon što je Mikelanđelo od firentinskih vlasti dobio porudžbinu za fresku koja je trebalo da krasi jedan od zidova Velike većničke sale u firentinskom Palaco Vekijo.
Bilo je predviđeno da se na zidu naspram Mikelanđelovog dela nađe "Bitka kod Angijarija", freska koju je trebalo da naslika drugi veliki renesansni majstor, Leonardo da Vinči.
Ni Mikelanđelova ni Da Vinčijeva freska nikada nisu završene, a obema je izgubljen svaki trag. O njima danas saznajemo putem crteža i gravira.
"Crtež nudi izvanredno retku, neposrednu vezu sa jednim od najvećih neostvarenih remek-dela zapadne kulture", kazao je Benžamen Perone koji je u "Kristiju" zadužen za dela starih majstora.
Mikelanđelov karton za "Bitku kod Kašine" bio je podeljen i razgrabljen među obožavateljima slavnog umetnika samo nekoliko godina nakon nastanka. Danas je poznat samo zahvaljujući kopijama.
Crtež koji će biti ponuđen na aukciji je jedan od 24 koje je Mikelanđelo naslikao za svoju predstavu bitke kod Kašine i jedina studija za fresku koja se nalazi u privatnoj kolekciji.


Tanjug
​

 

[crvendac_011]

Festival TIBA, deveti put, od 4. do 9. juna

Festival TIBA, deveti put, od 4. do 9. juna

Danas 01.06.2011 20:49



Teatarska internacionalna beogradska avantura (TIBA) uprkos finansijskim problemima sa kojima se suočava iz godine u godinu, od 4. do 9. juna održaće se 9. put u prestoničkim pozorištima. Tokom trajanja ovog dečjeg festivala, pozorišta iz Srbije, ali i Italije, Norveške, Hrvatske i Bugarske prikazaće desetak predstava namenjenih deci i adolescentima. Osim glavnog, postoji i prateći program na kojem će se odvijati dramske radionice i seminari.

Suvišno je ponovo govoriti o teškim finansijskim uslovima u kojima ipak uspevamo da iznesemo kvalitetan repertoar, važno je da je 9. TIBA pred nama. Kada kažem kvalitetan repertoar, mislim na problematizovanje tema za najmlađe i adolescente, one koje će se baviti temama o kojima je inače teško razgovarati. Ipak, o reformi možemo da govorimo tek ako ostala pozorišta počnu da prate primer dva naša najveća pozorišta za decu - na jučerašnjoj najavi festivala kazao je direktor ove manifestacije Boško Đorđević i objasnio da je podnaslov ovogodišnjeg TIBA festivala „Minimalni džin“ nadenut sa istom namerom kao i lanjski, kako bi se ukazalo na minimalne uslove u kojima raste ovaj devetogodišnji „džin“.Iako se teži problemskom repertoaru, Đorđević je istakao je da se i dalje u pozorištu „Boško Buha“ neguje bajka kao arhetipski prikaz dobra i zla. Jedino, u nekom trenutku pojednostavljena slika sveta mora da se prevaziđe i da se mladima pokažu i neki kompleksniji arhetipovi.
Selektor programa Nikola Zavišić najavio je da program otvara norveška kompanija NIE predstavom koja je nedavno dobila nagradu u Kopenhagenu, „Priče sa pomorskog putovanja“.
- Drago nam je što i ove godine deci, ali ne samo deci, nudimo jedan rafiniran repertoar koji je u rangu pozorišta za odrasle. Davno je nastala potreba za širom kontekstualizacijom svakodnevice našeg sveta za adolescente i prevazilaženje bajke i utopije, uobičajene za dečja pozorišta - kazao je Zavišić. Program festivala i detaljnije informacije o prijavljivanju nalaze se na adresi Tibafestival.com.

 

[crvendac_011]

Grafike iz celog sveta u „Cvijeti”

Grafike iz celog sveta u „Cvijeti”

Politika 01.06.2011 18:58



Prvi međunarodni trijenale grafike, u organizaciji Udruženja likovnih umetnika Srbije, počinje večeras u 19 sati otvaranjem centralne izložbe u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”. Na manifestaciji će se predstaviti 265 umetnika iz 35 zemalja sveta – Japana, Kine, Indije, Evrope, Kanade, Meksika i SAD i drugih – pa će posetioci imati jedinstvenu priliku da na jednom mestu steknu uvid u savremene tokove ove oblasti likovnog stvaralaštva.

– Ravnopravno su zastupljene sve tehnike i stilovi, od apstrakcije i minimalizma, do ekspresije i figuracije. Umetnici su se, očito, zasitili, modernih alata, jer imamo puno drvoreza, koji je, kao najstarija grafička tehnika, doživeo svojevrsnu renesansu. Iznenađujuće je puno litografija, raznih vrsta duboke štampe, od bakropisa do suve igle. Ima, naravno, i odličnihdigitalnih grafika– rekla je Biljana Vuković, predsednik Organizacionog odbora trijenala.
Domaći umetnici učestvuju na smotri po pozivu, nakon odabira selekcione komisije. Što se stranih grafičara tiče oni su pozivani po preporuci ili putem pređašnje saradnje.
– Prosto smo iznenađeni kvalitetom svih pristiglih radova. Prezentacija stvaralaca iz Srbije je odlična. Puno je uglednih umetnika iz inostranstva, veliki broj profesora raznih univerziteta širom sveta. Isto tako ima i mladih, čiji su radovi sveži, interesantni i provokativni. Izdvojila bih Itana Grina, koji dolazi iz Njujorka, iz radionice „Lower East Side Printshop”, koju vodi naša umetnica Dušica Kirjaković, čiji rad „Pored Džimijevog noćnog stočića” predstavlja pravo otkrovenje – reč je o sito štampi na 60 slojeva ukomponovanih u jednu transparentnu grafiku-skulpturu– kaže Vukovićeva.
Prateće izložbe čine postavke Inger Lize Rasmusen (Danska) u Galeriji grafičkog kolektiva, Malgorzate Malvine Njespođevane (Poljska) i grafike studenata Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja. Na istom mestu tokom trajanja manifestacije za sve posetiocebiće otvorena vrata grafičke radionice i to ponedeljkom i sredom od 12 do 14 sati.
Trijenale je organizovan uz pomoć članova organizacionih odbora svetskih manifestacija – Bijenala u Liježu, Bijenala u Teu i Bijenala „Trois-Rivieres” u Kanadi, uz podršku Ministarstva kulture, Sekretarijata za kulturu grada Beograda i stranih kulturnih centara. Trajaće do 30. juna i biće dodeljene tri ravnopravne nagrade kao i nagrada publike.

 

[crvendac_011]

Позорје: Стварност и поезија

Позорје: Стварност и поезија

Игор Бурић Дневник 01.06.2011 06:47



Протеклих дана на Стеријином позорју публика је поред главног, такмичарског програма у селекцији националне драме и позоришта, могла да прати и две представе које су чиниле пратећи програм назван „Из првог угла“. У недељу је изведена представа „Пази вамо“ Милана Марковића, у режији Бојане Лазић (Позориште „Бошко Буха“ Београд), а прексиноћ „Радничка хроника“ Петра Михајловића, у режији Ане Ђорђевић (Народно позориште Републике Српске, Бањалука).

Занимљиво, и једно и друго дело публику Стеријиног позорја враћају у контекст представа с почетка фестивала – контекст друштвено-политички ангажованог театра. Само, у ове две представе концепт драмског је чврст и непољуљан, а редитељи и поред различитих слојева стилизација и значења, суштински прате текст.
У случају Милана Марковића тај текст је обојен актуелном свакодневицом београдске омладине. Повод за драму (или бар тако изгледа) био је догађај „Косово за патике“, у којем су девојке из Раковице постале „звезде“ након што их је неко снимио како краду приликом политичких демонстрација у време проглашења независности јужне српске покрајине. Марковић на основу тога креира женски, а на онову хулиганства мушки свет драме, која је у великој мери стварносна, дакле почива на добро познатима мотивима из живота младих: несигурност, борба за социјално признање, јаз према родитељима, проблем статуса, припадност или отпадништво од групе...
Петар Михајловић, пак, пише о транзиционим губитницима, радницима, у једном такође оштром, суровом маниру који поново подсећа на стварност. Група радника фабрике која је била гигант, а након приватизације пропада, почиње штрајк, штрајк до испуњења, чак и кад оно захтева радикалне потезе. Паралелно, прати се и живот једне породице, распаднуте на тако добро познат начин, да се стиче утисак да је и он сервиран из актуелне друштвено-политичке стварности, њене телевизије, кабинета, функционера...
Са похвалом се може рећи да Позориште „Бошко Буха“, профилисано као позориште за децу и младе, као и Народно позориште Републике Српске, овим репертоарским потезима показују непосредан и директан интерес за оно што се дешава напољу, за говор мимо свих метафора и уметничких поступака који ствари „замагљују“. Дакако, овакав наступ има своје присталице и оне који су против, „бранитеље“ племенитости позоришне уметности и оне које би да се она мало више тиче живота, а мало мање опуштања, забаве и вечерњих тоалета. И поред све редитељске промишљености, извођачке сигурности и атрактивности поставки које немају рампу, четврти зид, утисак је да за уметничко дело, чак и кад је оно непосредно и недвосмислено ангажовано, ипак потребно мало више „белина“, онога што га чини другачијим дејством од онога из тв дневника или серије.

У званичном програму Стеријиног позорја прексиноћ је изведена представа „Кишињевска ружа“ Ота Толнаија, у режији Андраша Урбана (Позориште „Костолањи Деже“, Суботица), о којој је „Дневник“ већ неколико пута писао. Подсећања ради, реч је о позоришном тематизовању поезије великог песника с ових простора, чија је реч добила звучно и визуелно обликовање у позоришту које карактерише наглашен рад на физичком, на употреби сцене као таман толико вишој стварности, колико јој и треба да, метафорички говорећи, повеже свет неба и земље, како би се могао схватити однос поезије и театра.
Тренутно најбољи редитељ, најбољи ансамбл, доследан су пијетет Толнаију, а представа веома интересантан отклон и повод за причу о једном другом, другачијем позоришту и Позорју.

 

[crvendac_011]

Misis Tolstoj na Sceni Raša Plaović

Misis Tolstoj na Sceni Raša Plaović

Beta 31.05.2011 18:30



Predstava "Misis Tolstoj" po tekstu Sergeja Kokovkina, u režiji Radoslava Milenkovića, premijerno će biti izvedena 4. juna na Sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu, najavljeno je u utorak u tom teatru.

Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Djurović rekao je da će ruski pisac Sergej Kokovkin biti prisutan na beogradskoj premijeri, i najavio da će susret sa njim biti organizovan 5. juna u Muzeju Narodnog pozorišta.

Reditelj Radoslav Milenković istakao je da komad govori o odnosu čuvenog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja i njegove supruge Sofije, poslednjih nekoliko dana njihovog braka.

U predstavi igraju Tanasije Uzunović, Nada Blam, Dragan Nikolić, Nebojša Kundačina, Bojana Stefanović, Mihailo Ladjevac, Pavle Jerenić.

Reprizno izvodjenje predstave "Misis Tolstoj" zakazano je za 5 i 11. jun na Sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta.

 

[crvendac_011]

"Hipermenzija" zatvara sezonu u Bitefu

"Hipermenzija" zatvara sezonu u Bitefu

Blic 02.06.2011 18:39



Predstava "Hipermnezija" mlade sarajevske rediteljke Selme Spahić će biti prikazana u Bitefu 17.19. i 20. juna, a ujedno zatvara pozorišnu sezonu u tom pozorištu. Od septembra će biti uvršćena u redovan repertoar.

Predstava "Hipermnezija" bila je najznačajnija predstava festivala Dani Sarajeva u Beogradu, a premijeru je imala 7. maja.
Predstava je rađena u koprodukciji Bitef teatra i Heartefact fonda. Radi se o veoma ambicioznoj regionalnoj produkciji, u kojoj Selma Spahic eksperimentiše sa biografijama glumaca, u nameri da od njih napravi jedinstvenu pozorišnu priču o prećutanom u procesu odrastanja, u okviru porodice i u odnosima sa roditeljima.

Predstava je pravi primer dokumentarnog pozorišta. Glumci prave pozorišni materijal od događaja iz sopstvenih života koji su presudno uticali na formiranje njihovog identiteta, istovremeno sklapajući univerzalnu priču o odrastanju na prostorima Balkana, na kojima na intimno uvek utiču i traumatična ratna i politička dešavanja.

Akteri predstave Hipermnezija (osmoro mladih glumaca iz Sarajeva, Beograda i Prištine (Ermin Bravo, Jelena Ćuruvija Đurica, Maja Izetbegović, Tamara Krcunović, Damir Kustura, Sanin Milavić, Milica Stefanović, Alban Ukaj) iznose sećanja na traumatska iskustva iz vremena kada su bili sasvim mladi, a rat, u kome se raspadala njihova zemlja, besneo oko njih.

 

[crvendac_011]

Sterijino pozorje: “Život u tesnim cipelama” beogradskog Zvezdara teatra

Sterijino pozorje: “Život u tesnim cipelama” beogradskog Zvezdara teatra

Nacionalni građanski 02.06.2011 14:40



Zvezdara teatar večeras će na 56. Sterijinom pozorju izvesti poslednju predstavu u takmičarskom programu festivala, “Život u tesnim cipelama” po tekstu Dušana Kovačevića, koji je i reditelj. Posle šest do sada izvedenih predstava u selekciji nacionalne drame i pozorišta, u izboru selektorka festivala Ksenije Radulović, publika će biti u prilici da vidi novosadsku premijeru komada koji obrađuje savremene lokalne i globalne teme, štrajk glađu radnika i pošast rijaliti programa.

Nelagoda
Proslavljeni dramski pisac, scenarista i reditelj, akademik Dušan Kovačević smatra da je komad omaž današnjem vremenu sa svim pričama i problemima koji nas tište, gde se osećamo kao da šetamo u izuzetno tesnim cipelama.
– Nadam se da ćemo se tog osećanja u dogledno vreme osloboditi i početi da hodamo normalno – rekao je Kovačević ranije u najavi tog dramskog dela.
Prema rečima selektorke Ksenije Radulović, predstava se odlikuje zanimljivo postavljenom dramskom konstrukcijom.
– U komadu se izgladneli radnici umesto na život bore na smrt, a pisac nastavlja bavljenje savremenim pitanjima u okviru kojih tematizuje dijagnoze ozbiljne obolelosti srpskog društva. Kovačević ne poseže za razvijanjem autentičnih rediteljskih poetika, već se izvođenje zasniva na glumačkoj igri, oslonjenoj na mogućnosti teksta i izvođačkom iskustvu učesnika – objašnjava Radulovićeva.

Nagrađenima – mjuzikl
Predstava “Život u tesnim cipelama” biće izvedena u Pozorišnoj dvorani Poslovnog centra NIS-a u 21 sat, dok je repriza zakazana za sutra. U predstavi igraju Nenad Jezdić, Zlata Petković, Slobodan Boda Ninković, Dragan Petrović, Ljiljana Dragutinović, Sonja Kolačarić, Milorad Mandić Manda, Ivan Janketić i Goran Đudić.
U okviru Međunarodnog programa Sterijinog pozorja “Krugovi”, u Srpskom narodnom pozorištu na sceni “Pera Dobrinović” u 19 sati nastupiće Vroclavski teatar iz Poljske s predstavom “Transfer” u režiji Jana Klate. Sterijino pozorje biće završeno u petak, 3. juna, tradicionalnim uručivanjem Sterijinih nagrada. U čast nagrađenih biće izveden i mjuzikl “Glorija” Pozorišta na Terazijama.

 

[sendi]

Raša Todosijević nagrađen u Veneciji

Raša Todosijević nagrađen u Veneciji


Postavka "Svetlost i tama simbola" Raše Todosijevića osvojila je Unikredit venecijansku nagradu, na Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji.
Predstavnik Srbije na Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, Dragoljub-Raša Todosijević, sa postavkom "Svetlost i tama simbola" dobitnik je Unikreditove nagrade.

Nagrada od 150.000 evra , koja je Todosijeviću dodeljena jednoglasno, daje se za podršku i posvećenost kulturi i budućnosti savremene umetnosti.
Predstavnika Srbije na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji izabrao je stručni savet koji je formiralo Ministarstvo kulture.
Nagrađeno delo biće sastavni deo Unikreditove kolekcije i biće predato Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, koji je realizator projekta.
Todosijevićev projekat čine tri međusobno povezana segmenta izložbe: prvi deo su radovi pod zajedničkim nazivom "Dnevnik", 120 manjih radova u različitim materijalima i dimenzijama, čiji se sadržaji dopunjuju i menjaju, što omogućava komunikaciju sa posetiocima.
Drugi deo izložbe su radovi "Instalacije" iz postojećih umetničkih zbirki, a neki su dorađeni ili ponovo izvedeni, poput rada "Skulptura", koji se sastoji iz pedesetak čajnika ispunjenih cementom.
Treću grupu radova na izložbi čine fotografije, sažete retrospekcije Todosijevićevih performansa sa početka sedamdesetih, bilborda iz devedesetih i kraja prve decenije 21. veka.
Izložbu prati obiman katalog u kome su reprodukcije i podaci o mnogim ranijim radovima Todosijevića, biografija i stručni tekstovi.
Bijenale umetnosti u Veneciji, ustanovljeno 1895. godine, održava se svake neparne godine, dok su parne godine posvećene Bijenalu arhitekture.
Na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji, koji se zvanično otvara sutra i traje do 27. novembra, učestvuje rekordnih 88 zemalja, od kojih su mnoge, među kojima i Srbija, već otvorili nacionalne paviljone.


RTS

 

[sendi]

Jugoslovenska kinoteka: Festival nitratnog filma

Jugoslovenska kinoteka: Festival nitratnog filma


U Muzeju kinoteke u utorak veče počinje 13. međunarodni festival nitratnog filma



ITALIJANSKIM filmom “Poslednji dani Pompeje” Eleuterija Rodolfija, rodonačelnika žanra istorijskog spektakla, u Muzeju kinoteke u utorak veče počinje 13. međunarodni festival nitratnog filma.
Do 14. juna, pod metaforičnim naslovom “Nitratni mesec nad Beogradom”, biće prikazan 31 film s početka 20. veka (doba kada se snimalo na zapaljivoj, srebro-nitratnoj traci), koji su stigli iz 20 evropskih arhiva. Po rečima Aleksandra Erdeljanovića, upravnika Arhiva kinoteke i selektora festivala, ovogodišnji program je žanrovski raznolik - od spektakla i melodrame, do komedije i čak vesterna.

Po preporuci Erdeljanovića, ne bi trebalo propustiti “Dolorosu” reditelja Abela Gansa, nemi norveški film “Lajla”, u režiji Georga Šnivogta, poljski “Dibuk” Mikala Vaszinskog, “Sodomu i Gomoru”, superspektakl Majkla Kertica iz 1917. koji su kritičari okarakterisali kao “najuzvišenije remek-delo koje je dala ’gospođa’ moderna kinematografija”. U najužem izboru su i švedski “Osvetnik” iz 1915, najstarije sačuvano delo Morisa Stilera, i prvi gej film (ponovo je otkriven u Nemačkoj pre godinu dana, gde je postao senzacija, ne samo zbog starosti, nego i zbog teme). Našoj publici posebno bi mogli da budu zanimljivi nemački “Lađari plavog Dunava”, koji su 1939. snimani u Beogradu i Zemunu, kao i španski film “Raza” Hozea Luisa Saenza de Eredija, iz 1942, koji je bio jedan od najgledanijih u Beogradu u doba okupacije, a scenario je, pod pseudonimom napisao Franko.
Festival zatvara nemački “Duh zemlje”. Činjenica da je Beograd jedini grad u svetu u kojem se još održavaju javne projekcije nitratnog filma, čitav festival čini još uzbudljivijim.


Novosti