Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

"Harold i Mod" putuju u Zagreb

"Harold i Mod" putuju u Zagreb

Glas javnosti 09.06.2011 10:58



Kultna predstava "Harold i Mod" Kolina Higinsa u režiji Milana Karadžića, ušla je u zvaničnu selekciju 35. festivala „Dani satire" koji se održava u organizaciji Satiričkog kazališta Kerempuh u Zagrebu, u periodu od 3. do 19. juna, saopštilo je Beogradsko dramsko pozorište.

Ovaj ugledni srpski teatar će, sa predstavom "Harold i Mod", koja će biti izvedena 10. juna, po četvrti put učsestvovati na hrvatskim "Danima satire" gde je osvojio nagrade sa predstavama "Dugo putovanje u Jevropu" Stevana Koprivice u režiji Egona Savina 1988.godine , "Eling" Sajmona Benta u režiji Marka Manojlovića 2009.godine," Falsifikator" po tekstu i u režiji Gorana Markovića 2010. godine.

 

[sendi]

Češka panično vraća umetnička dela

Češka panično vraća umetnička dela

Češke vlasti pokušavaju da hitno u zemlju vrate vredna umetnička dela koja su pozajmljena muzejima širom Evrope kako ne bi bila zaplenjena na osnovu presude u iznosu od 500 miliona dolara, izrečene u korist biznismena koji je tužio češku vladu za klavetu.

​

Vlada u Pragu je odbila da se povinuje odluci koju je češki arbitražni sud doneo 2008. godine, prema kojoj je dužna da Jozefu Stavi isplati 8,3 milijarde kruna (500 miliona dolara) na ime kompenzacije za finansijsku štetu koju je njegova kompanija Diag Human pretrpela zbog optužbi da se bavi ilegalnim aktivnostima.

Advokati češkog biznismena obratili su se s toga nekolicini evropskih zemalja i SAD, tražeći od njihovih sudskih vlasti da zaplene češku imovinu radi namirenja novčanog potraživanja.

Nakon što je sud u Beču potvrdio zahtev kompanije, austrijske vlasti su iz bečke galerije Belvedere zaplenile dve slike - "Plesačicu" Vincenca Beneša i "Dve žene" Emila File, ukupne vrednosti 600.000 evra, kao i bronzanu statuu "Zagrljaj" češkog vajara Ota Gutfrojnda. Zaplenjena dela će biti zadržana dok slučaj ne bude rešen u višoj instanci.

Čim su saznali za zaplenu, češke vlasti su hitno pristupile povlačenju na desetine umetničkih dela izloženih u muzejima u Francuskoj i drugim zemljama EU, uključujući jedne Maneove slike koja je bila na pozajmici u pariskom muzeju Orsej, iz straha da ne budu zaplenjeni.

"To bi ubuduće moglo da utiče na našu politiku pozajmica", kazala je u izjavi za AP Eva Kolerusova, predstavnica Češke nacionalne galerije.

Češko ministarstvo kulture je zabranilo da se u dogledno vreme inostranim muzejima pozajmljuju umetnička dela čija vrednost premašuje 100.000 kruna (6.000 dolara).

Do zaplene je zasad došlo samo u Austriji, mada je i sud u Parizu potvrdio zahtev Stavinih advokata.

Zajedno sa kamatama, Diag Human potražuje od vlade oko 10 milijardi kruna (600 miliona dolara).


B92

 

[sendi]

Sveska sa Šagalovim crtežima na aukuciji

Sveska sa Šagalovim crtežima na aukuciji

Tanjug
Sveska sa 85 stranica crteža jednog od najistaknutijih umetnika 20. veka, koji nikada do sada nisu viđeni u javnosti, biće stavljena na aukciju 17. juna u Njujorku

NJUJORK - Sveska sa 85 stranica crteža Marka Šagala, koji nikada do sada nisu viđeni u javnosti, biće stavljena na aukciju 17. juna u Njujorku, prenose danas agencije.
Svesku prodaje neimenovani kolekcionar iz Evrope i njena vrednost procenjena je na između 600.000 i 900.000 dolara, saopštila je aukcijska kuća Sodbi.
Sveska u crvenom kožnom povezum pripadala je Šagalovoj supruzi Beli koja je prvih osam stranica ispisala prevodima francuske poezije na jidiš. Po smrti Bele Šagal u SAD 1944. godine, slikar je nastavio da koristi svesku ispunivšije crtežima rađenim mastilom, olovkom i vodenim bojama. Sveska je neka vrsta ''virtuelnog kataloga“ umetnika, navodi Sodbi.


Na mnogim skicama je Šagal sa ženom. Neke pokazuju njegovo interesovanje za jevrejske i hrišćanske teme, kao i scene seoskog života iz slikareve rodne Belorusije.
U svesci se pojavljuje i nekoliko upečatljivih autoportreta. Na jednom od njih,Šagal se predstavio kao satir a na drugoj kao pijanac koji zuri u flašu sa njegovim inicijalima ''MC“.
Šagal (1887-1985) je bio jedan od najuspešnijih umetnika 20. veka. Radio je u skoro svakom medijumu, uključujući slikarstvo, ilustraciju, rad na staklu,scenografiju, keramiku, tapiserije i printove.

​

 

[crvendac_011]

Савремена прича из прошлих времена

Савремена прича из прошлих времена

Дневник 16.06.2011 11:25



Позоришни комад “Зла жена” Јована Стерије Поповића, у режији Егона Савина, друга је премијера зрењанинског Народног позоришта “Тоша Јовановић” на Драмској сцени, у овој сезони.

Представа ће премијерно бити изведена у петак, у 20 часова, а тим поводом јуче је одржана конференција за новинаре на којој су директорка позоришта Татјана Паскаш, редитељ Егон Савин и чланови глумачке екипе објаснили зашто баш Стерија, и зашто “Зла жена”.
Ово није ни најсмешније, ни најзабавније Стеријино дело, можда је заправо то и понајмање, јер је у питању прича о злостављању, паклу брачног живота који се с времена на време догоди и има страшне последице. По правилу, злостављају се они који су слабији, своји ближњи, и све су то парадокси којима се вреди бавити у позоришту, а при том не изневерити Стеријину мисао, осећање света. Стерија је писао у време просветитељства, када је театар морао популарисати сам себе, али и упутити неку важну мисао, углавном непросвећеном народу – казао је Савин и нагласио да је Стерија оставио за собом литературу за театар који кореспондира са сваким временом, не само садашњим, него и будућим.
Глумац Југослав Крајнов, који тумачи улогу грофа Трифића, истакао је да у први мах реченице у овом комаду изгледају једноставно и наивно, али да су, заправо, ствари врло комплексне у поставци ове “Зле жене”.
- Тумачим лик човека који живот гледа кроз новац, и новац гледа кроз живот, у који му улази једна жена и која покушава да га промени, што он не жели. Ово је натуралистичка драма, “Стерија из дебелог војвођанског блата” – приметио је Крајнов, док је Миљан Вуковић који наступа у улози проводажије, и коме је ово прва сарадња са Егоном Савином, напоменуо да је имао огромну одговорност, али и радост стварања.
По речима директорке зрењанинског театра Татјане Паскаш, ово је тек друга премијера на драмској сцени, јер је недостатак новца учинио своје.
- Још током мог првог директорског мандата чинило ми се да је важно да наше позориште има на репертоару овако значајног писца, човека из Баната, великог уметника. Учинио ми се као задата тема коју морамо да реализујемо – навела је Татјана Паскаш и подсетила да ће се “Зла жена” по трећи пут наћи у овдашњем позоришту. Последња поставка била је још 1969. године.
Осим Југослава Крајнова и Миљана Вуковића, у представи наступају и Сања Ристић Крајнов (Султана), Јован Торачки (Срета чизмар), Сања Радишић (Пела) и Драгомир Пешић (служитељ Стеван). Егон Савин, осим режије, потписује и адаптацију и сценографију, уметнички реализатор сценографије је сликар Виорел Флора, костимограф Лана Цвијановић, асистент редитеља Весна Варићак, а асистент костимографа Ивана Ивић.

 

[sendi]

Irski pisac Mekan dobitnik nagrade od 100.000 evra

Irski pisac Mekan dobitnik nagrade od 100.000 evra

​

LONDON - Irski pisac Kolum Mekan ovogodišnji je dobitnik međunarodne književne nagrade "Dablin" za svoj roman ''Neka se veliki svet vrti" (Let the Great World Spin), prenele su agancije.
Mekan je dobio nagradu u vrednosti od 100.000 evra (145.000 dolara), što je najveća novčana nagrada koja se dodeljuje za fikciju.
Roman je priča o francuskom akrobati Filipu Ptiju koji je 1974. godine prošetao po konopcu razvučenom između kula Svetskog trgovinskog centra.
Žiri je knjigu okarakterisao kao ''roman 21. veka koji govori o svom vremenu ali mu ne robuje".
Mekanova knjiga izabrana je u konkurenciji 162 naslova koje su predložile bilbioteke širom sveta.
Nagrada se dodeljuje romanima objavljenim na engleskom, uključujući i prevode i dodeljuju je od 1996. godine dablinske bilbioteke.
Nagradu sponzoriše američka menadžment kompanija IMPAC.
Jedina književna nagrada uz koju sledi veći ček je Nobelova nagrada za književnost, ali se ona dodeljuje za celokupan rad a ne za jedan roman.


Tanjug

 

[sendi]

Danilovu „Vasko Popa”

Danilovu „Vasko Popa”



Nagrada “Vasko Popa” za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku u 2010. godini dodeljena je Draganu Jovanoviću Danilovu za knjigu “Moja tačna priviđanja” (Izdavač “Arhipelag”).

Dragan Jovanović Danilov


Predsednik žirija Radivoje Mikić rekao je da je na konkurs pristiglo 70 pesničkih knjiga, od kojih je žiri u uži izbor uvrstio pet knjiga, od kojih je izabrana zbirka Dragana Jovanovića Danilova. Prema njegovim rečima, nagrađena knjiga “Moja tačna priviđanja” je u mnogo čemu reprezentativna za poeziju ovog pesnika.



- Podeljena u pet ciklusa nejednakog obima i epiloškom pesmom, ona pokazuje da Dragan Jovanović Danilov u građenje pesme polazi tako što najpre prizove jedan krug životnih realija, a da potom sve to nastoji da poveže sa onim što nije vidljivo - rekao je on.



Blic

 

[sendi]

Dela Raše Todosijevića

Dela Raše Todosijevića


Izabrana dela našeg umetnika Raše Todosijevića izložena su u Legatu Čolaković, povodom osvajanja Unikreditove nagrade za najbolji izložbeni paviljon Venecijanskog bijenala. Todosijević kaže da je postavka u paviljonu imala za cilj da publiku suoči sa značenjima svetlih i tamnih simbola.
Povodom osvajanja Unikreditove nagrade, koja je umetniku Raši Todosijeviću dodeljena za najbolji izložbeni paviljon na 54. Venecijanskom bijenalu, Muzej savremene umetnosti u Legatu Čolaković predstavlja njegova izabrana dela.

Novoustanovljena nagrada iznenadila je laureata.
U intervjuu za RTS, Todosijević ističe da je ovo prvi put da je neki umetnik u našem paviljonu dobio nagradu, naglašavajući da se do nje došlo uz mnogo muke, odricanja i nevolja.
Tema Venecijanskog bijenala bila je iluminacija. U tom duhu, u paviljonu je inostrana publika bila suočena sa promenjivim značenjima svetlih i tamnih simbola.
"Ulaskom u naš paviljon imali ste sa leve strane monumentalni kukasti krst i gvozdenog orla, što je svakako izazvalo snažan emotivni utisak i izuzetno interesovanje", istakao Todosijević.
Činjenica koja potvrđuje da je postavka bila pun pogodak jeste i što je ovo bio jedan od najposećenijih paviljona.


RTS

 

[sendi]

"Ustanak 1941", 70 godina posle

"Ustanak 1941", 70 godina posle



Povodom 70. godina od ustanka naroda Srbije u Narodnooslobodilačkom ratu, 21. juna će u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije biti otvorena reprezentativna izložba umetničkih dela iz zbirke Medija centra "Odbrana".

Izložbu "Ustanak 1941" otvoriće Mira Kun, istoričar umetnosti, ćerka čuvenog profesora i akademika Đorđa Andrejevića Kuna koji je, kao španski borac i učesnik NOR-a, veliki deo svog umetničkog opusa posvetio ratnoj tematici.

Postavka obuhvata četrdesetak grafika, crteža, skulptura i slika eminentnih jugoslovenskih likovnih stvaralaca druge polovine 20. veka, a autor koncepta je rukovodilac Galerije Doma vojske Milorad D. Bubanja.

Sve do 28. jula publika će moći da vidi dela Đorđa Andrejevića Kuna, Božidara Prodanovića, Branka Šotre, Mersada Berbera, Božidara Jakca, Riste Stijovića, Aleksandra Zarina, Nandora Glida, Antuna Augustinčića, Koste Angeli Radovanija, Petra Lubarde, Branka Miljuša, Mila Milunovića, Ismeta Mujezinovića, Zuke Džumhura, Radislava Trkulje i drugih, koja do sada uglavnom nisu izlagana.

(Tanjug)

 

[sendi]

"Balkan u boji" španske umetnice

"Balkan u boji" španske umetnice

Izvor: PR

Institut Servantes i Ambasada Španije svečano će otvoriti u sredu, 22. juna u 19h, izložbu fotografija "Balkan u boji" mlade španske umetnice Rakel Losano koja je inspiraciju pronašla u raznolikosti ljudi i pejzaža Balkana. Ulaz je slobodan.

​

Posetioci će videti 34 fotografije kojim Rakel Losano prikazuje njen doživljaj Balkana, magiju i raznolikost ljudi i prostora, kao koliko je uzbudljivo iskustvo življenja i putovanja Balkanom. Ovo je jedinstvena prilika da i sami sebe upoznamo bolje, viđeni očima španske umetnice.

Mlada autorka je želela da napravi portret Balkana na kojem svakodnevica postaje egzotična, i koji nudi jedinstvene i neponovljive momente. Putujući kroz Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru Rakel Losano je otkrivala bogatstvo ljudi i pejzaža i svoje oduševljenje našom zemljom želela je da prikaže na svojim fotografijama.

​

One ujedno oslikavaju i njenu potragu za suštinom Balkana. Njene fotografije koje odišu porukama i kreativnošću prikazuju koliko je uzbudljivo živeti i putovati balkanskim ulicama i predelima.

Rakel Losano (1985) živi i radi već dve godine u Beogradu i predaje španski jezik na Filološkom fakultetu. Kako ona sama kaže ovom izložbom želi da da odgovor svima onima koji je sa čuđenjem pitaju šta radi na ovim prostorima i da pokaže da su ljudi puni stereotipa kada je Balkan u pitanju, ne znajući koliko ovi prostori u duhovnom i estetskom smislu imaju da ponude. Rakel Losano kaže da je i ona sama pre dolaska u Beograd imala predrasude, a da danas smatra da je Beograd jedan najlepših i najbezbednijih gradova u kojima je živela.

 

[sendi]

Antologija srpskih aforizama objavljena u Sloveniji

Antologija srpskih aforizama objavljena u Sloveniji

Tanjug


BEOGRAD - Antologija srpskih aforizama, sa tekstovima 36 autora, objavljena je u Sloveniji, rekao je danas Tanjugu naš poznati aforističar Aleksandar Čotrić. Izdavač ove knjige je Društvo slovenačkih aforističara, sa sedištem u Trbovlju.

U Antologiji su objavljeni i aforizmi Petra Lazića

Predgovore su napisali istaknuti slovenački aforističar, dramski pisac i reditelj Žarko Petan, predsednik Društva slovenačkih aforističara Franci Čeč i srpski autor Aleksandar Baljak, koji je i sačinio izbor za antologiju.

U knjizi su objavljeni aforizmi Dušana Radovića, Vladimira Bulatovića Viba, Petra Lazića, Dragana Rajičića, Ranka Guzine, Branislava Crnčevića, Rastka Zakića, Vitomira Teofilovića, Milovana Vitezovića, Aleksandra Čotrića, Gorana Gaćeše, Zorana S. Stanojevića, Bojana Ljubenovića i Tomislava Markovića.

Antologija će biti predstavljena u Beogradu 29. juna - po danu novinarima u Udruženju književnika Srbije, a uveče publici u svečanoj sali Ministarstva vera i dijaspore.

O Antologiji će govoriti gost iz Slovenije Franci Čeč i Aleksandar Baljak, a učestvovaće i aforističari čije su misli objavljene u ovom reprezentativnom izboru.

U poslednjih godinu dana Antologije srpskog aforizma objavljene su u Poljskoj i Rumuniji, a očekuje se njihov izlazak i u Bugarskoj i Austriji.