Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[sendi]

Van Gogov muzej uskoro zatvoren zbog renoviranja

Van Gogov muzej uskoro zatvoren zbog renoviranja

Tanjug


Muzej posvećen holandskom slikaru Vinsentu van Gogu u Amsterdamu biće zatvoren iduće godine na šest meseci zbog renoviranja, izjavio je danas direktor muzeja Aksel Rueger.

Uskoro renoviranje: Prizor iz Van Gogovog muzeja u Amsterdamu

Kako prenosi AP, biće to poslednji od velikih holandskih muzeja nad kojim će biti obavljena rekonstrukcija.

Tokom radova, koji će trajati od oktobra 2012. do marta 2103, na desetine dela slavnog impresioniste biće i dalje dostupna publici u muzeju Ermitaž, ispostavi istoimenog muzeja iz Sankt Peterburga koji se nalazi u neposrednoj blizini Van Gogovog muzeja.

Rueger je izjavio da će oko 75 slika i drugih radova biti preseljeno u Ermitaž koji će paralelno organizovati izložbu o impresionizmu.

On je kazao da će ljubitelji umetnosti imati jedinstvenu priliku da u amsterdamskom Ermitažu vide izvanredan izbor umetničkih dela Van Goga i njegovih savremenika.

Obližnji Rijks i Stedelijk muzeji se već godinama renoviraju, ali su najbolji delovi njihovih kolekcija izloženi na drugim lokacijama.

Rueger je rekao da se radovi preduzimaju kako bi se obezbedili veći standardi bezbednosti kako posetilaca tako i neprocenljive kolekcije muzeja.

• Van Gogov muzej, koji godišnje poseti 1,5 miliona ljudi, otvoren je 1973. na centralnom trgu Muzeumplejn u Amsterdamu
• Zgrada muzeja delo je renomiranog holandskog arhitekte i dizajnera Gerita Ritvelda, dok je novo izložbeno krilo, otvoreno 1999, delo japanskog arhitekte Kiša Kurokave

 

[sendi]

Luvr ne da "Mona Lizu"

Luvr ne da "Mona Lizu"



100.000 italijanskih građana potpisalo je peticiju u kojoj se traži da se čuvena slika Leonarda da Vinčija "vrati kući".

Uprkos želji Italijana da se Mona Liza vrati kući, pariski muzej odbio je ovaj zahtev.

Luvr je u svom odgovoru bio decidan: “Formalno još uvek nismo dobili nikakav zvaničan zahtev”, rekao je Vensen Pomared, direktor odeljenja za slikarstvo u Luvru.

"A ako ne želimo da damo ‘Đokondu’”, dodao je, “to je zbog toga što je slika izuzetno krhka i premeštanje bi izazvalo nepopravljiva oštećenja".

(MONDO)

 

[sendi]

Izložba pastela Ljubice - Cuce Sokić

Izložba pastela Ljubice - Cuce Sokić



U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu otvorena je izložba „Pasteli Ljubice Cuce Sokić”. Izložba obuhvata 29 pastela koje danas uglavnom čuva galerija „Rima” iz Kragujevca.

Ljubica - Cuca Sokić, 1942. Beograd



Nedavna istraživanja, naime, utvrdila su da se umetnica bavila pastelom tokom celokupnog stvaralačkog perioda, te da njen opus u ovoj tehnici broji 160 radova. Analizom pastela Ljubice - Cuce Sokić može se slediti njen razvojni put, kao i likovna istraživanja.

- Ako se vrednost i značaj umetničkog stvaralaštva može meriti i brojem dela zastupljenim u privatnim i zvaničnim kolekcijama, onda se za delo Ljubice - Cuce Sokić može reći da je, pored onoga što ga je zvanična kritika i istorija umetnosti stavila u sam vrh vrednosti druge polovine 20. veka, doseglo umetnički Parnas i svrstalo se u večnost trajanja. U poplavi novih medija i agresivnosti nove umetničke prakse „tradicionalno” slikarstvo Ljubice Sokić deluje umirujuće i zbog svog visokog kvaliteta izaziva umetnički doživljaj koji ostaje trajno u pamćenju - rekla je, između ostalog, na vernisažu prof. Ivana Simeonović Ćelić.



Izložbu prati bogato ilustrovan katalog Cucinih dela iz kolekcije Aleksandra Milojevića, sa tekstom dr Jasne Jovanov, autorke koncepta postavke koja se može videti do 7. avgusta. Dotle bi trebalo da izađe iz štampe i knjiga „Pasteli Ljubice Cuce Sokić” dr Irine Subotić u izdanju galerije „Rima”.



Blic

 

[sendi]

"Zlatni album" Tita i Jovanke

"Zlatni album" Tita i Jovanke

Izvor: PR | Foto: Muzej istorije Jugoslavije

Izložba „Zlatni album – Modne slike predsedničkog para Jugoslavije 1952-1968.“ biće otvorena u Muzeju 25. maj u subotu 2. jula u 21h.

Tito i Jovanka odlaze u rezidenciju, 3. jun 1956. godina, Moskva

​

Posle 10 godina istraživanja fototeke Muzeja istorije Jugoslavije (sastavljene od oko 150.000 fotografija koje prate sva Titova javna pojavljivanja u zemlji i svetu, od 1948. do 1980. godine ali i privatne, vrlo često za fotografisanje režirane situacije) autori izložbe sklapaju Album zlatnog doba 20. veka - portret vladara u zlatnom ramu iz perspektive protokolarnog odevanja predsedničkog bračnog para socijalističke Jugoslavije.

Odabrani period su ’50-e i ’60-e godine XX veka koje u socijalističkoj Jugoslaviji odišu obećanom lakoćom života posle velikih stradanja i razaranja tokom Drugog svetskog rata. Tih godina Tito i Jovanka su ravnopravni i svetski prisutni predsednički bračni par, domaćini političkim i javnim ličnostima iz celog sveta (Gamalu Abdelu Naseru, Džavaharlal Nehruu, caru Hailu Selasiju, grčkom kralju Pavlu, Nikiti Sergejeviču Hruščovu, Norodomu Sihaniku, Ahmedu Sukarnu, kralju Olafu, Indiri Gandi i mnogim drugim).

U camcu Nor do Vestminstera, 1953. godina, London

​

Izložba „Zlatni album“ prati stil odevanja bračnog para Broz tokom "najglamuroznijeg" perioda njihovog života. Tito i Jovanka u Jelisejskoj palati, u poseti kod engleske kraljice Elizabete, na večeri sa liderima Nesvrstanih, Jovanka sa gošćama na modnim revijama, na brodu Galeb tokom egzotičnih putovanja, na najvećim svetskim lovištima - od Sahare preko latinoameričkih ravnica do ledenog Sibira, sa Sofijom Loren u vinskom podrumu na Vangi...neke su od prilika zabeleženih na fotografijama koje su autori izložbe prepoznali kao interesantne za analizu. Pored fotografija biće izložena originalna odela i nakit Josipa Broza i rekonstrukcije haljina Jovanke Broz.

"... u prikazima Titovog života rano su se pojavili luksuz i sjaj, posebno u izveštajima sa egzotičnih Titovih putovanja. Izveštaji Filmskih novosti sa Titovih putovanja, sa letovanja na Brionima, iz lovišta, više liče na priče o ’celebrities’, koje će se u bivšoj Jugoslaviji pojaviti tek nekoliko decenija kasnije. Mada, možda bi se u njima pre mogao prepoznati jedan mnogo stariji obrazac. Tito je bio simbolički ’otac naroda’ ili bolje rečeno ’dobri kralj’ kao u narodnim bajkama i legendama. Za ’kralja’ je normalno da živi u dvorcu, da ima sjajne uniforme, da ide u kraljevski lov..." Predrag Marković, istoričar.

Prijem ministra inostranih poslova, Entoni Idna, Brdo kod Kranja, 1952. godina

​

Autori izložbe su Dušica Knežević i Momo Cvijović. Izložbu će otvoriti modni stilista Ašok Murti.

„Zlatni album“ će publika moći da poseti do 2. oktobra, svakoga dana, osim ponedeljka, od 10 do 16h.

Izložba je realizovana uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije i Sekreterijata za kulturu Skupštine grada Beograda.

 

[sendi]

Otvoren Muzej Pjera Bonara

Otvoren Muzej Pjera Bonara

Izvor: Beta

Prvi muzej posvećen stvaralaštvu Pjera Bonara otvoren je u Le Kaneu na Azurnoj obali.

​

U njemu je francuski slikar naslikao blizu 300 dela tokom poslednjih decenija života.

Izložbu postavljenu povodom otvaranja muzeja, "Bonar i Le Kane, pod svetlošću Mediterana", čine radovi nastali u Kaneu od 1922. do 1947, kada je umetnik umro. Reč je o 40-ak slika i skica na papiru, uključujući remek-dela pozajmljena od svetskih muzeja.

Rođen 1867. u Parizu, Bonar u Le Kane prvi put dolazi 1922, a 1926. u njemu kupuje kuću sa pogledom na Kanski zaliv.

Ta kuća danas je istorijski spomenik.

 

[sendi]

Man Booker nagrada Filipu Rotu

Man Booker nagrada Filipu Rotu

Američki pisac Filip Rot ovogodišnji je dobitnik Man Booker nagrade za književnost. Njegov izbor izazvao je burnu reakciju spisateljice Karmen Kalil koja je iz protesta istupila iz žirija.

​

Filip Rot je rođen 1933. u Nju Džersiju. Svetsku slavu zadobio je nakon objavljivanja romana “Zbogom Kolumbo”, 1959. godine. U dva navrata nagrađivan je Nacionalnom književnom nagradom. Roman “Američka pastorala” donela mu je i Pulicerovu nagradu 1997. godine.

Svojim romanima i pričama inspirisao je istoimena kinematografska ostvarenja poput “Zbogom Kolumbo”, “Portnojeva žalba”, “Ljudska mrlja”, roman “Umiruća životinja” dospeo je na bioskopsko platno u obliku filma pod nazivom “Elegija”.

Rot je proglašen za dobitnika Bukerove nagrade na Sidnejskom festivalu pisaca 18. maja ove godine. Tom prilikom, putem video bima, pisac se zahvalio na priznanju, izjavivši da je počastvovan i da se nada da će nagrada privući pažnju onih čitalaca širom sveta koji ne poznaju njegov rad. Dodela nagrade je 28. juna, ali pisac neće lično prisustvovati.

Izbor Rota izazvao je raspravu u okviru tročlanog žirija. Naime, Karmen Kalil se iz protesta povukla sa mesta arbitra jer je smatrala da pisac nije zaslužio ovo veliko priznanje. U intervjuu povodom svoje odluke ona je izjavila da Rot „... iznova i iznova govori o istoj temi u skoro svakoj knjizi. To je kao da sedi na vašem licu pa ne možete disati“, zatim se zapitala da li će ga bilo ko čitati za 20 godina.

Bez obzira na kontroverze koje su pratile piščev život i rad ne može se poreći činjenica da je svojim delima zadužio američku književnost. Za početak preporučujemo vam da posetite blog b92 i temu Američka pastorala, možda će vas naš bloger inspirisati da krenete na uzbudljivo čitalačko putovanje gde ćete sresti Nejtana Zukermana koji je najpoznatiji i glavni lik u nekoliko Rotovih romana.


B92

 

[sendi]

Izložba antičkih svetiljki u Konaku knjeginje Ljubice

Izložba antičkih svetiljki u Konaku knjeginje Ljubice

​

M.M.

„Dobro svetlim – antičke svetiljke iz Muzeja grada Beograda“ naziv je izložbe čiji je autor dr Slavica Krunić, a koja se 30. juna u 9 sati otvara u Konaku knjeginje Ljubice.

​

Antičke svetiljke na izložbi u Konaku knjeginje Ljubice

„Dobro svetlim“ je noseći multidisciplinarni projekat Muzeja grada Beograda u 2011. godini. Ovaj kompleksni projekat nastao je kao rezultat višegodišnjih istraživanja dr Slavice Krunić, i tima stručnjaka iz Muzeja grada Beograda, vezanih za antički Singidunum.
​

Naziv projekta inspirisan je delom natpisa sa jedne od lampi nađenoj na teritoriji Singidunuma. Na ovoj fragmentarno sačuvanoj lampi stručnjaci su pročitali reljefni natpis “Recte illuminas”, što se sa latinskog jezika može prevesti kao dobro svetlim. U svetu je pronađen veoma mali broj lampi sa ovakvom vrstom natpisa.

U jedinstvenom prostoru Sale pod svodovima, biće prikazano više aspekata života u antičkom Singidunumu.

Uz priču o upotrebi lampi, tehnologiji goriva, načinima izrade, trgovini i prodavnicama, centralni deo postavke činiće vitrine sa eksponatima podeljenim u nekoliko celina: tzv. “firma lampe” sa pečatima radionice ili majstora, figuralne lampe, kasnoantičke glazirane lampe, bronzane lampe i posebno izdvojeni najreprezentativniji nalazi.

Ova izložba u širem smislu predstavlja i priču o ekspanziji rimske imperije i njenih političkih, vojnih, privrednih, kulturnih i religijskih uticaja na prostorima današnje Srbije, a tada provincije Gornje Mezije. Iz drugog ugla ova izložba može da se prati i kao priča o nastanku masovne proizvodnje i nastanku prvih firmi – brendova.

Izložbu prati katalog izložbe na 40 strana, na srpskom i odvojeno na engleskom jeziku. Dizajn kataloga i izložbe Damir Vlajnić, Dizajn izložbe Stevan Ćuričić Tehnička priprema Predrag Dakić, konzervator Nikolina Adamović, crteži Milovan Ristić, fotografije Vladimir Popović i Aleksandar Radoman.

Sledeće godine planirano je gostovanje izložbe u muzejima širom Srbije: Subotica, Novi Sad, Šabac, Zaječar, Niš, Kraljevo, Kruševac, Kragujevac.

• Okrugli sto pod nazivom „Dobro svetlim“, na kome će učestvovati eminentni stučnjaci iz oblasti antičke umetnosti i kulture održaće se u septembru 2011.
• Tokom tri meseca trajanja izložbe svake subote u 13 časova i na zakazivanje biće organizovana stručna predavanja i vođenja kroz izložbu.

 

[crvendac_011]

Преминуо глумац Стеван Гардиновачки

Преминуо глумац Стеван Гардиновачки

Дневник 30.06.2011 06:16



Стеван Баја Гардиновачки (Београд, 1936), првак Драме Српског народног позоришта преминуо је у Новом Саду после краће болести. Више од четири деценије био је један од водећих глумаца нашег најстаријег професионалног театра, а и по одласку у пензију наставио је да игра на сцени своје матичне куће.

Публика, која га је волела и поштовала, последњи пут га је аплаузом испратила са сцене пре нешто више од месец дана када је својом беседом отворио 56. Стеријино позорје у Новом Саду.
Глумачку каријеру Гардиновачки је започео пре пет деценија у Народном позористу у Суботици, наставио у Зрењанину, да би 1969. године постао стални члан Српског народног позоришта у коме се врло брзо уврстио међу водеће глумце у ансамблу.Запажене су његове улоге у Стеријиним комедијама "Покондирена тиква" (Јован) и "Родољупци" (Жутилов), у "Думанским тишинама" Шнајдера (Отац Бенеша), "Клаустрофобичној комедији" Душана Ковачевића (МилиционерВуле), Нушичевом "Покојнику" (Спасоје Благојевић), Ђенерал Милан Недић у истоименој драми Синише Ковачевића.За улогу Момчила Јабучила у представи "Бела кафа" Александра Поповића 1991. године добио је Стеријину награду.
Играо је у десетак играних филмова као и низу телевизијских драма и серија, као што су "Балкан ескпрес", "Највише на свету целом", "Сва та равница". За улогу у филму Александра Ђорђевића "Стићи пре свитања" 1978. године добио је Златну арену на филмском фестивалу у Пули.Добитник је Октобарске награде Новог Сада, 1988, низа годишњих награда Српског народног позоришта, као и највишег признања ове куће Златне медаље "Јован Ђорђевић", 1996. гоодине, и награда на Сусретима војводјанских позоришта,на Филмском фестивалу у Нишу и Златног римског новчића за афирмацију и допринос југословенском филму на фестивалу у Врњачкој Бањи.

 

[crvendac_011]

Višegrad: Počela gradnja "Andrićgrada"

Višegrad: Počela gradnja "Andrićgrada"

Večernje novosti 28.06.2011 18:46



U Višegradu je danas svečano obeležen početak radova na izgradnji "Andrićgrada", grada u kamenu, koji će se raditi po ideji reditelja Emira Kusturice

U Višegradu je danas svečano obeležen početak radova na izgradnji "Andrićgrada", grada u kamenu, koji će se raditi po ideji proslavljenog reditelja Emira Kusturice.Ceremoniji su prisustvovali predsednik i premijer Republike Srpske Milorad Dodik i Aleksandar Džombić, Kusturica, kao i više ministara u vladi RS i drugi gosti i meštani Višegrada i okolnih mesta.
Svečani početak radova na izgradnji "Andrićgrada" simbolično je obeležen uz brujanje građevinskih mašina i delove opere "Karmina Burana", koju je izveo hor i simfonijski orkestar Radio televizije Srbije.

Andrićgrad" će biti građen u tri etape, a planirano je da bude završen 2014. godine.
Projekat izgradnje "grada u kamenu" realizovaće se po ideji Kusturice i to na ušću reke Rzav u Drinu, nedaleko od mosta Mehmed paše Sokolovića u Višegradu.
Grad u kamenu prostiraće se na površini od 17 hiljada kvadrata, a u njegovoj izgradnji učestvovaće oko dve hiljade radnika.
U gradu će biti locirane zgrade gradske skupštine, pozorišta, muzeja, biblioteke, spomen kuća nobelovca Ive Andrića, po kome grad nosi naziv, kao i drugi prateći objekti, hoteli, zanatske radnje, dućani...
"Andrićgrad" biće izgrađen u javno-privatnom partnerstvu. Kusturica će biti najveći finansijski nosilac projekta, a deo novca obezbediće vlada RS. Opština Višegrad je obezbedila lokaciju i infrastrukturu.
Izgradnja "Andrićgrada" koštaće između 10 i 15 miliona evra.
"Kamnegrad", kako ga još zovu, biće izgrađen i za potrebe eventualnog snimanja filma u režiji Emira Kusturice "Na Drini ćuprija", prema romanu Ive Andrića.
Ovo je jedan od najvećih poduhvata, koji će biti realizovan na ovom prostoru.
Svečanost početka radova na izgradnji Andrićgrada prenosila je direktno Radio televizija Repubike Srpske.

 

[sendi]

Slike i crteži Nikole Dimitrovića

Slike i crteži Nikole Dimitrovića


U Galeriji "Ostrvo" Centra za kulturu NU "Božidar Adžija" (Radoslava Grujića 3) od 1. jula (20.00) biće otvorena izložba slika i crteža studenta grafičkog dizajna Nikole Dimitrovića. Među sedamnaest autora koji su izložili radove na temu "Beograd – urbana nezadovoljstva", on je jedan od dobitnika najvećeg broja glasova posetilaca Galerije.

Na prvoj samostalnoj izložbi biće predstavljeni radovi većinom inspirisani arapskom orijentalnom muzikom, a kako sam autor kaže, nije mu namera da predstavi samo karakter jednog takvog sveta, već da na "drugačiji i psihološki način prikaže duboke strahove, emocije i krhkost na neprihvatanje različitosti u sredini u kojoj živimo".

GledajNapred