Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

"Kako bih bez tebe"

"Kako bih bez tebe"

Mondo 26.07.2010 19:42



Nakon velikog uspeha knjiga "Zato što te volim" i "Samo budi ovde" francuskog autora Gijoma Musoa, izdavačka kuća "Alnari" objavila je njegov novi roman "Kako bih bez tebe".

Ovaj francuski bestseler "broj jedan", prema pisanju lista "France Soir" je "dirljiva i zanosna priča uz koju ćete zaista uživati".

Glavna junakinja romana, Gabrijel u svom životu ima dva muškarca - oca i prvu ljubav. Jedan od njih je ugledni policajac, a drugi je poznati lopov. Igrom sudbine, obojica su odavno nestali bez traga ostavljajući veliku prazninu u Gabrijelinom srcu.

Jednog dana, i to u isto vreme, iznenada se vraćaju u njen život. Oni se međusobno poznaju i u isto vreme mrze toliko da su spremni da izazivaju jedan drugog do smrti. Gabrijel dolazi u situaciju da odbija da bira između čoveka kojeg voli i oca, a najviše bi želela da ih zaštiti, pomiri i podjednako voli do kraja života. Međutim, u nekim sukobima smrt je možda i neizbežna...

Gijom Muso, jedan od najpopularniji francuskih pisaca današnjice, čija su dela prevedena na trideset jedan svetski jezik, knjigom "Kako bih bez tebe", ponovo nas podseća šta je uzbudljiva i neizvesna avantura, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

 

[crvendac_011]

U pripremi velika izložba posvećena Da Vinčiju

U pripremi velika izložba posvećena Da Vinčiju

Glas javnosti 26.07.2010 11:36



U Londonu će biti postavljena velika izložba radova italijanskog renesansnog majstora Leonarda da Vinčija (Vinci), od kojih neki nikada do sada nisu bili izlagani u Velikoj Britaniji.

Izložba će u londonskoj Nacionalnoj galeriji trajati od novembra 2011. do februara 2012.
Brojni radovi biće pozajmljeni iz vodećih svetskih muzeja među kojima su Ermitaž iz Sankt Peterburga, Luvr (Louvre) iz Pariza i Vatikanska pinakoteka (Pinacoteca Vaticana).
Nacionalna galerija će istražiti "Leonardovu potragu za savršenošću u njegovom prikazu ljudskih oblika".
Postavka će biti najkompletnija izložba radova Leonarda da Vinčija (1452-1519) upriličena u Velikoj Britaniji.

 

[crvendac_011]

Sonet pretočen u sliku

Sonet pretočen u sliku

Politika 26.07.2010 11:34



Na likovnoj koloniji u Raški okupili se slikari iz Meksika, Rusije, Rumunije, Bugarske i Srbije

Otvaranjem izložbe Ljubiše Mančića (1951), u Galeriji Centra za kulturu „Gradac”, u Raški je počela sa radom deveta likovna kolonija Akademija „Jelena Anžujska”. Mančić je izložio plakete i skulpture, Tu su portreti Stefana Nemanje, Svetog Save, Jelene Anžujske, kralja Vladislava, Njegoša, patrijarha Pavla, Laze K. Lazarevića, Milorada Bate Mihailovića, Ljubinke Jovanović, Marine Abramović, Tiodora Rosića… U muzičkom delu programa učestvovao je naš poznati kompozitor Žarko Petrović. Učesnici likovne kolonije prvo su obišli manastir Gradac, zadužbinu Jelene Anžujske i njenog muža, kralja Uroša Prvog Nemanjića, iz trinaestog veka, a potom se prihvatili štafelaja i boja. Karla Storč (1983) i Alehandro Vordiun (1978), doputovali su iz dalekog Meksika. Studiraju slikarstvo u Univerzitetskom centru Verakruz. Profesor im je Beograđanin Uroš Ušćebrka. On je završio vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Prošle godine na likovnoj koloniji bio je Emilio Lozano Figueiras. Karla Storč i Alehandro Vordiun već su bili na kolonijama u Tršiću, Požarevcu i Srebrenici. Karla Storč naslikala je pajzaž, a Alehandro Vordiun svoju sliku nazvao je „Srpska majka”.
Galina Todorov (1970) na velikom platnu slika manastir Gradac. Dva manja je spojila u jednu celinu. Na sredini dominira krug koji predstavlja, kaže, jedinstvo. Završio je Nacionalnu likovnu akademiju u Sofiji, odsek grafike. Iako sličnih likovnih kolonija ima i u Bugarskoj, ona je prvi put na jednoj likovnoj koloniji. Matej Enrik (1978), stigao je iz Bukurešta. Završio je Teološki fakultet, grupu za zidno slikarstvo. Imao je tri samostalne i četrdesetak grupnih izložbi. Postavio je zanimljivu kompoziciju: platno i drvo. Slika rumunskog vojnika, koji mnogo podseća na našeg Miloša Obilića. Prvi put je u Srbiji. Ljudi su, veli, temperamentni, a u Raški ga opčinjavaju magične planine.
Oleg Seliverstov (1970), došao je u Rašku iz Rusije, posle malo lutanja, preko Novog Pazara. Radi enterijere restorana, banaka, muzeja. U Raški i okolini fotografiše građevine. Napravio je čitav niz fotosa manastira Gradac, spoljni izgled ali i detalje iz samog hrama. Sve će mu to, jednog dana, valjati u njegovom poslu. Uz kafu i domaću rakiju, s lakoćom pravi portret Ljubiše Mančića. Danica Basta (1951), slikar i grafičar, magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Učestvovala je na više od dvadeset izložbi u zemlji i inostranstvu. U Raški je naslikala „Kosmički sonet”. Slika ima četiri segmenta: dva katrena i dve tercine, baš kao pravi sonet. Njen „kosmički sonet” liči najviše na „kamene sonete” Stevana Raičkovića.
Branko Miljuš (1936), poznati slikar i grafičar, univerzitetski profesor, takođe je jedan od učesnika likovne kolonije. Njegovi radovi nalaze se u galerijama u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Varšavi, Pragu, Ženevi, Beču, Vašingtonu… Slike Vesne Milunović (1952) odišu erotikom. Slika tkanine i njihove nabore. Nostalgična je, slika prošlo vreme, događaje koji su minuli. U naborima svojih slika gradi čauru u kojoj se skriva od, kako kaže, cenzurisane realnosti. Svoju sliku je nazvala „Trag”, a trag otkriva prisustvo, odnosno odsustvo čoveka.

 

[crvendac_011]

U Nemačkoj otvoren Vagnerov festival u Bajrojtu

U Nemačkoj otvoren Vagnerov festival u Bajrojtu

Blic 26.07.2010 11:30



Tradicionalni festival posvećen muzici nemačkog kompozitora Riharda Vagnera otvoren je danas u gradu Bajrojtu, u južnoj pokrajini Bavarskoj.

Na otvaranju 99. festivala, u prisustvu brojnih uglednih zvanica, među kojima je bila i kancelarka Angela Merkel, izvedena je Vagnerova opera "Loengrin".

Festival će trajati do 28. avgusta.

Vagner je u Bajrojtu živeo od 1872. do 1883. godine, a njegova kuća pretvorena je posle Drugog svetskog rata u muzej. U gradu je izgrađena i opera namenjena izvođenju isključivo njegovih dela.

 

[crvendac_011]

Nagrade za Grlića, Šerbedžiju, Diklića

Nagrade za Grlića, Šerbedžiju, Diklića

Danas 26.07.2010 09:33



Hrvatski reditelj Rajko Grlić trijumfovao je na 57. festivalu igranog filma u Puli melodramom „Neka ostane među nama“ o ljubavnim prevarama, za koju je nedavno nagrađen i za režiju na 45. Karlovim Varima. Ljubavna drama „Neka ostane među nama“ sa Predragom - Mikijem Manojlovićem u jednoj od glavnih uloga, osvojila je Veliku zlatnu arenu za najbolji film 57. Pule, kao i Zlatnu arenu za režiju.

U konkurenciji sa još devet filmova u Nacionalnom takmičarskom programu, od kojih su tri manjinske koprodukcije, Grlićev film osvojio je još pet nagrada Zlatna arena - za sporednu žensku ulogu (Ksenija Marinković), kameru (Slobodan Trninić), muziku (Alfi Kabiljo i Alan Bjelinski), scenografiju (Ivo Hušnjak) i ton (Srđan Krupjel).
U glavnoj sekciji Nacionalnog takmičarskog programa Zlatnu arenu za glavnu mušku ulogu dobio je Rade Šerbedžija za crnu komediju „Sedamdeset i dva dana“ Danila Šerbedžije, za koji je Zlatnu arenu za sporednu mušku ulogu dobio srpski glumac Bogdan Diklić. Danilu Šerbedžiji - koji je postdiplomske studije završio na Univerzitetu Ohajo u klasi Rajka Grlića - kao inspiracija za taj crnohumorni film poslužila je anegdota koju je 1989. godine čuo na odsluženju vojnog roka, kada je crnogorski vojnik rekao da njegova porodica ne radi ništa osim što brine da baba ne umre, jer ima američku penziju.
Zlatnu arenu za scenario dobio je Nevi Marasović za film „The Show Must Go On“, koji je i režirao i kojim je i počeo Nacionalni takmičarski program 57. Pule. Marasović je proglašen i najboljim debitantom, zahvaljujući tom filmu inspirisanim fenomenom rialiti šou programa „Veliki brat“. Radnja se događa u Zagrebu smeštena desetak godina u budućnost, kada za vreme trajanja rialiti šou programa izbije globalni rat, ali producent čini sve kako bi to sakrio od učesnika. Marasović je počeo da piše scenario za taj film za vreme studija, inspirisan drugom sezonom hrvatske verzije „Velikog brata“, tokom koje je izbila svetska panika zbog ptičjeg gripa...
Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu dodeljena je Mariji Škaričić za film „Majka asfalta“ Dalibora Matanića, za „uverljiv lik žene koja ne pristaje na zlostavljanje“. Među manjinskim koprodukcijama u Puli bio je i film „Besa“ Srđana Karanovića iz Srbije, takođe s Manojlovićem u jednog od glavnih uloga, a prikazan je van konkurencije. Zlatna arena za režiju u sekciji manjinskih koprodukcija tako je dodeljena Žbanićevoj za film „Na putu“ o fenomenu vehabija, za koji je Zlatnu arenu za glavnu žensku ulogu dobila Zrinka Cvitešić, dok je za mušku nagrađen Toni Grga za ulogu u filmu „Ostavljeni“. Nagradu publike Zlatna vrata Pule osvojio je film „Sedamdeset i dva dana“, dok je pobednički Grlićev film, prema glasovima posetilaca, zaslužio treće mesto, iza filma „Na putu“ Jasmile Žbanić.

 

[crvendac_011]

У знаку Фредерика Шопена

У знаку Фредерика Шопена

Дневник 26.07.2010 06:43



Три вечери 27. Дана музике биле су посвећене делима Фредерика Шопена, најприсутнијег аутора на фестивалу, с обзиром на значај обележавања 200-годишњице његовог рођења.

После концерта уругвајске пијанисткиње Ракел Болдорини (24 Прелида оп. 28) која је свирала и Шумана, истим поводом, и целовечерњег реситала Бориса Краљевића, и његова колегиница с постдипломских студија у Москви из класе чувеног професора Евгенија Могиљевског, Београђанка Александра Павловић, свој први наступ у Херцег Новом испунила је Шопеновим мазуркама и скерцима.
Концерт је поделила с новосадском пијанисткињом Ритом Кинком, која је у другом делу вечери свирала солистичку партију у композиторовом Другом клавирском концерту, сарађујући при том с гудачким квартетом руских музичара, резиденцијалним саставом овогодишње манифестације. Већ избор од све четири мазурке из опуса 24, а потом и комплетних скерца, довољан за један цео концерт, био је предугачак за летњи програм у коме се налази и концертантно остварење, па је шездесетоминутним трајањем у прегрејаној сали Музичке школе „угрозио“ потоњи наступ петоро музичара, који су преморени од чекања, на подијум стали тек око 23 сата. Тешко и за њих и за слушаоце. Утисак би без сумње био бољи, да је реситал био краћи бар за две мазурке, и равнотежа између делова била би донекле успостављена.
Александра Павловић се и поред ових примедби показала као пијанисткиња високог професионалног нивоа, технички беспрекорна, брзих прстију и до танчина савладаног, готово композиторски креираног репертоара. Свира изузетно нежно, префињено, а маниристичким инсистирањем на тихој динамици, ствара готово ефемерна расположења и гради нестварне, премда и једва чујне епизоде. Попут својих бројних колега познатих по тежњи за онеобичавањем и иновативним тумачењима, и Павловићева користи велика рубата, још више успорава лагана темпа, оклева, застајкује у честим цезурама, као да са сетом и још више жалошћу, гледа у прошлост, размишља.
Бројни поштоваоци Рите Кинке, уважене у свим деловима екс-Југославије као једне од највећих пијанисткиња некадашњих заједничких простора (можемо с поуздањем рећи и љубимице херцегновске публике), који су је и те вечери с интересовањем, трећи пут очекивали на овом фестивалу, као солисткињу у камерној верзији Шопеновог Концерта за клавир и оркестар број 2 у еф-молу, опус 21, у којој су је пратили руски музичари Ирина Игоњина, Елена Харитонова, Сергеј Полтавски и Рустам Комачков, доживели су јаркију емоционалност, сочнији тон и снажнију експресивност, у сваком случају романтичарски раскошнијег, и већини блискијег Шопена. Младалачки свеже дело полетног и самопоузданог, 19-тогодишњег аутора, уметница је оживљавала у пуној сонорности и распеваности, а у односу на сведенију, смањену звучност првог дела програма, можда чак и прејаким тоном, али је узбуђивала управо кантабилном романтичарском поетичношћу и снагом изражајности.

 

[markosNS]

Otkriće u Viminacijumu

Skulptura od žada otkrivena u Viminacijumu. Figura duža od 35 centimetara, isklesana od jednog komada plemenitog kamena. Nažalost, oštećena, ali se stručnjaci nadaju da otkriti i delove koji nedostaju.

Direktor arheološkog parka Viminacijum Miomir Korać izjavio je danas Tanjugu da su u toku velikih arheoloških iskopavanja, na Rimskom amfiteatru u Viminacijumu, otkrili skulpturu od žada izvanredne izrade.

Izvor: RTS

"Upravo smo, ovih dana, imali otkriće figure od žada od preko 35 santimetara, ali ni ova figura, nažalost, nije cela, a ono što fascinira je da je izrađena u jednom komadu od žada, da je način izrade izvanredan, što ukazuje na radionicu koja je, očito, ovde bila", kazao je Korać.

On je istakao da se na skulpturi vidi kako je umetnik minuciozno radio na njenom oblikovanju, ali da glava figure, kao ni donji deo trupa nisu očuvani, da bi mogli tačno da odrede ko je on.

Pošto iskopavanja, na tom mestu, intenzivno traju, Korać se nada da će, možda, i to naći.

Prema njegovim rečima, u blizini figure od žada, takođe u amfiteatru, pronađen je i bronzani orao sa pozlatom, koji je, očito, bio postavljen na dvokolicama.

"Rimski amfiteatar u Viminacijumu je jedini amfiteatar u centralnobalkanskom i jugoistočnom delu Evrope. Fascinantna je njegova veličina i stepen očuvanosti, očuvani zidovi su preko pet metara", kazao je Korać i dodao da arheolozi tek dolaze do centralnog mesta, do centralne bine, koja se nalazi na dubini većoj od 18 metara od površinske kote.

Prema njegovim rečima, akustika tog amfiteatra, koji je mogao da ugosti 12.000 gledalaca na pozorišnim i drugim predstavama, uobičajena je za rimske amfiteatre. Očuvani su celi kameni blokovi, čak i gvozdena osovina velikih masivnih drvenih vrata, kojima se izlazilo u arenu.

"Svakako će od nas ovde očekivati mnoga iznenađenja, poput figure od žada i bronzanog orla koji je, očito, bio postavljen na dvokolicama tokom određenih predstava koje su to zahtevale, a nadam se da će, tokom leta, sreća još da nas podari novim otkrićima, tako da će amfiteatar svakim danom biti sve lepši", smatra Korać.

Tome će doprineti i nagovešten dolazak stručnjaka iz Italije sa kojima je Korać nedavno razgovarao u Veroni i sa kojima će dogovoriti načine konzervacije i prezentacije amfiteatra, kako bi, na najbolji način, zablistao.

Viminacijum, arheološki lokalitet nedaleko od Kostolca, na prostoru rimskog vojnog logora i prestonice provincije Gornje Mezije, nastao u prvom veku, na 450 hektara nedirnutog prostora, krije u sebi ostatke hramova, trgova, ulica i kupatila, amfiteatra, palate, hipodroma.

 

[crvendac_011]

Темељ Вукових реформи

Темељ Вукових реформи

Дневник 27.07.2010 21:27



Српско књижевно друштво “Просвјета” из Загреба недавно је издало књигу “Сало дебелога јера либо азбукопротрес” Саве Мркаља у старом и новом руху. Приређивач и преводилац оригинала на савремени језик је лингвиста Милош Окука, а ова драгоцена књига појавила се два века након првог издања у Пешти.

Српска књижевност друге половине 18. и првих деценија 19. века настајала је на славеносрпском, народном и рускословенском језику, у различитим државама. Сава Мркаљ (1783-1833) био је познато име у књижевном животу Срба Хабзбуршке монархије. Његова намера је била да кодификује књижевни језик, јер су у то доба инвентар слова и правописних решења варирали од аутора до аутора.Стога је појава Мркаљевог “Сала дебелога јера либо азбукопротрес”1810. године у Пешти била значајан датум у историји српске писмености, али и почетак дводеценијског страдања аутора, који је тужно преминуо у једној бечкој душевној болници 1833. године.
Милош Окука наводи да су водећа славистика онога доба и многи српски списатељи одушевљено поздравили Мркаљеву (обимом скромну) књижицу, али је она у цркви и у неким круговима славеносрпства дочекана на нож. За њих је она значила удар на српску традицију и православље уопште, као и кидање веза са Русијом.
Ипак, Сава Мркаљ је реформом ћириличне графије покренуо и назначио основне правце у стандардизацији српског језика, чији су темељни стубови граматика народног језика и његова фонолошка графија. Мркаљ је поставио основна теоријска начела те реформе. На његовим идејама је Вук Караџић добрим делом утемељио и кодификовао нови српски књижевни језик (“Пиши као што говориш, читај како је написано”).
Милош Окука је уз сваку страницу фототипског издања оригинала, понудио и превод на савременој ћирилици и новим правописом. Дакле, и у старом и у новом руху, да би задовољио и научни, али и интерес данашњих потенцијалних читалаца.

 

[crvendac_011]

"Bura" Džuli Tejmor zatvara u Mostru

"Bura" Džuli Tejmor zatvara u Mostru

Glas javnosti 27.07.2010 20:21



Nova filmska adaptacija komada Vilijama Šekspira (NJilliam Shakespeare) "Bura", u režiji američke rediteljke Džuli Tejmor (Julie Taymor), zatvoriće idući filmski festival u Veneciji.

Film Džuli Tejmor biće premijerno prikazan na festivalu u Veneciji koji će trajati od 1. do 11. septembra.
Direktor manifestacije Marko Miler (Marco Mueller) saopštio je da je film "Bura" "jedinstven i veseo". U tom filmu glavnu ulogu tumači engleska glumica Helen Miren (Mirren).
Džuli Tejmor je 2003. bila nominovana za Oskara za film "Frida", u kategoriji najbolja muzika/originalna pesma.
Proše sedmice je najavljeno da će venecijansku Mostru otvoriti projekcija filma "Black Snjan" u režiji Darena Aronofskog (Darren Aronofsky).

 

[crvendac_011]

Beogradski muzičari završili turneju

Beogradski muzičari završili turneju

Blic 27.07.2010 13:53



Beogradska filharmonija završila je sa velikim uspehom turneju u Italiji koncertom na Međunarodnom festivalu u Ravelu, na veličanstvenom vidikovcu Vile Rufolo.

Na jednom od festivala sa najdužom tradicijom u Italiji, Filharmonija je sa legendarnim violinistom Utom Ugijem i dirigentom Mišelom Brusoom izvela dela Vagnera i Čajkovskog.
Posle gromoglasnog aplauza i stojećih ovacija koje su usledile posle prvog dela koncerta, publika, nažalost zbog kiše koja je počela, nije uživala u izvođenju simfonije.

Prema rečima muzičkog direktora festivala Stefana Valencuola, u Ravelu su tokom godina dirigovali Barenboj, Gergijev, Mazel, Mehta, sa svojim najboljim orkestrima. On je izrazio zadovoljstvo zbog prvog učešća Beogradske filharmonije na festivalu jer je to „nacionalni orkestar sa snažnom tradicijom koji ima iskustvo u radu sa poznatim dirigentima.“

„Lajtmotiv“ ovogodišnjeg festivala koji je 1. jula otvorio Džon Malkovič je Ludilo.
Uto Ugi, legendarni violinista i miljenik italijanske publike, posle tri koncerta sa Filharmonijom izjavio je da je tokom turneje ostvario prisan odnos sa muzičarima fantastičnog orkestra Beogradske filharmonije, „koji su profesionalni, disciplinovani i sviraju sa dušom“.

Tri koncerta Beogradske filharmonije, u okviru turneje u gradovima Basano del Grapa, Modena i Ravelo, ispratilo je oko dve i po hiljade posetilaca.