Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Spomen ploča u čast glumca Zorana Radmilovića biće postavljena sutra, na 25. godišnjicu njegove smrti, na kući u kojoj je živeo sa porodicom u Mileševskoj ulici 38 u Beogradu. Obeležje postavljaju opština Vračar i pozorište „Atelje 212“.
Zoran Radmilović rođen je 11. maja 1933. godine u Zaječaru. Upisao je Pravni fakultet u Beogradu, a studirao je i na Arhitektonskom i Filološkom fakultetu i uporedo se bavio glumom u KUD „Ivo Lola Ribar“.
Potom je upisao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, da bi nakon studija karijeru započeo u Beogradskom dramskom pozorištu. Ulogu u predstavi „Kralj Ibi“ u „Ateljeu 212“ dobio je 1964. godine, nakon odustajanja glumca Ljube Tadića, a za koju je i nagrađen Oktobarskom nagradom grada Beograda. Veliki uspeh postigao je i na gostovanjima u Parizu, Njujorku, Moskvi i Veneciji. Ostvario je niz zapaženih uloga u pozorištu, na filmu i televiziji. Snimak predstave „Radovan Treći“ iz „Ateljea 212“ i danas je jedan od najgledanijih. Igrao je u filmovima „Čudna devojka“, „Glineni golub“, „Ram za sliku moje drage“, „Srećna porodica“, „Maratonci trče počasni krug“.
Палићка фестивалска фабрика је прексинић покренула готво све своје погоне. Отпочеле су у Суботици пројекције филмова из циклуса Нови белгијски и Нови мађарски филм, отворен је други такмичарски програм Паралеле и судари, Млади дух Европе (Велика летња тераса на Палићу), одржана је прва конференција за новинаре, а почеле су и касновечерње фестивалске забаве уз разноврсну музику. Палић као и претходних година уме и да упије и да исија фестивалску атмосферу и када је у питању посао и тренуци релаксације. Само када би се још могло бити истовремено на више места. Зато овде, као на великим фестивалима у свету, сви раде уз слоган погледај што можеш.
То је и фестивал који увелико зависи и од метеоролошких прилика. Тако је друго фестивалско вече умало у потпуности покварило надолазеће невреме, које је ипак остало само на нивоу громогласних претењи. Било је и то сасвим довољно да се публика, у старту, на Летњој позорници преполови, а погледи оних храбријих гледалаца усмере наизменично, ка небу, и биоскопском платну.
У главном Такмичарском програму после домаћег остварења „Жена са сломљеним носем“ Срђана Кољевића, које је на отварању фестивала публика врло лепо примила, и румунског „Орден части“ (прича о малом транзиционом и животном губитнику, који у својим позним годинама постаје случајни херој и у томе види своју нову шансу) видели смо још два филма обећавајућих младих европских аутора. Немачка драма „Трчи, ако можеш“ редитеља Дитриха Бригемана (на Палићком фестивалу је био члан жирија 2006. године) говори о троје младих, два младића и девојци који се стицајем околности нађу у компликованом љубавном троуглу. Бен је у инвалидским колицима, склон наглим променама расположења и малтретирању оних који су му у близини. Ту су му на дохват руке његов дневни асистент Кристијан, који тако цивилно служи војни рок и Аника, девојка у коју се обојица заљубљују. Кроз необично пријатељство и љубав одвија се њихово нимало безболно, чак опасно сазревање...Бригеманов филм карактерише префињен осећај за урбане пејзаже, у срж приче инкорпориране филмофилске посвете и изнад свега врло добри глумци. Читав дизајн филма и нека врста метафизичке усамљености главних протагониста који трагају за љубављу, у филм уносе нешто од бајковите атмосфере, чинећи да све „грешке“ у нарацији не повуку филм на дно залеђеног језера.
У овом програму видели смо и фински филм „Лоша породица“ Алексија Салменпере још једног повратника на Палић. Његов филм „Мушки посао“ је на Палићком фестивалу приказан 2007. „Лоша пордица“ је психодрама иницирана инцестуозном везом брата и сестре који се срећу после много година. Страховиту тензију, која не води ка добром, ствара пребрижни отац. Он не види прави начин како да помогне најпре свом обожаваном сину тинејџеру и потпуно отуђеној кћерки, деци његове прве, упокојене жене. Успут, ригидни отац занемарује своју садашњу младу породицу и дементног оца. Обећавајућа у експозицији, „Лоша породица“ све више на убедљивости губи развојем збивања, и коначно расплетом, дефинитивно потврђује утисак да аутору није било баш јасно шта хоће.
Božidar Nikolić (sredina) i Bred Pit (desno) na snimanju "Tamne strane sunca", 1988. Nema cenzorskog tela, nema agitpropa, nema sudskih zabrana, ali pojavila se grupa filmova koja nikad nije došla do bioskopa. Reč je o filmovima finansiranim od države koji su previše loši čak i po merilima viđenim za postpetooktobarski srpski film Postoji, izgleda, u savremenoj domaćoj kinematografiji prećutan izgovor da nije svaki film za publiku. Međutim, svaki film, a pogotovo onaj koji je prošao na državnom konkursu, jeste za publiku, jer je za nju i pravljen, a što se svega ostalog tiče to zavisi i od režiserovih shvatanja i od same publike. U grupi novijih ali već zaboravljenih filmova našli su se oni što kvalitativno nisu ponudili ništa što bi nekog distributera podstaklo da ih prikaže. Ti filmovi, iako odobreni i finansirani iz državnog budžeta, nisu došli do publike, sklonjeni su, zatomljeni, a njihove IMDB stranice nestale. Fenomen filmova novije generacije "napravljenih za jednokratnu upotrebu" analizirao je filmski kritičar Zoran Janković, povodom čega je održao i predavanje u Domu omladine: "Novi milenijum je iznedrio već dovoljan broj filmova koji nikada nisu dospeli do kakve-takve bioskopske distribucije. Nijedan od tih filmova takav status nije zavredeo svojom provokativnošću ili polemičnošću sa ideološkim preferencama vladajuće vrhuške, nego se jednostavno radi o filmovima koji su previše loši, čak i po merilima viđenim za postpetooktobarski srpski film." Zapravo, došlo se do nivoa neestetskih filmova koji su možda prevršili meru, kaže Janković za "Vreme", ali za razliku od mnogih drugih koji su takođe prevršili meru, ovi filmovi nisu imali zaleđe koje bi ih poguralo kako bi i oni imali deo bioskopskog kolača, pa makar i od 1000 gledalaca. Reč je o filmovima koji su uspeli da se nametnu za državnu pomoć i da budu proizvedeni, potom su se pojavili na nekom od festivala i tu im se gubi svaki trag.
RANI RADOVI: Počev još od devedesetih, prvi zatomljeni film tog perioda jeste američko-srpska koprodukcija Dark side of the sun (Tamna strana sunca) Božidara Nikolića. Sniman je 1988. u Kotoru a vrhunski kuriozitet filma je to što se u njemu pojavljuje Bred Pit, i to dve-tri godine pre nego što će postati velika filmska zvezda. Film nikad nije igrao u bioskopima ni kod nas ni u Americi, tamo se pojavio na DVD-ju, slabo se rentirao, a ovde se pojavio na VHS-u pred samo bombardovanje, i tu se sve završava. Bred Pit, postavši slavan i kandidat za Oskara, učinio je sve da osujeti distribuciju tog filma u Americi i Kanadi. Film je izrazito niske produkcione vrednosti, doduše pregledan i jasan, prema rečima kritike, ali i bizaran. Naime, glavni lik (Bred Pit) ima oboljenje kože, kroz ceo film nosi nekakvu skarednu masku na licu, i ide kod pravoslavnog vrača da traži lek... "To je loš film", ocenjuje Janković, "ali loš na zanimljiv način, što je važno kod takvih filmova. Zanimljiv je za sve koji vole treš, opskurno, bizarno." Jevreji dolaze je prvi igrani film Prvoslava Marića, prikazan 1992. na filmskom festivalu Novosadska arena. Radnja je sledeća: grupa slepih u malom vojvođanskom selu priprema pozorišnu predstavu za Jevreje koji dolaze da posete grobove svojih predaka, a u stvari inicijatori predstave manipulišu slepim ljudima želeći da što više ganu Jevreje kako bi dobili više novca... Pri tom, u filmu slepe ljude igraju slepi, što u ovom slučaju nameće pitanje etičnosti brisanja granice između glume i realnog života. Kada je publika, nezadovoljna filmom, tokom premijere počela da negoduje i da izlazi, režiser je izašao na binu i sočno ih izvređao pošto njegov film nisu razumeli. Potom je svoj prvenac povukao iz konkurencije za nagradu i taj film se nigde više nije pojavio. Već pomenuti Božidar Nikolić, koji je u međuvremenu snimio Tri karte za Holivud, autor je još jednog "nestalog" filma rađenog 1999. godine, U ime oca i sina. To je film s antiratnom tezom, ali toliko loše izveden u tehničkom, narativnom i svakom drugom pogledu da je na kraju delovao kao sprdnja antiratnoj tezi koju pokušava da zastupa, kaže Zoran Janković. Film je prikazan na festivalu u Nišu, Sarajevu i – nestao. Pojavio se još jednom, 2003. na festivalu u Herceg Novom gde je trebalo da postane prvi crnogorski film, nakon rascepa s Miloševićevom politikom. Sva crnogorska politička elita skupila se tom prilikom da podrži crnogorski film, pri tom s antiratnom tezom. Međutim, svedoci kažu da je posle prikazivanja nastao muk u publici, uvaženi gosti su naglo otišli, a iako se znalo da će film dobiti sve glavne nagrade, nije dobio nijednu. Taj film nikad nije prikazan ni na srpskom tržištu (s obzirom da je to vreme državne zajednice SCG i da u njemu igraju poznati srpski glumci) niti na crnogorskom tržištu.
Nemački arheolozi zajedno s kolegama iz Beograda na kasnoantičkom lokalitetu Feliks Romulijana otkrili su mermernu skulpturu koja je, kako se navodi u saopštenju Narodnog muzeja u Zaječaru, iznenadila istraživački tim svojom lepotom i neobičnošću. Kako nezvanično saznajemo, najverovatnije se radi o skulpturi boginje Dijane u lovu iz sredine 3. veka. Na skulpturi se vide divlja svinja poklekla na prednje noge i probodena kopljem i lovački pas koji ju je uhvatio za nogu, kao i dva kopita od konja. Skulptura, koja je nađena u naselju van carske palate, nije očuvana u celosti, jer nedostaju konj i jahač. Povodom ovog senzacionalnog otkrića za danas je na Romulijani zakazana konferencija za novinare.
Pogrešno je, a donekle može biti i pogubno po društvo, mišljenje nekih političara, da je u vremenu krize najbezbolnije sankcionisati kulturne manifestacije, kaže Jelena Kajgo, direktorka Bitefa Organizovati veliki i značajan festival poput Bitefa u ovim godinama krize je izuzetno težak posao. Već prošlogodišnji budžet Bitefa je smanjen za trećinu, a sa ovogodišnjim planiranim smanjenjem on bi iznosio pedeset posto manje novca u odnosu na prethodni vremenski period. To je naravno za nas bilo sasvim neprihvatljivo i dovelo nas je u dilemu da li uopšte treba organizovati Bitef u uslovima u kojima on više ne bi ličio na sebe. Ovako Jelena Kajgo, direktorka Bitef teatra, objašnjava kako u ovim kriznim vremenima uspeva sa svojom ekipom saradnika da istraje na organizaciji ovog prestižnog pozorišnog festivala. Pozorište je umetnost koja najbrže reaguje na novonastale društvene pojave, mene, događaje. Zato je prošlogodišnji 43. Bitef imao podnaslov „Kriza kapitala – umetnost krize”. A kako će se kriza odraziti ove godine ne samo na kvantitet, već i kvalitete predstava odgovorila je Jelena Kajgo: – Na svu sreću, preduzeli smo inicijativu i uspeli da lično gradonačelniku predočimo ozbiljnost situacije. Naišli smo na razumevanje i podršku, i sada imamo budžet gotovo isti kao i prethodne godine, obezbeđen od strane Grada, a od Ministarstva kulture čak i malo povećan. To će omogućiti Bitefu, odnosno njegovim posetiocima uvid u izuzetno kvalitetnu selekciju predstava. Jer, kriza može da utiče na smanjeni broj predstava, što je na Bitefu već dve godine slučaj, ali nikako se ne sme dovoditi u pitanje kvalitet manifestacije koja postoji 44 godine i koja je za to vreme izgradila veliki ugled u svetu, a ima ga čak i sada, u velikoj konkurenciji novih evropskih festivala koji imaju ogromne budžete. Pogrešno je, a donekle može biti i pogubno po društvo, mišljenje nekih političara, da je u vremenu krize najbezbolnije sankcionisati kulturne manifestacije. Upravo u vreme krize, društvo je sklono dezorijentisanosti i duhovnom kolapsu koji prati materijalni... I baš tada treba zadržati prisebnost, i, koliko god to bilo teško, insistirati na promociji kvalitetnih kulturnih programa, koji nažalost, u svetu koji je postao globalno tržište, imaju veoma visoku cenu.
Неравноправна борба природе и уметности обележила је и треће фестивалско вече на Палићу. Црни облаци, па пљускови у више наставака растерали су и оно мало гледалаца са Летње позорнице учинивши прекјучерашњи, вечерњи сегмент главног Такмичарског програма чисто „елитном“ ствари за тек неколико десетина упорних посматрача, жељних да сазнају „шта је било до краја“. Срећом 17. фестивал европског филма, сем у ударним терминима од 21 и 23 сата, нуди у Суботици практично целодневни програм са филмовима из осталих, само формално мање важних селекција. Да се нико не осети ускраћеним, главни програм се репризира сутрадан у суботичким биоскопима, додуше у подне, па коме одговара нек изволи. А кажемо срећом, јер се главни програм уопште не мора третирати као најважнији, судећи по виђеним филмовима у досадашњем току фестивала, ни по значају, ни по дометима. Не без икаквих квалитета, али у целини сасвим просечни или на правом креативном разлогу неутемељени, за нама тако остају, белгијско - француски филм „Барони“ Набила Бен Жадира и пољски „Наличје“ Бориса Ланкоша.
Истичемо зато од, трећег дана фестивала стартован програм „Eco Dodž“, селекцију дугометражних документараца на теме загађења и заштите животне средине, глобално и локално. Реч је, како је селектор овог програма Игор М. Тохољ најавио, о филмовима: како шок третмана тако и заобилазних стратегија, филмовима реалног ангажованог приступа и стилизације креативног документаризма, који не занемарује естетику и гледаоцу оставља могућност вишеслојног тумачења. Управо стратегију шока али и тактику мимикрије примењују у свом филму „Климоглавци поправљају свет“ Енди Бихлбаум и Мајк Бонано. Њих двојица обучени у пристојна јапи одела, наоружани менаџерским дискурсом и подржани лажним сајтовима које су сами отворили, улећу у системе неких од највећих америчких компанија, бар на кратко правећи тоталну збрку и изазивајући панику међу водећим финансијским протагонистима слободног тржишта. Рецимо, лажно се представљајући као чланови америчког гиганта хемијске индустрије Дау (Dow) доспевају у вести Би - Би-Си- ја где саопштавају да је компанија одлучила да жртвама хемијске катастрофе у Бопалу, у Индији, исплати 12 милијарди долара. За пар сати поменута компанија је на берзи изгубила око две милијарде долара, а преваранти су убрзо раскринкани.
Њихова хумана, а за капитал шокантна вест открила је (потврдила) ко је у целој причи врховни хохштаплер, како се тргује животима људи трећег света, практично указујући на моралну проблематичност ноелибералног капитализма и као глобалног политичког пројекта. На удару овог двојца антикорпорацијских ПР и медијских герилаца (инструктивно је како се оружја моћних противника могу искористити против њих самих) у филму су се нашле и компаније „Exxon“, „Halliburton“ и Х.У.Д. Филм „Климоглавци поправљају свет“ је немогуће у свим његовим детаљима, колико грубим толико и суптилним конотацијама, препричати и објаснити што га експресно препоручује за гледање.
Arheolozi su pronašli ostatke drvenog kruga nedaleko od čuvenog spomenika u Viltšajru. Nekoliko stotina metara dalje od Stounhendža, pronađen je šanac u kom su se nalazili ceremonijalni spomenici od drveta, saopštio je profesor Vins Gefni sa Univerziteta u Birmingemu.
"Pošto se do sada mislilo da je spomenik stajao usamljen i potpuno izolovan, ovo otkriće promeniće način na koji posmatramo njegovu okolinu", rekao je on.
Drvena verzija Stounhendža pronađena je samo dve nedelje nakon početka planiranog trogodišnjeg projekta istraživanja tla oko spomenika, u kom učestvuju stručnjaci iz Britanije, Austrije, Nemačke, Norveške i Švedske.
Projekat "Skriveni pejzaž" za zadatak ima mapiranje nekoliko kvadratnih kilometara oko Stounhendža, uz korišćenje najmodernije tehnologije geofizičkog istraživanja.
Profesor Gefni dodao je da ovakvo otkriće u okolini spomenika nije pronađeno u poslednjih 50 godina.
U gradu Basano del Grapa, koncertom sa legendarnim italijanskim violinistom Utom Ugijem, Beogradska filharmonija velikim uspehom počela šestodnevnu turneju po Italiji. Prisustvovalo više od 800 ljudi. Beogradska filharmonija sa velikim uspehom počela je šestodnevnu turneju u Italiji, koncertom sa legendarnim italijanskim violinistom Utom Ugijem u gradu Basano del Grapa. Kako je saopštila Filharmonija, koncert je održan sinoć među zidinama tvrđave "Ecelini", pred više od 800 ljudi. Filharmonija je sa legendom italijanskog violinizma Ugijem i kanadskim dirigentom Mišelom Brusoom, izvela uvertiru iz opere Riharda Vagnera "Majstori pevači", "Violinski koncert" i "Četvrtu simfoniju" Petra Iljiča Čajkovskog. Na samo nekoliko desetina kilometara od rodnog mesta Stradivarija, Ugi je na jednoj od njegovih najstarijih i najvrednijih violina ostavio publiku bez daha svirajući Violinski koncert Čajkovskog. Nakon što je u dva navrata prekinuo ovacije publike, čiji je očigledno miljenik, da bi pohvalio "fantastični orkestar Beogradske filharmonije" Ugi je na bis odsvirao i Paganinijevu "Fantaziju", istaknuto je u saopštenju. Koncert je održan u okviru festivala Muzičko leto, na kome će u regionu gostovati muzičari iz 19 zemalja, u okviru 400 muzičkih, plesnih i pozorišnih događaja. Filharmonija je najavila da će večeras sa istim dirigentom, solistom i programom, nastupiti u Modeni, u mondenskom ambijentu vile Meridiana. Iz rodnog grada Pavarotija i mesta u kome se nalazi fabrika Ferarija, Filharmonija putuje u Ravelo, primorski grad na jugu Italije gde će 24. jula, kao krunu turneje, održati koncert na jednom od festivala sa najdužom tradicijom u Italiji, na kome učetvuju neki od najboljih regionalnih orkestara, među kojima i Santa Ćećilija iz Rima. Koncertom na veličanstvenom vidikovcu Vile Rufolo, Beogradska filharmonija završiće turneju u Italiji.
Nezavisne novine 23.07.2010 21:23 U Londonu će, u Nacionalnoj galeriji, biti postavljena velika izložba radova italijanskog renesansnog majstora Leonarda da Vinčija. Neki od radova nikada do sada nisu bili izlagani u Velikoj Britaniji. Izložba će trajati od novembra 2011. do februara 2012. godine. Postavka će biti najkompletnija izložba radova Leonarda da Vinčija (1452-1519) u Velikoj Britaniji. Nacionalna galerija će istražiti "Leonardovu potragu za savršenošću u njegovom prikazu ljudskih oblika". Brojni radovi biće pozajmljeni iz vodećih svetskih muzeja među kojima su "Ermitaž" iz Sankt Peterburga, "Luvr" iz Pariza i Vatikanska pinakoteka.
Danas se završava 17. Festival evropskog filma na Paliću
Danas se završava 17. Festival evropskog filma na Paliću
SrbijaNet 23.07.2010 20:22
Na Letnjoj pozornici na Paliću večeras će biti završen 17. Festival evropskog filma, na kojem su od 17. jula prikazana 22 filma u dva takmičarska pograma i veći broj ostvarenja u pratećim ciklusima. Na više lokacija na Paliću i u Subotici publika je mogla da vidi igrane i dokumentarne, duge i kratkometražne filmove iz tridesetak nacionalnih kinematografija. Za nagrade u glavnom takmičarskom programu konkuriše 12 filmova.
Članovi žirija su Jana Puskala (Jaana Puskala) iz Finskog filmskog instituta, slovenačka glumica Iva Krajnc, filmski kritičar iz Beča Hans Kristijan Lajtih (Hans ćristian Leitić), izraelski reditelj Eran Kolirin i srpski reditelj Vladimir Paskaljević. Oni će dodeliti nagradu za najbolji film - Zlatni toranj, za najbolju režiju - Palićki toranj, kao i Specijalnu nagradu žirija. U drugom takmičarskom programu "Paralele i sudari" prikazano je 10 fimova koji se uglavnom bave problemima istočne Evrope.
Najboljem od njih medjunarodni žiri kritike dodeliće "Tolerans avord" (Tolerance Award). Članovi su profesorka istorije filma i estetike na Univerzitetu u Parizu i filmski kritičar Eženi Zvonkin (Eugenie Zvonkine) i novinari i kritičari Stefan Dobriou (Rumunija) i Vladan Petković (Srbija). Kao poslednji u glavnom takmičarskom programu večeras će biti prikazan ruski film "Kako se završilo leto" Alekseja Popogrebskog, mračni triler o učesnicima polarne ekspedicije.
Nakon proglašenja pobednika i uručenja priznanja, biće prikazan, van konkurencije, francuski film "Turneja". To je rediteljski debi glumca Matjea Amalrika, snimljen u kombinaciji komedije i drame. Na festivalu su održani i stalni programi - "Mladi duh Evrope", koji je predstavio alternativna ostvarenja na video bimu, i "Novi madjarski film" u sali Otvorenog univerziteta u Subotici, ciklus "Novi belgijski film" i drugi.
Na otvaranju festivala uručene su nagrada "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskom filmu reditelju Goranu Markoviću i nagrada "Erste Underground spirit" za izuzetno umetničko stvaralaštvo na polju nezavisnog filma reditelju Želimiru Žilniku. Inostrani dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka", slavni reditelj Kosta Gavras nije doputovao na Palić da lično primi priznanje.
