Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
'Anđeo čuvar' Paula Koelja na prvom mestu hitova u junu
'Anđeo čuvar' Paula Koelja na prvom mestu hitova u junu
SrbijaNet 15.07.2010 17:50
Ponovo se potvrdilo da svaka nova knjiga Paula Koelja odmah nakon što se pojavi kod nas zauzima vodeće mesto na listama bestselera, kao što je slučaj sa romanom "Andjeo čuvar" koji je prvi na listi najtraženijnih knjiga u junu mesecu prema anketi vituelne Knjizare.com. U junu je u anketi učestvovalo samo 10 knjižara, ali ako se uzme u obzir da je medju njima najmoćniji lanac knjižara "Delfi" onda lista dobija na težini.
Važan pokazatelj su i ostalih šest beogradskih knjižara (Beopolis, Dereta, B92 Shop, Klub knjizara Madlenianum, Plato, Stubovi kulture) jer one su u centralnoj zoni grada i imaju njaveći promet.
Izvan Beograda u anketi su učestvovale samo knjižare u Subotici, Zrenjaninu i Herceg Novom, a izostale su iz Republike Srpske i ostalih gradova Crne Gore, što smanjuje uvid u interesovanje čitalaca u širem okruženju, ali i u tako značajnim centrima i univerzitetskim gradovima u Srbiji kao što su Novi Sad, Kragujevac, Niš...
Neobjašnjivo, ali verovatno je pouzdano, da se prvi roman Haleda Hoseinija "Lovac na zmajeve" traži i posle više od tri godine, jer se nalazi na drugom mestu, dok je treće zauzeo roman "Voda iz kamena" Ljiljane Habjanović-Djurović. Tragično samoubistvo Bekima Fehmiua svakako je podstaklo interesovanje za njegevo memoarsko delo "Blistavo i strasno" koje je na visokom četvrtom mestu,a nije ga bilo na listama hitova ni kada je objavljeno.
Predstavljanjem djela poznate mađarske spisateljice Ildiko Lovaš na Trgu pjesnika u Budvi, počeo je književni program ovogodišnjeg festivala Grad teatar. Reč je o devojačkom romanu „Španska nevesta“ (izdavač beogradska „Fabrika knjiga“), uzbudljivoj priči koja paralelno prati povesti dve junakinje u njihovom pokušaju da shvate život i pronađu njegov smisao. Roman teče u dva glasa - prvi je glas žene mađarskog pisca Geze Čata (1887 - 1919), koju je ubio, da bi na kraju i sam tragično završio - popio je otrov kada su ga jugoslovenske vlasti uhvatile prilikom pokušaja da pobegne u Mađarsku. Drugi tok priče smešten je u 80. godine dvadesetog veka, tako da čitalac prati dve drame - jednu pred krah Austrougarske i drugu pred kraj velike Jugoslavije. Priča o Gezi Čatu i njegovoj ženi koja čita dnevnik pisca, tajanstvena je i opasna drama s tragičnim krajem, a storija devojke koju su učili bratstvu i jedinstvu koje će se ubrzo pokazati kao prevara, lirsko je, spisateljski izuzetno vešto sklopljeno delo. Na svoju spisateljsku veštinu i izuzetno bogat prozni svet, Ildiko Lovaš skrenula je pažnju čitalaca još 2005, kada je objavila zbirku priča „Via del Corso“. Ovogodišnji Trg pjesnika predstaviće dela koja su se učinila zanimljivima u prethodnoj izdavačkoj godini, ukazivaće na domete naizgled zaboravljenih autora, govoriće o graničnim područjima književnosti i jezika, književno-umetničkom prostoru Centralne Evrope, a predstaviće i izdavačke poduhvate potvrđenog kulturološkog značaja. Drugo veče Trga pjesnika pripada lingvistkinji iz Crne Gore Slavici Perović, a tu su i Vladimir Vojinović, mladi crnogorski prozaista, dramatičar Nebojša Romčević, crnogorski autor Dragan Nikolić, brat čuvenog reditelja Živka Nikolića, pisac Božo Koprivica, kulturološkinja Divna Vuksanović, kao i drugi značajni stvaraoci i teoretičari, poput Zvonka Karanovića, dr Ivana Čolovića, Slađane Bukovac, Ratka Božovića. Pored stalnih saradnika Trga, Božene Jelušić i Dragana Radulovića, publika će videti i Dejana Ilića, Slađanu Novaković, Mitju Velikonju, Novicu Samardžića, Biljanu Mišić-Ilić, Vladimira Arsenijevića, Sašu Ćirića, Jakova Sabljića, urednicu Trga Svetlanu Ivanović.
Ovogodišnji Beogradski letnji festival trajaće do 8. avgusta, a posvećen je 30-godišnjici muzičkog pravca „novi talas“ Koncertom evropskog baroknog orkestra EUBO i A mi aire iz Španije sinoć je u Kolarčevoj zadužbini svečano otvoren Beogradski letnji festival - Belef. Sinoć je na Beogradskoj tvrđavi iza Prirodnjačkog muzeja koncert održao i bend Disciplina kičme.
Ovogodišnji Belef traje od 16. jula do 8. avgusta i biće posvećen 30-godišnjici muzičkog pravca „novi talas“. Svi programi u okviru Belefa su besplatni, osim koncerata, za koje će karte koštati od 300 do 600 dinara.
Od bendova iz doba „novog talasa“ nastupiće Električni orgazam, Jura Stublić i Film, Pankrti, slovenački kantautor Zoran Predin, Davorin Bogović i andergraund veterani Supernaut. Najavljeni su i nastupi grupa Darkvud dab, Obojeni program, Lira Vega, Popečitelji, Nežni Dalibor, Repetitor, Multietnička atrakcija, Svi na pod, Kazna za uši, Petrol, Gengbengers, Žene kese, Virvel, Ola horhe, Gatuzo i Transbalkan dezorganizejšen. Ove godine uveden je novi program „Otvoreni bioskop“, u kojem će biti predstavljeni kratkometražni, alternativni, autorski i dokumentarni filmovi iz regiona. „Otvoreni bioskop“ počinje 19. jula, projekcijom filma „Sretno dijete“ Igora Mirkovića.
Scenski program izvodiće se od Knez Mihailove, preko Kalemegdana do Ušća. Nastupiće i 16 mladih akrobata iz francuskog Nacionalnog centra za cirkuske veštine s predstavom „Urban rebits“.
Festivala evropskog filma Palić biće otvoren večeras u 21 sat na Letnjoj pozornici kraj jezera, najpre uručenjem nagrade „Aleksandar Lifka“ domaćem reditelju Goranu Markoviću za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji i nagrade „ERSTE Underground Spirit“ Želimiru Žilniku za izuzetan doprinos na polju nezavisnog filma, a potom i projekcijom filma „Žena sa slomljenim nosem“ Srđana Koljevića. Pored navedenih autora, na Paliću će ove godine gostovati autori većine filmova iz festivalskog programa. Festivalski program čini devet filmskih selekcija: Takmičarski program, Paralele i sudari, Mladi duh Evrope, Novi belgijski film, Novi mađarski film, Eco Dox, Dečji program, kao i Omaž programi dobitnika nagrade „Aleksandar Lifka“ i ERSTE Underground Spirit, koji su trajali do danas. Na ovogodišnjem Festivalu, biće prikazano više od 60 igranih i oko 15 dokumentarnih filmova iz 30 nacionalnih kinematografija. Pored već tradicionalnih lokacija - Letnja pozornica, bioskop „Jadran“ u Subotici, Velika terasa na Paliću, bioskop „Eurocinema“ na Otvorenom univerzitetu u Subotici, filmovi će biti prikazivani i u renoviranom Art bioskopu „Aleksandar Lifka“ u Subotici, nastalom na mestu nekadašnjeg bioskopa „Lifka“. U okviru Festivala, biće održan i muzički program na dve lokacije - Ženski štrand (LMX VIP stage) na kom će, između ostalih, nastupiti Zvonko Bogdan, i Jachting klub (Balanso After party DJ’s) gde će nastupati Balanso DJ tim.
Prvi "Gradski tamburaški festival" biće održan u na Trgu dr Zorana Đinđića u Zrenjaninu od 30. jula do 1. avgusta, najavili su danas organizatori. "Gradu je izuzetno zadovoljstvo što će biti domaćin ovom festivalu i očekujemo da će ta manifestacija biti tradicionalna", rekao je predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton na konferenciji za novinare.
Kako su rekli organizatori, na festivalu na kome će se nadmetati tamburaški orkestri iz čitave Srbije i šire, do sada su se prijavila kulturno umetnička društva i tamburaški orkestri iz Zrenjanina, Elemira, Aradca, Knićanina i Novog Sada, a konkurs za učešće još je otvoren.
Organizatori, nevladina organizacija "Gradski tamburaški festival", najavila je i da će u sklopu festivala biti organizovan dečji program, "Etno festival", takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša, a predstaviće se i udruženja vinara i vinogradara iz Aradca i Orlovata.
Beogradska filharmonija gostovaće na tri letnja festivala u Italiji u gradovima Basano del Grapa, Modena i Ravelo od 20. do 25. jula, gde će nastupiti sa legendarnim italijanskim violinistom Utom Ugijem i kanadskim dirigentom Mišelom Brusoom. Kako je saopštila BF, naš orkestar na gostovanju u Italiji sviraće Violinski koncert i Četvrtu simfoniju Petra Iljiča Čajkovskog i odlomke iz opere „Majstori pevači“ Riharda Vagnera.
Na festivalu „Muzičko leto“ u gradu Basano del Grapa na severu Italije, koji će tokom dva letnja meseca biti domaćin 400 muzičkih, plesnih i pozorišnih događaja u izvođenju umetnika iz 19 zemalja, Beogradska filharmonija nastupiće 21. jula. Dan kasnije u Modeni Filharmonija će svirati u vili La Meridiana u mondenskom ambijentu nekadašnjeg plemićkog poseda, koji je sada prostor za ekskluzivne događaje.
Beogradska filharmonija je kao krunu svoje šestodnevne turneje najavila koncert 24. jula na festivalu u primorskom gradu Ravelo, na kome učestvuju neki od najboljih regionalnih orkestara, među kojima i Santa Ćećilija iz Rima.
Ovogodišnji festival u Ravelu, koji ima najdužu tradiciju u Italiji posle firentinskog Mađo muzikale, otvorio je holivudski glumac Džon Malkovič.
Italijanski mediji koncerte Beogradske filharmonije najavljuju kao veliki muzički događaj koji će obeležiti jedan od najpriznatijih violinista našeg vremena, kvalitetan međunarodno priznati orkestar i atraktivni program.
Nove tendencije aktuelne umetničke scene regiona i Evrope biće prikazane u Beogradu. Beogradski letnji festival ove godine se održava pod sloganom "Na novom talasu", a segment vizuelnih umetnosti otvoriće projekat BRAART "Sav taj veš" organizovan u saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, a koji obuhvata objekte, video rad i instalacije.
Ove eksponate zainteresovani mogu pogledati u izlozima Biblioteke grada Beograda, Galerije Singidunum, Goethe Instituta, Pozorišta "Boško Buha" i u Galeriji Turističke organizacije Beograda (TOB) u Kulturnom centru Beograda.
Publika je u prilici da vidi doktorski rad Miška Pavlovića "Bioumetnost u gradskom prostoru" u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti (FLU), a od utorka, 20. jula će se predstaviti Ugo Dosi (Italija, Nemačka) u Galeriji TOB-a.
Izložba fotografija o Novom talasu Miladina Jeličića-Jele biće otvorena u sredu, 21. jula u knjižari "Ilegala" nakon čega će biti održana tribina na kojoj će učestvovati Moma Rajin, Dragan Ambrozić Koja i Srđan Gojković Gile.
Od petka, 23. jula zaiteresovani će biti u prilici da pogledaju izložbu "Drimlajk" (Dreamlike) u okviru projekta Asocijacije za savremenu umetnost BILDETAGE iz Beča (Austrija) u Galeriji FLU-a.
Gost 17. Festivala evropskog filma na Paliću danas je bio mladi reditelj iz Belgije Nabil Ben Jadir, koji učestvuje u glavnom takmičarskom programu sa debitantskim dugometražnim filmom "Baroni". Uključio sam dosta autobiografskih elemenata u priču o našoj marokanskoj zajednici u predgrađu Brisela, u kojoj sam odrastao, rekao je Jadir na konferenciji za novinare. Film spaja komediju i socijalnu dramu, prikazujući grupu drugara iz detinjstva koji se bliže 30-im godinama i moraju da se suoče sa realnim životnim problemima. Tu su i njihove porodice i sukobi između tradicionalnih principa jedne etničke zajednice i modernih shvatanja života. Nažalost, ovaj film je videla samo malobrojna publika, jer je kiša sinoć rasterala većinu gledalaca sa Letnje pozornice. Jadir je kazao da je i sam bio "baron" i objasnio da je to žargon za one koji provode vreme ne radeći ništa. "Bilo je divno sa mojim drugarima, ali ako sam hteo da napravim nešto od svog života, morao sam da napustim džabalebarenje. Film je bio moj način za taj beg", rekao je belgijski autor.
Jadir: U Belgiji lako snimiti film Na Palićkom festivalu ove godine se u ciklusu posvećenom nacionalnim kinematografijama prikazuje program "Novi belgijski film". Objašnjavajući aktuelni bum belgijske kinematografije na međunarodnoj sceni, Jadir je primetio da je dugo vladala generacija od dva-tri cenjena autora, uz dominaciju slavne braće Darden, ali da se sada pojavila nova generacija autora. "Umetničke, pa i filmske škole u Belgiji su besplatne, a lako se može doći do kamere, pa svi snimaju filmove", rekao je Jadir, dodajući da on nije ni završio filmsku školu, ali je oduvek pasionirani gledalac filmova. Na pitanje o umetničkim uticajima, odgovorio je da je sigurno puno "pokupio" iz bioskopa, ali da su "Baroni" njegova lična priča i da je glavni uticaj došao iz same stvarnosti. Za razliku od drugih zapadnoevropskih kinematografija, koje se često bave temom imigracije, "Baroni" su prvi belgijski film o nekoj etničkoj manjini. "Bitno je što je to komedija i ova grupa ljudi je prikazana na vedriji način, bez nasilja, drugačije od slike koja je o zajednici Marokanaca dominantna u belgijskim medijima. To je pogled iznutra, iskren je i naišao je na odličan prijem publike", izjavio je Jadir. O radu na ovom projektu govorili su i njegovi saradnici montažer Damjen Kejo i producentkinja Dijana Elbaum.
"Ulični dani" – realnost narkomanije i sovjetske vladavine
Gruzijski reditelj Levan Koguašvili (37) predstavio je svoj film "Ulični dani" koji učestvuje u drugom takmičarskom programu Palićkog festivala "Paralele i sudari". To je porodična drama na temu narkomanske zavisnosti, ali i portret generacije vaspitavane u sovjetskom periodu.
"Moj film je realističan, nije dokumentaran, ali je baziran na stvarnim životnim iskustvima. Mnogo ljudi se nije prilagodilo prilikom promene sistema, nisu mogli da uhvate priključak i to je sada izgubljena generacija", rekao je on. "To je tužno, ali je inspirativno za umetnika", kazao je Koguašvili, koji je režiju studirao i u Rusiji i u Americi.
Veče aktivnog čitanja poezije "Pesničenje" biće održano 22. jula na Velikoj terasi na Paliću, u okviru pratećeg programa 17. Festivala evropskog filma, najavili su organizatori. Program "Pesničenja" biće održan nakon projekcije filma iz festivalske selekcije "Mladi duh Evrope".
"Pesničenje" je nastalo kao inicijativa umetničke grupe "Škart" u novembru 2008. godine sa ciljem da promoviše novu formu predstavljanja i razmene stvaralaštva.
"Pesničenje" podržava pojedince i grupe koji pišu poeziju van klasičnih i afirmisanih poetskih krugova.
U proteklih 17 meseci organizovano je 16 festivala poezije i više manjih događaja u Beogradu, kao i devet gostovanja u šest gradova (Pančevo, London, Leskovac, Riga, Vranje i Novi Sad).
Prikupljenim novcem od prodaje ulaznica izdato je 11 knjiga poezije, a tokom marta je organizovana radionica slema (ulične poezije).
Do sada je na sceni nastupilo više od 450 pesnika, performera, kantautora, strip autora i drugih umetnika i izvođača.
Festival evropskog filma na Paliću održava se od 17. do 23. jula. Na festivalu se ove godine prikazuje više od 75 igranih i dokumentarnih filmova, u devet programskih selekcija.