Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Čitalačka publika u Srbiji najviše je zainteresovana za memoare. Stručnjaci kažu da je razlog tome što čitalac ima potrebu da sa vremenske distance i iz drugog ugla sagleda šta mu se desilo i zašto. Na domaćim listama traženih knjiga sve su zastupljeniji memoari. Posebnu pažnju privlače dela autora koji su svakodnevno beležili karakteristične trenutke političkog života i verodostojno prikazuju važne događaje i ličnosti naše nedavne istorije. Pred policama na kojim su memoari češće se zastaje. Tu su knjige u kojima su zabeležene male stvari svakodnevice i značajne činjenice naše epohe. Memoari mame pažnju čitalaca različitih generacija, od mladih koji žele da steknu znanja, do starijih koji žele da ih upotpune činjenicama koje im nisu bile dostupne ili prosto da izbegnu zamke varljivog sećanja. Politikolog Jagoš Đuretić kaže da današnji čitalac ima potrebu da, demontažom političkih procesa i odnosa među ličnostima, sebi objasni propast zemlje i sve što ju je snašlo. Drugo izdanje dela "Političko groblje" potvrda je interesovanja čitalaca za priče svedoka i učesnika o presudnim istorijskim događajima i ličnostima koje uticale na te događaje obeleživši drugu polovinu 20. veka i prvu deceniju tekuć "Ljude zanima šta je to što je nekad bilo, pa smo došli u ovakvu situaciju. U suštini, to je moja životna politička priča", kaže autor Slavoljub Đukić. U ovom nizu su dakle svedocenja koja privlace paznju publike i daju doprinos istoriji.
U Turskoj su konačno odahnuli: Unesko nije skinuo sa Svetske liste baštine mnogobrojne kulturnoistorijske spomenike koji se nalaze u drevnom delu Istanbula. Komitet za svetsku baštinu Uneska koji se sastao u Braziliji, jednoglasno je odbacio predloge da se Istanbul stavi na listu ugrožene baštine i dao je gradu na Bosforu još jednu priliku da ispravi greške koje su poslednjih godina pravljene u održavanju blaga koje su u nasleđe ostavile dve epohe: vizantijska i otomanska. Nadležne službe sada treba, upozoravaju stručnjaci, da izvuku pravo naravoučenije, kako se više ime Istanbula ne bi povlačilo po stručnim skupovima i na stranicama svetske štampe. Turski zvaničnici su upozoreni da ubuduće moraju dosledno da poštuju odredbe Konvencije o zaštiti arheološkog nasleđa, koja je usvojena pre nekoliko decenija na Malti. Stručnjaci Uneska su od 2006. godine u više navrata upozoravali Tursku da se ne igra svojim ugledom, da mora da održava te spomenike po međunarodnim standardima. Posebno se ukazuje – kako su iz Brazilije preneli lokalni mediji – na bolni sudar starog i novog, na najezdu betona i gvožđa koji mogu da ugroze trošne crkve i džamije, drevni vizantijski zid, hipodrom i druge građevine koje su uglavnom podizane krajem prvog i početkom drugog milenijuma. U Unesku su svesni tog izazova, ali zahtevaju da se, više nego dosad, vodi računa o očuvanju autentičnosti starog dela grada koji je na Svetskoj listi baštine, da se bezbolno pomire staro i novo. Stručnjaci posebno zaziru od izgradnje metroa (i mosta) iznad gradske četvrti Halič, koji bi mogao da uzdrma stare građevine i da oskrnavi pogled na taj deo grada a posebno na čuvenu Sulejmanovu džamiju. Strahuje se, takođe, i od planirane izgradnje tunela ispod Bosfora, odnosno prilaznih puteva ka toj saobraćajnici koja ispod moreuza treba da spoji dva kontinenta: Evropu i Aziju. Upozorenja iz Brazilije su u Istanbulu već izazvala polemike. Oni radikalniji kao da su to jedva dočekali i kažu da bi od izgradnje metroa i tunela možda trebalo i odustati, dok su oni razložniji za ponovno preispitivanje tih projekata, za pomirljivo rešenje koje bi zadovoljilo narasle potrebe 15-milionskog megalopolisa, ali tako da ne ugrozi kulturnoistorijske spomenike. Ali, nije sve tako crno kao što to na prvi pogled izgleda. Unesko je pohvalio Istanbul što je blokirao dogradnju luksuznog hotela „Četiri sezone” u starom jezgru grada i što je započeo restauraciju građevina od drveta koje su nastale u vreme Otomanskog carstva.
Međunarodno Trijenale proširenih umetničkih medija, prvi put organizovano u Beogradu, predstavlja od 5. avgusta radove oko 500 umetnika iz 45 zemalja u domenu video arta, performansa, digital arta i drugih novih umetničkih medija. Svečano otvaranje izložbe radova objedninjenih na temu "Otvorena svest - Otvoreni svet", je u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu, u organizaciji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).
Osim u "Cvijeti", radovi umetnika iz celog sveta - od Austalije i Indonezije do Japana i Portugala, biće predstavljeni i u Studentskom kulturnom centru, Poštanskom muzeju, Galeriji Ikar u Zemunu i Likovnom salonu u Trsteniku. Trijenale je osmišljeno kao prezentacija novih medija i komunikacijskih kodova, a radovi umetnika izabrani su na osnovu konkursa. Između ostalog, Trijenale obuhvata i performans "Mantra" Colma Clarka (live streaming) na relaciji Belfast-Beograd - performans će uživo biti izveden u galeriji u Belfastu, a publika u Beogradu će ga istovremeno prtiti na projekcionom platnu. Na otvaranju Trijenala ispred "Cvijete" umetnička grupa Kvart izvešće performans "Kreakcija", a Ilija Ilić predstaviće interaktivnu instalaciju i performans "Krug". Program će pratiti i koncert benda Xanax. Trijenale će biti otvoreno do 20. septembra.
Beogradska izdavačka kuća "Laguna" predstavila je danas novo izdanje - knjigu jednog od najčitanijih argentinskih autora Markosa Aginisa "Pasiju po Karmeli". "Pasija po Karmeli" je izuzetna priča o ljubavi između kubanske lekarke i argentinskog ekonomiste u srcu kubanske revolucije koji grade svoju tešku i iskrenu ljubav na jednom od najtrusnijih i najromantičnijih poprišta latinskoameričke istorije, kazala je PR "Lagune" Vanja Gavrovski na konferenciji za novinare.
Ona je istakla da je pisac naslovom ovog dela želeo da naglasi višeznačnost reči "pasija". Pasija koja se odnosi na ljubav, ali i na snagu ideala, patnju, uživanje, spas i težnju ka slobodi.
- Borba osećanja između glavnih junaka odvija se naporedo sa vrtoglavim bleskovima realnosti i stvara napetost od prve do poslednje stranice. Ritam pripovedanja istovremeno teče, obavija i potresa kao ritam muzičkih pasija. Ne bi trebalo da čudi što je ovo delo, u kojem se smenjuju glasovi junakinje, njenog ljubavnika i sveprisutnog pripovedača, napisano po modelu Bahovog kontrapunkta, ocenila je Gavrovski.
Prema njenim rečima, autor brojnih romana koji su doživeli nezaboravne književne uspehe u Argentini sa odjđecima u inostranstvu gde su prevedena njegova najistaknutija dela, nakon niza eseja koji su uzburkali javno mnjenje unutar i izvan Argentine, očekivano se vratio umetničkoj prozi.
- Stilski prefinjeno delo u kontrastu sa strahotama rata i progona iznedrilo je jednu od najlepših ljubavnih priča latinoameričke književnosti, smatra Gavrovska.
Knjigu objavljenu u Argentini 2008.godine na srpski je prevela Ljiljana Popović Anđić.
U najavi serija letnjih koncerata "Zvuci kraj fontane"
U najavi serija letnjih koncerata "Zvuci kraj fontane"
Glas javnosti 05.08.2010 20:26
Letnji muzički program na otvorenom, ciklus koncerata "Zvuci kraj fontane" koji je pre pet godina pokrenula Muzička redakcija Kulturnog centra Beograda (KCB), počinje u petak, 6. avgusta, koncertom ženskog vokalnog kvinteta iz Niša "Divas Voice" ispred fontane u Knez Mihailovoj ulici. Kako je najavio KCB, ovogodišnji "Zvuci kraj fontane" ponudiće beogradskoj publici i turistima odabran kulturni program sa profesionalnim i atraktivnim izvođačima. Ciklus koncerata otvoriće niški kvintet koncertom koji počinje pola sata pre podneva, a potom će u 18.30 kraj fontane nastupiti mlada beogradska kompozitorka i pevačica Jovana Backović sa programom Balkanski svetovi.
Backovićeva će se predstaviti autorskom muzikom inspirisanom tradicionalnom i duhovnom muzikom Balkana. Mlada autorka je pre četiri godine diplomirala kompoziciju na beogradskom Fakultetu muzičke umetnosti u klasi Milana Mihajlovića. Komponuje muziku za igrane i dokumentarne filmove, kao i za pozorišne predstave. Trenutno je glavna sfera njenog interesovanja elektroakustička muzika, kojom se bavi i na svojim doktorskim studijama. Ciklus koncerata "Balkanski svetovi" deo je istraživanja muzičkih "identiteta" srpske muzike u okviru Balkana. Projekat je otvoren i kreće se od solo nastupa autorke do saradnje sa jednim do nekoliko muzičara koji daju svoj pečat autorskoj muzici. U slučaju kiše, program će se održati u galeriji Artget KCB-a.
U ciklusu koncerata "Zvuci kraj fontane" do 27. avgusta nastupiće ansambl "Fanfare" (Velika Britanija) sa muzikom inspirisanom tradicijama Balkana, Konsort flauta "Jakov Srejović" sa programom "Flauta uvek i svuda" i ansambl "Flauto dolce" sa programom "Žive slike prošlosti - muzika baroka, renesanse i srednjeg veka".
Međunarodno Trijenale proširenih umetničkih medija, prvi put organizovano u Beogradu, predstavlja od 5. avgusta radove oko 500 umetnika iz 45 zemalja u domenu video arta, performansa, digital arta i drugih novih umetničkih medija. Svečano otvaranje izložbe radova objedninjenih na temu "Otvorena svest - Otvoreni svet", je u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu, u organizaciji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).
Osim u "Cvijeti", radovi umetnika iz celog sveta - od Austalije i Indonezije do Japana i Portugala, biće predstavljeni i u Studentskom kulturnom centru, Poštanskom muzeju, Galeriji Ikar u Zemunu i Likovnom salonu u Trsteniku. Trijenale je osmišljeno kao prezentacija novih medija i komunikacijskih kodova, a radovi umetnika izabrani su na osnovu konkursa. Između ostalog, Trijenale obuhvata i performans "Mantra" Colma Clarka (live streaming) na relaciji Belfast-Beograd - performans će uživo biti izveden u galeriji u Belfastu, a publika u Beogradu će ga istovremeno prtiti na projekcionom platnu. Na otvaranju Trijenala ispred "Cvijete" umetnička grupa Kvart izvešće performans "Kreakcija", a Ilija Ilić predstaviće interaktivnu instalaciju i performans "Krug". Program će pratiti i koncert benda Xanax. Trijenale će biti otvoreno do 20. septembra.
U Vrnjačkoj Banji, pored takmičarskog programa, biće prikazano i nekoliko filmova mladih autora, filmovi iz produkcije susednih zemalja, a jedno veče biće posvećeno glumcu Bati Stojkoviću Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Vanji biće ove godine održan od 10. do 14. avgusta, a za najbolji scenario takmičiće se šest domaćih filmova. Bilo je, istina, znatno više prijavljenih, ali su pojedini realizovani u inostranoj koprodukciji što se kosi sa takmičarskim pravilima festivala, a u poslednjem momentu od prikazivanja svog filma ,,Besa” odustao je Srđan Karanović. Tako će na dan otvaranja, posle prikazivanja filma ,,Nekrofilm”, u znak sećanja na scenaristu Vuka Pavlovića, u takmičarskom programu biti prikazan film „Žena sa slomljenim nosem”, scenariste i režisera Srđana Koljevića. Sutradan će na letnjoj pozornici biti prikazan film ,,Neke druge priče”, grupe autora koju čine: Ivana Juka, Ana Marija Rosi, Đorče Stavreski i Hana Slak, koji su i u ulozi reditelja, uz još Ines Tanović i Mariju Džidževu. Istog dana, u okviru takmičarskog programa, u vrnjačkom bioskopu biće prikazan ,,Srpski film”, scenarista Aleksandra Radivojevića i Srđana Spasojevića, koji je ovaj film i režirao. Ove festivalsko veče biće posebno zanimljivo zbog programa posvećenog glumcu Danilu Bati Stojkoviću. Na njega će, kako je najavljeno, te večeri publiku podsetiti njegova supruga Olga, kolege Milena Dravić, Dragan Nikolić, Petar Kralj, Milorad Mandić, Bogdan Diklić, Dušan Kovačević, Nebojša Bradić... U blizini letnje pozornice na Čajkinom brdu biće otkrivena i bista Bate Stojkovića, a ova pozornica će ubuduće nositi njegovo ime. Iste večeri u okviru programa ,,Mladi lavovi” biće prikazano pet kratkometražnih filmova mladih autora. Trećeg festivalskog dana, na pozornici ,,Bata Stojković”, biće prikazan film ,,Motel Nana” scenariste Ranka Božića i reditelja Predraga Velinovića, a u prepodnevnim satima, u salonu vrnjačke biblioteke biće održan tradicionalni simpozijum. Tema tog skupa biće odnos uloga scenarista i reditelja u srpskoj kinematografiji. Pretposlednje festivalske večeri, u konkurentskom programu za najbolji scenario, publika će videti dva filma: ,,Plavi voz” scenariste i reditelja Janka Baljka i „Flešbek”, za koji je scenario napisao Duško Premović, a film je režirao Aleksandar Janković. U subotu, posle večernjeg proglašenja pobednika, publici će biti prikazani i filmovi van konkurencije ,,Mića i okolne priče”, scenariste i reditelja Milana Nikodijevića, inače direktora ovog festivala, i ,,Selo gori... i tako”, scenariste i reditelja Radoša Bajića.
Arheolozi na Ulpijani se nadaju otkriću amfiteatra
Arheolozi na Ulpijani se nadaju otkriću amfiteatra
Blic 09.08.2010 14:26
Istraživači na arheološkom nalazištu kod Gračanice, na Kosovu, nadaju se da će otkriti amfiteatar nekadašnjeg rimskog grada Ulpijana. Koordinator arheoloških istraživanja u Muzeju Kosova Kemajl Ljuci rekao je agenciji Beta da je obavljeno aero, satelitsko i drugo snimanje, geofizičko i geomagnetsko ispitivanje i merenje, a u toku je sondiranje važnih tačaka na ostacima Ulpijane.
"Geofizičkim merenjem dolazimo do tačnih lokacija gde se nalaze kule, put, terme, druga bazilika. Analizom tih merenja dobićemo i podatake o području na kojem se prostirala Ulpijana, odnosno kasnije Justinijana Sekunda. Siguran sam da ćemo otkriti i amfiteatar antičke Ulpijane", rekao je Ljuci.
Ljuci procenjuje da se nalazište Ulpijana najverovatnije prostire na oko 120 hektara, danas uglavnom privatnog obradivog zemljišta u ataru srpskih sela Gračanice, Sušice i Lapljeg sela, dok je u vlasništvu Muzeja Kosova svega jedan hektar.
"Istraživanja su obnovljena pre sedam godina, posle višegodišnjeg zastoja. Ministarstvo kulture Kosova dalo je ovom lokalitetu prioritet, a sačinilo je i sporazum o saradnji sa Arheološkim institutom Nemačke iz Frankfurta. Tehnički smo dobro opremljeni", kazao je Ljuci.
Ove godine na istraživanju radi i jedna ekipa arheologa iz Nemačke koju predvodi Feliks Tajhner, a angažovani su i studenti iz Poljske, Češke, Španije, Nemačke i Hrvatske.
Članovi tog međunarodnog tima otvorili su više sondi u kojima su otkriveni ranohrišćanski grobovi u blizini bazilike. Cilj arheologa je, kako kažu, da na tom mestu istraže dublji sloj, iz rimskog perioda.
Član Arben Hajdari rekao je da su arheolozi našli "sef" sa kovanim novcem iz perioda cara Konstantina, a pored zida koji su otkrili, nađeni su i fragmenti keramike iz doba pre naše ere zbog čega je nužno nastaviti istraživanje.
Na Kanli kuli u Herceg Novom sinoć je uručenjem nagrada i završen je 24. Montenegro film festival, a odlukom žirija Grand Pri - Velika zlatna mimoza dodeljena je filmu "Nježni sin - Projekat Frankeštajn", reditelja Kornela Mundrucza. Zlatna mimoza za režiju ravnopravno je pripala rediteljima Rajku Grliću za film "Neka ostane među nama" i Kamenu Kalevu za film "Istočni komadi". Zlatna mimoza za najbolju mušku ulogu dodeljena je Radetu Šerbedžiji za ulogu Maneta Paripovića u filmu "72 dana", reditelja Danila Šerbedžije. Zlatna mimoza za najbolju žensku ulogu pripala je Zrinki Cvitešić za ulogu u filmu "Na putu" rediteljke Jasmile Žbanić. Posebno priznanje žirija dodeljeno je filmu "Neke druge priče", čiji su autori pet rediteljki - Ana Mari Rosi, Ivona Juke, Hana Slak, Ines Tanović i Maria Džidževa. U konkurenciji za "Zlatnu mimozu" nalazilo se 12 filmova, a o dobitnicima je, većinom glasova, odlučio žiri čiji su članovi bili Aleksandar Ris, Dejan Zečević i Bojan Bazeli.
Koncertom na Kalemegdanu večeras je završen ovogodišnji Beogradski letnji festival (Belef), koji je održan pod sloganom “Na novom talasu”. Na sceni iza Prirodnjacckog muzeja poslednjeg dana festivala nastupili su bendovi “Žene kese”, “Virvel” i “TransBalkan Desorganization”.
Na festivalu koji je počeo 16. jula nizom koncereta obeleženo je 30 godina od početka “novog talasa”, muzičkog pravca koji su pločom “Paket aranžman” 1980. lansirali “Idoli”, “Šarlo akrobata” i “Električni orgazam”.
U oblasti vizuelne umetnosti i teatra predstavljene su nove tendencije aktuelne umetničke scene regiona i Evrope, u saradnji sa inostranim kulturnim centrima.
Poseban program - “Otvoreni bioskop” predstavio je filmske festivale kratkog metra, alternativnog, autorskog i dokumentarnog filma iz regiona.
Ovogodišnji Belef, za razliku od ranijih izdanja, nije imao sopstvenu produkciju, što je posledica ekonomske krize, ali i neresšenih kadrovskih problema festivala koji trenutno nema umetničkog direktora.
