Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
"San letnje noći" Novosadskog pozorišta za kraj Tvrđava teatra
"San letnje noći" Novosadskog pozorišta za kraj Tvrđava teatra
RTV 20.08.2010 22:57
Svečanim uručenjem nagrada večeras je u Malom gradu Smederevske tvrđave završen Drugi ambijentalni pozorišni festival Tvrđava teatar. Nagradu za najbolju predstavu festivala dobila je "Kate Kapuralica" Narodnog pozorišta iz Sombora.
Za rad na toj predstavi nagrađeni su i reditelj Jagoš Marković i glumac Saša Torlaković, dok je nagradu za najbolju glumicu dobila Emina Elor za ulogu Lucifera u "Čovekovoj tragediji" Novosadskog pozorišta.
Odluku o nagradama doneo je žiri čiji su članovi glumica Đurđija Cvetić, rediteljka Ljiljana Todorović i dramaturg i kritičar iz Rijeke Matko Botić.
U konkurenciji je bilo sedam predstava, izvedenih od 11. avgusta u selekciji umetničke direktorke Tvrđava teatra Branislave Liješević.
Festival je zvanično zatvorio gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević, istakavši zadovoljstvo visokim kvalitetom glavnog i pratećeg programa, kao i odličnim odzivom publike.
Prema proceni organizatora, predstave je pratilo više od 20 hiljada građana Smedereva, ali i gostiju iz Beograda i drugih mesta.
Na samom kraju festivala, van konkurencije, nastupilo je Novosadsko pozorište sa koreodramom "San letnje noći", po motivima Šekspirovog dela. Koreografi su Laslo Bobiš, Laslo Budai i Ildiko Đeneš, a reditelj Zoltan Puškaš.
Pokrovitelji festivala Tvrđava teatar su Ministarstvo kulture Srbije, Grad Smederevo i Uneskova kancelarija u Veneciji.
Posle popravke krova, koja se ovih dana privodi kraju, Narodno pozorište dobiće do kraja godine muzej, a za sledeće leto planirana je kompletna obnova scene „Raša Plaović”. Otvaranje muzeja, prema rečima Božidara Đurovića, direktora nacionalnog teatra, predviđeno je za 22. novembar, 142. rođendan ove ustanove. Postavka će biti smeštena na mestu nekadašnjeg restorana „Boemi”, na oko 130 metara kvadratnih. Deo tog prostora zauzimaće stalna postavka, a deo tematske izložbe. Kako navodi upravnik, prostor neće služiti samo u muzeološke svrhe, već će biti mesta i za knjižaru, bife, klub prijatelja, održavanje konferencija za medije, susrete sa umetnicima i druge sadržaje u vezi sa pozorišnom umetnošću. Idejno rešenje za muzej delo je arhitekte Milana Pališaškog, a isti autor poklonio je ovoj ustanovi kulture i projekat za rekonstrukciju scene „Raša Plaović”. Pališaški je, inače, radio kompletan enterijer pozorišta u poslednjoj obnovi 1989. godine. – Na ideju o otvaranju muzeja došli smo u toku ove godine, tako da novac za to nije planiran budžetom, i najverovatnije će sva sredstva biti iz sopstvenih prihoda pozorišta i iz donacija, objašnjava Đurović. On podseća da veća obnova nije rađena već 21 godinu i da je namera uprave da to sada bude urađeno po fazama, u roku od dve do tri godine, kako nijedna proba i predstava ne bi bile odložene zbog radova. Zato će i najobimniji posao – preuređenje scene „Raša Plaović” – biti izveden u toku „mrtve” pozorišne sezone, u leto sledeće godine. Prvi uslov za to jeste da Upravni odbor Narodnog pozorišta i Ministarstvo kulture daju „zeleno svetlo” i odobre već gotov projekat arhitekte Pališaškog. Broj mesta gledališta scene „Raša Plaović” ovom rekonstrukcijom biće povećan za 40, tako da će predstave moći da prati oko 300 ljubitelja pozorišta, navodi Đurović, dodajući da će galerije ostati i da će biti napravljen parter. – Ni vizure iz kojih se gleda na scenu nisu baš najbolje. Predstava se gleda iz „ptičje perspektive”, što je dosta teško za umetnike i ograničava scenske mogućnosti. Obnovom ćemo dobiti bolje uslove za rad, dok će posetioci dobiti i udobnija sedišta, najavljuje upravnik. Ono što se neće menjati, prema njegovim rečima, jeste programska koncepcija „Raše Plaovića”. I dalje će se na nov način iščitavati srpska i svetska klasična dramska literatura, kao i najbolja ostvarenja savremene drame koje Narodno pozorište bude moglo da obezbedi.
Izložba "Keramičko posuđe kroz vekove Beograda", autora Vesne Bikić, biće otvorena u utorak, na Savskom šetalištu na Kalemegdanu, najavilo je Javno preduzeće "Beogradska tvrđava".
Na 45 izloženih printova, duž Savskog šetališta, biće prikazana keramika od 2. do 19. veka.
Posetioci Beogradske tvrđave biće u prilici da vide kako je izgledala antička keramika Singidunuma, rimsko trpezno i luksuzno posuđe, keramičko posuđe iz perioda Seoba naroda (4. i 5. vek), srednjovekovno posuđe iz kuća istraženih na Beogradskoj tvrđavi.
Pored otvaranja izložbe, na Savskom šetalištu, od 18 do 20 časova, posetioci će moći da se upoanzju sa načinom izrade keramike.
Keramičari iz Zlakusa prezentovaće tradicionalni način izrade keramike na mehaničkom grnčarskom kolu, dok će akademski keramičar Vuk Pantelić prikazati današnji način rada na grnčarskom kolu.
Izložba je sastavni deo programa 27. kongresa Međunarodnog udruženja za proučavanje rimske keramike - Rei Cretariae Romanae Fautores RCRF, koji će se održati od 19. do 26. septembra u Beogradu, u organizaciji Narodnog muzeja i Arheološkog instituta SANU, na temu "Kasnoantička i ranovizantijska keramika: kraj ili kontinuitet rimske produkcije?".
Keramičko posuđe spada među najbrojnije arheološke nalaze koji rečito ilustruju svakodnevicu, estetiku i tehnološka znanja naših predaka, objasnila je Bikićeva u najavi izložbe, dostavljenoj medijima.
"Ono je svojevrsno svedočanstvo o postojanju grada u razdoblju dugom dva milenijuma. Grad je delio sudbinu tvrđave, njene uspone i padove, istovremeno upijajući različite kulture i životne navike njegovih brojnih i raznorodnih žitelja: Rimljana, Slovena - Srba, Vizantinaca, Mađara, Dubrovčana, Turaka, Austrijanaca i mnogih drugih, a sve to na najbolji i najjasniji način ilustruje upravo keramika", dodala je autorka izložbe, viši naučni saradnik Arheološkog instituta SANU.
Negoton, rodno mesto čuvenog srpskog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, dvadesetak dana pred početak muzičke manifestacije "Mokranjčevi dani", dobilo je sva obeležja festivalskog grada. Bilbordi na centralnom trgu i prilazima gradu, podignute raznobojne festivalske zastave i program 45. septembarskih svečanosti izložen na svim vidnijim mestima u centru, samo su deo atributa muzičkog Negotina, koji će i ove godine, od 9. do 15. septembra, slaviti ime i delo svog velikana.
Mokranjčeve dane će, prema najavi organizatora, Doma kulture "Stevan Mokranjac", 10. septembra zvanično otvoriti ministar kulture Nebojša Bradić, a besednik će biti Bora Dugić (na fotografiji), muzički pedagog i muzičar.
Tokom sedam dana Festivala, na nekoliko izvođačkih scena u Domu kulture, Hramu "Svete Trojice" u Negotinu i istoimenom u Mokranju, selu porekla porodice Mokranjac, nastupiće blizu 1.500 izvođača iz zemlje i inostranstva, horova, solista i umetničkih ansambala i orkestara.
Očekuje se da Negotin, tokom tradicionalne muzičke svetkovine u septembru, ugosti i dva puta više gostiju i turista koji će doći na Mokranjčeve dane.
Festival finansijski podržavaju Ministarstvo kulture Srbije,Opština Negotin, Sektor turizma Ministarstva ekonomije i Organizacija muzičkih autora Srbije (SOKOJ).
Bioskopa nema, ili ih je sve manje, ali će preživeti, i mi ćemo im se vratiti kada se izludimo do kraja,- optimističan je glumac Bogdan Diklić, čija je monografija promovisana na niškim „Filmskim susretima” Nagrada „Pavle Vuisić” koju sam dobio prošle godine, i monografija i film koje sam sada dobio, nisu samo moji. To su priznanja za sve kolege koji su radili sa mnom, zato im hvala. To hvala kod mene ima težinu i u toj reči treba sažeti sve što se kurtoazno izgovara, smatra glumac Bogdan Diklić, prošlogodišnji dobitnik nagrade „Pavle Vuisić” za doprinos umetnosti glume, koji je juče u Nišu, na 45. festivalu glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma, prisustvovao promociji monografije „Bogdan Diklić: Iz snova u život” (autor je dr Petar Volk) i dokumentarnog filma o sebi koji je u produkciji „Centra filma” režirao Miodrag Stamenković. U studioznoj monografiji o delu Bogadana Diklića (igrao je u 80 filmova, 20 TV serija, 22 TV drame i 40 predstava), dr Volk pokušava da pronikne u tajne veštine njegove jedinstvene glumačke virtuoznosti, od studiranja i prve uloge u „Devojačkom mostu” Miodraga Stamenkovića, do role u „Turneji” Gorana Markovića. Diklić (Bjelovar, 1953.) kaže da nema precizno definisan odnos prema svojim kreacijama, ali ističe da ga je „usud opredelio glumi”. – To krene od afirmativnih potreba klinca od 18 godina, što to nije primarni razlog. Kasnije ta potreba za glumom postaje plemenitija, jer je ona pokušaj da učestvujete u postojanju. Gluma je osvrt na proteklo vreme koje je, naizgled, mrtvo. Upravo gluma i filmovi pokazuju da vreme koje je prošlo nije mrtvo i da se kroz umetnost mogu prepoznati – kaže Diklić koji je optimista po pitanju naše kinematografije i postojanja bioskopa. – Bioskopa nema, ili ih je sve manje, ali preživeće, i mi ćemo im se vratiti kada se izludimo do kraja – smatra popularni glumac, koji iako optimističan po pitanju opstanka bioskopa, nije pozitivan po pitanju: šta će biti ako njegova ćerka Sofija odabere glumački poziv. – Ne bih joj preporučio da bude glumica. Mi stariji, pamtimo duh vremena kada se lepše radilo. Danas se teže radi, i gluma je loš izbor za mlade. Brzina kojom se danas živi i radi ne dopuša ozbiljnost, studioznost i življenje glumačkog posla. Ne tvrdim da sam ja u pravu, možda sam samo star i džangrizav – duhovit je Diklić koji dodaje da nije glumac bio bi „još veća bitanga, golman-rukometaš, ili možda bubnjar”. Diklić ne želi pojedinačno da ističe za koje uloge i filmove smatra da su mu najbolji, jer ih ne klasifikuje prema kreaciji ili nagradi, već kao i njegova koleginica Mira Banjac – sa kojom je, kako su se prisetili, snimio prvi filmski poljubac – prema atmosferi na snimanju.
Počinje izložba "Od Paje Jovanovića do Marine Abramović"
Počinje izložba "Od Paje Jovanovića do Marine Abramović"
Glas javnosti 24.08.2010 15:04
U Narodnom muzeju u Zrenjaninu otvara se izložba slika pod nazivom "Od Paje Jovanovića do Marine Amramović", koju čini 55 slika iz galerijske kolekcije "Radionica duše". Autor izložbe, muzejski savetnik Jasmina Tutorov, najavila je da će iz bogate zbirke biti izloženo 55 radova, poznatih srpskih i crnogorskih umetnika, poput Paje Jovanovića, Uroša Predića, Petra Lubarde, Mila Milunovića, Peđe Milosavljevića, Vladimira Veličkovića, Petra Omčikusa, Miloša Šobajića, Olje Ivanjicki, Vladimira Vozarevića, Marine Abramović i drugih, sa delima nastalim u drugoj polovini prošlog veka.
"Radionica duše", vlasništvo je galeriste Momčila Moše Todorovića. Obuhvata više od 500 radova poznatih umetnika i deluje kroz mrežu istoimenih galerija u Beogradu, Cirihu, Skoplju i Knjaževcu.
Kako je najavljeno, izložbu u Zrenjaninu će otvoriti pokrajinski sekrtar za kulturu Milorad Đurić.
Izložba će biti otvorena do kraja septembra.
Festival "Šumes" od 27. do 29. avgusta na planini Rudnik
Festival "Šumes" od 27. do 29. avgusta na planini Rudnik
Blic 24.08.2010 15:01
Festival "Šumes" (šumski susreti), deveti po redu, biće održan od 27. do 29. avgusta u Domu porodica bistrih potoka, u zaseoku Brezovica na planini Rudnik, najavilo je danas Ministarstvo kulture Srbije, uz čiju podršku će festival ove godine biti realizovan. Svrha šumskih susreta je, kako je navedeno u najavi, potraga za autentičnim mogućnostima scenske umetnosti.
Predstave se igraju u potoku, krošnji grana, na livadi, u kamenoj pozorišnoj kući.
Ovakva vrsta pozorišnih susreta neguje intimnu atmosferu dajući otpor zabavljačkoj kulturi i spektaklu.
U sklopu festivala vodiće se i razgovori o savremenom pozorištu, izgubljenom čoveku i opstanku planete.
Na festivalu će učestvovati Jovan Ćirilov, "Dah teatar", Zoran Jovanović, Ljubivoje Ršumović, Milena i Jelena Bogavac, Silard Mezei, "Ogledalo", Sonja Kalajić, "Mimart", Ana Vilenica i Porodica bistrih potoka.
Detaljan program manifestacije biće predstavljen na konferenciji za novinare u sredu, 25. avgusta, u prostorijama Ministarstva kulture.
Tokom sedam dana filmske smotre na Srebrnom jezeru, ljubitelji turističkog i ekološkog filma moći će da vide 69 ostvarenja. „Silafest“, koji je uvršten među 12 najprestižnijih festivala turističkog filma na Planeti, okupiće oko 100 režisera i producenata iz 31 zemlje. Međunarodni festival turističkog i ekološkog filma „Silafest" biće održan od 29. avgusta do 4. septembra u Velikom Gradištu na Srebrnom jezeru, najavili su organizatori.
Izvršni producent Festivala Boško Savković izjavio je na konferenciji za novinare u Beogradu da će manifestacija okupiti oko 100 režisera i producenata iz 31 zemlje. Kako je najavljeno, na Festivalu će se takmičiti 69 ostvarenja, od kojih je 14 srpskih, a od ukupnog broja oko 20 je ekoloških, dok su ostali turistički. Prema Savkovićevim rečima, jedna od nagrada biće i za najbolji srpski film. Predsednik žirija „Silafesta" biće producent i režiser turističkih filmova, dobitnik više od 50 međunarodnih priznanja, kao i nagrade za najbolji turistički film u svetu u 2009. godini, Britanac Dejvid Kuper. U okviru festivala, 1. septembra, biće održana i radionica za predstavnike lokalnih turističkih organizacija u Srbiji i buduće stvaraoce turističkog i ekološkog filma o novim trendovima u snimanju takvih ostvarenja u svetu.
Током ове и наредне седмице, од 26. до 31. августа, Нови Сад ће бити домаћин велике музичке манифестације, Друге светске конференције клавирских педагога, уметника и пијаниста, коју је организовала Европска асоцијација клавирских педагога у сарадњи са сродним удружењима из Азије, САД, Аустралије и других делова света. Програм овог музичког скупа, чији је кључни циљ унапређење клавирског извођаштва и развој клавирске педагогије, обухватиће конференцијски део у Музичкој школи „Исидор Бајић“, као и концертне наступе учесника који ће бити приређени у Синагоги и у свечаној сали Градске куће, а организовање овог скупа представља нову значајну потврду изузетно високог нивоа пијанистичке уметности и наставе овог инструмента у нашој средини.
У раду Конференције учестоваће више од стотину врхунских, еминентних концертних солиста и професора клавира из целог света, који ће том приликом представити стручне и музиколошке радове и саопштења из различитих области историје пијанизма, клавирске педагогије и концертног извођаштва, од рада са ученицима клавира најмлађег узраста, различитих актуелних питања из педагошке и извођачке праксе, до прожимања класичног репертоара са џезом и другим популарним музичким жанровима, све до тема које намеће данашњи свеобухватни развој информатичке технологије: иновација клавирског израза у компјутерском добу. Међу пријављеним излагањима посебну пажњу привлаче такође саопштења о клавирском стваралаштву великих композитора прошлости: Листа, Хумела, Албениза, Бузонија, Кирхнера, Сатија, све до представљања најновијег клавирског стваралаштва аутора 21. века, а уз представљање ових радова, програм конференције обухвата и огледне мајсторске курсеве угледних гостујућих педагога.
На симпозијуму учествују бројни клавирски педагози и уметници, међу којима су Мајкл Барон, Џенифер Круз, Гарик Петерсон, Ентони Олсон, Бари Снајдер из САД, Тори Стодле из Норвешке, Шина Никол из Велике Британије, Грегорж Њемчик из Пољске, Оливер Гриске и Херберт Кох из Немачке, Веронике Гаспар из Румуније, Рае де Лил из Новог Зеланда, као и бројни учесници из Србије: Бранка Парлић, Канађанин Алан Фрејзер, Милан Миладиновић, Дина Шуклар, Милена Апић и многи други.
Slikar Josip Skenderović Ago, iako je do sada izlagao u Parizu, Briselu, Zagrebu, Rijeci, Novom Sadu i Beogradu, ovih dana prvi put izlaže u svom rodnom gradu Subotici. Na preksinoć otvorenoj izložbi ovog autora posetiocima su ponuđena dela nastala uglavnom osamdesetih godina, ali i izvestan broj iz tzv. Subotičkog ciklusa, koje je autor stvarao upravo u Subotici. Već godinama inače živi i radi u Francuskoj. Skenderović izložene slike opisuje kao svet linija „u svim stanjima i dimenzijama, u mikro i makro prikazima, pre svega svet isprepletenih linija“, definišući sebe kao tematski neodređenog umetnika, koji dela stvara spontano, u različitim tehnikama, i materijalima, i njihovim kombinacijama, stvarajući kreacije koje su na razmeđi likovnih formi. Josip Skenderović Ago se kroz svoju dosadašnje stvaralaštvo publici predstavio grafikom, crtežom, „čistim“ slikarstvom, kao i tzv. proširenim medijima. Dobitnik je dve francuske nagrade za umetnost, a osim slikarstvom u Francuskoj se bavi i pedagoškim radom, kao profesor likovnih i primenjenih umetnosti od 1999. godine.
